Sada je: 19 stu 2018 19:48.





Započni novu temu Odgovori  [ 100 post(ov)a ]  Stranica Prethodna  1, 2, 3, 4, 5, 6 ... 10  Sljedeća
 Mirjana Bulatović ĐAVO U PRAHU ispovesti narkomana 
Autor/ica Poruka
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Mirjana Bulatović ĐAVO U PRAHU ispovesti narkomana
"NE MOŽE ME IZLEČITI LEKAR KOJI SE NIJE FIKSAO"



Čovek kroz čije je telo za devetnaest godina, koliko se drogira, prošlo sedam do osam kilograma opijuma i dva do dva i po kilograma heroina, uz "zanemarljive" količine kokaina, amfetamina, heptanona, morfijuma i kodeina, a još je živ, došao je u našu redakciju na razgovor (13. avgusta 1987) samo zato što je to obećao inspektoru novosadske policije, koji ga je "hapsio u poslovnom, fer maniru".

Prvi put je uzeo hašiš 1968, u petnaestoj godini, na prijemu u jednom dalekoistočnom gradu, gde mu je službovao otac. Kaže da je to tamo uobičajeno, kao, uostalom, i u drugom, zapadnoevropskom gradu, gde je kasnije i sam radio dve godine. "Ali", dodaje, "oni se tome odaju u granicama, i ne pretvaraju se u zavisnike."

Ovaj čovek je na Dalekom istoku pohađao gimnaziju, i svakog se vikenda, na ulici, u diskotekama i kafanama, susretao s drogom. "Na iglu" je prešao po povratku u Novi Sad. Imao je osamnaest godina, i u novostečenom društvu su se, kaže, svi fiksali.

- Govorili su mi da uzmem opijum, jer je doživljaj lep, lepši nego sa hašišom. Probao sam. Meni nije bilo lepo. Osećao sam mučninu, povraćao... Izgleda da sam pravi efekat postigao tek posle drugog-trećeg uzimanja.

Hteli smo da nam naš sagovornik opiše tu lepotu. Rekao nam je da je individualna, ali mi smo i hteli opis individualnog doživljaja. Jedino smo uspeli da doznamo glavnu, opštepoznatu osobinu tog stanja opuštenost.

- Ali, lepo je samo u početku. Kasnije sam se drogirao da bih mogao da živim, radim, čitam, pišem, jer je u krizi nemoguće bilo šta raditi. Kasnije je reč o opstanku.

Kako smo od svih narkomana čuli slično objašnjenje, pitali smo ga da li je bar period uživanja u drogama dug.

- Zavisi od vrste droge. Sa heroinom je lepo nedelju dve, sa opijumom čak i do dva meseca, a manje od mesec nikako ne; sa kokainom je lepo oko nedelju dana...

"Čak i do dva meseca" nezamislivog uživanja učinilo nam se neverovatno skupim. To ga je (dosad) stajalo devetnaest punih godina "opstajanja"! Samo što niko na paketiću opijuma ili hašiša koji je ovaj čovek prvi put imao u ruci, nije bio napisao cenu: "19 godina", ili "onoliko godina koliko izdržiš". Mislili smo da je bar uživanje dugotrajnije. Droga, prevarant!

Ipak, naš sagovornik je opstajao lakše nego ostali.


26 svi 2013 16:38
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Mirjana Bulatović ĐAVO U PRAHU ispovesti narkomana
- Imao sam sreće da uvek imam novca za drogu. Nisam morao da je kupujem iz pete-šeste ruke, kad u jednom gramu obično bude svega sto pedeset miligrama heroina, a ostalo šećer. Odem, lepo, u Makedoniju, kupim tri kilograma opijuma, i obezbedim se za duže vreme. Ili, u Tursku... Jednom su me uhvatili, sa četiri i po kilograma heroina (oko sedam maraka stajao je gram) i zato sam odležao godinu i po u Mitrovici.

- Zatim, trgovina drogama je rizična. Mom drugu se desilo da je, takođe iz Turske, doneo četiri kilograma, navodno prvoklasnog heroina. "Raspao" se, kaže, od doze koju su mu dali za probu. Nije, međutim, vredeo ništa, i bacili smo ga. Uvalili mu Turci...

- Tako, kažem, imao sam drogu stalno, i bila je čista. Kad god bih ostao na pola kilograma, nabavljao sam novu količinu, i opet bivao miran izvesno vreme. Nisam živeo poput ostalih narkomana, odlazio na spavanje s mišlju kako sutra da se snađem. Stoga se, verujem, lekari čude dobrom stanju moje jetre. Težina mi je normalna, i godinama konstantna. Krize i nečiste droge razaraju organizam. Kad ste u krizi, ne možete da jedete. Kako se to sa mnom nije događalo, uspeo sam da, fiksajući se, završim i višu školu. Uspeo sam da ne umrem za gotovo dve decenije. Ali, u ovom gradu znam samo još jednog čoveka koji je imao dovoljno novca da bude "zdrav narkoman".

- Ne verujem u takozvani "overdouz" (prekomernu dozu). Nijedan narkoman neće samog sebe ubiti. Ili nije pazio na higijenu, ili je u pitanju savršeno ubistvo.

- Ja se sa njima nisam družio. Družio sam se s normalnim ljudima. Znali su da se drogiram, ali su na to uvek gledali kao na moju ličnu stvar. Roditelje sam, pak, uznemirio. Prvih pet godina je bilo problema i ubeđivanja (jedino sam im dete), a onda sam ih, valjda, uverio da sam sasvim svestan svega, i da je to moj izbor, pa su odustali.

"Zdravog narkomana" smo zamolili da zamisli da ima odraslog sina koji je, sasvim svesno, načinio istovetan izbor, uz jednake materijalne mogućnosti...

- Ne bih ga, ipak, pustio da to radi. Ne treba to. Da treba, priroda bi odredila da beba, umesto mleka, dobija heroin. Pre godinu dana sam i sam batalio, ne definitivno, ali, u odnosu na period sa četiri grama heroina dnevno (tri-četiri fiksa), heptanon jednom mesečno, katkad ređe, znači bezmalo prestanak.

- Oženio sam se, imam drugih preokupacija i namera. Sadašnja žena upoznala me je kao narkomana. Ta mi je veza pomogla. Zasad. Šta će biti kroz pet, deset godina, ne mogu da znam. Prestao sam naglo. Krizirao sam "nasuvo" sedam dana. Mislio sam, kad sam mogao u zatvoru, mogu i kod kuće, čak i lakše, jer su mi pri ruci stvari potrebne u slabosti. Periodično su nailazile slabije krize, više psihičke, ali sam imao puno radnih obaveza, koje su me skretale s misli o drogama.


26 svi 2013 16:39
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Mirjana Bulatović ĐAVO U PRAHU ispovesti narkomana
Što se lečenja narkomana tiče, i ovaj naš sagovornik veruje da bi heptanonska terapija bila dobra.

Trebalo bi da postoji ustanova gde će se, naočigled lekara, popiti pet heptanona na dan, da bi se moglo normalno živeti i raditi. Tableta rastvorena u čaši soka onemogućila bi zloupotrebe, kojih, istina,ima. Heptanon se, recimo, ne popije, nego proda. Ovakva ustanova je, po meni, jedino rešenje. Lečio sam se i u Novom Sadu i u Vršcu. Ništa. To nije lečenje. Uostalom,.u bolnicu sam i otišao po želji roditelja i, uzgred, da im dokažem da nema efekta.

Osim toga, ko misli da se snagom karaktera pobeđuje droga, a to govori odbijajući dimove cigarete, koja izaziva neuporedivo slabiju zavisnost, nije mu zaverovati. Sumnjam da me može izlečiti lekar koji se nije fiksao!

Nismo se fiksali ni mi, pa nam je izgledalo beznadežno da ne možemo o drogama imati ni približnu predstavu. Rekli smo našem sagovorniku da smo tu uspostavili paralelu kojom se koristimo baš u slučaju cigareta i odnosa zadovoljstvo potreba. Prve cigarete opuštaju. Posle ih uzimamo da bismo se doveli u stanje u kakvom smo bili pre pušenja, ali uz ružne prateće efekte. Prva cigareta nakon apstinencije opet izaziva nešto veće zadovoljstvo... E, ovo sve treba pomnožiti sa deset ili dvadeset, zavisno od jačine droge. Rečeno nam je da je, otprilike, to to.

Majci je, recimo, trudnoća motiv da ostavi cigarete. Ako jednoj narkomanki trudnoća ne bi bila dovoljno snažan motiv, ne mora da znači da je njeno osećanje materinstva zatajilo, već, mnogo pre, da je heroin neuporedivo jača droga od duvana.

Ja sam - rekao je naš gost na kraju - i odvraćao ljude od droge, posebno zato što nisu u mogućnosti daje imaju redovno, ni čistu. A današnji mladići i devojke, ako, po ovim cenama, ne mogu obezbediti sebi dvesta maraka na dan, bolje da i ne pomišljaju da počnu. Bolje da se odmah ubiju. Treba preživljavati teške krize, preprodavati, obijati, biti u zatvoru, a uz to, na ovakav, nimalo privlačan način, može se živeti najviše petnaest godina.


26 svi 2013 16:39
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Mirjana Bulatović ĐAVO U PRAHU ispovesti narkomana
Evo šta je M. Š., "zdrav narkoman", pridodao našoj priči 24. jula 1990. godine, kada smo ga ponovo upitali kako se oseća...

- Upravo prebrojavam 112 tableta, svoju sedmodnevnu terapiju... Od četrdesetak novosadskih narkomana koji su na tretmanu u Beogradu, ja dobijam najviše šesnaest tableta dnevno. Jednom prilikom mi je doktorka, misleći da mi može smanjiti dozu, skinula dve tablete po danu, ali se ispostavilo da sam tu, umanjenu terapiju, izdržao svega tri dana, a četvrtog dana sam ponovo otišao u bolnicu... Ja sam kod njih crveno zaokružen - na doživotnoj terapiji, znači... Na terapiji - dve i po godine... Metadon je meni što i dijabetičaru insulin...

- Na bolovanju sam. Podneo sam zahtev za invalidsku penziju. Psiha mi nije dobra. Ne izlazim nigde, nije mi ni do čega, družim se sa televizorom. Čujem, gde-kad, ljudi pričaju o planovima za letovanje, o gradnji kuće - svakom je život nečim ispunjen, a meni dođe da odgrizem sebi ruku! Šta sam učinio od svog života, eto... Plašim se svoje senke, sumnjičav sam... Grub sam prema mladićima koji mi dođu i traže drogu - tri puta sam bio kod sudije za prekršaje jer sam ih tukao zbog toga...


26 svi 2013 16:40
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Mirjana Bulatović ĐAVO U PRAHU ispovesti narkomana
"PROBAJ, SELjAČINO!"



Kad je jedna od nas najavljivala posetu telefonom, zamolivši ga da razmisli zašto je njegov život krenuo tako mutnim tokom, I. V. je upitao:

- A koji ste vi fakultet završili?

- Filozofski.

- Je li vam padao na pamet neki drugi, kao mogućnost?

- Jeste.

- Eto, vidite, slučajnost...

Nije nam bio sklon u početku, kao ni većina narkomana:

- Šta vam ja mogu reći? Kako se priprema heroin i ubrizgava u venu...

A upravo je bio stigao iz beogradske bolnice "Dr Dragiša Mišović", gde je šest letnjih nedelja 1987. proveo na takozvanom "metadonskom" programu. Pokazao nam je otpusnu listu. Odlomak: "...bolesnik najbolje psihosocijalno funkcioniše na dozi od 40 miligrama heptanona za 24 sata, pa se predlaže da mu se lek i dalje ordinira u istoj dozi."

Sada mu je 26 godina, a počeo je u petnaestoj, kao odličan đak devetog razreda.


26 svi 2013 16:41
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Mirjana Bulatović ĐAVO U PRAHU ispovesti narkomana
- Te godine sam pao na popravni... Znao sam o drogi, čitao. A imao sam i lično mišljenje, ovakvo: droga je za majmune, za budale... Šta je to...? Ništa. Ali, u društvu su mi govorili (rođen sam u obližnjem selu i živeo tamo nekoliko godina): "Hajde da probaš, seljačino!" Probao sam, najzad, sirovi opijum. Nekoliko puta. Ništa nisam osetio. Rekli su mi: "Ti si glup, ne znaš..." Rešim da odem u Makedoniju po sirovi opijum... Kupovao se lako, od seljaka, kao kod nas kukuruz. Onda sam se sam ufiksao. Zainatio sam se. Baš sam hteo da vidim kako je to. Bilo mi je lepo. U početku. Imao sam sreću, ili nesreću, da stalno imam drogu. Izuzev poslednji put, kad sam kolabirao...

- Sa ovim znanjem i iskustvom, da mi je opet petnaest godina, ne bih je ni omirisao! Sad sam zalečen. Kontrola je svake dve nedelje i, kad bi mi u krvi pronašli neku drugu drogu, izgubio bih pravo na lečenje. Ali, ne treba mi ništa. Evo, mogao bih sad da okrenem telefon i dobijem heroin bez pare, ali neću. Šta će mi. Uzimam terapiju, i miran sam. Šta bi falilo da i u Novom Sadu postoji bar jedna soba u kojoj bi radila dva lekara... Dođeš, uzmeš terapiju, i dobro ti je...

Ovo je prvi put da se I. V. odlučio da ode na lečenje.

- Neću ovde da idem. Ljudi odlaze u bolnicu radi spasa, a ja treba da crkavam... Tretiraju te kao lopova, kriminalca, đubre... Pijanac, koji maltretira porodicu i okolinu, ima bolji status...

- Odeš da tražiš pomoć, kako sam ja, jednom, na psihijatriji, i dogodi ti se da te pretuku. Ispao mi iz džepa nožić, a oni me napadnu. Zvali su i policiju. Prethodno su mi, naravno, obrisali krv. Sestru koja je to činila dok su me dvojica držala za ruke i noge, ispljuvao sam, a ona je jedina posle rekla istinu. Nožić je, po njima, značio da nameravam nekog da ubijem, na šta su se policajci smejali jer, sve i da sam hteo, takvom spravicom je to neizvodljivo. Rekli su: "Pa dobro, ljudi, šta je ovo?", jer su, očito, bili preterali.


26 svi 2013 16:41
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Mirjana Bulatović ĐAVO U PRAHU ispovesti narkomana
Bio sam u krizi, zato sam im se obratio, ali su oni konstatovali da nisam u krizi. Nikad više nisamtamo otišao. Jednom, pre toga, molio sam inspektora policije da me vodi na psihijatriju, ako mi mogu garantovati osam sati sna dnevno. Dali su mi brdo tableta. Ništa. Bio sam zavezan, i sećam se da sam pokidao debeli kožni kaiš... A u Beogradu se pacijenti čak oslovljavaju sa "Vi"...

Mladić je naglasio ovo "čak", očito željan odnosa čovek-čovek, bez njegovog kartona, šifre "304" i predrasuda. "Onaj ko me prvo upozna, pa tek posle čuje da sam narkoman, čudi se..."

Sumnja da je zanimanje lekara i društva za narkomane posledica povećane brige za njih same:

Sida je tu. Evidencije homoseksualaca ne postoje.Nas imaju u registru. Jedan što je ležao sa mnom u bolnici "Dr Dragiša Mišović" umro je od side, a ni žena mu neće dugo...

I, na kraju nam je još rekao:

- Šta je sa parolom da je čovek naše najveće blago? Nisu valjda svi na Zapadu ludi, a mi jedini pametni,pa zabranjujemo heptanonsku terapiju.

Nije imao razloga da brine za sebe. Njemu je heptanon propisan i dobijaće ga, kaže, dok god mu je potreban. Ako ga se pre ne oslobodi, doživotno...


26 svi 2013 16:42
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Mirjana Bulatović ĐAVO U PRAHU ispovesti narkomana
- Na mene je - kaže otac mladićev - porazno delovalo saznanje da mi je sin narkoman. Jednom su došli da ga traže iz policije, zbog nekog prestupa, i tada su nam rekli... Shvatili smo, supruga i ja, da smo promene u ponašanju našeg deteta preterano pripisivali pubertetu. Njegova zatvaranja u sobu, duge ćutnje, povlačenje u sebe, neočekivane reakcije, i drugi "znaci prepoznavanja narkomana", danas nam ne bi, kao pre jedanaest godina, kada je počinjao, tako lako promakli.

I. V. je do petnaeste godine bio odličan učenik. Dete za primer. Jednom je socijalna radnica, sakupljajući podatke o uslovima u kojima žive učenici, prilikom posete njihovom domu rekla majci kako može biti ponosna na sina, i da je to sigurno njena zasluga.

- Bilo je to - kaže majka - prvo priznanje meni. Pošto sam domaćica, podrazumeva se da mi kuća uvek blista, da je ručak na vreme, i da mi je dete u svemu uzorno. Kada je naš sin, koju godinu posle, postao narkoman, opet je to, po mišljenju okoline, bila moja "zasluga". U međuvremenu se u porodici ništa, osim njega, nije menjalo. Muž zarađuje dovoljno za solidan život. Nikad se nismo razbacivali, ali ni oskudevali uma čemu. Bili smo stabilna porodica, kao jedna duša.Ostali smo uz naše dete, i pokušavali da mu pomognemo da se što pre otrgne od tog zla.

Međutim, nimalo im nije bilo lako. Roditelji, neupućeni u ovakve probleme, kucali su, s manje ili više uspeha, na mnoga vrata. Pronašli su lekara koji je hteo da im leči sina.

- Tom lekaru - priseća se otac - veoma smo zahvalni, jer mu je pomogao da završi srednju školu. "Skidao" ga je koliko god je bilo moguće. Bez njegovog razumevanja i naše u****osti, bilo bi neuporedivo gore nego što jeste. U školi su znali da se drogira, ali tu činjenicu nikad niko nije spomenuo...


26 svi 2013 16:42
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Mirjana Bulatović ĐAVO U PRAHU ispovesti narkomana
Otac i majka razgovarali su s roditeljima sinovljevih drugova - narkomana, ali o nekoj zajedničkoj borbi nije bilo ni govora. Svaka porodica vodila je svoju bitku, kako je najbolje umela.

- Ja se jedanaest godina borim s tim zlom. Osetila sam koliko su ta deca odbačena - kaže majka. - Kada sam otišla kod lekara od kog sam u Vojvodini očekivala najviše pomoći, nije me udostojio ni ljudskog razgovora. Kroz odškrinuta vrata pitao me je šta mi treba, a kad sam mu rekla svoju muku, zatvorio mi je vrata pred nosom. Nedavno mi je sin imao veliku krizu apstinencije, kolabirao je, i jedva je sve to preživeo. Nakon oporavka, podneo je zahtev za lečenje u Beogradu, u bolnici "Dr Dragiša Mišović", gde je primljen bez ikakve protekcije.

- Imali smo priliku da vidimo s koliko se pažnje i ljudskog uvažavanja lekari ophode s tim devojkama i mladićima, i pomažu im da što lakše podnesu prvu fazu lečenja. Celom stručnom timu, s doktorkom Fridman na čelu, kao roditelj odajem puno priznanje za uspešnost u radu i poverenje koje imaju kod svojih pacijenata. Žao mi je, samo, što su siromašna ustanova. Kad bi se bar našlo novca za televizor...

I. V., za razliku od većine narkomana, nikada iz kuće nije odneo nijednu stvar da bi je prodao radi droge. Otac mu, u te svrhe, nikada nije dao ni dinara, a kaže i da ne bi, makar ga gledao kako umire.


26 svi 2013 16:43
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
---------
Post Re: Mirjana Bulatović ĐAVO U PRAHU ispovesti narkomana
- Više, nadamo se, neće biti ni potrebno. Bolničko lečenje je završeno, otpusna lista postoji, kao i uputstvo o daljem toku lečenja i heptanonskoj terapiji. Količine ovog leka, majka se nada, mogle bi, s vremenom, postajati sve manje, a možda, jednog dana... Njemu je sada 26 godina. Treba da počne da radi kod oca u zanatskoj radnji (ako uspe da dobije lekarsko uverenje), što će značiti i početak nekog novog, boljeg života za sve njih. On je, na neki način, ipak imao sreće. Stabilna porodica, dobra hrana, izlečenje, posao - okolnosti su veoma značajne za povratak narkomana normalnom životu. I. V. će možda dobiti bitku...

U uglu sobe ležao je instrument u kutiji. Gitara, pomislili smo kad smo ušli, i nametnuo se logičan sled: rok, droga. Kad smo završili razgovor, I. V. nam je rekao da je to, zapravo, tambura. Svira sa svojim drugarima u kafani. Poželeli smo da ga čujemo. Beležnice i olovke bile su u torbama, i nismo znale da ćemo sa I. V.om ostati još sat i po.

Više nije bio ni sagovornik, ni narkoman. Flašica sedativa sa stola poslužila mu je da uverljivije izvede komplikovanu rumunsku "Ševu". Mašio je se mahinalno, pritisnuo njome žice, i postao kralj u kraljevini predivnih tonova. Zvuci "Turskog marša", sevdalinki, starogradskih, makedonskih i vranjskih pesama, bili su znak života iz sinovljeve sobe. Sreća u nesreći. Drugi roditelji imaju tišinu, usporen pokret i glas, mrtvilo...


26 svi 2013 16:43
Profil Pošalji e-mail
Prikaži postove “stare”:  Redanje  
Započni novu temu Odgovori  [ 100 post(ov)a ]  Stranica Prethodna  1, 2, 3, 4, 5, 6 ... 10  Sljedeća


Online

Trenutno korisnika/ca: / i 0 gostiju.


Ne možeš započinjati nove teme.
Ne možeš odgovarati na postove.
Ne možeš uređivati svoje postove.
Ne možeš izbrisati svoje postove.
Ne možeš postati privitke.

Forum(o)Bir:  
cron