Sada je: 21 srp 2018 09:29.





Započni novu temu Odgovori  [ 100 post(ov)a ]  Stranica Prethodna  1 ... 6, 7, 8, 9, 10  Sljedeća
 Mirjana Bulatović ĐAVO U PRAHU ispovesti narkomana 
Autor/ica Poruka
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Mirjana Bulatović ĐAVO U PRAHU ispovesti narkomana
Pravno-birotehnička škola u Svetogorskoj ulici.

Gledam ta mlada, lepa lica, i mislim šta li ih sve čeka u životu. Neko je rekao da lepota uvek donosi više bola nego radosti.

- Ne možemo svi da ostanemo na predavanju! Pola odeljenja mora u pozorište! Možemo samo da čujemo početak! - zaorilo se.

Početak je neosetno dosegao sredinu, a sredina kraj. Zvonilo je. Đaci su odjurili u pozorište.



* * *



Jedna gimnazijalka se, nakon svih pitanja njenih vršnjaka, oglasila prožeta saosećanjem:

- A kako ste Vi preživeli pisanje ove knjige?


06 lip 2013 11:31
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Mirjana Bulatović ĐAVO U PRAHU ispovesti narkomana
ZNANjE O NEZNANjU



- Svaki razredni starešina treba da pročita knjigu.

- Kad biste mogli, na jesen, da održite predavanje za sve učenike naše škole...

- Direktori škola, psiholozi, pedagozi i profesori kao da su svesniji opasnosti od narkomanije nego roditelji.

Sasvim mali broj roditelja veruje da je obuka za zaštitu od droga važnija od, recimo, vozačkog ispita!

- Sumnjam da se to može desiti mom detetu...

- Strašno mi je da o tome čitam.

- Naše dete je sa nama iskreno. Rekao bi nam da puši marihuanu.

- To je veliko zlo, ali se nadam da će nas da mimoiđe...

Na pitanje Da li znate dovoljno o narkomaniji, đaci uglavnom kažu ne, premda je to, svakako, najobavešteniji naraštaj. Stoga i znaju da ne znaju dovoljno.

Znanje o neznanju jeste osnovni uslov za sticanje istinskog znanja. Svi nesrećnici u knjizi Đavo u prahu žrtve su površnog i pogrešnog znanja o drogama. Znali su da se od droga umire. Nisu znali kako se užasno od njih živi. Nisu imali tačnu predstavu šta je kriza apstinencije. Jedan narkoman na lečenju u Zavodu za bolesti zavisnosti "Dr Dragiša Mišović", nedavno je ovako opisao krizu: Kao da je neko moje telo stavio u beton koji se steže.

Ova rečenica bitno je dopunila đačko znanje o drogama.


06 lip 2013 11:31
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Mirjana Bulatović ĐAVO U PRAHU ispovesti narkomana
ČOVEK JE KRHAK



Đaci su priče slušali napregnuto, velikih,ozbiljnih, nepomičnih očiju. U ponekom oku, đačkom i profesorskom, zablistala je suza.

- Mladi, naravno, još ni ne slute koliko je čovek krhak! Desetak odsto srednjoškolaca teško je uveriti da je snaga ličnosti slabašno oruđe u borbi sa drogama. Oni, naprosto, misle da bi jak čovek mogao malo da "eksperimentiše" s heroinom, i da se zaustavi kad to postane opasno. Ne veruju da je to odmah opasno. "Izveštaji iz života", priče školskih drugova, rođaka i prijatelja, govore im suprotno.

- Moj drug je tri puta uzeo heroin, i ne mora dalje da ga uzima. Sam će odlučiti o tome da li će ga uzeti četvrti put.

- Možda više ne odlučuje tvoj drug? Možda odlučuje heroin?

- Ubeđivanje ne vredi. Vrede životne priče iz knjige . Kad počnem da čitam priču iz života, gotovo svuda nastane tajac. Gde ustreba, podsetim đake da ljudska bića nisu toliko sposobna za pravdu, koliko za milost.

- Smilujte se tim nesrećnicima, ne osuđujte ih. Slušajte, ako možete, čista srca. To je najbolji način da vam ova knjiga učini dobro.


06 lip 2013 11:33
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Mirjana Bulatović ĐAVO U PRAHU ispovesti narkomana
NEVOLjNO PRIZNANjE PORAZA



Moj mozak je u ropskom odnosu prema drogama. Nije to lako priznati ni sebi, kamoli drugima. Junaci knjige priznali su da su robovi. Uglavnom nevoljno, uz veliki trud ispitivača.

Čak i onaj gordi tridesetčetvorogodišnjak, kroz čije je telo za devetnaest godina drogiranja prošlo oko deset kilograma raznih vrsta droga, koji se držao kao nekakvo "narkomansko plemstvo" jer je imao basnoslovne količine novca za čiste droge, pa je za sebe govorio da je "zdrav narkoman" - čak i on, kojeg nisu razdirale krize apstinencije, tri godine nakon prvog razgovora, najzad više ne skriva svoj potpuni životni poraz: "Upravo prebrojavam 112 tableta, svoju sedmodnevnu terapiju... Psiha mi nije dobra. Plašim se svoje senke, sumnjičav sam... Dođe mi da sebi odgrizem ruku! Šta sam učinio od svog života!"

Ovaj čovek se drogirao u idealnim narkomanskim uslovima: "Nisam doživljavao krize. Imao sam drogu stalno i bila je čista." Međutim, i on je napokon uvideo da je njegov život razoren.

To dopire do svesti mladih ljudi.

Takođe, ovaj dragoceni izvor podataka, najstariji i najiskusniji narkoman u knjizi , kaže da je sa drogama lepo samo u početku: "Kasnije sam se drogirao da bih mogao da živim... U krizi je nemoguće bilo šta raditi. Kasnije je reč o opstanku."

Na pitanje koliko traje početak, odnosno osećanje zadovoljstva pod dejstvom droga, odgovorio je: "Zavisi od vrste droge. Sa heroinom je lepo nedelju - dve, sa opijumom čak i do dva meseca, a manje od mesec nikako ne; sa kokainom je lepo oko nedelju dana."

To je mladima novost. Svi znaju da je početno zadovoljstvo kratko, ali mnogi ne znaju da je zapravo munjevito. Čak i do dva meseca čistog blaženstva, niko razuman ne bi pristao da plaća godinama užasnog ropstva!


06 lip 2013 11:34
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Mirjana Bulatović ĐAVO U PRAHU ispovesti narkomana
LEČENjE VEROM



Znanje štiti od zla narkomanije. Vera i štiti i leči.

Evo reči Oca Justina:



Inteligencija bez dobrote kazna je Božija, velika inteligencija bez velike dobrote pravo je prokletstvo.



Manastiri su škole ljubavi. Usaglašavaju inteligenciju i dobrotu.



* * *



- Svaki narkoman oseća usamljenost i nedostatak ljubavi - kaže episkop jegarski Gospodin Porfirije. - Ili im nije ukazivano dovoljno ljubavi, ili nisu uspeli da je prepoznaju i prime zbog dubljeg, suštinskog duhovnog poremećaja u odnosu na život. Mi u manastiru pokušavamo da ih razumemo; pomažemo im da otkriju dublji smisao i razloge svoga postojanja. Time oni stiču motivaciju, ne samo za borbu sa drogom, nego i za život uopšte.

Ljudi sa problemima kod nas žive kao i ljudi "bez problema". Najpre im predočimo poredak u manastiru. Potom - što činimo mi, čine i oni. Ukoliko uspeju da se uključe u duh našega života, utoliko će prepoznati njegov smisao i steći korist od boravka ovde. Jutarnjem bogosluženju, koje traje od pola pet do pola osam, naši gosti mogu da prisustvuju čak iako još nisu kršteni. U pola devet ujutru je ručak, a posle ručka skupa obavljamo razne poslove do jedan sat po podne. Sledi odmor, večernja služba u pet, večera u šest, i poslednje bogosluženje (povečerje) u sedam. Potom se povlačimo u svoje kelije.

Ljubav, to je ono najvažnije - ističe Gospodin Porfirije. - U ljubavi je razrešenje problema narkomanije. Čoveku sa takvim problemom, kad dođe kod nas, ukazujemo na smisao postojanja, da je život radost, i da uvek postoji neko ko ga voli upravo onakvog kakav on jeste, bezuslovno, a to je Bog. Kad uspostavimo živi dijalog sa takvim čovekom, otkrijemo pred sobom jednu strašno ranjenu, nežnu i dobru ljudsku dušu, koja čezne za večnom lepotom.


06 lip 2013 11:34
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Mirjana Bulatović ĐAVO U PRAHU ispovesti narkomana
BORBA ZA DUŠU



Jovan iz Beograda ima trideset sedam godina, a punih trinaest godina, od svoje dvadesete, bio je na heroinu, na igli. Zapravo je živeo u skladu sa dijagnozom "politoksikoman", sa drogom i alkoholom naizmenično.

Spasao se u manastiru. Jedino tu, tri godine, nije uzeo ništa, čak ni tabletu za umirenje.

- Čitao sam Sveto pismo, ja sad pouzdano znam šta je heroin! - kaže Jovan.

- Heroin je sam satana napravio u svojoj laboratoriji! Najpre nudi zadovoljstva, lažna, koja čovek prihvata, iz samoljublja i egoizma. Poriv da se uzme droga dolazi iz gordosti. Misliš kako ljudi oko tebe ne shvataju tvoju veličinu. Narkomani su obično daroviti, inteligentni, osetljivi. Ispunjenje svog dara nisu ostvarili težim putem, na teži način (na****im učenjem, školovanjem, životnom borbom) nego hvataju prečicu, poput satanista. Kamo sreće da me je majka, kao dečaka, umesto psihijatru, odvela u crkvu...

- Pomoću lažnog osećanja sreće, heroin porobljava čoveka. Kroz godine mučenja, uzme mu sve: zdravlje, porodicu, novac, a najzad i dušu. To je cilj - da uzme dušu! Drogiranje je poklonjenje satani! Ujutru, u postelji, pre otvaranja očiju, prva misao je uvek ista: heroin. Kako ga se domoći? Koga danas prevariti za novac? Potom, treba poći u neko predgrađe, u poluzamračeni zapušteni stan, kod pospanog i srditog dilera (ljutog što je morao da ustane u tri po podne), koji će mi nadmeno, drsko i skupo prodati malo praha za spas života... Dileri obično imaju robove, mladiće koji peru šoljice od kafe i prazne piksle, ublažujući večiti nered. Zar to nije predslika pakla?


06 lip 2013 11:35
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Mirjana Bulatović ĐAVO U PRAHU ispovesti narkomana
Jovan je pokušavao da se spase u beogradskom Zavodu za bolesti zavisnosti u Ulici Teodora Drajzera, u Zavodu za mentalno zdravlje u Palmotićevoj, čak je dospeo i u bolnicu "Laza Lazarević". Desete godine drogiranja, starija sestra od tetke odvodi ga u crkvu na večernju službu...

- Bio sam uznemiren, osećao nelagodu, hteo sam napolje. Sestra me je zamolila da se pritrpim...

Jovan sada zna zašto je to bilo tako. Polagano se "pripitomio", postao deo Crkve. Išao je na večernju molitvu i na katihizis za odrasle u crkvu Svetog Aleksandra Nevskog, kraj koje je njegova Prva beogradska gimnazija...

- Mi treba sebe da osposobimo da primimo Božiju ljubav. Mnogi ne mogu ovde da ostanu. Smeta im ustrojstvo dobrote, Božiji red, kao da nisu još u stanju da prime Božiju ljubav...

Jovan je kršten u maju 1998. godine.



- Osakatio nas je naš borbeni ateizam... Tražeći ljubav, dobrotu, sreću, mlad čovek naleti na drogu. Ili na sekte. Sekte imaju isti cilj kao heroin - vode pravo u pakao. Početak je takođe lep, umilan: "Vidimo da imaš nekih problema, dođi da ti pomognemo."


06 lip 2013 11:36
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Mirjana Bulatović ĐAVO U PRAHU ispovesti narkomana
- Koje je ropstvo teže, šta je gore: biti rob droge, ili rob sekte?

- To je pod jednak užas!

Jovan tvrdi da mnogi lekari koji se bave lečenjem narkomana ne znaju tačno kakvu bolest leče.

- Ne znaju koliko je to teška bolest, neizlečiva. Medicina smatra da je narkoman izlečen nakon pet godina apstinencije, a ja mislim da pet godina nije dovoljno. Potrebno je mnogo više vremena, možda onoliko koliko se čovek drogirao! Potreban je dug period rehabilitacije i, sada to znam, molitveni i liturgijski način života - kako bi se ta bolest, neću da kažem pobedila, nego da bi se, s Božijom pomoći, uspostavila i održala doživotna apstinencija!

- Narkomanu je jako potrebna ljubav, čak možda i više nego normalnom čoveku, jer je kod njega pojačano osećanje samoljublja. Međutim, i on sam mora da uloži veliki trud, bar deo ogromnog truda koji je ulagao u svakodnevnu nabavku heroina, dakle mora da uloži trud u svoj crkveni život, u svoje spasenje. Pravoslavna crkva nikog ni na šta ne sili, samo pokazuje pravac spasenja. Uz to, potrebno je strpljenje i vera. Lečenje mora da bude dugogodišnje, sa smirenjem i rasuđivanjem.

Na početku druge godine boravka u manastiru odoleo sam bliskom iskušenju. Jedan bolesni monah, po preporuci lekara, koristio je valoron, tako da sam jednog dana spazio dve flašice u priručnoj manastirskoj apoteci. Ranije bih to naprosto zgrabio... A sada, zamolio sam monaha da skloni valoron s mojih očiju u svoju keliju. Znao sam da ga neću uzeti, ali toliko sam prestrašen drogama, da ne želim ni najmanju mogućnost iskušenja... Znam čoveka koji se šest i po godina nije drogirao, pa je opet nastavio. Teško je to. Sećam se sebe. Odlučim, neću više. Istrajavam neko vreme. Odem do kioska po novine, i najednom me diler tapne po ramenu: "Gde si, bre, ti?"...

U manastiru sam osetio blagodat. Svakog dana zahvaljujem Bogu na ovakvom životu. Učim ikonopisanje. Oduvek sam žudeo za takvim ispunjenjem. Imam ljubav za to, trudim se, i verujem da će mi Bog dati da to radim...


06 lip 2013 11:36
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Mirjana Bulatović ĐAVO U PRAHU ispovesti narkomana
POSTOJI LjUBAV

Jedan mlad čovek je jednom rekao: "Kakav ti je ovaj život: ustani lezi." Šta god radio, manje ili više primetno čekaš da umreš. Katkad, u očajanju, u pomanjkanju smisla, čovek krene da se sveti životu. I narkomanija je, može biti, neka vrsta osvete životu. U bezverju.
Čovek je u sopstvenu prazninu, u "rupu" koja je žudela za ispunjenjem, strpao drogu. I ispunio se. Zlom. Dobio je svoju veliku opsesiju. Đavola za gospodara.
Mukotrpnim lečenjem đavo može da se iščupa. Kad se to napokon dogodi, nije sve završeno. Ostaje praznina. Spremna da prihvati đavola natrag. Ukoliko je ne ispunimo verom. Bogom. Kad Bog zauzme svoje mesto u čoveku, čovek je spasen. Tek tada. Zauvek.

* * *
- Apsurd ateizma je strašan - kaže dvadesetdevetogodišnji Damjan iz Beograda. - Ja sam bio vukovac u osnovnoj školi. Sa petnaest godina sam počeo da pušim marihuanu, a sa sedamnaest sam prešao na heroin. Kao gimnazijalac, bio sam nezadovoljan uobičajenim tokom života: rodiš se, porasteš, završiš školu, zaposliš se, oženiš, gajiš decu i - umreš! Hteo sam nešto više, jače. Sad znam da je to ljubav Božija. A onda, onda mi je bilo nevažno hoću li umreti deset, dvadeset godina pre ili kasnije... Mnogi ljudi do ljubavi Božije dođu na normalan način. Moj put je jeziv. Međutim, Bog nam ne stavlja na pleća teret od kojeg će kičma da pukne...
- Presudno je bilo neznanje i samoljublje. "To se tebi desilo zato što si ti glup. Ja sam pametan, meni se to ne može desiti." A desila mi se tako velika zavisnost, da ću do kraja života nositi u sebi svoju pritajenu bolest. Do kraja života moram da budem na oprezu. Osećanje dejstva heroina je toliko jako da ga nikada neću zaboraviti. Sada znam da je heroinska "sreća" laž, klopka. Sve to može prirodno da se doživljava, samo što mi želimo sreću na dugme\ Lenji smo, i đavo to koristi. Pogledajte Oca Tadeja na slici. Pomišljam kakve li je on "fleševe" doživljavao, i to na zdrav način, celoga života!
- Roditelji su mi, u detinjstvu, govorili protiv droge. Verovatno im pristup nije bio dobar. Bio sam darovit. Da mi je ponuđeno da na pravi način ispoljim talenat, možda bih izbegao narkomaniju... Gotovo niko iz moje generacije nije imao tu sreću da ga roditelji odmalena vode u crkvu!
Damjan tvrdi da većina ljudi u našoj zemlji ne shvata srazmere narkomanije.
- U mojoj nevelikoj ulici poznajem trideset ljudina heroinu, a svega dvoje je otišlo u Zavod za bolesti zavisnosti! "Tamna brojka" je mnogo veća nego što se pretpostavlja.
Damjan je kršten 1997. godine, u Manastiru Kovilj.


14 lip 2013 18:55
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
---------
Post Re: Mirjana Bulatović ĐAVO U PRAHU ispovesti narkomana
- Trudio sam se da budem vernik i pre krštenja, ali sam na krštenju imao izuzetno jak doživljaj... Vladika Porfirije tada nije bio vladika, on je krštavao. Ušao sam u bure s vodom - ovde se potapa - i od jednom, kao da sam progledao! Osetio sam istinsku ljubav ljudi oko mene. Shvatio sam da na svetu postoji ljubav, i da postoje ljudi...
- Zainteresovali su me i monasi, koji govore suštinske stvari, i svojim životom pokazuju kako treba živeti. Treba živeti jednostavno i zdravo.
- Obožen, verujući čovek, može na svom putu da posrne. Ja sam se pre godinu i po dana poslednji put skinuo sa heroina. Četvrti ili peti put... Ranije se ovako dešavalo: skinem se, i šta - zjapi rupetina. Imao sam padova i uspona u veri, ostavljao drogu i uzimao je opet, ali se ni u najcrnjim momentima svetlo u mojoj duši više nikada nije skroz ugasilo. U toj crnoj rupi se makar nazirao Hristos, tako da sam uvek znao čemu treba stremiti.
- Ne verujem u druge načine spasavanja. Poznajem mnoge narkomane koji su pokušavali da se spasu besomučnim radom. Jedan je mesecima čuvao ovce u planini. Kad se vratio u Beograd, ponovo je poražen drogama.
- Pomagao sam svima, a onda tonuo... Sad se molim: "Bože, ja nemam snage ni za sebe. Pomozi mi da smognem snage!" Ne smem da se junačim, da zalazim u staro društvo. Čovek mora da se izdvoji i izbegava iskušenja.
- Lepo je osećanje slobode od droga. Narkomanija je strašan i težak posao. Od jutra do mraka si "u frci",juriš novac, pa dilere... Da li imaju, da li nemaju, jeli čisto... Onda nastupa frka od nedostatka frke. Navikneš na taj žestoki pritisak. Kad splasne, treba podneti mir, tišinu, iznenadni višak vremena. To je moguće jedino pomoću vere.


14 lip 2013 18:56
Profil Pošalji e-mail
Prikaži postove “stare”:  Redanje  
Započni novu temu Odgovori  [ 100 post(ov)a ]  Stranica Prethodna  1 ... 6, 7, 8, 9, 10  Sljedeća


Online

Trenutno korisnika/ca: / i 0 gostiju.


Ne možeš započinjati nove teme.
Ne možeš odgovarati na postove.
Ne možeš uređivati svoje postove.
Ne možeš izbrisati svoje postove.
Ne možeš postati privitke.

Forum(o)Bir:  
cron