Sada je: 11 pro 2018 04:32.





Započni novu temu Odgovori  [ 100 post(ov)a ]  Stranica Prethodna  1 ... 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10  Sljedeća
 Mirjana Bulatović ĐAVO U PRAHU ispovesti narkomana 
Autor/ica Poruka
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Mirjana Bulatović ĐAVO U PRAHU ispovesti narkomana
MOZAK KAO POKVARENI KOMPJUTER



Mila Vukov (44), neuropsihijatar, doktor medicinskih nauka, asistent na Medicinskom fakultetu u Beogradu i načelnik Centra za porodicu u Zavodu za bolesti zavisnosti beogradskog Kliničkobolničkog centra "Dr Dragiša Mišović", osetljiva, naravno, na nesreću svojih pacijenata, bezmalo je prinuđena da, nakon terapije njima, pristupa "terapiji sebi"...

- Sa narkomanima radim svakodnevno. Čini mi se da sam sa hiljadama njih razgovarala, a tek ih je deset odsto u stanju da razmišlja o suštinskim životnim pitanjima, o vlastitoj sadašnjosti i budućnosti. Neugodno je predvidljivo da će se cela njihova priča, s početka okolišno a do kraja posve otvoreno, svesti na pitanje mogu li da dobiju još metadona...

- Katkad me obuzme osećanje besmisla, uzaludnosti celog mog rada. Čak i kad uložite najviše znanja, snage i požrtvovanja (da ste hirurg, uz isti ulog izveli biste najbriljantniju operaciju), rezultat može biti suprotan: baš zato što je osetio požrtvovanje, narkoman može ponovo da uzme drogu, jer se i sam boji - izlečenja! Možda je imperativ droge najjači...



- Narkomanija mi se - kaže doktorka Vukov - čini jednim od najzanimljivijih područja neuropsihijatrije. Nema preciznog odgovora na pitanje zašto se neko opredeljuje za drogu, a činjenica je da svaki čovek, ako se izloži zloupotrebi droge, može postati zavisnik. Moj je utisak da je porodica veoma važna za nastajanje, još više za održavanje narkomanije, a naročito je bitna pri lečenju i prevenciji.

- Dejstvo droge je uistinu fascinantno, ali je još fascinantniji ljudski mozak, koji je u narkomaniji "nesavršeno savršen". Nesavršen je zato što je toliko pod uticajem hemijskih sredstava, toliko biološki programiran, da ponekad reaguje i glupavo, navikava se na nešto na šta čovek i ne bi želeo da se navikne. S druge strane, u njemu je uskladišteno ogromno iskustvo individualnog, familijarnog i kolektivno nesvesnog, pa reakcije na pojedine droge kao da otvaraju nekakve klapne u mozgu...

- Stari narodi su koristili droge, ritualno, sa kontrolisanom upotrebom. Namenjene privilegovanima, onima koji poseduju životnu mudrost, droge su sa mozgom bile u izvesnom komplementarnom odnosu. Ali, kada ih se domognu mladi, čiji je mozak nerazvijen, koji su uplašeni, nesigurni, bez životnog iskustva i mudrosti, droge brzo njima zagospodare, a mozak se svede na skupinu hemijskih jedinjenja, počinje da funkcioniše kao pokvareni kompjuter! Apatija i gubitak sposobnosti da se doživi zadovoljstvo (anhedonija) kazna je ovakvim ljudima što su zagolicali zmajev rep.


01 lip 2013 15:32
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Mirjana Bulatović ĐAVO U PRAHU ispovesti narkomana
- Kada razgovaram s narkomanima, imam utisak da im se mozak sveo na puke biohemijske reakcije, a da su svi sadržaji, životne vrednosti, vrednosti emocija, apstraktnog mišljenja, volja za život, saznanje, strast - sve je to kao zbrisano, ili tinja u nekom krajičku duše bez nade da se rasplamsa.

- Bespomoćnost lekara u nesreći čiju neumitnost svakodnevno gledaju izbliza, kao i varljivi, kratkotrajni usponi snage volje pacijenta u odnosu na snagu droge koja je i samu tu volju porazila, verovatno Vas iscrpljuju i po izlasku iz ordinacije?

- U trenutku kada napuštam posao, najčešće osetim ogroman umor... To je onaj pravi psihološki zamor tkiva, a uzrokuje ga višak negativne energije. Da bi ga prevladao, svaki lekar koji se bavi narkomanijom mora se posvetiti fizičkoj aktivnosti, sportu, ili preostatak dana ispuniti nečim ugodnim i sadržajnim - provesti popodne u porodici, sa prijateljima, odgledati lep film ili pozorišni komad, pa i kupiti sebi nešto što voli... Možda je čudno, ali čovek zaista ima potrebu da sam sebe nekako nagradi, ne da ga nagradi drugi. Nakon takvog rada morate biti dobri prema sebi. Težina problema pritiska vas i kod kuće. Vaš pacijent je prevario sopstveni mozak, pa sad on vara njega, i vi to gledate. Ponekad me ljuti besmislica da je mlad čovek, na pragu života, posegao za drogom kao pomoći, ili sredstvom dokazivanja... Odavno znam da su narkomani vrlo skloni manipulacijama, lažima i prevarama, čak i svojih najbližih, ali ni dan-danas ne mogu da se pomirim sa tolikim gubitkom dostojanstva. No, narkomanske su porodice često veoma nesrećne, pa kada se svi, skupa sa narkomanom, uhvate u koštac sa svojim problemom, tada za njih imam izuzetno osećanje odgovornosti...

- Poznato je da je lečenje narkomana mukotrpno. Zavod za bolesti zavisnosti osnovan je maja 1987. godine. Šta nam kazuje troipogodišnje iskustvo lekarskog tima u ovoj ustanovi?

- Narkoman apstinent ima, po pravilu, krizne trenutke nakon šest meseci apstinencije, nakon devet meseci, dve godine i, čak, nakon pet godina! Uzrok ponovnom uzimanju droge posle duge pauze znan je samo narkomanskom mozgu. Može se dogoditi da neko ugleda kuću u kojoj se pre pet godina drogirao, pa da mu sam taj prizor podstakne želju. Jedan naš pacijent, kad god bi susreo bivšeg druga, koji ga je i uveo u narkomaniju, dobio bi želju da se ponovo drogira. "Voleo sam tog druga", kaže, "i sad ga volim, pa odmah volim i drogu." Droga je, izgleda, poput neke izuzetne, posebne ljubavi...


01 lip 2013 15:32
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Mirjana Bulatović ĐAVO U PRAHU ispovesti narkomana
Kroz Zavod za bolesti zavisnosti dosad je prošlo mnoštvo narkomana, i među njima je mnogo onih koji su neprestano na početku lečenja. Neki od njih već su toliko bolesni od side da im je Zavod postao drugi dom. Vraća nam se oko osamdeset odsto pacijenata, sa učestalošću od tri do osam pokušaja lečenja! Procenat izlečenja je između jedan i tri odsto. U Beogradu i okolini registrovano je oko dve hiljade narkomana, premda se procenjuje da ih je oko jedanaest hiljada! U 1989. godini kroz Zavod je prošlo oko trideset hiljada ljudi, odnosno toliko smo u tom periodu pružili usluga. Dnevno nam u dispanzer dođe sto do dvesta narkomana, a šezdesetak njih neprestano leži u bolnici. Zavod ne odbija nijednog narkomana sa područja Jugoslavije, izuzev, naravno, agresivnih, sklonih fizičkim obračunima, zastrašivanju i manipulacijama s metadonom.

- Svuda u svetu ovakve ustanove imaju veoma stroga pravila kojih pacijenti moraju da se pridržavaju, a i to spada u njihovu resocijalizaciju, prihvatanje normi društva. Jer, narkoman, večito dete, odnosno karikatura deteta, izdvojivši se u subkulturu narkomana, izgubio je korak sa svojom generacijom, koja je otišla dalje u sazrevanju, pa mu prevladavanje fizičke zavisnosti od droga ne predstavlja toliki problem koliki ga tek čeka: glavno, prevladavanje psihičke zavisnosti je uistinu mukotrpno i zahteva dobro razvijen sistem resocijalizacije. Zračak motivacije ugašen drogom ponovo treba da zatinja i zasja, uz pomoć porodice, škole, prijatelja koji nisu narkomani, saradnika na poslu, proširene porodice, kao i dobre komune, gde se uči život od početka, kroz rad, obaveze, odgovornost, prava i dužnosti. Narkoman, jednostavno, mora da promeni životni stil i životnu filozofiju, što je veoma teško. Medicina tu ne može biti od posebne koristi, ali društvena zajednica može. Društvo najpre mora da shvati da život svakog mladog čoveka vredi, i da niko ne sme biti otpisan. U svetu postoje takve komune, i resocijalizacija u njima traje od šest meseci do dve godine. Naš pacijent prinuđen je da se vraća u Zavod na kontrolu, a ovakvo okruženje pokreće mu ceo mehanizam asocijacija koje ga vuku natrag, u bolest...

- No, dok društvo ne ushte i ne osposobi se da valjano brani život svake svoje jedinke, šta roditelji da čine kako bi odgojili dete ot****o na iskušenja s drogom, ono koje će nepokolebljivo odbiti ponuđeni "snif" ili "fiks"?


01 lip 2013 15:33
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Mirjana Bulatović ĐAVO U PRAHU ispovesti narkomana
- Ot****ost prema teškoćama i negativnim izazovima izgrađuje se od početka detetovog života. Osećanje sigurnosti je jedno od najbitnijih osećanja čoveka. U dete ga ugrađuju roditelji, kako svojim odnosom prema njemu, tako i međusobnim odnosima. Ljubav, briga, zaštita i poštovanje za ličnost deteta podstaći će osećanje sigurnosti. Međusobno poštovanje, razumevanje, tolerancija i usaglašenost u pogledu vaspitanja deteta, koje mora da shvati vrednost rada, potrebu poštovanja pravila i odgovaranja obavezama u školi i kod kuće, učiniće da dete postane poverljivo i sklono da u vlastitim krizama, promenljivim psihološkim stanjima, zatraži pomoć od svojih roditelja.

- Sigurnost, dakle, samopoštovanje, poverenje u roditelje i druge ljude, planiranje vremena (tako se najbolje odoleva napadima dosade), topla i zaštićujuća ali ne i prezaštićujuća! - atmosfera u kući, stvoriće osnovu dečjem otporu na pritisak vršnjaka koji nude drogu. K tome, roditelji treba da budu podrobno obavešteni o drogama, da imaju jasan stav protiv njihove upotrebe, ali i da znaju tačne razloge svog protivljenja. Sa detetom o drogama treba razgovarati još od njegovog najranijeg detinjstva. Skupa sa školom, roditelji treba da nauče dete da zavoli sebe i da mu najveći kvalitet bude zdravlje.

Činjenica je da su, u traganju za jedinstvom sa samima sobom, sa prirodom, sa porodicom, sa društvom, hemijska sredstva koja koriste mladi dvadesetog veka, zapravo izraz nemoći da se pronađe put u budućnost. Narkomanija zaustavlja tok vremena, vraćajući mladog čoveka na nivo deteta, realnost na princip zadovoljstva, kulturu na puke okvire civilizacije. Bunt protiv ponuđenog sistema vrednosti sveo se na istu polaznu osnovu: sreća se može kupiti novcem. Svetlucavi svet droge nije se približio nijednoj bajci. Čarobni štapić droge nije izmenio svet - naprotiv, samo ga je još više učvrstio u njegovoj hipokriziji.


01 lip 2013 15:33
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Mirjana Bulatović ĐAVO U PRAHU ispovesti narkomana
TRAGIČNI KRAJ MILENIJUMA



Uprava za analitiku Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije raspolaže obiljem podataka o narkomaniji. Svi su dragoceni, ali mnogi nisu namenjeni javnosti.



Začeci



Prvi slučajevi narkomanije u našoj zemlji javljaju se krajem šezdesetih godina dvadesetog veka, a već početkom sedamdesetih umire prva žrtva droge u Beogradu. Masovna zloupotreba heroina zabeležena je 1978. godine. Heroin je i danas, uz marihuanu, najzastupljenija droga u nas.



Teškoće sa "lakim drogama"



Marihuana je droga zato što menja ljudsku psihu, stvara zavisnost i ugrožava zdravlje. Sadrži sedam puta više katrana nego duvan, a zanimljivo je da, nasuprot drugim drogama, podstiče apetit. Marihuana je svrstana između stimulativnih i depresivnih opijata.

Albanija je najveći proizvođač marihuane na Balkanu i u Evropi.



* * *



U pojedinim američkim državama i u zemljama Beneluksa u****o je istican zahtev da se legalizuje upotreba takozvanih "lakih droga", pre svih marihuane. To je učinjeno samo u jednoj državi na svetu, u Holandiji. Mogućnost da slobodno kupuju marihuanu nije odvratila mlade od ove pošasti. Rezultati eksperimenta su poražavajući.


01 lip 2013 15:34
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Mirjana Bulatović ĐAVO U PRAHU ispovesti narkomana
Neinfektivna epidemija



Zloupotreba droga je planetarni problem, svojevrsna "neinfektivna epidemija". Broj narkomana na planeti dostigao je dvesta miliona! Među njima je čak sedam i po miliona heroinskih i pet miliona kokainskih zavisnika.

Nije čudo. Trgovina drogama jedan je od pet najunosnijih poslova na zemaljskoj kugli!



Novo staro sredstvo



Sintetička droga zvana ekstazi spada u grupu psihostimulansa. Nedavno je prodrla na naše tržište pa se smatra novom, premda je nastala još 1913. godine u laboratorijama nemačke firme "Merk", i to kao sredstvo za smanjenje apetita. Međutim, ubrzo su zapaženi psihoefekti ove droge - osećanje euforije, obilje energije, hiperaktivnost, ali i biološko hemijske reakcije: povišen krvni pritisak, srčana aritmija i ubrzana dehidratacija organizma.



Put droge: tranzit kroz Srbiju



Međunarodna policijska revija objavila je podatak da se osamdeset odsto ukupne količine heroina namenjenog zapadnoevropskom tržištu krijumčari takozvanim balkanskim putem.

Našom zemljom prolazi prečica između Srednjeg i Bliskog istoka, gde se opojne droge uglavnom proizvode, i Zapadne Evrope i severnoameričkog kontinenta, gde je najveća potražnja.



Krijumčarska mašta



Krijumčari opojnih droga veoma su maštoviti (gotovo koliko i najbolji policajci). Evo nekoliko najzanimljivijih slučajeva zaplena droga.


01 lip 2013 15:35
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Mirjana Bulatović ĐAVO U PRAHU ispovesti narkomana
Na graničnom prelazu "Gradina" kod Dimitrovgrada, 1996. godine, u teretnom vozilu kojim je upravljao jedan slovenački državljanin, pronađeno je sto deset kilograma heroina sakrivenog u džakovima paprike.



* * *



Manje količine droge prenose se preko granica u prirodnim šupljinama ljudskog tela, ali čak i u želucu (droga se smešta u kondome, koji se umaču u med i potom gutaju).



* * *



Zanimljiv je i primer iz 1999. godine: zaplenjeno je više od jednog kilograma kokaina koji je iz Južne Amerike poslat u Beograd - poštom!



* * *



Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije otkrilo je, jula 1998. godine, novi način krijumčarenja opojnih droga preko državnih granica.

Krijumčari, naime, samo za tu svrhu osnuju preduzeće u nekoj od zemalja proizvođača droge, odakle, skrivenu u uzorcima legalne robe sa urednom dokumentacijom, koja glatko prolazi carinske kontrole do, navodno, zainteresovanih preduzeća u Evropi, šalju drogu na odredište.

Tako je jula 1998. godine presečen međunarodni lanac krijumčara koji je iz Perua, preko Jugoslavije, vodio do Holandije. U posao su bili uključeni i posrednici iz Španije i Slovenije. Zaplenjeno je 114,55 kilograma najčistijeg kokaina, koji je iz Paname na teritoriju Srbije dopremljen u kalemovima industrijskog konopca, po porudžbi državljanina Slovenije i Holandije, navodno za potrebe jedne trgovačke firme u Jugoslaviji.

Nakon što je dopremljena kargo-pošiljkom, avionom, na beogradski aerodrom, roba je transportovana u predstavništvo ove firme u Šapcu. Odatle je trebalo da bude isporučena firmi u Holandiji, prepakovana u konzerve sa voćem i otpremljena takođe kao uzorak.

S obzirom da je reč o najčistijem kokainu sa južnoameričkog tržišta, koji se pre prodaje meša sa drugim supstancama u odnosu 1:5, krijumčarima je propala zarada od oko 125 miliona nemačkih maraka.


01 lip 2013 15:35
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Mirjana Bulatović ĐAVO U PRAHU ispovesti narkomana
Pozornik kraj interneta



Kupoprodaja opojnih droga ugovara se na raznim mestima i na različite načine. Policija je 1999. godine otkrila da su dileri u tu svrhu počeli da koriste i internet.



Omamljeni učenici



Preprodavci opojnih droga prodrli su i u školska dvorišta. Rezultati ankete u pojedinim beogradskim srednjim školama kazuju da je šezdeset odsto maturanata probalo drogu!



* * *



Zavod za bolesti zavisnosti u Beogradu upozorava da se starosna granica početka zloupotreba droga na kraju drugog milenijuma spustila do najmlađeg uzrasta: trinaestogodišnjaci puše marihuanu, a četrnaestogodišnjaci posežu i za najjačim narkoticima.


01 lip 2013 15:36
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Mirjana Bulatović ĐAVO U PRAHU ispovesti narkomana
NAUKA O ODBRANI ŽIVOTA



Istinsko znanje ima moć da zaštiti mladi naraštaj od zla narkomanije. Ne bi bilo teško obuzdati radoznalost, ukoliko postoji znanje. Ljudi su radoznali i u odnosu na smrt, pa ne skaču sa krovova! Kad bi znali da je narkomanija takođe skok u smrt, samo užasno usporen i bolan, kad bi znali da onaj koji pada povlači sa sobom i bližnje, kad bi znali da je glavna strahota narkomanije život a ne smrt narkomana, mladi bi bili kudikamo bezbedniji od ovog zla.

Književnica i slikarka Nevena Vitošević Ćeklić, povodom drugog, dopunjenog izdanja knjige (Gutenbergova galaksija, Beograd, 2002) naglasila je da je to "Čiča Tomina koliba " savremenog ropstva:

" Čiča Tomina koliba " je svojevremeno uspela da uzvihori duhove i pruži neos****o veliki doprinos oslobađanju od ropstva američkih crnaca. Verujem da i knjiga " " ima ovu vrstu snage i misije i da, ako je pravilno shvatimo i upotrebimo, može odigrati neslućeno veliku ulogu u oslobađanju, a pre svega u sprečavanju širenja droge, tog najstrašnijeg ropstva za koje je čovek ikada saznao.

Nevena Vitošević Ćeklić je početkom 2004. godine postala zamenik ministra vera u Vladi Republike Srbije.

Ministarstvo vera i Ministarstvo prosvete, na proleće 2004. godine, saglasili su se da započnu akciju zaštite od bolesti zavisnosti, posebno narkomanije, i to kao "stalni poduhvat verske nastave i veroučitelja".

"Stoga Ministarstvo vera, u dogovoru sa Ministarstvom prosvete, preduzima prve korake u ovoj akciji, angažujući književnicu Mirjanu Bulatović, autora knjige - ispovesti narkomana da u srednjim i osnovnim školama, na časovima veronauke, održi što je moguće veći broj predavanja na osnovu svoje knjige."


01 lip 2013 15:36
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
---------
Post Re: Mirjana Bulatović ĐAVO U PRAHU ispovesti narkomana
Sledi obrazloženje zašto baš knjiga .

Profesor doktor Žarko Trebješanin, psiholog, povodom prvog izdanja je zabeležio:

Knjiga "Đavo u prahu" pomaže nam da razumemo svet narkomana, njihov lični doživljaj droge i sebe samih; razotkriva nam tajne niti kobne vezanosti za drogu i tragične posledice jedne velike obmane.

Ova knjiga neophodna je svima onima koji su u bližoj vezi sa narkomanima - njihovim roditeljima, prijateljima, bračnim drugovima... "" pomoći će okolini da narkomane bolje razume kao nesrećne ličnosti, da ih shvati iznutra i da im se psihološki približi. Ništa manje, knjiga je potrebna svima onima koji se profesionalno bave bolestima zavisnosti: lekarima, psihijatrima, psiholozima, kriminolozima, sudijama, sociolozima, specijalnim pedagozima... Ponajpre, međutim, ove ispovesti namenjene su onim mladim ljudima koji nisu okusili zavodljivu slast droge, ali bi možda to učinili ukoliko ne saznaju punu i stravičnu istinu o njoj.

Posebna vrednost ove knjige, koja je uzdiže iznad tek neos****o korisnog i dragocenog priručnika za upoznavanje subjektivnog sveta zavisnika, jeste njena literarna dimenzija. Uzbudljive životne sudbine očajnika ispričane su tako živo, slikovito, dramatično i upečatljivo, da postaju izvrsno literarno štivo. Autentične tragične ispovesti, dragocena građa za brojne naučne analize, prava zlatna ruda, veštim uobličavanjem i jedva primetnom, ali efektnom stilizacijom literarno nadarene spisateljice, preobražava se u čisto zlato moderne dokumentarističke proze.


01 lip 2013 15:37
Profil Pošalji e-mail
Prikaži postove “stare”:  Redanje  
Započni novu temu Odgovori  [ 100 post(ov)a ]  Stranica Prethodna  1 ... 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10  Sljedeća


Online

Trenutno korisnika/ca: / i 0 gostiju.


Ne možeš započinjati nove teme.
Ne možeš odgovarati na postove.
Ne možeš uređivati svoje postove.
Ne možeš izbrisati svoje postove.
Ne možeš postati privitke.

Forum(o)Bir:  
cron