Sada je: 22 vel 2018 02:59.





Započni novu temu Odgovori  [ 100 post(ov)a ]  Stranica Prethodna  1 ... 6, 7, 8, 9, 10
 Mirjana Bulatović ĐAVO U PRAHU ispovesti narkomana 
Autor/ica Poruka
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Mirjana Bulatović ĐAVO U PRAHU ispovesti narkomana
Na pitanje šta misli o legalizaciji marihuane, Damjan kaže:
- Ja sam za to da se zabrane i cigarete! Mada, marihuana je, bar kod mene u kraju, sasvim legalna: momci i devojke je kupuju, prodaju, i puše džointe na ulici...
- Čitali ste knjigu . Koliko se razlikuje narkomanija s kraja osamdesetih godina prošlog veka od današnje? Mnogo je masovnija, pojavio se ekstazi, i...
- U većoj je sprezi s kriminalom. Danas svaki diler ima pištolj za pojasom. Narkomani imaju manje para. Nemam šta od majke da ukradem, niti mogu od koga koji dinar da pozajmim...
Damjan je zabrinut za budućnost mladih.
Veronauka mora da bude deo nacionalne strategije za borbu protiv narkomanije, inače ćemo postati zemlja zombija, ropska nacija! Pre otprilike četiri godine, jedan učenik trećeg razreda srednje škole tražio je od mene da nabavim sto tableta ekstazija za celo njegovo odeljenje! Idu na ekskurziju, pa se pripremaju, prikupili su pare za drogu...
- Roditelji moraju da se potrude da porodični život oplemene pravom ljubavlju. "Porukice" i "parice" nisu dovoljne...
Ostajući u manastiru još koji dan, kako bi se osnažio za dalju borbu, Damjan na kraju pojašnjava:
- Nije to onako kako ljudi zamišljaju: Porfirije stisne dugme i - tras! Gotovo! Moramo se truditi, kao kad učimo da vozimo bicikl. Monasi su tu da nas pridrže i poguraju, ali sami okrećemo pedale i ustajemo kad padnemo.


14 lip 2013 18:56
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Mirjana Bulatović ĐAVO U PRAHU ispovesti narkomana
ŽEĐ ZA BOGOM

- Razlozi narkomanske propasti su duhovni. To je žeđ za Bogom. Samoubistvo je negativno ispoljavanje slobode - poučava monah Jelisej.
- Neki grčki duhovnici kažu da jedna pogrešna reč može da obeleži dete za ceo život - eto koliko je čovek osetljiv.
- Među narkomanima nema nijednog koji nije prijemčiv za crkvu, za duhovne razgovore. Bodrimo ih u potrazi za smislom, za Bogom. Narkomanija je ropstvo, a droga demon. I u sektama je isto. Pričala mi je jedna devojka koja se bila otrgla od sekte, kad je pripadnike Hare Krišne spazila na Kalemegdanu, osetila je fizičku silu koja je vuče k njima. Opirala se svom snagom, nije mogla da se pomeri s mesta, i na kraju je pala.
Monah Jelisej kaže da je manastir otvoren za sve ljude. "Jedni tu traže pomoć materijalnu, a drugi pomoć duhovnu."
Manastir je živa kuća, živa zajednica dvadesetpet ljudi. Ovde teče život opštežiteljni. Ljudi nam dolaze zbog našeg načina života. Dolazi nam i mladić čiji su otac i brat lekari, koji ima svu medicinsku brigu i pomoć...
- Najteže nam je kad je narkoman na početku borbe, svež u uzdržavanju, pa ovde doživljava krizu. Tada je naprosto neuračunljiv, mi zaseban smeštaj nemamo, a ne možemo da ga smestimo sa ostalima...
- Katolici osnivaju komune za narkomane pri manastirima. Pomažu im u početku, i oni sami posle izgrađuju tu zajednicu, bore se, žive, rade... Nijedan naš manastir ne bavi se isključivo narkomanima, ali se mnogi bave i njima.
- Osnovno je da se uključe u život manastira, da rade, imaju svoja poslušanja. Evo, Damjan je jutros čistio kajsije, pakovao sveće u voskari, prao suđe...
- Ljudi ne mogu da shvate da treba da žive jednostavno. Čovek je sklon magijskom pristupu, traži prečicu. Neće da ide putem koji je Bog odredio. Zato toliko pati.


14 lip 2013 18:57
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Mirjana Bulatović ĐAVO U PRAHU ispovesti narkomana
KONČIĆ SVEZAN ZA NEBO

Krajem avgusta 2004. godine, u jednom južnosrbijanskom manastiru, susrela sam tridesetogodišnjeg teologa, koji je poželeo da svojom pričom doprinese istini o drogama,
- Sve ću Vam reći. Ispovediću se.
Teolog se, u svojoj neoduhovljenoj ranoj mladosti, tokom srednje škole,drogirao takozvanom lakom drogom, marihuanom. Za četiri godine uzeo ju je oko stotinu puta. Tada još nije nameravao da; postane teolog.
Tragajući za suštinom, za smislom, sa željom da se upiše na beogradski Filozofski fakultet, u jednoj šetnji prestonicom nailazi na neprocenjivo blago...
Ispred Biblioteke grada, u Knez Mihailovoj ulici, spazio sam knjigu koja će mi promeniti život! To je knjiga O Bogu i o ljudima Svetog Vla**** Nikolaja. Nikada nijedna druga knjiga nije toliko namene uticala. Odustao sam od filozofije, i upisao teologiju...
Uz drogu, čak i kad se zavaravamo da je "laka", ide određen krug ljudi i određeno ponašanje. Samorazorno, naravno. Tu je i alkohol, i promiskuitet - zbrka u polnim odnosima, nekontrolisano opštenje. Talože se i svakojaki strahovi. Velik je strah od polnih bolesti. Normalna devojka, koja nije promiskuitetna, kad se "naduva", može da učestvuje i u orgijama. Toliko gubi kontrolu. Ujutru se, zapanjena, probudi kraj nekog nezamislivog.
- Opišite nam, podrobnije, dejstvo marihuane.


14 lip 2013 18:58
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Mirjana Bulatović ĐAVO U PRAHU ispovesti narkomana
- U početku se oseća bezbrižnost...
- Koliko traje to "u početku"?
- Ne znam. Nemate osećanje vremena.
- Pet minuta? Deset? Pola sata?
- Ne znam.
- Dakle, izgubljeni u vremenu?
- Tako nekako. U početku se oseća rasterećenje i doživljavaju napadi bezrazložnog smeha. Potom nastupa standardni "stond" - popuštanje dejstva, nalet dosade i besmisla - što čoveka tera da uzme još jedan coint...
- Postoji li izgubljenost u prostoru?
- Jednom smo, moja devojka i ja, uzeli marihuanu prskanu nekim hemijskim supstancama. Dugo smo pokušavali da izađemo iz malog parka koji sam poznavao kao svoj džep. Nikako nismo uspevali da se domognemo izlaza, i ona se rasplakala... Takođe pamtim da sam, posle neke žurke, sa deset gramofonskih ploča pod rukom, hodao tri kilometra, ne znajući gde to idem i zbog čega. Tada sam bio kolekcionar ploča, a kada sam upisao teologiju, svega sam se oslobodio... Najduže sam se lečio od promiskuiteta. Oporavak od posledica je težak, zato ne verujem da je marihuana laka droga.
- Spasao me je Sveti Vladika Nikolaj. Mnogo mi je pomogao i pravoslavni Dostojevski. Pre knjige O Bogu i o ljudima moju zamisao Boga pratilo je strahopoštovanje. Čovek je mali, malecak, a Bog ogroman i nedostupan. A Nikolaj, koji sve prožima ljubavlju, otkriva mi da je čovek velik, iznad zvezda. Sveti Vladika Nikolaj mi je ukazao na smisao života, na ljubav, toplinu, blizinu Boga. Uistinu, pre toga zemlja beše bez obličja i pusta...

* * *

Nikada ne zaboravljam reči Svetog Vla**** Nikolaja: Što god tkaš, vezuj konce za nebo.
Ovaj teolog bio je hrabar i dobar da iz svog pređašnjeg, ružnog života, izvuče jedan lepi končić pouke mladima, i sveže ga za nebo.


14 lip 2013 18:58
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Mirjana Bulatović ĐAVO U PRAHU ispovesti narkomana
PRSTI NA BROJANICAMA

- Nepušači ne razumeju pušače, a pušači nepušače čak preziru. Kako je onda moguće da neko razume narkomana? - pitala sam đakona Slavišu Markovića na izmaku leta 2004, u manastiru "Sveti Nikolaj" na Sokogradu.
- O narkomanu ne može da sudi niko ko sa njim nije proveo određeno vreme... Pre godinu dana pokušao sam da pomognem jednom mladiću, Srbinu koji je rođen i odrastao u Švajcarskoj. U Beogradu, gde sam studirao teologiju, viđao sam narkomane. Čak sam prisustvovao jednoj heroinskoj krizi. Devojka, mučenica, delovala je kao da želi da se iščupa iz sopstvenog tela... Tresla ju je groznica, trzala se, skakala, psovala... Psovala je drogu, zato što je mrzi, očigledno. Koliko joj je neophodna, toliko je i mrzi...
- Moj otac je težak dijabetičar. Od detinjstva sam doživljavao njegove kome. Dijabetska koma u početku liči na pijanstvo, a potom prelazi u žestok grč. Završava se potpunom oduzetošću, nalik na smrt. E, narkomanska kriza je duplo gora! Šećeraš najzad gubi svest o sebi, a narkoman je sve vreme svestan strahote koju preživljava...
- Uveren da sam razumeo suštinu narkomanije, usudio sam se da priđem onom mladiću i ponudim mu pomoć. Moj prijatelj, psihijatar, više puta se zaricao da neće lečiti narkomane, toliko ga je neuspeh pogađao. Narkoman je u početku nepristupačan, nadmen, nije svestan šta ga je snašlo, ne smatra se zavisnikom... Ko želi da mu pomogne, mora strpljivo, obazrivo da mu se približava...


14 lip 2013 18:59
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Mirjana Bulatović ĐAVO U PRAHU ispovesti narkomana
- V. M. je, kad smo se sreli, imao dvadeset jednu godinu. Počeo je da se drogira u četrnaestoj. Najpre je uzeo hašiš, potom kokain, heroin, 1.80... Sve mi je priznao, a ja sam rešio da mu pomognem... Zapravo, to je promisao, volja Božija...
- Odveo sam ga svom prijatelju psihijatru. Doktor Siniša Jovović, šef lozničke Neuropsihijatrije, subspecijalista sudske i forenzičke medicine, jedan od retkih u zemlji, nakon razgovora sa V.om rekao mi je da mladić ne želi da se leči...
^ Sutradan sam posetio njegove roditelje u porodičnoj kući na selu. Razmatrali smo njihovu muku, dok je V. spavao u susednoj sobi. Mislio sam da spava, a on je, kad sam otvorio vrata, u jednoj ruci držao kašiku sa heroinom pripremljenim za ubrizgavanje, a u drugoj špric. Sledio sam se. Osetio sam beznađe. Nisam znao šta da kažem. V. je gledao u kašiku sa heroinom i usiljeno se smejao, valjda da ublaži užas. Nakon nekoliko strašno otegnutih sekundi, iz mojih usta su potekle reči: "Možeš to da uradiš ako hoćeš, ja ću izaći, a možeš da postupiš i pametnije - da mi dozvoliš da to prospem." Pružio sam ruku."Hajde, polako, daj mi tu kašiku."
Najzad je spustio kašiku. Sa špricem među prstima, pokrio je lice rukama i počeo nemoćno da zapomaže, kao da se odriče nečeg najdražeg... Dao mi je pribor. Prosuo sam drogu, a on je istresao i preostali heroin iz paketića. Zatim je legao na kauč i u grču ponavljao: "Što sam ti to dao?! Što sam ti to dao?!" Malo se smirio i pokušao da zaspi... Ustao je, i u agoniji mi poverio: "Jedini način da se skinem jeste da nemam kontakta s drugim ljudima, da se ne odvajam od tebe, da me povedeš sa sobom, kući!"
- Uzeo sam sve njegove dokumente, pasoš, mobilni telefon, novac. Smesta smo otišli u Radovašnicu, manastir nadomak Cera. Poznajem igumana, sve sam mu objasnio, a on mu je očitao molitvu i rekao: "Daće Bog, biće dobro."
- Zatim sam ga odveo u lozničku bolnicu. Četiri-pet dana dobijao je infuziju i metadon. Doktor Jovović je pozvao kolegu iz beogradskog Zavoda za bolesti zavisnosti. Otputovali smo u Beograd. Doktor Siniša Pavun, katolik, konstatovao je da je V. težak slučaj. Dao mu je terapiju, uputio nas kako da mu pomažemo, nagovestio mukotrpno lečenje i pitao me zašto sam se toga prihvatio. "Zbog mog i vašeg Boga kojeg smo shizoidno rascepili 1054. godine", rekao sam. Doktor se nasmejao, i ljubazno pomogao savetima...


14 lip 2013 19:00
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Mirjana Bulatović ĐAVO U PRAHU ispovesti narkomana
- V. je već znao Očenaš, a naučio je i Molitvu Isusovu. Poklonio sam mu brojanice i podsticao ga da se moli kad je uznemiren. Tako je i ruke smirivao... Pokušao sam da ga smestim u manastir Kovilj, ali nisu mogli da ga prime, onako pretrpani... Odveo sam ga svojoj kući, u Banju Koviljaču. Dvogodišnjeg sina i ženu u sedmom mesecu trudnoće sklonio sam kod mojih roditelja, a ja i njegova majka smo dežurali uz njega deset strašnih dana krize. Noću nije mogao da spava, razgovarali smo, a danju se vozili bez cilja... Ja sam spavao na podu, sa glavom naslonjenom na vrata njegove sobe, ako bi pokušao da pobegne... Dvorištem je šetao opasan pas; nije moglo drugačije... Preživeo je nekako tu krizu, i mi s njim... Zatim mu je u Beogradu, u privatnoj klinici na Dušanovcu, ugrađen blokator, implantat, koji devedeset dana blokira receptore u mozgu za opijate... U tom periodu ne sme da se drogira jer može da umre. Pridržavao se pravila...
Nakon devedeset dana, još trideset provodi na psihijatriji, primajući infuzije i sedative, a zatim ponovo odlazi u Radovašnicu. Tu je, izgleda, video veru kroz jednog monaha. Spoznao je, kaže, koliko je grešan. Počeo je da posti i da se pričešćuje... Sad je dobro, iako... Treba održati apstinenciju.
Đakon Slaviša Marković odabrao je manastir Radovašnicu zbog jednog čudesnog događaja na tom svetom mestu, nekoliko meseci pre susreta sa V.om.
- Moja žena je bila u blagoslovenom stanju. Ginekolog je konstatovao trudnoću, ali nakon Četiri-pet pregleda, svaki put, procena je glasila da je spontani pobačaj gotovo neizbežan, jer ništa nije bilo u redu. Fetus se nije razvijao kako treba, eho srca bio je neuhvatljiv...
- Nekoliko dana nakon poslednjeg pregleda, ni ne pomišljajući da pristanemo na kiretažu, na ženin predlog, nas dvoje i moj stric uputimo se u manastir Radovašnicu, koji je bombardovan u Drugom svetskom ratu, ostali su samo temelji... Pored zidina postoji crkva, gde se redovno održavaju službe. U priprati su se događala isceljenja, nad kamenom za koji se veruje da je pokrivao mošti nekog sveca...
Na prilazu manastiru osetio sam ogroman umor. Žena i stric ušli su u brod crkve, a ja sam zastao, razgledao, celivao ikonu... Zatim sam se osvrnuo i spazio kamen gde se događaju čuda. "Aha, to je taj kamen", pomislio sam bezmalo ravnodušno. "Hajde da i njega celivam." Najednom me je neka snažna sila sabila u mesto, kao da sam se našao između dva ogromna odbijajuća magneta! Prožela me je toplina i radost. Činilo mi se da mi je srce van grudi i da se u celom predelu, kao preko razglasa, čuje kako kuca! Hoću da se pomerim, ne mogu. Onda izgovorim u sebi Oče naš. Na amin, kao da me je neko isključio iz struje! Čudo je prošlo. Osećao sam bezbrižnost, radost, i laku zapitanost... Moja žena i stric su palili sveće kraj kamena i šaputali. Tiho sam izgovorio Tropar Svetim Arhangelima. Kasnije sam od igumana saznao da je crkva upravo posvećena Svetom Arhangelu Gavrilu... Nije me napuštalo osećanje radosti. Kao da sam prvi put uistinu osetio veru.
Nakon nekoliko dana, u istoj onoj bolnici, koristeći iste uređaje, isti lekar konstatuje da je plod u utrobi moje žene sasvim u redu! Rodilo se, hvala Bogu, zdravo žensko dete, 4. oktobra 2003. godine.


14 lip 2013 19:01
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Mirjana Bulatović ĐAVO U PRAHU ispovesti narkomana
POSRNULI OZARENOG LICA

Većina ljudi na svetu svesna je svoje naročite važnosti. Jedni se, međutim, drže kao da su sami rodili sve svoje vrline, dok drugi znaju od koga dolaze darovi... "Samorodni" počesto žive tako kao da im je neko na ulazu u život rekao: "Uđi, i što bolje se provedi!" I kad žive odgovornije, gotovo uvek žale što se nisu bolje provodili... Premda, Sveti Nikolaj Žički i Ohridski podseća da na ovaj svet nismo prispeli da u sreći uživamo, nego da je zaslužimo.

* * *

Doktor Siniša Jovović, verujući, pravoslavni psihijatar, tokom deset godina prakse pomagao je mnogim narkomanima i stekao dragocena znanja:
Narkomanija - to je bolest, zločin, strast, nesreća. Narkomanija je bolest tela, duše, duha. Narkomanu teško pada svaka frustracija, svaki bol, napetost, nelagoda i stanje u kojem njegovo grandiozno Ja ne može da se ispolji. Zloupotreba narkotika, koja stvara psihičku pa fizičku zavisnost, kasnije postaje strast. "Duša najpre odbija, a onda rađa greh", kako lepo kaže Ava Dorotej.
- Za lečenje ljudi u vlasti "hemije", lekar treba da ima sizifovsku u****ost, bezgraničnu ljubav i besprekoran život - da živi u moralnoj čistoti. Ako je imalo verujući, on zna da je droga strast, a svaka strast je dušegubna i ne može se lečiti psihijatrijom bez Božije pomoći.
- Gotovo svaki psihijatar ima otpor prema lečenju narkomana. Devedeset pet procenata tog lečenja je bez uspeha! Kad god sam bio jak u veri, i kad sam se molio Bogu za svoje pacijente, bilo je možda nekih rezultata. Kad god sam išao čistim srcem, da im zbilja pomognem, a ne slavoljubivo, rezultati su bivali bolji.
- Pacijent V. M. je posebno težak primer socijalne i psihijatrijske patologije. Ušao je u svet droge sa četrnaest godina i predugo je živeo skrivajući lice svoje pred licem Božijim! Đakon Slaviša Marković i ja smo krenuli, s verom u Boga, u izbavljenje ove posrnule duše spajajući dušebrižništvo (pomoć u veri) i psihijatriju (pomoć u razvoju). Nakon detoksikacije (infuzije, vitamini, sedativi), V. M. je upao u jednu od najtežih apstinencijalnih kriza koju sam ikada video. Ta glad za drogom, ta slika se ne zaboravlja!
- Kasnije smo, polagano, zapodevali razgovore o smislu i besmislu, o njegovom pređašnjem životu. Katkad bi se, s naporom, otvorio i pričao nam o svom svetu. Ostajali smo zapanjeni...
- Postepeno smo ga uvodili u veru, govorili mu o Gospodu, o svetim tajnama, o grehu... Posete manastirima su ga polako menjale. I lice mu je postalo drugačije, bio je nekako ozaren. Prisustvovao je liturgijama. Upoznao je novi svet, tople ljude, koji mu žele dobro, koji ga vole. Delovao je kao da ga je Božija ruka dodirnula. Samo da se nije osetio jakim pre vremena! Izgleda da se ponovo usudio đavola da začikava...
Gde duša nije zdrava, ni telo ne može biti zdravo. I još: gde duh nije zdrav, ni duša ne može biti zdrava. Dok je pričao o svojim doživljajima u manastiru, V. je delovao kao da se uhvatio za tu božansku nit u sebi... Pomoću molitve, ponovo bi mogao da se nađe na uskom putu spasenja.


14 lip 2013 19:02
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Mirjana Bulatović ĐAVO U PRAHU ispovesti narkomana
ISCELITELj

Lečenje narkomana je mukotrpno i sasvim retko plodonosno.
Neuropsihijatar Siniša Jovović veruje u jedan jedini način suzbijanja bolesti i zla narkomanije.
- Veliki broj savremenih metoda lečenja dolazi iz Rusije, jer je narkomanska plima zahvatila široka prostranstva ove napaćene zemlje. Svaki od tih metoda će unekoliko pomoći, za izvesno vreme. Svi počinju detoksikacijom, a nastavljaju se lečenjem depresije u koju narkoman neminovno upada, i to antidepresivima, hipnoticima za san, te psihoterapijom, resocijalizacijom... Ali, šta dalje? Gde je svetlost nade?
- Narkomanija neće proći kao modni trend. Narkomaniju nije u stanju da izleči lekar. Narkomanija je strast. Strast ne prolazi, ona je nezasita. Narkomanija - to je idol, koji zahteva sve više žrtava. Čovek joj najzad žrtvuje i ono najdragocenije, najsvetije - lik Božiji u sebi.
Najvažnija pomoć za narkomana jeste ona koja kod njega podstiče promenu sistema vrednosti, promenu načina mišljenja i načina života. To se ne može obaviti kako valja bez sveštenika. Dobri pomoćnici su psihijatar, psiholog i socijalni radnik, ali njih treba da usmerava čovek koji se bavi duhovnim isceljivanjem. Isceljivanje duše čoveka jeste isceljivanje samog jezgra ličnosti.
- Kako se možemo suprotstaviti zlu narkomanije kao najsuptilnijem oružju satane, koji do tančina poznaje sve načine uticaja na ljudsku dušu? Samo verom. Samo učvršćujući veru, možemo se boriti sa grehom. Najbolja preventiva narkomanije jeste produhovljavanje čoveka, njegov ulazak u Crkvu, obnavljanje povezanosti sa Bogom, poštovanje zakona Božijega. Veronauka, to je spasonosno seme koje će, ako se na vreme poseje u dušu deteta, uroditi plodom. Samo onome ko ima predstavu o duhovnom životu, može se objasniti šta je to greh. A onome ko duhovni život nema, teško je odgovoriti na pitanje zašto ne bi smeo da proba drogu. Puko upozoravanje na opasnost malo koga je spaslo. Na svakoj paklici cigareta piše da pušenje ugrožava zdravlje, ali to pušače ne uzrujava.
- Sveštenik, kao posrednik između Boga i čoveka, isceljuje Božijim čudom, a psihijatar leči bolesnika svojim umom. Čovek je čovečanstvo u malom. On je trospratna piramida. Najniži deo je telo; iznad tela je duša, a na vrhu je duh. Duhovno zdravlje čoveka ostvarljivo je jedino u zajednici ljubavi sa Bogom, sa Svetom Trojicom.
- Danas malo ko od istoričara medicine zna da se prva etapa u razvoju psihijatrije naziva manastirskom! Proces odvajanja psihijatrije od Crkve počeo je krajem osamnaestog veka. Poznati evropski profesori, upadajući jedan drugome u reč, izražavali su svoj negativni stav prema religiji, iako je predmet psihijatrijske pažnje čovekova duša, ono što nas izdvaja iz životinjskog sveta, što je stvoreno po obrazu Božijem.
- Danas je situacija ovakva: psihijatara imamo više nego ikad, ali i duševnih bolesti takođe!
- Hrišćanska antropologija ličnost posmatra u jedinstvu duhovnih, duševnih i telesnih manifestacija. Duhovni, pravoslavni pristup bolesnom čoveku ne zamenjuje medicinsko-biološki, nego ga obogaćuje, zaokružujući predstavu o ličnosti.
- U savremenoj naučnoj psihologiji i psihoterapiji ne postoji jedinstven pogled na čovekovu prirodu. Naime, savremena psihologija priznaje više od dvadeset koncepcija ličnosti! I svaka od njih ima svoje pristalice. Svaka od tih koncepcija ili teorija ličnosti u svojoj suštini je ništa drugo do psihoteologija ili psihoreligija, na čijem čelu stoji moćni propovednik. Kome onda, na toj šarenoj pijaci psiholoških i psihoterapeutskih usluga da se obrate oni koji još nisu prišli Bogu, nisu uzdigli štit vere, nisu se naoružali molitvom? Čini se da je izlaz u pastirskoj psihijatriji. Pastirska psihijatrija uvažava naučni prilaz duševnim bolestima i nastoji da rešava "zagonetke duše" čiji je uzrok u grehu.
- Veoma je važno da lekar posvećen psihijatriji ima sopstvene duhovne vrednosti kojima se rukovodi u radu sa pacijentima, jer tu se susreću dve ličnosti, dva srca. Dešava se lečenje duše dušom.


14 lip 2013 19:04
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
---------
Post Re: Mirjana Bulatović ĐAVO U PRAHU ispovesti narkomana
ZLOUPOTREBA PSIHOAKTIVNIH SUPSTANCI PREMA UZRASTU
Dr Snežana Alčaz



OD DEVET DO JEDANAEST GODINA:

Prve psihoaktivne supstance su najčešće duvan, alkohol, inhalansi (lepak, bronza), benzodijazepini (lekovi na bensedin, leksilijum, i slično).

OD DVANAEST DO ČETRNAEST GODINA:

Uz prethodno pobrojane supstance (duvan, alkohol, inhalansi, benzodijazepini), počinje i zloupotreba marihuane.

OD PETNAEST DO SEDAMNAEST GODINA:

Postoji mogućnost zloupotrebe svih do sada navedenih supstanci (duvan, alkohol, inhalansi, benzodijazepini, marihuana), ali kako mladi u tim godinama sve češće izlaze, započinju i zloupotrebu ekstazija i amfetamina.

OD OSAMNAEST DO DVADESET GODINA I NADALjE:

Iskustvima sa duvanom, alkoholom, inhalansima, benzodijazepinima, marihuanom, ekstazijem i amfetaminima, adolescenti pridodaju i prva iskustva sa halucinogenim drogama (LSD), kao i sa heroinom i kokainom.


Kraj


14 lip 2013 19:05
Profil Pošalji e-mail
Prikaži postove “stare”:  Redanje  
Započni novu temu Odgovori  [ 100 post(ov)a ]  Stranica Prethodna  1 ... 6, 7, 8, 9, 10


Online

Trenutno korisnika/ca: / i 0 gostiju.


Ne možeš započinjati nove teme.
Ne možeš odgovarati na postove.
Ne možeš uređivati svoje postove.
Ne možeš izbrisati svoje postove.
Ne možeš postati privitke.

Forum(o)Bir:  
cron