Sada je: 19 ruj 2018 09:10.





Započni novu temu Odgovori  [ 100 post(ov)a ]  Stranica Prethodna  1 ... 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10  Sljedeća
 Mirjana Bulatović ĐAVO U PRAHU ispovesti narkomana 
Autor/ica Poruka
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Mirjana Bulatović ĐAVO U PRAHU ispovesti narkomana
Popio je osamdeset četiri miligrama heptanona, uz još više od dve stotine različitih tableta za umirenje, a prethodno je isekao vene na levoj ruci!

- Nikada do tada mi ta ideja nije pala na pamet, a kada sam odlučio da se ubijem, hteo sam da budem siguran da se neću probuditi... Nameravao sam da skratim muke sebi i drugima, da nikoga ne maltretiram...

Zastrašujuća dijagnoza, "sida", u zdravstveni karton 3. H-a ubeležena je još u jesen 1987.

- Nisam siguran na koji sam način zaražen virusom side. Imam o tome nekakvu svoju "teoriju", ne znam koliko je tačna... Od 1984. godine svoj pribor za fiksanje nisam nikome pozajmljivao, niti sam uzimao tuđi, ali sam 1987. sa jednom devojkom, takođe narkomankom,proveo sedam dana zatvoren u sobi, uz televiziju, muziku, heroin... Moguće je da je tada došlo do zamene igle i...

3. X. ne veruje da će doživeti pronalazak leka protiv side, ali se nesebično za njega zanima.

- Za mene je kasno. No, imam trideset tri godine,ipak sam živeo. Žao mi je mlađih ljudi, onih koji jesu i onih koji će tek biti zaraženi. Voleo bih da se otkrije taj lek... Iskreno da vam kažem, čudi me kako sam još živ... Ima ih koji su izgledali bolje nego ja, a sida ih je raznela za desetak dana. Ne plašim se smrti. Umiru deca... Njih mi je žao. Voleo bih da, bilo čime, pomognem ljudima dok sam još živ. Pristao sam da se pojavim i na televiziji, što bi tek jedan od stotinu narkomana učinio - mada ih razumem, imaju roditelje, braću, sestre, a meni je u tom smislu lako, ja nemam nikog...

Nimalo samosažaljenja ne izbija iz Z.ovih reči.

- Čudesna je bila ta topla zainteresovanost samrtnika za svet koji ostavlja, želja da on bude bolji i srećniji. Mladima je, sa one strane života, poručio da budu oprezni: "Teške droge veoma brzo uzrokuju zavisnost. Apstinencijalne krize su strašne, ali je, ništa manje, strašna i spoznaja da gubite komandu nad sobom, da vas droga vodi na uzici. Đavolski joj se teško odupreti."

- Zbogom, 3. - pozdravljamo se, sa suzama u očima, s njegovom dobrotom. - Još nešto... Verujete li u zagrobni život?

- Verujem da duša nekud ide posle smrti.

- Ide... Sigurno ide.


01 lip 2013 14:41
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Mirjana Bulatović ĐAVO U PRAHU ispovesti narkomana
NABAVKA U FABRICI ŠEĆERA



V. D. (35), kriminalac, "profesionalac", karakterističan po tome što je tek u poznom dobu, u trideset prvoj godini, postao narkoman, govorio je otvoreno, lako, bez snebivanja i vidljive želje da nam bilo šta zataji...

- Imao sam punih dvadeset devet godina kada sam, prvi put, probao "snif" heroina i - nije mi se dopalo. Nakon dve godine mi je, jednostavno, palo na pamet da kupim malo heroina i - kupio sam. Ono prvo drogiranje se može i zaboraviti, jer nije podstaklo ovo drugo, dve godine sam apstinirao...

- Naravno, ranije sam imao otpor prema drogama, a narkomane sam čak prezirao. Sedamdesetih godina sam, zbog krađa, proveo u zatvoru tri-četiri godine, i pamtim da tamo narkomani nisu bili nimalo omiljeni. Gledali smo sa visine ta fizički neugledna bića, i prezirali ih, jer smo znali da će se slabo držati pred policijom... Međutim, 1985. godine droga uzima maha i među kriminalcima, počinju da se drogiraju čak i kriminalci na glasu...

Drugo moje iskustvo s heroinom bilo je prijatno. Osećao sam euforiju, pojačanu fizičku sposobnost, želju za akcijom - koje mi, ionako, ne fali, jer sam veoma temperamentan... Drogu sam uzeo iz radoznalosti, zaintrigirao me je jedan drug, diler, mada je sve u mom životu vodilo ka tome: u društvu kriminalaca, bivših i sadašnjih narkomana, od kojih su, svi do jednog, nekada mrzeli drogu i narkomane - bio sam predodređen da krenem tim putem...

V. D. takođe tvrdi da je trenutak sticanja zavisnosti neuhvatljiv, neosetan.


01 lip 2013 14:43
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Mirjana Bulatović ĐAVO U PRAHU ispovesti narkomana
- Prve dve godine sam šmrkao heroin, i to ne svakodnevno, ali nisam mogao da sastavim ni tri dana apstinencije. Ovo zadovoljstvo je veoma skupo. Da biste ga sebi priuštili, morate ili da preprodajete drogu, ili da kradete, mnogo kradete... Beogradsko tržište je haotično, neosnovano se podižu cene droge, kako kome padne na pamet, pa vam u poslednje vreme za gram heroina treba i do 175 maraka.

- U proleće 1987. počeo sam i sam da se bavim preprodajom droge. Nekoliko meseci sam to činio svakodnevno...

- Odlično. Vi ćete nam, pošto ste otvoreni, ispričati onu priču o mešanju heroina sa šećerom, i ostalim nečasnim radnjama, koje narkomani obično prećutkuju. Budite dobri...

- Ovako: kupim pet grama čistog heroina, jedan gram odvojim za sebe, i toliko šećera dodam onom heroinu. Tamo je, znači, dvadeset procenata šećera, da kupac ne zna, naravno. Ali, poštovao sam nekakav "kodeks", nikada nisam narušio proporciju jedne petine šećera prema četiri petine heroina. A da znate, svašta se radi... Koliko se samo ljudi drogira a da se, praktično, ne uhvati za džep! U njihovim paketima više je šećera nego heroina!

- Jeste li ikoga uvukli u svet droge?

- Ponudio sam, tu i tamo, po koji "snif", ali nisam insistirao, uglavnom - nikoga nisam "navukao"...

- Dok ide prodaja, to su dobri dani, ali im dođe kraj, "presuši" i prodavac - upozorava V. D.


01 lip 2013 14:44
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Mirjana Bulatović ĐAVO U PRAHU ispovesti narkomana
Apstinencijalnu krizu, čije je simptome zapazio tek nakon dve godine "snifanja", V. D. je opisao u svega dve reči (iznemoglost, znojenje) jer nije, kaže, deskriptivan tip.

- Nije to bila teška kriza, ali sveJedno, bila je znak da treba da se zamislim.

- I, jeste li se zamislili?

- Nisam se naročito zamislio. Mislio sam, zapravo, kako da se domognem love. Nisam bio "na igli", i verovao sam da još uvek uspešno kontrolišem situaciju. Kad pređem na iglu, znao sam, to je dno, dublje ne mogu propasti.

- I, kada ste prešli "na iglu"?

Avgusta 1988. godine. Za doživljaj droge uz pomoć igle dovoljna je duplo manja količina nego prilikom šmrkanja. Iglom se postiže jače dejstvo, ali taj prvi udar, takozvani "fleš", doživi se svega nekoliko puta, a posle nestane... Nisam nameravao da pređem na iglu, ali moja namera nije bila presudna. Jednostavno je mom drugu, dileru, jednog dana ponestalo heroina u prahu, pa mi je ponudio ulepljeni... To je, znate, loptica, poput žvake... Okretali smo telefonske brojeve, nigde u gradu nije bilo praha, prolazili su sati... Najzad sam bio prinuđen da odem i kupim špric. Vratio sam se i pripremio tu žvaku... Više nisam bio uveren da vladam drogom.

Tempo uzimanja droge se pojačavao, u poslednje dve godine uzimao sam heroin svakodnevno, katkad i više puta na dan... Znam gde to vodi... Bez obzira što imam jasnu viziju svoje budućnosti, posle prvog lečenja ponovo sam počeo da se drogiram. Ne mogu da tvrdim da ni sada, po izlasku iz bolnice, nakon trećeg lečenja, neću ponovo uzeti heroin. Kad je droga u pitanju, svi rezoni otpadaju. Ne sme se, jednostavno, doći u njenu blizinu...


01 lip 2013 14:44
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Mirjana Bulatović ĐAVO U PRAHU ispovesti narkomana
STID, BES I PATNjA



Teodora (26) nije narkomanka, ali joj je život, čini se, teži od života njenog dvadesetdevetogodišnjeg supruga V.a, koji se drogira već pet godina. Zatekli smo je, 24. avgusta 1990, u Zavodu za bolesti zavisnosti, gde je, kako kaže, došla da se posavetuje sa doktorkom Vukov, "jer mi je s njim, kad je pod dejstvom droge ili metadona, nemoguće razgovarati. U tim trenucima preobražava se u drugu ličnost. Tada za njega nemam volje, ne cenim ga - samo mi ga bude žao..."

V-a poznajem deset godina. Devet godina smo se zabavljali, a godinu dana smo u braku. Da sam na vreme saznala da se drogira, verovatno bih ga sprečila. Sigurna sam da bih uspela, jer smo imali divnu vezu, lep odnos, drugarski, pun ljubavi, poštovanja, odgovornosti... Uvek smo o svemu iskreno pričali... Taj period je bio ispunjen radošću, izlascima, susretima sa prijateljima... Nakon pet godina naše veze počeo je da se drogira, ali ja to, do pre godinu i po dana, nisam znala. Nisam imala predstavu o narkomaniji, niti znala da je ta bolest uzela maha i kod nas, a u njega sam beskrajno verovala, život bih dala da on nikada ne bi uzeo drogu! Međutim, počela sam da opažam kako postaje neodgovoran, odsutan, nezainteresovan za bilo šta, počev od hrane; u njegov stan dolazile su čudne osobe, narkomani-početnici, kako mi je govorio. Zamolila sam ga da mi prizna šta se dešava. Sve mi je moglo pasti na pamet - da ima drugu ženu, da ga pritiska nekakav dug, da možda ima problema sa svojim društvom - ali da se drogira - to mi nije bilo ni u podsvesti! Poređala sam mu svoje sumnje, ali on se na sve to nasmejao, jer je ono što je trebalo da mi kaže bilo neuporedivo gore. Zatim je vrlo jednostavno izgovorio: "Ja se drogiram." Nisam poverovala, mislila sam da se šali, to je za mene bilo nepojmljivo! Uveravao me je, a ja sam satima plakala, vrištala, govoreći da je to nemoguće, da mu ne verujem...

- Posle mi je pričao pojedinosti. Mislim da mi je nešto izostavio, a nešto preinačio. Naprosto, ne verujem mu. Dotad sam mu verovala, ali kada sam shvatila da sam nekoliko godina živela u tako velikoj zabludi, postala sam sumnjičava. Eto... To saznanje za mene je bilo smak sveta. On mi je, potom, rekao da postoji bolnica za lečenje narkomana, i dogovorili smo se da sutradan odemo kod lekara. Te noći, na rastanku, zamolio me je da se ne sekiram, da mirno spavam, jer ćemo sutra započeti njegovo lečenje, i sve će biti dobro. Uzalud. Neprestano sam plakala, do jutra nisam mogla oka da sklopim...


01 lip 2013 14:46
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Mirjana Bulatović ĐAVO U PRAHU ispovesti narkomana
- Bio je 20. januar 1989. godine. Očajno sam se osećala kad smo stupili u bolnicu, pričinila mi se kao ludnica, bez izlaza, ali, istovremeno, na tom mestu me je obasjao i tračak nade, mala, naivna vera da se tu bilo kome može pomoći. Sada ni ukoliko ne verujem u metadonsko lečenje, jedino su razgovori sa neuropsihijatrom korisni, jedino je vredna ta psihološka pomoć...

- V. tada nije ostao u bolnici. Nije želeo. Tri meseca je svakodnevno odlazio po metadonsku terapiju, a ja sam ponovo bila srećna, verujući da će se izlečiti. I on je verovao. Tako je govorio... Potom mu je terapija ukinuta, i doktorka Vukov nas je pozvala na razgovore, s tim da je V. obaveštava o promenama, krizama, da kaže da li mu treba pomoć... Išla sam s njim, neprestano, i dok je bio na tromesečnoj metadonskoj terapiji... Razgovori su bili lepi, ugodni... Ponadala sam se...

- Međutim, mesec dana po završetku terapije, V. ponovo počinje povremeno da se drogira, ne kazujući mi, naravno, ništa. Svoj izgled i ponašanje pokušavao je da pravda dejstvom lekova, ali sam ga tada već uveliko poznavala, opažala sam, čini mi se, i neuhvatljive promene. Doktorka me je bila snabdela blanko uputima za detekciju urina, i predložila mi da ga, kad god opazim nešto sumnjivo, dovedem na pregled... Da bih imala više uvida u njegov život i ponašanje, da bih umnožila prilike da mu pomognem, u julu 1989. smo se, uz blagoslov doktorke Vukov, i venčali. Volim ga. On, da tako kažem, zavisi od droge, a ja zavisim od njega... Kakav je to čovek bio! Zbog njega bivšeg, divnog, moram da ga spasem...

- Jedanput mesečno smo odlazili na detekciju urina. Krajem 1989. mu je otkriven heroin... Prethodno nije priznao da ga je uzeo. Rekao je da nijedan narkoman to neće priznati pre, već tek posle detekcije! "Eto", kaže, "desilo se, pogrešio sam, jednostavno, ne mogu bez droge, ta je želja jača i od ljubavi..."

Potkraj prošle godine Teodori je umro otac, kog je, veli, volela iznad svega... V. je to znao.

- V. je to dobro znao, ali je na sahranu došao drogiran! Neshvatljivo je da sam, prožeta dubokim bolom, u trenutku kad sam ga spazila, bezmalo zaboravila na mrtvog oca, prestala da plačem i upitala ga kako je mogao na takav dan da uzme drogu... Čudo je da sam ga, u tolikom jadu, uopšte i primetila... To je samo dokaz da na njegovu narkomaniju reagujem gotovo fiziološki...


01 lip 2013 14:48
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Mirjana Bulatović ĐAVO U PRAHU ispovesti narkomana
- Sve je ređe onakav kakvog sam ga poštovala i volela. Postao je brbljiv, zajedljiv, ciničan; izgubio je snagu, donekle i zdravlje, a prirodno je da sve to utiče i na seksualni život - ne samo što je nezainteresovan, već čak mislim i da mu je smanjena sposobnost... Sada nema ni prijatelja (narkomani mu, uglavnom, služe da dođe do droge ili novca). Pogubili smo i sve zajedničke prijatelje, jedino je meni preostalo nekoliko mojih. Nemamo gde da odemo. Sramota me je. Njega nije. Izgubio je i čast...

Od kraja 1989. do avgusta 1990. godine V. je uspevao da ostvari male, beznačajne, trodnevne apstinencijalne rekorde.

- Pauzirao je kratko, uglavnom kad ostane bez novca. Sigurna sam da se ne drogira jedino ako ceo dan provedem uz njega, ali mi je to nemoguće, jer radim kao službenica. Naravno, nikada mu nisam dala veću količinu novca, koju bi mogao da potroši na drogu...

Početkom avgusta 1990. godine ovo dvoje ljudi se ponovo obrelo u Zavodu za bolesti zavisnosti...

- V. opet dobija metadon, ali manju dozu nego pre, a kako kaže, ima naročitu volju da se izleči, jer mu se i otac, obrazovan i fin čovek, vratio majci... Bili su razvedeni petnaest godina... Ne mogu da verujem da se neće izlečiti. Ličnost koju sam ja poznavala mora da ima snage...

Potom nam je Teodora pokazala jedno V.ovo pismo napisano na psihoterapiji kod doktorke Vukov. Evo završetka tog njegovog "viđenja vlastite budućnosti":

"... Znam da ću imati poteškoća sa svim tim stvarima, pogotovu sa samim sobom, ali mislim da ću uspeti da se uključim u normalan tok života, jer ja to stvarno želim. Moram uspeti, zbog sebe i zbog drugih - koji to zaslužuju, i očekuju od mene s punim pravom.

Teodori hvala na ogromnoj ljubavi i podršci koju, možda, i ne zaslužujem, s obzirom na to koliko sam joj manje pružio nego što zavređuje. Ponekad se pitam odakle joj, uopšte, snaga da se toliko bori da od mene napravi čoveka. Mislim da ću ispuniti njena očekivanja. Ona to stvarno zaslužuje, uvek je svima više ljubavi pružala, nego što je dobijala."

Teodora ovo pismo nosi u torbi godinu i po dana, jer je napisano u vreme prvog lečenja, kada su oboje bili uvereni da će uspeti!


01 lip 2013 14:54
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Mirjana Bulatović ĐAVO U PRAHU ispovesti narkomana
- Pogubila sam ambicije, postala nervozna, dobila nekakve fobije, ne mogu normalno da spavam, jedem, a on uopšte ne pokušava da mi pomogne, jer - njemu je potrebna pomoć, njegova je bolest najvažnija na svetu!Od onako velikodušnog čoveka preobrazio se u egoistu... Ipak, ne mogu da ne verujem da jednom, ponovo,neće biti dobar...

- Imam fobiju od narkomana. Kad ih vidim ovde,kod ulaza, dođe mi da plačem. Uhvatila sam sebe da u gradskom prevozu razvrstavam ljude na zdrave i narkomane... Neki put ih mrzim - sve bi' ih pobila, a drugi put ih, opet, beskrajno sažaljevam... V. može da prestane ako kaže sebi NE, veliko NE...

V. je čekao u hodniku. Dok je Teodora razgovarala sa doktorkom Vukov, iskoristili smo priliku da mu šapnemo:

- Vaša Teodora misli da biste, ako jednom čvrsto odlučite, mogli da prestanete... Kao da odlučujete vi, kao da ne odlučuje heroin! On nikada neće reći "ne". A šta znači vaše malo ljudsko "ne" tom đavolu u prahu...

- Tako je. Ona jedino to ne razume. Znam da moram da prestanem, zbog nje moram, i zbog sebe, ali...

- Dva su života u pitanju. Ili ćete isplivati, ili ćete oboje potonuti! Njoj je teže nego vama. Vi, ipak, plaćate sopstvene račune...

- Boriću se...

- Srećno.


01 lip 2013 15:29
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Mirjana Bulatović ĐAVO U PRAHU ispovesti narkomana
TRINAESTOGODIŠNjA ŽENA



T. J. ima dvadeset četiri godine i veoma dugo i intenzivno iskustvo narkomanke. Još kao o trinaestogodišnja devojčica, sa nekoliko svojih vršnjaka pridružila se grupi osamnaestogodšpnjih "duvača lepka", da bi ubrzo potom probala tablete (artane i parkopane), marihuanu i, napokon, heroin.

- Pretpostavljam - kaže T. J. - da sam drogu "odabrala" kao zaklon. Sve mi se uokolo činilo bljutavo. Nepodnošljiva mi je bila izdresiranost, isfoliranost, ljudska tragedija... Nisam u tome htela da učestvujem. Bila sam suviše buntovna da bih se pridružila, a suviše slaba da bih menjala svet oko sebe. Zato sam izabrala izdvajanje, bolje reći: opravdanje svog postojanja izdvajanjem iz te mase koja preživljava. Bila su mi bolno smešna njihova razmišljanja, njihovi ukusi, kretanja, želje, filozofija - same norme su smešne, sami kriterijumi su smešni, najzad - toliko upinjanje da sebe ubede da jesu ono što nisu... Naravno, način "izdvajanja" nije bio dobar, ali ja o tome tada nisam razmišljala... Imala sam premalo godina da razlučim dobre od loših puteva... Smatram da, ko manje - ko više, svaki čovek poseduje sličan bunt, ali mnogi imaju sreće da se nađu u nečem drugom - sportu, umetnosti, religiji, pa i (što da ne - to je bolje od ovog u čemu sam ja!) homoseksualnosti. Dejstvo droge koje mi je tada bilo neophodno je svojevrsna "utrnulost mozga"... Ne hajem, prosto, što sam ljudsko biće sa izvesnom ulogom na zemlji, ne hajem za sopstvenu egzistenciju, za celokupan svoj život, već se "ljuljam u oblacima".

T. J. je nesmotreno, u neobuzdanoj želji da SVE i ODMAH proba, skratila detinjstvo, prerano postala žena...

- Imala sam jednog prijatelja, vršnjaka, trinaestogodišnjaka, s kojim sam "sve" do tada probala. Dogovorili smo se da probamo i seks... Jednog popodneva, na Kalemegdanu, probudili smo se iz halucinacija od lepka sasvim nagi i, kad je već tako... Nisam osetila nikakvo seksualno uzbuđenje, a ni on... Kao da smo se rukovali.

Uzbuđenje je nastupilo ubrzo, ali posve drugačijim povodom. T. J. je imala svega trinaest godina i dva meseca kada je uzela prvi "fiks" heroina!


01 lip 2013 15:30
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
---------
Post Re: Mirjana Bulatović ĐAVO U PRAHU ispovesti narkomana
- Bila sam čula za taj heroin, i činio mi se kao nešto strašno, opasno, veliko... Htela sam s njim da se suočim, misleći da je to hrabrost. Našla sam novac(moji su gradili kuću i bilo je para na gomili; verovatno sam odatle uzela a da se nije ni primetilo) i kupila heroin od jednog poznanika, dilera. On mi ga je pripremio, a potom me ufiksao u jednoj zgradi, na drugom spratu, na stepeništu... Osećala sam se kao u kriminalističkom filmu...

- Ubrzo sam prestala da se pridržavam pravila ponašanja "uzorne mamine ćerke". Odbacila sam bukvalno sve norme, izbrisala ih... Kao da se rodila neka druga osoba, kojoj nije bilo bitno ništa na planeti. Uspeh u školi mi se pogoršao... Završila sam, ukupno, deset razreda...

T. J. već sa četrnaest godina postaje zavisna od heroina. Niz godina uzima ga svakodnevno, katkad i do šest-sedam puta na dan!

- Uzimala sam i opijum, a od 1983, kada se pojavi očaj od makovih čaura, neprestano sam ga koristila,obično izjutra, pre heroina ili opijuma. Napravila sam svega jednu, dvomesečnu pauzu... Da bih se domogla novca za drogu, skupa sa jednim dečkom, narkomanom, s kojim sam tada živela, od 1983. do 1985. godine preprodavala sam marihuanu, pouzdanim kupcima, finoj deci buržoazije - za ličnu upotrebu. Bilo je važno da oni ne prodaju dalje, jer je tako policija mogla da namuđe u trag... Nismo, dakle, prodavali na ulici, a kupci su bili zadovoljni, imali su garantovanu količinu, kvalitet i rok isporuke... Marihuanu smo nabavljali od jednog sredovečnog čoveka, koji je imao svoje biljke na teritoriji naše zemlje. Njega su 1985. godine uhapsili, pa nam je i nabavka od tada bila otežana. Pao nam je standard, a krajem 1986. sam raskinula s tim dečkom... Fiksala sam se ređe, ali sam redovno pila makov čaj. U jednoj južnosrbijanskoj apoteci nabavljala sam heptanone, deo zadržavala za sebe, a deo prodavala... Začudo, uspela sam da izbegnem prostituciju... Poznajem devojke koje će za jedan "fiks" pristati na seksualni odnos...

Ceo septembar i polovinu oktobra 1989. godine, T. J. je provela u Zavodu za bolesti zavisnosti.

- Tu sam detoksikovana, a potom, četiri meseca, nisam uzimala ništa, čak ni tablete za smirenje, koje od svoje petnaeste godine redovno pijem. Ali, ta četiri meseca mirovanja provela sam tako što sam zurila u jednu tačku na plafonu, potpuno blokiranih želja za životom i bilo kakvom aktivnošću. Shvativši da sam psihički sasvim zavisna od opijata, ponovo sam zatražila pomoć u Zavodu, gde sam i sada na heptanonskoj i psihijatrijskoj terapiji... Želim da se izlečim, da se otrgnem od zavisnosti, iako... iako znam da sam već godinu i po dana nosilac virusa... side.


01 lip 2013 15:30
Profil Pošalji e-mail
Prikaži postove “stare”:  Redanje  
Započni novu temu Odgovori  [ 100 post(ov)a ]  Stranica Prethodna  1 ... 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10  Sljedeća


Online

Trenutno korisnika/ca: / i 0 gostiju.


Ne možeš započinjati nove teme.
Ne možeš odgovarati na postove.
Ne možeš uređivati svoje postove.
Ne možeš izbrisati svoje postove.
Ne možeš postati privitke.

Forum(o)Bir:  
cron