Sada je: 25 ožu 2019 05:46.





Započni novu temu Odgovori  [ 27 post(ov)a ]  Stranica 1, 2, 3  Sljedeća
 Put podvižnika! 
Autor/ica Poruka
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Put podvižnika!
slika


TIT KOLIANDER
PUT PODVIŽNIKA


GLAVA PRVA
O čvrstoj i trajnoj rešenost
i






Ako želiš da spaseš svoju dušu i zadobiješ život večni, preni se iz učmalosti, oseni se krsnim znakom i reci: "u ime Oca i Sina i Svetoga Duha. Amin."

Vera se ne stiče razmišlljanjem, već delanjem. O tome šta je Bog ne uče nas ni reči, ni mudrovanja, već opit. Da bismo provetrili prostoriju, potrebno je da otvorimo prozor; da bi sunčevi zraci doprli do nas, moramo izaći iz kuće. Tako je i sa zadobijanjem dara vere: nijedan cilj se ne postiže udobno sedeći i čekajući na odgovor od Svetih Otaca. Neka nam Bludni Sin posluži kao primer: I ustavši otide (Lk. 15:20).

Ma koliko da su teški lanci kojima si prikovan za ovaj svet, nikad nije prekasno. Nije bez razloga napisano da je Avraamu bilo sedamdeset i pet godina kada je krenuo, i da će najamnik koji dođe u jedanaesti čas primiti istu platu kao onaj koji je došao u prvi čas.

Niti je ikada suviše rano. Nikad nije prerano da se započne sa gašenjem šumskog požara; zar bi radije da ti duša ostane opustošena i nagorela?

Prilikom krštenja primio si zapovest da vodiš nevidljivu borbu protiv neprijatelja duše; započni tu borbu odmah. Previše si već odugovlačio; utonuo si u nemar i duhovnu lenost i protraćio mnogo dragocenog vremena. Zato moraš početi iznova: dopustio si da se čistota koju si primio na krštenju ukalja.

Ustani, dakle; ali odmah, bez oklevanja. Ne odlaži ostvarenje svoje namere do "večeras" ili "sutra", ili "kasnije, kad završim ovo što sada radim." To odlaganje može imati kobne posledice.

Onoga trenutka kad u sebi to rešiš, tom svojom odlukom pokazaćeš da si napustio staroga čoveka i da si spreman da započneš novi život, sa novim ciljem i novim načinom življenja. Ustani, dakle, bez straha i reci: Gospode, pomozi mi da počnem! U ovom trenutku ti je najpotrebnija Božja pomoć.

Drži se čvrsto svoje rešenosti i ne gledaj više unazad. Neka ti kao upozorenje posluži primer Lotove žene, koja se osvrnula za sobom i postala slan kamen (1 Moj.19:26). Ti si odbacio staroga čoveka; odbaci sada i ljušturu koja leži na putu. Kao Avraam, i ti si čuo glas Gospoda: Idi iz zemlje svoje i od roda svojega i iz doma oca svojega u zemlju koju ću ti Ja pokazati (1Moj. 12:1). Od sada pa nadalje, sva tvoja pažnja mora biti usredsređena upravo na tu zemlju.


06 ožu 2013 14:40
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Put podvižnika!
GLAVA DRUGA
O nedovoljnosti čovekovih snaga



Sveti Oci jednoglasno poručuju: prvo što moraš vazda imati na umu to je da se nikada, ni u kom slučaju, ne oslanjaš na sebe. Borba koja ti sada predstoji izuzetno je teška, a sve tvoje ljudske snage nedovoljne da u njoj ustraješ. Budeš li se na njih oslanjao, odmah ćeš biti oboren na zemlju i nećeš više imati želju da nastaviš borbu. Samo Bog ti može podariti pobedu koju toliko želiš.

Ovakva odluka o neoslanjanju na sebe i sopstvene moći predstavlja, za mnoge, ozbiljnu prepreku još na samom početku. Ta prepreka se mora savladati, inače nema nikakvog izgleda da se ide dalje. Kako može čovek da prima savete, pouke i pomoć ako veruje da sve zna, da sve može i da mu uopšte nisu potrebni saveti? Nijedan tračak svetlosti ne prodire kroz takav zid samozadovoljnosti. Teško onima koji misle da su mudri, i sami su sebi razumni, veli prorok Isaija (Isa. 5:21), a apostol Pavle upozorava: Ne smatrajte sami sebe mudrim (Rim. 12:16). Gospod je Carstvo Nebesko otkrio bezazlenima, dok je ono sakriveno od mudrih i razumnih (Mat. 11:25).

Moramo se, stoga, osloboditi prevelike vere u sebe. Često je ona tako čvrsto ukorenjena u našim srcima da ni ne shvatamo u kojoj meri ona vlada njime. Upravo je naš egoizam, okrenutost prema sebi i naše samoljublje uzrok svim našim teškoćama, razočaranjima i patnji duše i tela.

Pogledaj, dakle, sebe i vidi u kojoj meri robuješ želji da ugađaš sebi i samo sebi. Tvoja sloboda sputana je okovima samoljublja i ti, kao porobljeni mrtvac, lutaš tako od jutra do mraka. "Sada ću da jedem", "sada ću da ustanem", "sada ću da pročitam novine." Zaularen opsednutošću sobom, bivaš nošen od trenutka do trenutka, a čim se nešto prepreči na tom tvom putu, u tebi se raspaljuje i raste negodovanje.

Zaviriš li u dubine svoje svesti, naići ćeš na isti prizor. On se može lako prepoznati po neprijatnom osećanju koje te spopada kada ti neko protivureči. To je suština ropstva u kome živimo. Jer, gde je Duh Gospodnji, onde je sloboda (2 Kor. 3:17).

Može li išta dobro izaći iz tog neprestanog kruženja oko sopstvenog ja? Nije li nam Gospod zapovedio da ljubimo bližnjeg svog kao samoga sebe, a da iznad svega ljubimo Gospoda Boga? No, da li tako činimo? Nisu li naše misli ipak stalno obuzete samo sopstvenom srećom?

Budi uveren da ništa dobro ne može proizići iz tebe samog. Ako bi se pak, nekim slučajem, u tebi rodila misao nesebična, možeš biti siguran da ona ne dolazi od tebe, već od samog Izvora dobrote i da je kao takva data tebi: takva misao je dar od Životodavca. Tako isto, sposobnost sprovođenja dobre misli u delo nije tvoja, već ti je odozgo, od Svete Trojice darovana.


06 ožu 2013 14:42
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Put podvižnika!
GLAVA TREĆA
O vrtu srca




Novi život koji si upravo započeo često se poredi sa vrtom. Zemlja koju vrtlar obrađuje dar je od Boga, baš kao i seme, sunčeva toplota, kiša i energija koja je potrebna za rast biljke. Međutim, sam rad u vrtu poveren je vrtlaru.

Ako zemljoradnik želi bogatu žetvu, mora rano da rani i kasno da leže, da plevi, provetrava, navodnjava i prska, jer je obrađivanje zemlje propraćeno mnogim opasnostima koje ugrožavaju žetvu. On mora neprekidno da radi, da neprestano bdi, da bude stalno na oprezu, uvek pripravan; ali žetva na kraju ipak zavisi od prirodnih uslova, to jest od Boga. Vrt koji smo počeli da obrađujemo i da nad njime bdimo je livada našeg srca, a žetva - večni život.

Večni, jer je nezavisan i od vremena i od prostora, kao i od bilo kojih drugih uslova; to je istinski slobodan život, život ljubavi, milosti i svetlosti u kome ne postoje granice prirode, i upravo zbog toga je večan. To je život duhovan, u jednoj posve duhovnoj ravni: stanje bitisanja. On počinje ovde, u ovom životu, i nema kraja, i nijedna sila ovoga sveta ne može ga iznuditi; može se naći jedino u čovečjem srcu.

Osuđuj sebe, veli sveti Isak Sirin, i neprijatelj će odstupiti čim se približiš. Pomiri se sam sa sobom, pa će se sa tobom pomiriti i nebo i zemlja. Trudi se da uđeš u skrivenu odaju svoga srca i videćeš odaju nebesku, jer je to jedna ista odaja, kada ulaziš u jednu, vidiš ih obe. Stepenice koje vode u Carstvo su u tebi samome, skrivene u duši. Odbaci breme greha i ugledaćeš u sebi uzlaznu stazu koja će ti omogućiti ushođenje.

Nebeska odaja o kojoj govori ovaj svetitelj je drugi naziv za život večni. Naziva se još i Carstvo Nebesko, Carstvo Božje, ili jednostavno: Hristos. Živeti u Hristu znači obitavati u večnom životu.

nastaviće se


06 ožu 2013 14:44
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Put podvižnika!
GLAVA ČETVRTA
O tihoj i nevidljivoj borbi


Sada kada znamo mesto na kome se mora voditi borba koju smo upravo započeli, kao i šta nam je cilj i gde se on nalazi, shvatamo i zašto se ta borba naziva nevidljivom. Ona se odvija u srcu, u tišini, duboko u nama; i tu nailazimo na još jednu veoma važnu stvar, koju sveti Oci stalno ističu: usne neka su ti zapečaćene ovom tajnom! Jer, ako se otvore vrata od saune, sva toplota odlazi i lekovitost pare nestaje. Prema tome, nikome ne govori ništa o tvojoj novorođenoj nameri. Ništa ne govori o novom životu koji si započeo, ni o opitu, ni o onome što se nadaš da ćeš dobiti. Sve što se događa u tebi, tiče se samo i jedino Boga i tebe. Izuzetak može biti jedino tvoj duhovnik ili ispovednik.

Ovo tihovanje je neophodno, jer svako ćaskanje o sopstvenim brigama pothranjuje sujetu i poverenje u sebe. A upravo je to ono što mora, pre svega, da se iskoreni! U tihovanju raste naše poverenje u Njega koji nas i bez reči sluša. Tvoj zadatak je da Mu se približiš, u Njega polaži svoje nadanje: ti si usidren u večnosti, a u večnosti ne postoje reči.

Od sada nadalje, počećeš da shvataš sve što ti se dešava, velike stvari kao i male, sve što ti je poslato od Boga kao pomoć u toj borbi. On jedini zna šta je tebi potrebno i šta ti u datom trenutku treba: nedaća ili uspeh, iskušenje ili pad. Ništa se ne dešava slučajno, i iz svega što se dogodi može se ponešto naučiti; to odmah shvati u srcu, jer na taj način raste poverenje u Gospoda koga si odlučio da slediš.

Evo još jednog uputstva koje nam svetitelji nude na našem putešestviju: potrebno je da sebe vidiš kao dete koje tek počinje da uči da izgovara glasove i da pravi prve, nesigurne korake. Sva mudrost ovoga sveta i sve veštine koje možda poseduješ potpuno su bezvredne u borbi koja te očekuje, kao što je bezvredan tvoj društveni položaj i cela tvoja imovina. Imovina koja se ne koristi za služenje Gospodu je teret, a znanje koje ne uključuje srce je besplodno i stoga opasno, jer je umišljeno. Takvo znanje naziva se golim, jer nema topline niti ljubavi. Moraš stoga odbaciti sve svoje znanje i postati lud da bi bio pametan, prosjak da bi bio bogat, slabić da bi bio snažan.


07 ožu 2013 15:28
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Put podvižnika!
GLAVA PETA
O odricanju od sebe i očišćenju srca


Sada, tako razotkriven, mali i bespomoćan, prelaziš na najteži od svih poduhvata ljudskih: da pobediš sopstvene sebične želje. Tvoja borba, u krajnjoj liniji, zavisi upravo od "samogonjenja", jer dokle god preovlađuje tvoja sebična volja, ne možeš se čistim srcem moliti Gospodu: "da bude volja Tvoja." Ako nisi u stanju da odgoniš osećanje sopstvene veličine, nećeš imati udela u istinskoj slobodi, gde vlada samo jedna volja.

Evo velike tajne svetitelja: ne traži slobodu i biće ti data.

Rečeno je: zemlja rađa trnje i šiblje. Čovek obrađuje zemlju u znoju svoga lica, sa mukom; zemlja i čovek su isto, od zemlje je čovek i sazdan. Sveti Oci savetuju da se počne sa malim stvarima jer, kako kaže sveti Jefrem Sirin, ne može se ugasiti veliki požar ako nisi naučio da gasiš malu vatru. Ako želiš da se oslobodiš velike muke, kažu sveti Oci, uguši sitne želje. Nemoj misliti da se jedna može odvojiti od druge - sve te sitne željice nanizane su jedna na drugu, kao neki dugačak lanac ili mreža.

Ne može se čovek uhvatiti u koštac sa velikim porocima koje je teško savladati kao i sa lošim stečenim navikama, a da u isto vreme ne savlađuje male, "bezazlene" slabosti: želju za slatkišima, mnogoglagoljivost, radoznalost, spletkarenje... Na koncu, sve naše želje iznikle su na jednoj zajedničkoj osnovi, a to je naša neobuzdana navika da ugađamo samo i jedino sebi.

Mora se slomiti ta živost volje. Od čovekovog pada do danas, volja je poslušna isključivo sopstvenom "ja." Iz tog razloga je naša borba upravljena protiv volje, a morala bi se započeti bez oklevanja i voditi neumorno: ako ti se javi želja da nešto priupitaš, nemoj! Ako ti se pije kafa, popij samo jednu šolju! Ako te "nešto tera" da pogledaš na sat, uzdrži se! Ako ti se ide u goste, ostani kod kuće!

To je gonjenje sebe; na ovaj način možemo, s Božjom pomoći, ućutkati glas sopstvene volje.

Možda se pitaš: da li je sve ovo zaista potrebno? Sveti Oci ti odgovaraju pitanjem: da li ti zaista misliš da možeš napuniti posudu čistom vodom, a da prethodno nisi prosuo staru, prljavu i ustajalu?

Ili, želiš li zaista da u dom primiš dragog gosta, dok ti je gostinska soba puna raznog đubreta i otpadaka? Ne, onaj koji se nada da će videti Gospoda očišćava sebe, kao On što je čist (1Jn. 3:3).

Čistimo i mi svoje srce! Izbacimo iz njega svo prašnjavo smeće koje se tamo nataložilo, oribajmo prljavi pod, operimo i otvorimo prozore, da bi kroz njih ušla svetlost i svež vazduh u prostoriju koju pripremamo za Gospoda kao svetilište. Obucimo se, zatim, u čistu odeću, da se na nama ne bi zadržao stari, ustajali vonj i da ne bismo bili "napolje isterani" (Lk. 13:28).

I neka ovo postane naš svakodnevni trud, iz časa u čas.

Na taj način, mi samo činimo ono što nam je Gospod zapovedio preko Svoga svetog apostola Jakova, koji veli: "Očistite ruke, grješnici, popravite srca vaša, dvodušni" (4:8). A apostol Pavle nam poručuje da "očistimo sebe od svake nečistote tijela i duha" (2 Kor 7:1). Jer, kako kaže sam Hristos, "iznutra, iz srca ljudskoga, izlaze misli zle, preljube, blud, ubistva, krađe, lakomstva, pakosti, lukavstvo, razvrat, zlo oko, hula na Boga, gordost, bezumlje. Sva ova zla iznutra izlaze, i pogane čoveka" (Mk. 7:21-23). Zato, On govori i farisejima: "očisti najpre iznutra čašu i zdjelu da budu i spolja čiste" (Mat. 23:27).

I dok tako sledimo uputstva kako da se iznutra očistimo, moramo stalno imati na umu da ni u jednom trenutku ne čistimo svoje srce radi nas samih. Gostinsku sobu mi ne uređujemo radi sopstvenog uživanja, već da bi gostu u njjoj bilo ugodno. Hoće li mu biti prijatno, pitamo se, hoće li ostati? Svaka naša misao upravljena je njemu.

Zatim se povlačimo, ostajemo u pozadini i ne očekujemo nikakvu nagradu za svoj trud.

Tri vrste prirode postoje u čoveku, kao što objašnjava Nikita Stitat: telesni čovek, koji hoće da živi samo radi sopstvenog uživanja, čak i na štetu drugih; prirodni čovek, koji bi da ugodi i sebi i drugima, i duhovni čovek, koji želi da ugađa samo Bogu, makar na svoju štetu.

Prva je niža od čovekove prirode, druga je uobičajena, a treća je iznad same prirode, ona već predstavlja život u Hristu.

Duhovni čovek razmišlja na duhovan način; on polaže svoju nadu u to da će jednoga dana čuti glas angela koji se raduju zbog jednoga grješnika koji se kaje (Lk. 15:10), pri čemu je taj grešnik on sam. Tako i ti treba da osećaš i nadajući se istome treba da se trudiš, jer nam je Gospod zapovedio da budemo savršeni kao što je savršen Otac vaš nebeski (Mat. 5:48) i da ištemo najpre Carstvo Božje i pravdu njegovu (6:33).

Stoga ne daj sebi odmora, niti mira dok u sebi ne ugušiš onaj deo kojim vlada telesna priroda. Neka ti to postane cilj: da iznađeš svaki nagoveštaj životinjskog u sebi i da ga bespoštedno izgoniš iz sebe. Jer tijelo želi protiv duha, a Duh protiv tijela (Gal. 5:17).

Ali, ako te spopadne strah da od silnog truda oko sopstvenog spasenja ne postaneš pravedan u sopstvenim očima, ili ako se bojiš da će te nadvladati gordost, dobro ispitaj sebe i shvati da čovek koji se boji da će postati gord i početi da vidi sebe kao pravednika, pati od duhovnog slepila, jer ne vidi koliko on zapravo jeste gord i koliko on već umišlja da je veliki pravednik.


07 ožu 2013 15:29
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Put podvižnika!
GLAVA ŠESTA
O iskorenjivanju želje za ugodnošću


Rečeno je da samo mali broj ljudi pronalazi uzani put koji vodi u život večni i da je potrebno mnogo truda da se prođe kroz tu uzanu kapiju. Jer vam kažem, mnogi će tražiti da uđu i neće moći (Lk. 13:24).

Objašnjenje ovoga može se naći upravo u našoj nevoljnosti da osuđujemo sebe. Možda uspevamo da na neki način pobedimo neke svoje velike i ozbiljne grehove i poroke, ali tu se zaustavljamo. Malim željama dopuštamo da slobodno niču kako im je volja. Mi nismo prevaranti ni lopovi, ali volimo da ogovaramo; nismo alkoholičari, ali zato pijemo kafu i čaj i pušimo, kad god nam se prohte. I naše srce je jednako puno sopstvenih htenja: korenje nije iščupano i mi lutamo unaokolo upleteni u korov koji je iznikao iz tla našeg samosažaljenja.

Ustremi se na tu svoju sklonost ka samosažaljenju, jer je ona koren svakoga zla koje te spopada. Da nisi tako pun samosažaljivosti, vrlo brzo bi uvideo da smo sami krivi za zlo koje nas spopada, jer odbijamo da shvatimo da je to u suštini za nas dobro. Sažaljivanjem samoga sebe pomračuje ti se vid. Samilost osećaš samo prema sebi i, kao rezultat toga, vidici ti se zatvaraju. Tvoja ljubav zaključana je u tebi samome. Oslobodi je, pa će i zlo otići od tebe.

Potiskuj svoje pogibeljne slabosti i želje za ugodnostima, napadaj ih sa svih strana! Zgazi svoju slast za uživanjem, ne daj joj mesta ni da diše. Budi strog prema sebi; ne dopusti svojoj ploti da ustupi pred mitom koje neprestano traži. Jer, svaka strast jača ukoliko se ponavlja, ali izumire ako se ne pothranjuje.

Ali pazi da se ne dogodi da, zabravivši ulazna vrata zlu, u isto vreme ne otškrineš zadnja vrata, na koje ono može vešto da se ponovo uvuče, samo u drugom obliku.

Kakvu korist imaš ako, recimo, odlučiš da spavaš na tvrdom dušeku, ali se zato izležavaš u vreloj kupki? Ili, ako pokušavaš da ostaviš pušenje, ali dopuštaš svome jeziku da ogovara? Ili, ako uspeš da obuzdaš svoj jezik, ali nastaviš da čitaš uzbudljive romane? Ili možda ostaviš romane, ali se prepuštaš maštarijama i "sevdahu?"

Sve su to različiti oblici jedne te iste stvari: tvoje nezasite želje za zadovoljenjem sopstvene potrebe za ugodnošću.

Moraš da započneš sa iskorenjivanjem te želje da budeš okružen prijatnim stvarima, da ti bude udobno, da budeš zadovoljan. Moraš da naučiš da voliš i trpiš tugu, bol, siromaštvo, težak život. Moraš da naučiš da u tišini slediš zapovesti Gospodnje: da ne izgovaraš prazne reči, da se ne doteruješ i ukrašavaš, da budeš poslušan pretpostavljenome, da ne gledaš sa željom u srcu na žene, da se ne gneviš, i još mnogo toga. Jer sve te zapovesti nisu nam date da bismo se mi ponašali kao da one ne postoje, već da bismo ih ispunjavali: da je drugačije, milostivi Gospod nas ne bi opteretio njima. Ako hoće ko za mnom ići, neka se odreče sebe (Mat 16:24), veli nam Gospod, prepuštajući nama, i našoj volji, našem sopstvenom nahođenju da se odreknemo sebe.


07 ožu 2013 15:33
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Put podvižnika!
GLAVA SEDMA
O prenošenju ljubavi od sebe ka Hristu

Vladika Teofan pita: Ako izađemo van sebe, koga susrećemo? On sam odmah i odgovara: susrećemo Boga i svoga bližnjega. Upravo zbog toga je samoodricanje osnovni preduslov za čoveka koji traži spasenje u Hristu: samo na taj način se središte čovekovog bića može pomeriti od sebe ka Hristu, koji je u isto vreme i Bog i naš bližnji.

To znači da se sva pažnja, staranje i ljubav kojom u sadašnjem trenutku zasipamo sebe sasvim prirodno i na nama neprimetan način prenosi na Boga, a samim tim i na naše bližnje. Jedino je tako moguće da leva ruka ne zna šta radi desna, i jedino tada milostinju dajemo u tajnosti (Mat. 6:3-4).

Dok se to ne dogodi ne možemo biti ispunjeni svakoga znanja, da možemo i jedni druge poučavati (Rim. 15-14) na stvaran, namaterijalan način. Naši pokušaji po tom pitanju su sigurno lažni i neiskreni, jer su naši sopstveni i dolaze od naše želje da ugodimo sebi. Posebno je važno da to razumemo, jer u suprotnom možemo vrlo lako izgubiti pravac na tom putu lažne predusretljivosti i sujetne dobronamernosti koja neizbežno vodi u žabokrečinu zadovoljstva samim sobom.

Prema tome, uzdrži se od posećivanja humanitarnih bazara, članstva u dobrotvornim društvima i političkim strankama. Bavljenje mnogim stvarima (mnogobrižje) je, u svim oblicima, u suštini - otrov. Pogledaj unutar sebe, podrobno ispitaj sebe i primetićeš da mnoge od tih takozvanih "žrtvi" izrastaju iz potrebe da se utiša sopstvena savest, to jest, iz tvoje nezauzdane potrebe da samom sebi ugodiš.

Ne, Bog ljubavi, mira i svecele žrtve ne prebiva usred galame i užurbane aktivnosti koje se preduzimaju radi ugađanja svojim potrebama, čak i ako to biva pod maskom dobrotvornog rada. Postoji način na koji to može i da se proveri: ako ti je duševni mir poremećen, ako si potišten ili možda čak pomalo i ljut u slučaju da si iz nekog razloga sprečen da učiniš dobro delo koje si nameravao, znaćeš zasigurno da ti je izvor bio blatnjav.

Možda se pitaš, zašto? Iskusniji odgovaraju: na spoljašnje prepreke i smetnje nailazi samo onaj koji nije sopstvenu volju potčinio Božjoj, jer je za Boga bilo kakva prepreka nezamisliva. Istinski nesebično delo nije moje, već Božje. Za takvo delo ne postoje smetnje. Jedino moji lični planovi, moje sopstvene želje - da učim, radim, odmaram se, jedem, da učinim dobro svom bližnjem, mogu naići na nekakve "spoljašnje okolnosti" koje mi se preprečuju, i tada se žalostim. Ali za čoveka koji je pronašao uzani put koji vodi u život, to jest ka Bogu, postoji samo jedna smetnja, a to je njegova sopstvena, grešna volja. Ako on želi nešto da učini, ali mu se ne da da to ostvari, kako onda može da se žalosti? Jer on nema nikakve svoje namere (Jakovlj. 4:13-16).

Ne zavaravaj se. Hrišćanin je dužan da kao što On poživje i sam tako živi (1 Jn. 2:6), kao Onaj koji je rekao: "Ne tražim volju svoju no Oca koji me je poslao" (Jn. 5-30), kao Onaj koji se rodio u slami, postio četrdeset dana, bdio u molitvi u dugim noćima, isceljivao bolesne i besomučne, koji nije imao mesto gde da skloni glavu Svoju i koji je na kraju dopustio da Ga pljuju, tuku i razapnu na Krst.

Razmisli koliko si ti daleko od svega toga. Postavljaj sebi stalno iznova pitanje: jesam li probdeo u molitvi jednu jedinu noć? Jesam li pravilno postio makar jedan dan? Jesam li isterao jednog zlog duha iz svog života? Jesam li bez opiranja dozvolio da me vređaju i udaraju? Jesam li zaista razapeo telo? (Gal. 5:24). Nisam li išao za sopstvenom voljom?

Sve ovo imaj stalno na umu.

Jer, šta je samoodricanje? Onaj koji se zaista odriče sebe ne postavlja pitanje: jesam li srećan? Ili: hoću li biti zadovoljan? Sva pitanja te vrste otpadaju od tebe ako se zaista odrekneš sebe, jer pri samoodricanju ti se u isto vreme odričeš i svoje želje za zemaljskom srećom.

Ova tvrdoglava želja za ličnom srećom uzrok je nemiru i podeljenosti koja vlada u tvojoj duši. Odrekni je se i delaj protiv nje; ostalo će ti se i bez truda dati.


07 ožu 2013 15:34
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Put podvižnika!
GLAVA OSMA
O straženju da se pobeđeno zlo opet ne pojavi



Kada prvi put odneseš pobedu nad samim sobom, možeš pomisliti: na dobrom sam putu! No, ne smatraj da si dostigao vrlinu, već blagodari Bogu, jer je On taj koji ti je dao moć; ne raduj se prekomerno, no brzo nastavi borbu. Inače, pobeđeni greh može ponovo da zaživi i da te napadne i savlada odstraga. Upamti: Izrailjci od Boga primiše zapovest: otjerajte od sebe sve koji žive u onoj zemlji (4.Moj. 33:52), da bismo i mi na njihovom primeru učili.

Veličina pobede nad sobom je nevažna. Možda se sastoji samo od toga da se uzdržimo od jutarnje kafe ili cigarete, ili od naizgled beznačajne stvari, na primer da ne pogledamo izvesnu osobu ili stvar, da ne susretnemo pogled izvesnog čoveka. Ono što se zbiva i vidi spolja nije toliko važno. Mala stvar može postati velika, a velika - mala. Ali sledeći stupanj borbe je već tu. Moramo uvek biti spremni. Vremena za odmor nema.

I opet: ćuti! Neka niko ne primeti tvoj podvig. Ti radiš za Nevidljivoga; stoga neka i trud tvoj bude nevidljiv. Počneš li da razbacuješ mrve unaokolo, odmah će ih pokljucati ptice od đavola poslate, objašnjavaju nam svetitelji. Čuvaj se samozadovoljnosti: ona može u jednom jedinom zalogaju progutati plod tvojih mnogih trudova.

Zato nas Sveti Oci savetuju: šta god radio, rasuđuj. Suočen sa dva zla, biraj ono manje. Ako si sam, uzmi najmanji zalogaj, ali ako te neko gleda, izaberi srednji put koji najmanje privlači pažnju. Budi što neprimetniji i neka ti to bude svakidašnje pravilo. Ne pričaj o sebi, kako si spavao, o čemu si sanjao i šta ti se dogodilo, ne iznosi svoje mišljenje, a da nisi za njega upitan, ne govori o svojim željama i brigama. Svaki takav razgovor samo pothranjuje obuzetost sobom.

Ne menjaj svoj posao, stan, i slično. Pamti: ne postoji mesto, niti zajednica ljudi, niti bilo koja spoljašnja okolnost koja ti ne može poslužiti za borbu koju si izabrao da vodiš. Izuzetak je jedino posao koji direktno pothranjuje greh.

Ne traži visoke položaje i velike počasti: što niži položaj zauzimaš, to si slobodniji. Budi zadovoljan stambenim uslovima u kojima živiš. Zauzdavaj svoju spremnost da ističeš svoje znanje i iskustvo. Zadržavaj za sebe opaske kao što su: "to nije tako, već ovako." Ne suprotstavljaj se nikome i ne ulazi u rasprave: dozvoli da drugi uvek bude u pravu. Nikada ne uzdiži svoju volju iznad volje svoga bližnjeg. Ovo će te naučiti teškoj vrlini poslušnosti, a sa njome, i smernosti. A smernost je najvažnija od svega.

Primaj tuđe opaske bez roptanja: budi blagodaran kada te nipodaštavaju ili ne primećuju. Ali nemoj sam stvarati situacije u kojima ćeš se uniziti, one same niču u izobilju u toku dana i imaćeš ih koliko ti je dovoljno. Kada vidimo čoveka koji se stalno klanja i privlači pažnju svojom poniznošću, možda i pomišljamo u sebi: kakvo smirenje! No, istinski smernog čoveka niko ne primećuje, za njega svet ne zna (1 Jov.3:1), jer je za svet on jedna obična "nula."

Kada Petar i Andrej, Jovan i Jakov ostaviše svoje mreže i krenuše za Njim (Mat. 4:20), šta su rekli njihovi satrudnici, koji ostadoše na obali? Za njih, ovo četvoro braće su nestali, otišli. Ne oklevaj, ne boj se da i ti, kao oni, nestaneš od roda ovoga preljubotvorng i grešnog; jer čemu se, zapravo nadaš: da ćeš zadobiti sav svet, ili dušu svoju (Mk 8:34-38)? Teško vama kad stanu svi ljudi dobro govoriti o vama (Lk. 6:26).


07 ožu 2013 15:35
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Put podvižnika!
GLAVA DEVETA
O pobeđivanju sveta


Sv. Vasilije Veliki kaže: čovek se ne može približiti poznanju istine dok mu je srce uznemireno. Moramo, zato, izbegavati sve što nam uzburkuje srce, izaziva smetenost, uzbuđuje nas, ostrašćuje, ili uznemirava. Moramo se što je moguće više osloboditi od svake brige i bavljenja sujetnim stvarima. Kada služimo Gospodu, ne smemo se brinuti i uznemiravati za mnogo, već vazda držati na umu da je samo jedno potrebno (Lk. 10:41).

Da bismo se okupali, potrebno je prvo da svučemo sa sebe odeću. Tako je i sa srcem: ono se mora osloboditi od spoljnjeg, svetovnog omotača, da bi Onaj koji omiva srca imao k njemu slobodan pristup. Blagorodni sunčevi zraci ne mogu dopreti do kože ukoliko je prvo ne razotkrijemo i ne skinemo odeću sa sebe. Tako je i sa isceljujućom i životodavnom silom Duha.

Svuci, dakle, odeću. Uskraćuj sebi sve što doprinosi uživanju, udobnosti i zabavi, sve što uljuljkuje i mazi čula, ali tako da niko oko tebe to ne primeti. Koji nije sa mnom, protiv mene je (Mat. 12:30), ono što se ne izgradi, ruši se. Sljušti sa sebe svoje svakodnevene potrebe i navike društvenog ponašanja. Učini to tiho, neupadljivo, sa čvrstom namerom, ne isuviše naglo, ali temeljito. Postepeno odseci što je moguće više uza koje te vezuju za spoljni svet: pozive, koncerte, ličnu svojinu, a naročito sve što je u svijetu: pohotu tjelesnu i pohotu očiju, i nadmenost življenja, jer sve to nije od Oca, nego je od svijeta (1Jn. 2:16).

Šta je, dakle, svet? Ne treba da zamišljaš svet kao nešto grešno, niti kao nešto opipljivo. Svet je, objašnjava Sv. Makarije Egipatski, omotač sačinjen od tamnih plamenova koji okružuju srce i odsecaju ga od Drveta Života. Svet je sve ono što nas zarobljava zadovoljavanjem naših čula, onaj deo nas koji nije poznao Boga (Jn. 17:25).

Prema tome, svetu pripadaju naše želje i porivi. Sv. Isak Sirin ih nabraja ovako: sklonost ka bogatstvu, sticanju i posedovanju raznih stvari; nagon za telesnim uživanjima; težnja za počastima, koja je koren zavidljivosti; želja da se osvaja i da se odlučuje; gordeljivost zbog slave koju donosi vlast; sklonost ka doterivanju i dopadanju; potreba za pohvalama; briga za telesno blagostanje. Sve to je svet, i sve se te želje na varljiv način mešaju i sjedinjuju u nama kako bi nas zarobile teškim okovima.

Ako želiš da se oslobodiš tih okova, posmatraj sebe u svetlu navedenih želja i jasno ćeš videti protiv čega sve moraš da se boriš da bi se približio Bogu. Jer, prijateljstvo prema svijetu je neprijateljstvo prema Bogu i koji hoće svijetu prijatelj da bude, neprijatelj Božji postaje (Jakovlj. 4:4). Širok pogled sa vrha planine se postiže samo ako se napusti uzana dolina i sva uživanja i svetske stvari vezane za nju. Niko ne može dva gospodara služiti (Mat. 6:24), i nemoguće je prebivati u isto vreme na vrhu planine i u njenom podnožju.

Da bi sebi olakšao penjanje na toj uzbrdici i da bi lakše odbacio svoj teški teret, često postavljaj sebi ovakva pitanja: idem li ja na ovaj koncert, ili u bioskop, zarad dobra bližnjega svoga, ili zarad moga uživanja? Da li na ovoj koktel-zabavi ja uistinu razapinjem svoju plot? Ako odem na ovo turističko putovanje, ili ako kupim tu i tu stvar, jesam li time rasprodao svoje imanje i podelio siromasima? Da li iznuravam svoje tijelo i savlađujem ga (1 Kor.9:27) time što ću se izvaliti na kauč da pročitam novine? Pitanja se mogu menjati i dodavati nova već prema tvojim navikama i njihovom odnosu prema onome što nam nalaže Sveto Jevanđelje. U svako vreme imaj na umu da onaj koji je vjeran u najmanjem i u mnogom je vjeran (Lk.16:10). Ne boj se bola koji prati ovu borbu, on ti pomaže da se uzdigneš iz uske doline u kojoj si živeo ugađajući čulima, čineći volju tela i pomisli (Ef.2:3).

Takva pitanja postavljaj samome sebi bez milosti, stalno i bez prestanka. Ali pazi: postavljaj ih jedino sebi, a nikada, čak ni u mislima, drugome. Čim takvo pitanje usmeriš od sebe, bližnjemu tvome, umesto ka sebi, ti si sebe stavio u položaj sudije, a samim tim si odmah i sebe osudio. Oteo si sam sebi ono što si trudom i uzdržavanjem zadobio, načinio si jedan korak napred, ali deset unazad. Tada imaš razloga da plačeš nad svojom tvrdoglavošću, nad neuspehom da se popraviš, nad svojom gordošću.


07 ožu 2013 15:36
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
---------
Post Re: Put podvižnika!
O gresima drugih i o tvojim sopstvenim


Sada kada si postao svestan sopstvene bede, svoje nedovoljnosti i zla u sebi, kao Carinik prizivaš Gospoda (Lk.18:13): Gospode, milostiv budi meni grešnome. I dodaješ: gle, mnogo sam gori i od carinika, jer ne mogu da odolim, a da sa prezirom ne pogledam na fariseja, gordim se u srcu i u sebi govorim: "Hvala Ti što nisam kao on!"

Ipak, po rečima svetitelja, sada kada si spoznao tamu koja ti obavija srce i slabost tela, u tebi slabi želja da nad bližnjim svojim izričeš sud. Iz dubine sopstvenoga mraka spoznaješ nebesku svetlost koja u svemu stvorenome jasno sija: ne možeš uočavati grehe kod drugih dok su tvoji sopstveni gresi toliko veliki. Jer tek prilikom revnosnog stremljenja ka savršenstvu ti si prvi put u stanju da spoznaš svoje nesavršenstvo. I tek kada spoznaš svoje nesavršenstvo, možeš da počneš da se usavršavaš. Savršenstvo, dakle, proizilazi iz slabosti.

Sada ti je dato ono što Sv. Isak Sirin veli da je obećano onima koji osuđuju sebe, a neprijatelj tvoj beži brzinom kojom se ti približuješ.

O kakvom neprijatelju ovde govori sveti Otac? Naravno, o istom onom koji je jednom davno uzeo obličje zmije i koji od tada vazda u nama pobuđuje nezadovoljstvo, nestrpljivost, nepromišljenost, gnev, zavist, strah, teskobu, mnogobrižje, mržnju, malodušnost, potištenost, lenjost, tugu, sumnju, a naročito one osobine koje nam zagorčavaju sam život, a čije se korenje nalazi u samoljublju i samosažaljenju.

Ko je taj koji će od drugoga zahtevati poslušnost, ako shvata da sam nema poslušnosti prema Gospodu? Ima li takav čovek razloga da se smućuje, da postane ostrašćen i nestrpljiv, ako se stvari ne onako kako bi on želeo? Takav čovek je vežbanjem naučio sebe da ništa ni ne želi, a ako neko nema želja, onda se sve, zapravo, i odvija prema njegovim željama, objašnjava nam Avva Dorotej. Njegova se volja podudara sa Božjom, i šta god bude iskao, daće mu se (Mk. 11:24).

Da li se uopšte može zavideti čoveku koji ne uzdiže sebe, već naprotiv, vidi svoje stanje i nalazi da je svaki drugi čovek daleko više dostojan slave i počasti nego što je on? Da li su strah, teskoba i mnogobrižje mogući za onoga koji, kao razbojnik na Krstu zna da, šta god mu se dogodilo, on samo prima po svojim delima kao što je zaslužio (Lk.23:41)? Lenost napušta takvog čoveka, jer je on neprestano razobličava u sebi. Potištenost ne nalazi mesta u njemu, jer kako se može baciti na zemlju ono što već leži na zemlji? Mržnja je u takvog čoveka uperena isključivo prema zlu u sopstvenom životu koje ga sprečava da vidi Gospoda, on mrzi na sopstveni život (Lk.14:26). Ali tada je sasvim jasno: takav čovek je već ispitao i video kako je blag Gospod (Ps. 33:8); Gospod je taj koji ga drži i podupire. Ljubav takvoga čoveka stalno raste u širinu, a sa njome raste i njegova vera.

Takav čovek je u miru sam sa sobom i, kako kaže Sv. Isak Sirin, sa njime su u miru i nebo i zemlja. On sakuplja plodove smirenja. Ali, ovo se događa samo na tesnom putu na kome ih je malo onih koji ga nalaze (Mat.7:14).


08 ožu 2013 13:10
Profil Pošalji e-mail
Prikaži postove “stare”:  Redanje  
Započni novu temu Odgovori  [ 27 post(ov)a ]  Stranica 1, 2, 3  Sljedeća


Online

Trenutno korisnika/ca: / i 0 gostiju.


Ne možeš započinjati nove teme.
Ne možeš odgovarati na postove.
Ne možeš uređivati svoje postove.
Ne možeš izbrisati svoje postove.
Ne možeš postati privitke.

Forum(o)Bir:  
cron