Sada je: 22 srp 2018 18:29.





Započni novu temu Odgovori  [ 100 post(ov)a ]  Stranica Prethodna  1, 2, 3, 4, 5, 6, 7 ... 10  Sljedeća
 Mirjana Bulatović ĐAVO U PRAHU ispovesti narkomana 
Autor/ica Poruka
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Mirjana Bulatović ĐAVO U PRAHU ispovesti narkomana
DOBRO JUTRO, SUNCE



- Gde je Ž. K.? - pitale smo M. K.a, našeg sagovornika s početka ove knjige, kad smo ga, nakon tri godine, jula 1990, ponovo posetile. - Ne odgovara na telefonske pozive, a htele bismo još jednom s njim da porazgovaramo.

- Umro je... krajem 1989...

M.u je teško. Ž. mu je bio dobar prijatelj.

- Bili smo klinci kad smo se upoznali, u četvrtom-petom razredu osnovne škole... Ne znam sve okolnosti pod kojima je umro, jer sam tada bio u Italiji. Plakao sam kao dete kad su mi javili da je izdahnuo u stanu jednog svog "prijatelja", koji je izašao van u trenutku kad je Ž. uzeo prekomernu dozu droge. Ovaj mu je dao i izašao. Nepojmljivo! Pobesneo sam, hteo sam da pronađem tog majmuna i udavim ga...

- Meni se - nastavlja M. susprežući bes - pre deset godina dogodilo da je jedan mladić u mom stanu uzeo overdose i, po običaju većine narkomana, trebalo je da ga izvučem iz kuće i ostavim u nekom prolazu, ali kad sam shvatio da čovek umire a ne mogu mu pomoći, izleteo sam na ulicu i zaustavio prvog policajca na kog sam natrčao. Rekao sam mu o čemu se radi i zamolio za pomoć, tako da smo momka ubrzo odvezli u bolnicu. Lekar je tvrdio da smo za pet minuta pretekli mladićevu smrt. Zbog tog slučaja dospeo sam na sud (omogućio sam čoveku da u mojoj kući konzumira drogu), ali su mi progledali kroz prste jer sam, navodno, bio mlad. Rekao sam im da bih pre pristao i na deset godina robije, nego da čoveka nosim na duši.

- A ti? - pitamo M. K.a. - Izgleda, odlučio si da živiš. Soba ti je posve drugačija. Pre tri godine zidovi su bili crni, roletne spuštene, mrak, a sada su zidovi svetli, "pomirio" si se sa suncem, oseća se dah života u tvojoj kući. To nas raduje.


26 svi 2013 16:44
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Mirjana Bulatović ĐAVO U PRAHU ispovesti narkomana
- Zbilja je drugačije? - ogleda se mladić oko sebe sa smeškom. - Pa, otkad se nismo videli, dve godine sam proboravio u Italiji. Već pre odlaska sam neko vreme odolevao igli. Kada smo 1987. razgovarali, još je to moglo da bude "zezanje", ali se u međuvremenu proširila fama side, pa kad se kaže da je neko narkoman, svi zaziru, plaše se. Tako velika (i razumljiva) ograda neugodna je živom biću. Potom, u Italiji, gde je droga veoma dostupna, dostupnija nego ovde, nisam smeo da se upuštam u takvu avanturu, jer borba za opstanak u jednoj takvoj zemlji pretpostavlja zdrav organizam, sposoban za naporan rad. Ne radiš li, nema hleba. Nije mi tamo bilo mame da mi doturi koricu... Takođe je važno što sam u Italiji upoznao divnu Grkinju, kojom ću se uskoro oženiti. Bila je kod mene mesec dana i ubrzo dolazi opet...

- Zna li devojka da si bio narkoman?

- Zna. To je prošlost o kojoj izbegavamo da govorimo...

Prisećamo se da je M. K. pre tri godine pominjao značaj motiva (zasnivanje porodice, na primer) za prevladavanje potrebe za drogom.

- Jesi li razmišljao o mogućnosti da motivi koji te sada drže na bezbednom odstojanju od heroina, jednom, usled puke nepredvidljivosti života, splasnu, pa da padneš u iskušenje da ponovo za njim posegneš...?

- Znaš kad bih, možda, ponovo počeo da se drogiram: kad bih, recimo, saznao da sam neizlečivo bolestan.

Kuva nam kafu. Smeje se:

- Sve mislim da vi ne pišete nikakvu knjigu, da ste zbog nečeg drugog tu...

- Uvažavamo pravo, čak obavezu svakog osvešćenog čoveka da pomalo sumnja, ali, veruj nam, dugo nismo videle inspektora Aleksića...

- Ja ga nisam video od 1988. godine. Samo smo se jednom, po mom povratku iz Italije, čuli telefonom. Zna da sam ostavio drogu. On stvarno nije loš čovek Nisam siguran da, na njegovom mestu, ne bih bio deset puta gori...


26 svi 2013 16:44
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Mirjana Bulatović ĐAVO U PRAHU ispovesti narkomana
Zvoni telefon. M. je ljubazan, raznežen čak: "Tetka, tu sam sa dve prijateljice, pijemo kafu i pričamo... Joj, tetkice, nemam ručak, ali ću spremiti. Donećeš? Pa, ako ti nije teško... Hvala."

- Znate li šta je najpotrebnije... - kaže spuštajući slušalicu. - Treba prijateljstvo, treba ljubav, i sve će biti dobro, pobediće se droga...

- I... smrt prijatelja? Jesi li očekivao takav ishod u vezi sa Ž-om, i da li je to učvrstilo tvoj otpor prema drogama?



- Nije mi padalo na pamet da ja ili moj prijatelj možemo umreti od droge, iako dobro znam da se to DRUGIMA događa. Ali, njegova smrt je značila da se to počelo događati i NAMA. Prelomio me je taj slučaj, zaista...

- Kako te prihvata bivše društvo narkomana? Kad govoriš s njima, osećaš li da im više ne pripadaš?

- Jao, to je jako nezgodno...

- Kao da si ih izdao?

- Baš tako... Oseća se zid, pregrada. I oni mene izbegavaju... Sad o drogi razmišljam sa distance, kao o pojavi, sa desetogodišnjim iskustvom narkomana, pokušavajući da nađem korene. Ako pogledamo zemaljsku kuglu, ona se - bar se meni tako čini - najviše konzumira u podnebljima gde je stanovništvo najtemperamentnije. Temperamentan, energičan čovek, ukoliko nije genije, mora da bude mrav, da stalno nešto radi, da bude nečim obuzet, inače će ga neiskorišćena energija često terati da iskoči iz vlastite kože. U nedostatku angažmana, za neutralizaciju suviška energije dobar je heroin - dobar, kad ne bi imao svoje mračno naličje. Mladi se ne smeju upuštati u opasne avanture s drogama, iz prostog razloga što smo mi, ljudi, nezajažljivi, nemamo meru, nismo u stanju da se držimo bezopasne granice iza koje je nizbrdica, ponor...


26 svi 2013 16:45
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Mirjana Bulatović ĐAVO U PRAHU ispovesti narkomana
Doživljaj droge je individualan, kod svakog konzumenta drugačiji a, dakako, i doživljaj apstinencijalne krize. Prvog dana krize ja bih se smejao, bio dobro raspoložen, a već drugog umoran, razdražljiv, izmožden. Moja kriza ne bi trajala kraće od deset dana, ali sam je podnosio, trpeo. Neko je, pak, tih dana u stanju da ubije čoveka, samo da dođe do droge. No, svakom je svoje najteže. Znate onu pričicu: Dve ribe se skupa peku na plotni, i jedna kaže: "Jaoj, što mi je vruće!" Na to će druga: ,D tek meni!"

- Nikada se nisam spuštao na nivo bolnice. Sam pao, sam se udario. Sedi, ćuti i trpi... Nije to prirodna bolest. Znaš šta te čeka, svesno uzmeš drogu, a potom moljakaš doktore za pomoć... Onima koji prvi put zakorače u pakao droge, pa prvi put dospeju u bolnicu, još bih i oprostio, ali da te "izlečim", pa da mi se vratiš za šest meseci - e, to je suviše! Ja nisam tražio pomoć lekara. Išao sam jedino kod doktorke Gubaš, jer je divan čovek, izuzetan, odnosila se prema nama kao majka. To mi je godilo, i nisam je trebao zbog pomoći, nego zbog ljudskosti. Znao sam da joj kupim buket cveća i posetim je kao čovek, a ne kao pacijent... Moja majka je svedok da sam, u krizama, po deset dana padao u nesvest, ali nisam tražio ničiju pomoć, niti bih, što nije bilo teško, pošao da nasečem čaura maka i olakšam sebi...

- Nije li nepravedno od svih narkomana zahtevati toliko snage koliko je ti imaš, ako znamo da Bog pri raspodeli snage nije težio ravnomernosti?

- Slabi ne smeju ni da počinju...

- Nadamo se da ti je mama, napokon, srećna. Za njom je dvanaest godina patnje, jada, straha. Pamtimo da je strepela da ćeš joj umreti i pitala se čemu će joj onda njen život.

- Eh, moja mama! Nema svako moju mamu. Moja mama je jedna divna žena, zbog koje sam se, napokon, vratio iz Italije. Da sam ja imao sina kakvog je ona imala, ne znam šta bih mu uradio... Previše je podnela.



- Dobro, sad će prinova, i to će je, svakako, sasvim vratiti u život. Doći ćemo da čestitamo rođenje deteta.

- I pre, da upoznate moju buduću ženu. Očekujem je ovih dana.

- Važi.


26 svi 2013 16:45
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Mirjana Bulatović ĐAVO U PRAHU ispovesti narkomana
PREDAH SA GOSPODINOM LOPOVOM



Stari poznanik svih naših dosadašnjih sagovornika, četrdesetogodišnji Milorad Aleksić, već deset godina radi kao samostalni inspektor Gradskog SUPa u Novom Sadu za oblast narkomanije i ilegalnog prometa opojnih droga. Ovaj "okoreli policajac" po struci je - specijalni pedagog za vaspitno zapuštenu decu i omladinu!

- Sa narkomanima sam se prvi put suočio na igrankama u Studentskom gradu u Beogradu, početkom sedamdesetih godina - priseća se gospodin Aleksić. - Imao sam o toj bolesti knjiško znanje, pa sam.lako uočavao drogirane mladiće i devojke, ali ih, nažalost, nije zapažao ko treba. Čak i 1980. godine, kada profesionalno počinjem da se bavim narkomanijom i kada je droga već bila uzela maha, ovaj problem i dalje je pokriven velom tajne. U to doba ni sam Sekretarijat unutrašnjih poslova nije imao određen, jasan odnos prema narkomaniji. Od svog pretpostavljenog dobijao sam zadatke da evidentiram narkomane, pomažem njima i njihovim porodicama, kao i da se bavim preventivom...

Dakle, tek 1980. Gradski SUP prvi put izdvaja jednog radnika i daje mu u nadležnost narkomaniju,jer se ona već i sama nametnula kao opasnost za mladu populaciju. Celu prethodnu deceniju ovaj problem tretiran je sporadično, od slučaja do slučaja...

Mladi inspektor u novosadskom SUPu 1980. zatiče spisak od svega sedamdeset narkomana, da bi ga ubrzo, za samo godinu dana, produžio za još oko sto pedeset imena.

- Do danas na evidenciji imamo petsto osam narkomana, ali to je "tamna brojka" - po proceni, ona se množi sa pet do deset, i dobija se stvarno stanje... U međuvremenu je izbrisano dvadeset devet imena - zbog smrti narkomana... Prosečno su umirali u dvadesetšestoj godini. Najmlađi je imao devetnaest, a najstariji je živeo čak trideset osam godina... Od petstoosam, koliko ih danas, krajem 1990. godine, imamo na spisku, sto trideset narkomana su već sada radni invalidi, a uz to registrovani i kao rasturači droga.Ostali su, mahom, na lakšim drogama, ili narkofili (početnici).

Sa sto trideset težih narkomana, "invalida", inspektor Aleksić se često susreće.


29 svi 2013 11:51
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Mirjana Bulatović ĐAVO U PRAHU ispovesti narkomana
- Najproblematičnije među njima, raznim povodima (prevencija, isleđivanje, praćenje, upozoravanje, pa i drugarski, dobronamerni kontakt) vidim i do sto pedeset puta godišnje. Pojedini od naših "poslovnih odnosa" postepeno se preobraze u prava prijateljstva. Petnaest do dvadeset njih do sada je zavredelo moju naklonost svojom ličnošću - poštenjem, intelektom, porodičnim vaspitanjem koje droga još nije, ili nije pretežno razorila, potom fer odnosom, razumevanjem moje uloge u celom tom poslu... Bivalo je onih koji bi obili apoteku i, tražeći narkotike, natrapali na novac, ali ga ne bi ni dotakli. Uzimali su samo što im treba, ponašali se, dakle, po diktatu droge... Kriminalitet narkomana je kriminalitet bolesnog čoveka, i mora se drugačije tretirati.

Pri pomenu ma kog od umrlih narkomana, inspektor neizostavno doda: "Pokoj mu duši"...

- Svi pokojnici bili su teški konzumenti droga, i mnogi od njih su mi govorili: "Ti ne možeš raditi ovaj posao kako treba dok god i sam ne probaš drogu", tvrdeći da je to "metod" zapadnih policajaca (što je zabluda). Svoju ideju i strepnju za moju uspešnost u poslu izražavali su na uverljiv, pomalo provokativan i simpatičan način...

- Zanimljivo je da, prilikom isleđivanja, narkomani nikada neće priznati krivično delo ako osete da islednik nema pouzdane, konkretne dokaze, ali ako naslute da dokazi postoje, vrlo su otvoreni i glatko pričaju svoju priču, premda se veoma plaše zatvora. Što se zatvora tiče, smatram da on mora biti poslednje sredstvo represije prema narkomanima. Predlog za zatvor uputiću organima pravosuđa samo onda kada su ugroženi životi, samo, dakle, kada je reč o narkomanima koji su, da bi zadovoljili svoje potrebe, po nuždi postali i rasturači droga. Za razliku od ovih, "rasturače biznismene" ne bih ni puštao iz zatvora! Krivični zakon je prema njima preblag - maksimalna kazna je deset godina zatvora, makar im zaplenili i tonu heroina...

Inspektor se vraća priči o umrlim narkomanima i s ganućem se seća zgoda s dvojicom prijatelja.


29 svi 2013 11:52
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Mirjana Bulatović ĐAVO U PRAHU ispovesti narkomana
Pokojni Č. N. je bio osumnjičen za provalu apoteke. Nije, nasuprot većini narkomana, bio sklon lažima. Izvukao bih, znao sam, od njega priznanje, da sam imao vremena za duži razgovor, ali kako sam žurio,jednostavno sam ga uputio na poligrafsko ispitivanje("detektor laži"). Nakon ispitivanja vratio mi se veoma ljut. Budući da smo bili pravi prijatelji, i da sam ga uvažavao kao inteligentnog i poštenog čoveka,osorno mi je rekao:

"Ale, naše su se glave mogle sporazumeti, ali da ti mene pošalješ da se moj mozak bori sa tamo nekom mašinom - e, to ti nikad neću zaboraviti!"

Mašina je pobedila, ali je ovo nadmetanje pametnom i obrazovanom Č. N-u bilo ispod časti... A pokojni 3. X., sa kojim sam takođe imao odlične odnose, pa ga jednom prilikom prijateljski upitao o situaciji u gradu (ko vrši provale apoteka, na primer), britko mi je odgovorio:

"Bre, Ale, šta ja znam! Što mene pitaš ko provaljuje apoteke! Zar je malo labilnih ličnosti u ovom gradu!"

- No - tvrdi Aleksić - "rat" sa narkomanima nije uvek duhovit i otvoren. Ta je populacija veoma sklona laganju - devedeset devet odsto njih "automatski" lažu. Laž im se razvila u prvi odbrambeni mehanizam,po diktatu droge, naravno, da bi zaštitili sebe, svoju grupu i preprodavce. Od preprodavaca zavise ištite ih ponajviše iz straha, jer su to kriminalci velikog formata, takozvani "silosi"... Potom, narkomani su, u apstinencijalnim krizama, agresivni budući da uništavaju vlastiti život, za njih ni tuđi životi nemaju vrednost. Opsesivno su obuzeti težnjom da u svoj krug uvuku decu uglednih i imućnih ljudi. Narkomanija im je u početku bila status, a potom se preobrazila u kompleks - koji bi da zaleče ugledom novih članova, a novac im je potreban u nedogled...


29 svi 2013 11:52
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Mirjana Bulatović ĐAVO U PRAHU ispovesti narkomana
Ulazio sam u brojne narkomanske porodice, i zapazio jedan isti problem: narkomanija je za sve njih bila daleka, nešto što jedva naziru - sve dok im narkoman ne bi osvanuo u kući. Tada bi u rekordnom roku postajali "specijalisti" za drogu, ali kasno... Da su imali osrednje, prosečno znanje, možda bi sprečili svoju zlu sreću. I najstabilnije porodice, sa skladnim odnosima, vrlo brzo se raspadaju, jer roditelji,pre svega, prebacuju krivicu jedno na drugo, gubeći dragoceno vreme. Za ustanovljavanje krivice je kasno,te preostaje što hrabrije suočenje sa problemom i složno preduzimanje svega što se preduzeti može,skupa sa lekarima, nastavnicima, pedagozima, policijom i sudstvom. Važno je znati da droga postaje problem ne samo razorenih, već i zdravih porodica, pa čak obuzima i selo... Narkomaniju ne treba tajiti. Toje bolest. Kriminal joj nije uzrok, već posledica...

O beskrupuloznim, bezočnim preprodavcima droge, inspektor je dodao i poučnu pričicu:

- U razotkrivanju jedne novosadske veze krijumčara droge, gde je u opticaju bila ogromna količina heroina, upitao sam glavnog aktera afere šta bi uradio kada bi neko drogirao njegovo dete. "Ubio bih ga!", rekao je bez premišljanja. A kada sam ga upitao zašto se on bavi trgovinom heroinom, drsko je odgovorio: "To je biznis!"

Zli biznismeni se množe...

- Trgovina drogom je jako unosan posao, zbog ogromne zarade, pa je mnogo klasičnih kriminalaca, razbojnika, provalnika, prešlo na krijumčarenje droge, a iznad njih je dobro organizovana narkomafija, te je otkrivanje "kanala", puteva droge, vrlo komplikovano. Naša policija još nije tehnički i kadrovski dovoljno osposobljena za ovaj posao, premda ima izvanrednih uspeha. Osim narkomafije, trgovinom drogama upravljaju i separatistički centri u pojedinim zemljama, a razmena je naturalna: droga - oružje. Albanija nije, kako se tvrdi, siromašna zemlja što se tiče deviznog priliva, ako se zna da se "Sigurimi" i pojedine vojne službe bave trgovinom drogama... Pa zar ćemo dopustiti da se naša deca nađu u kandžama kriminalaca-krijumčara, narkomafije i separatističkih organizacija na našem tlu - samo zato što ih nismo odgojem i upozorenjima osposobili da odbiju ponuđenu drogu?!

- Teško je raditi sa narkomanima - zaključuje inspektor Aleksić. - Svaki njihov problem postaje i moj problem. Za njih je, doduše, intenzivniji, ali ja imam bezbroj sličnih problema. Opterećen sam ne samo mnoštvom nesrećnih sudbina, već i komunikacijom koju moram da ostvarim sa ljudima čija je psiha pod dejstvom droge izmenjena, obolela. Droga razara karakter i sve vrline ličnosti uranjaju u maglu polusna. Prosečan, najčešći narkoman je "polučovek". Verujte mi da katkad poželim (a to i ostvarim!) da se, umesto sa njima, nađem u kafani sa "celim čovekom", ovejanim lopovom, gospodinom lopovom, i ispričam se s njim...


29 svi 2013 11:53
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Mirjana Bulatović ĐAVO U PRAHU ispovesti narkomana
SILAZAK U HAD



Jedne avgustovske nedelje 1990. godine, pridružili smo se noćnoj lekarskoj viziti pacijentima Zavoda za bolesti zavisnosti u Beogradu. Neuropsihijatar Mila Vukov, uz dve medicinske sestre i jednu doteranu i brižljivo našminkanu ("dežurnu") narkomanku, obilazak pacijenata započela je u 21 čas, da bi ih gotovo sat i po propitivala o zdravlju i potrebama. Potrebe je većina narkomana objavljivala sažeto, rečju "dodatak", a to znači: još metadona...

Na prvom spratu Zavoda je kliničko odeljenje, gde smo te noći zatekli trideset pacijenata, mahom po tri u sobi. Sobe ne nalikuju na bolničke, već, pre, na studentske. Po slikama, posterima i ispisanim porukama - zidovi su veliki transparenti duša u škripcu.

Po duhu, atmosfera je grobna. Vazduh je zasićen zavisnošću od obolelih tela. Duh nije slobodan, a i kada ga telo, umireno sedativima, pusti, duh kao da ne zna kud će. Preti mu nedogledna, beskrajna dokolica.

- Kako ste? - pita doktorka mladog čoveka koji leži na leđima, ni usnuo, ni budan.

- Pa, ni loše, ni dobro...

Kao većina ljudi na svetu, dakle - uopštava doktorka.

(Eh, kad bi oni znali kako se oseća "većina ljudi na svetu", ne bi tražili toliko sredstava za umirenje. Učinilo nam se da "mir", u njihovom slučaju, znači obamrlost, tupost, ničim poremećeno vegetiranje...)

Potom smo "sišli u had", na odeljenje poluintenzivne nege u prizemlju, gde se, sada već u pravom bolničkom okruženju, osamnaest narkomana s mukom oslobađalo fizičke zavisnosti od opijata.

Jedan mladić se žalio kako je prinuđen da više puta na dan menja posteljinu, jer su njegovo rublje i krevet mokri od znoja - koji se izobilno luči u takozvanoj krizi apstinencije.

Drugi mlad čovek, bezmalo dete, rekao je odlučno: "Ja sutra odlazim kući! Ovde samo pričaju o drogi..."

Njegov sused se požalio na sudbinu svoje sestre, za koju je utvrđeno da je HIV pozitivna, nosilac virusa side. On sam, jedan je od četiri pacijenta u četvrtom, završnom stadijumu side.


29 svi 2013 11:54
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
---------
Post Re: Mirjana Bulatović ĐAVO U PRAHU ispovesti narkomana
Je li to i vaša sestra narkomanka? - pita doktorka.

Ne. Muž joj je narkoman. On joj je preneo virus...Ubrzo je pored nas prominulo i sablasno lice po

starijeg narkomana koji nezaustavljivo, uprkos gnušanju svojih suseda, "sam sebi vadi zube i drži ih u džepu .

Jedna žena je plakala i u predasima uveravala doktorku u iskrenu želju da se, skupa sa svojim mužem, čija je bolesnička postelja uz njenu, izleči, ali se i žalila na posledice nagle apstinencije.

Nismo, verujte, došli po metadone, već da se oslobodimo zavisnosti od droge, ali je teško... "Spuštanje" je prebrzo. Ovako mogu da "kriziram" i kod kuće. Nedavno mi je jedan pacijent, pošto se vratio s vikenda, ponudio drogu. "Hajde da kupiš", kaže, "dobila si pare jutros, video sam." Rekla sam mu da nemam para. "Daću ti na kredit", navaljuje. Odbila sam i "kredit", ali on nije bio zadovoljan. "Hajde, uzmi, častiću te." Nisam uzela. A mogla sam... Vidite...



* * *



Dok se vani, u javnom, političkom Beogradu, odvija borba za parlamentarnu demokratiju bučnim buđenjem naroda, iza ogromnog, svetlećeg natpisa ZAVOD ZA BOLESTI ZAVISNOSTI, složno obamrli leže pravoslavni, katolici, muslimani i ateisti, bez snage za mržnju, bez snage za ljubav, bez zanimanja za svet, sa jednom jedinom željom: da ponovo zadobiju vlast nad sopstvenim nervnim sistemom, OSVOJE SEBE. Ovakvih, mahom neuspešnih osvajača, najviše je iz Beograda, Niša i Novog Sada.


29 svi 2013 11:54
Profil Pošalji e-mail
Prikaži postove “stare”:  Redanje  
Započni novu temu Odgovori  [ 100 post(ov)a ]  Stranica Prethodna  1, 2, 3, 4, 5, 6, 7 ... 10  Sljedeća


Online

Trenutno korisnika/ca: / i 0 gostiju.


Ne možeš započinjati nove teme.
Ne možeš odgovarati na postove.
Ne možeš uređivati svoje postove.
Ne možeš izbrisati svoje postove.
Ne možeš postati privitke.

Forum(o)Bir:  
cron