Sada je: 25 ožu 2019 06:09.





Započni novu temu Odgovori  [ 27 post(ov)a ]  Stranica Prethodna  1, 2, 3  Sljedeća
 Put podvižnika! 
Autor/ica Poruka
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Put podvižnika!
GLAVA JEDANAESTA
O unutrašnjoj borbi kao sredstvu



Odbacivanjem spoljašnjih okova, odbacuješ i unutrašnje. Dok se oslobađaš spoljnih briga, tvoje se srce oslobađa unutrašnjeg bola. Iz ovoga je je jasno da je ta teška borba koju vodiš sam sa sobom samo jedno sredstvo kojim se dolazi do cilja. Kao takva, ona nije ni dobra ni loša, a svetitelji često tu borbu upoređuju sa lekom koji propisuje lekar. Ma koliko bolno bilo vođenje te borbe, ona i dalje ostaje samo sredstvo kojim se zadobija ponovno ozdravljenje.

Uvek imaj na umu da uzdržavanje nije nikakva vrlina. Je li vrlina kada čovek sopstvenom nepažnjom upadne u duboku jamu u nekom napuštenom rudniku, pa se prihvata motike i lopate, ne bi li se izbavio odatle? Nije li sasvim prirodno da koristi u tu svrhu oruđe koje mu je dato od nekog ko ima više vlasti nad njime, da bi se izbavio od mraka i zagušljivog vazduha? Kada ne bi tako postupio, zar ne bi to bila glupost?

Iz ovog primera možeš se naučiti mudrosti. Oruđe je ono što nam je dato radi našeg spasenja: jevanđeljske zapovesti i Svete Tajne, koje su krštenjem darovane svakom Hrišćaninu. Ukoliko ih ne upotrebljavaš, ne mogu ti biti ni od kakve koristi. Ali ako ih koristiš kako valja, one će ti otvoriti put ka slobodi i svetlosti.

Kroz mnoge nam nevolje valja ući u Carstvo Božje (Dap. 14:22). Moramo, kao zatočeni sužanj, da se odreknemo mnogih prilika za odmor, san i razonodu; kao taj sužanj, i mi moramo stražiti i koristiti svaki trenutak dok drugi spavaju ili se bave ovosvetskim sitnicama. Ne ispuštajmo lopatu i motiku iz ruku, a to su za nas, zapravo, molitva, post, bdenje i rad, da bismo držali sve što nam je Gospod Isus Hristos zapovedio (Mat.28:20). Ako je srcu mrska takva čvrsta disciplina, moramo upotrebiti svu snagu svoje volje kako bismo srce primorali da se povinuje, ukoliko želimo da budemo slobodni.

Kakvu nagradu sužanj sada dobija? Dobija li on uopšte ikakvu nagradu?

Njegova nagrada je trud. Nagrada se sastoji iz ljubavi prema slobodi koju oseća, iz nade i vere zahvaljujući kojima je i dobio oruđe za rad. Zajedno sa tim trudom rastu vera, nada i ljubav: što je čovek marljiviji i što manje štedi sebe, nagrada je veća. Svestan je toga da je samo sužanj među sužnjima, i u sopstvenim očima ne razdvaja sebe od svojih drugova: grešnik je među grešnicima na kugli zemljinoj. No dok oni, prepustivši sami sebe beznađu, spavaju ili se kartaju da im brže prođe vreme, on radi. Pronašao je blago, ali ga je sakrio u polju (Mat.13:44); on u sebi nosi carstvo Božje: ljubav, nadu i veru da će jednoga izaći napolje, na svež vazduh. On za sada, naravno, istinsku slobodu vidi samo u ogledalu (1Kor.13:12), no u nadanju svome on je već slobodan čovek. Jer se nadom spasosmo (Rim. 8:24). A nada koja se vidi nije nada, dodaje apostol da bismo pravilno razumeli o čemu se radi. Kada sužanj jednom dostigne slobodu i vidi je licem u lice, tada on više nije sužanj među sužnjima na zemlji. On se tada nalazi u svetu slobode: slobode u kojoj je stvoren Adam i koja nam je vraćena kroz Hrista.

Kao ovaj sužanj, mi smo već slobodni u svom nadanju, ali punoća spasenja se ne nalazi u našem zemaljskom životu, već izvan njega. Tek tamo ćemo moći da kažemo: spašen sam. Jer je ispunjenje zapovesti: budite savršeni kao što je savršen Otac vaš nebeski (Mat.5:48) ljudima nemoguće ovde na zemlji. Zašto nam je, onda, data ta zapovest? Svetitelji nam odgovaraju: zato da bismo započeli svoj rad u sadašnjem trenutku, ali vazda sa pogledom uprtim u večnost.

Cilj slobode čoveka nije u njemu samome, niti u drugom čoveku, već u Bogu, uči nas vladika Teofan.

Jer vapaj slobode glasi: pokajte se! A poziv koji nam je dat, jeste: hodite k meni svi koji ste umorni i natovareni i ja ću vas odmoriti (Mat. 11.28). Umorni - od kakvog rada? Rada na svom privremenom blagostanju? Natovareni - čime? Zemaljskim brigama i staranjem? Ni najmanje, odgovaraju nam svetitelji, jer evo šta Gospod dalje govori: uzmite jaram moj na sebe i naučite se od mene, jer Ja nikada nisam razmišljao o svom privremenom blagostanju i nikada nisam bio natovaren brigama svetskim dok sam na zemlji hodio...

Kakvu platu dobijaju svi koji se trude oko svog spasenja i koji su natovareni bremenom otpora koji im zbog njihovog truda pruža svet, kako u njima samima, tako i spolja? Kakvu će platu primiti oni koji Hristov jaram uzmu na sebe i žive onako kako je On živeo, koji ne uče od ljudi, ni od anđela, ni iz knjiga, već od samoga Gospoda, od Njegovog života, Njegove svetlosti i delovanja duboko u njima, oni koji, kao i On, mogu za sebe da kažu: krotak sam i smiren u srcu, nemam visoko mišljenje ni o sebi, niti o onome što govorim i radim? Oni će naći mir dušama svojim. Sam Gospod će ih odmoriti. Biće im data sloboda od iskušenja, briga, poniženja, pakosti, straha, nemira, i svega ostalog što uznemirava srce čovekovo.

Ovo objašnjenje koje nam je dao Sv. Jovan Lestvičnik širi se od Hrišćanina do Hrišćanina. Iskustvo nam uvek iznova otkriva da je jaram Hristov blag i breme Njegovo lako onima koji Njega ljube.

No, samo onaj koji pretrpi do kraja, taj će se spasti (Mat.10:22), a ne onaj koji na tom putu odustane ili ga savlada lenost. Ovo obećanje se ne odnosi na takvog čoveka.

Zato ne smemo posustajati. Moramo biti čvrsti, nepokolebljivi, napredovati neprestano u delu Gospodnjem, znajući da trud naš nije uzalud u Gospodu (1Kor.15:58). Kada jednom počnemo, ne smemo prestajati da činimo dela dostojna kajanja. Odmarati se od toga isto je što i odustati


08 ožu 2013 13:11
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Put podvižnika!
GLAVA DVANAESTA
O poslušnosti


Poslušnost je još jedno neophodno oruđe u borbi protiv naše sebične volje. Poslušnošću odsecamo telesne udove kako bismo lakše mogli raditi pomoću duhovnih, kaže Sv. Jovan Lestvičnik. I opet, poslušnost predstavlja smrt volje, no iz nje tada izrasta smernost.

Imaj na umu da si svojom slobodnom voljom sebe predao u ropstvo, i neka te krst koji nosiš oko vrata podseća na to: putem ropstva ti hodiš prema istinskoj slobodi. Ima li rob svoju volju? Nema: on se mora naučiti poslušnosti.

Možda ćeš zapitati: poslušnost - prema kome? Svetitelji odgovaraju: slušajte starješine svoje i povinujte im se (Jevr.13:17). Ko su moje starešine, pitaš se? Gde da ih potražim, danas, kada je tako teško naići na pravog putevoditelja? A Sveti Oci nam odgovaraju: Sveta Crkva je i ovo predvidela. Zato nam je Ona, još od vremena apostola, podarila učitelja koji prevazilazi sve druge učitelje i koji nas može dotaći na svakom mestu, gde god se mi nalazili i u kojim god uslovima živeli. Živeli mi u selu ili u gradu, u braku ili devstveno, u siromaštvu ili izobilju, taj je učitelj uvek sa nama, a mi uvek imamo priliku da pokažemo svoju poslušnost prema njemu. Želiš li da znaš ko je on? Ime mu je post.

Bogu naš post nije potreban. Nisu Mu potrebne čak ni naše molitve. Ne može se razmišljati o Savršenome kao o nekome kome bilo šta može nedostajati, a što bismo mi, stvorenja Njegova, mogla da Mu pružimo. Niti je Njemu potrebno bilo šta naše, no ipak, kako veli Sv. Jovan Zlatousti, radi našeg spasenja On nam dopušta da Mu prinosimo žrtve.

Najveća žrtva koju možemo prineti Gospodu, to smo mi sami. To ne možemo učiniti ako se prethodno ne odreknemo sopstvene volje. To se postiže poslušnošću, a poslušnost se stiče vežbanjem. Najbolji način vežbanja je onaj koji nam je dala naša Sveta Crkva, propisavši nam posne dane i višednevne postove.

Pored posta, ima i drugih prilika kada možemo da se vežbamo u poslušnosti. Susrećemo se sa njima svakodnevno, na svakom koraku, potrebno je samo da ih prepoznamo. Gle, supruga ti govori da poneseš kaput, učini joj po volji, poslušaj je. Kolega sa posla te moli da ideš kući njegovim putem; pođi, vežbaj se poslušnosti. Malo dete traži od tebe pažnju i društvo; koliko možeš, udovolji njegovim željama, i to je poslušnost. Ni iskušenik u manastiru nema toliko prilike da ispolji poslušnost koliko ti imaš u sopstvenom domu, na poslu, u odnosima sa bližnjima.

Poslušnost ruši mnoge prepreke. Dok ti se srce vežba u nepružanju otpora, postižeš slobodu i mir. Ispoljiš li poslušnost, bodljikavo žbunje se savija pred tobom. Tada ljubav dobija otvoren prostor u kome može da se kreće. Poslušnošću slamaš svoj ponos, svoju želju za opiranjem, svoju ovosvetsku mudrost, svoju tvrdoglavost, sve ono što te drži zarobljenim u tvrdoj čauri. Dokle god prebivaš u toj čauri, ti ne možeš sresti Boga ljubavi i slobode.

Zato dakle, nauči da se raduješ kada ti se ukaže prilika da pokažeš poslušnost. Nepotrebno je da takvu priliku tražiš, jer na taj način možeš lako pasti u izveštačenu poniznost koja te može odvesti u prelesno zadovoljstvo sopstvenom pravednošću. Možeš biti siuran da će ti biti dato onoliko prilika za poslušnost koliko ti je potrebno, i to takvih koje su za tebe najbolje. No, primetiš li da si propustio jednu takvu priliku, osuđuj sebe; poneo si se kao mornar koji nije iskoristio dobar vetar da bi stigao u svoju luku.

Vetar ne brine da li ga je mornar iskoristio ili ne, ali za mornara, taj vetar je neophodan kako bi stigao u svoju luku. Tako treba da razmišljaš o poslušnosti, kao i o svim drugim sredstvima koja su ti od Svete Trojice data.


08 ožu 2013 13:12
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Put podvižnika!
GLAVA TRINAESTA
O napredovanju u dubinu


Sve ovo što spolja počinje da na nama biva uočljivo vodi nas ka unutrašnjim pokretima koji se događaju duboko u nama, kao kada ljuštimo luk i skidamo slojeve jedan za drugim, pa na kraju dospemo do same sredine luka, do srca iz kojega se prema svetlosti dana probija novi izdanak.. Tamo, u najdublje smeštenoj odaji tvoga bića, ugledaćeš nebesku odaju; prema Sv. Isaku Sirinu, te dve odaje su jedna.

Sada, kada se trudiš da siđeš u najdublji deo sebe, postaćeš svestan, osim svog pravog lica, onoga što Sv. Isihije Jerusalimski naziva mračnim licima "mislenih crnaca", onoga što Sv. Makarije Egipatski upoređuje sa zmijom koja se tamo ugnezdila i svojim ujedom ranila onaj najvažniji za život deo tvoje duše. Ako si uspeo da usmrtiš tu zmiju, kaže on, možeš se hvaliti čistotom svojom pred Bogom; ali ako nisi, smerno se, kao grešnik koji potrebuje milost, pokloni, i pomoli Bogu za sve ono što se u tebi duboko krije.

Kako onda mi koji nikada nismo upoznali sopstveno srce, uopšte i da započnemo ovaj rad? Stojimo napolju; no pokucajmo, kao što Gospod zapoveda, postom i molitvom: kucajte i otvoriće vam se (Mat. 7:7). Kucati znači delati, a ako stojimo čvrsto u reči Gospodnjoj, u siromaštvu, u smernosti, u svemu što nam nalaže Jevanđelje, ako obdan i obnoć lupamo na duhovna vrata Boga našeg, dobićemo ono što tražimo. Ko hoće, može da izbegne iz mraka i zatočeništva i iziđe na slobodu kroz ova vrata. Tada ima pred sobom put koji vodi ka duhovnoj slobodi, mogućnost da dostigne do samoga Hrista, Cara Nebeskoga, poručuje Sv. Makarije.


08 ožu 2013 13:13
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Put podvižnika!
GLAVA ČETRNAESTA
O smirenosti i straženju

Onaj ko se podvizava unutrašnjom borbom, u svakom trenutku treba da poseduje četiri stvari: smirenost, krajnju pažnju, suprotstavljanje (pomislima) i molitvu. Radi se o savlađivanju, s Božjom pomoću, "mislenih crnaca", o izbacivanju istih kroz kapiju srca i slamanju onih koji bi da razbiju djecu tvoju o kamen (Ps.137:9).

Smirenost je neophodna, jer gord čovek zauvek ostaje izopšten iz zajednice sa Bogom. Pažnja je potrebna kako bi se odmah zapazio neprijatelj, kao i da bi se srce čuvalo od poroka. Volja za suprotstavljanjem se mora uspostaviti istog trenutka kada se prepozna lukavi neprijatelj. A pošto bez mene ne možete činiti ništa (Jn.15:5), polje na kome se ova borba odvija jeste molitva.

Evo malog primera koji ti može pomoći da sve ovo razumeš:

Pažnja ti omogućava da otkriješ neprijatelja koji se prikrada vratima tvoga srca. To može biti, na primer, iskušenje da o svome bližnjem pomisliš nešto ružno. Volja za suprotstavljanjem se istog trena budi u tebi i ti odbacuješ zlu pomisao, ali već sledećeg trenutka iskušenje ti se vraća u obliku samozadovoljne misli: baš sam to dobro uradio! I ono što je izgledalo kao tvoja pobeda postaje sramni poraz. Nedostajala ti je, dakle, smirenost.

No, ako predaš borbu Gospodu tvome, težnja ka samouzdizanju će te napustiti i postaćeš slobodan. Isto tako, uskoro ćeš uvideti da nema moćnijeg oružja od Imena Gospodnjeg.

Ovaj primer ti pokazuje da se ova borba mora voditi bez predaha. Zle misli nadiru kao bujica i moraju se što pre zauzdati. Sve su to ognjene strijele nečastivoga o kojima govori apostol (Efes. 6:16), koje neprestano lete ka tebi.. Zato jednako neprestan mora biti i naš vapaj Gospodu. Naša borba nije borba protiv krvi i tijela, nego protiv poglavarstava, i vlasti, i gospodara tame ovoga svijeta, protiv duhova zlobe u podnebesju (Efes. 6:12).

Napad pomisli predstavlja početak greha, uče nas svetitelji. Za napadom sledi razgovor, ili prisajedinjenje, kada se dublje upuštamo u ono iz čega se iskušenje sastoji. Treći korak je slaganje, a četvrti - počinjeni greh. Ove četiri etape mogu da se dogode jedna za drugom velikom brzinom, ali isto tako mogu da se odvijaju sporo, tako da se među njima može uočiti granica. Napad (pomisao) kuca na vrata kao putujući trgovac. Ako ga pustimo u kuću, on započinje svoju priču o robi koju prodaje, i teško ga je otarasiti se, čak i ako uvidimo da mu roba nije kvalitetna. Tada sledi naš pristanak na njegovu ponudu, i na kraju dolazi do kupovine, često i protiv naše volje. Dozvolili smo da nas zavede ono što je poslato od nečastivoga.

O napadima, prorok David kaže: jutrom zatirem sve bezbožnike po zemlji (Ps.100:8), jer ne živi u domu mojem koji radi lukavo (100:7). A o pristajanju na sablazan, Mojsije veli: nemoj hvatati vjere s njima ni s bogovima njihovijem (2Moj.23:32). I prvi stih prvog Psalma govori o istoj stvari: Blago čovjeku koji ne ide na vijeće bezbožničko.... Stoga je od najveće važnosti sa neprijateljima razgovarati na vratima (Psalam 126:5).

No kada se na vratima nalazi ogromna rulja i kada znamo da se sam satana pretvara u anđela svjetlosti (2 Kor. 11:14), sveti Oci nas savetuju da čuvamo svoje srce u čistoti od svih poriva, osećanja i maštanja bilo kakve vrste. Čovek sam ne može razlikovati zle od dobrih poriva, to može samo Bog. Zato mi sa punim poverenjem taj posao prepuštamo Njemu, znajući da ako Gospod neće čuvati grada, uzalud ne spava stražar (Ps. 126:1).

Ipak, na tebi je da se čuvaš da ne bude kakvo nevaljalstvo u srcu tvome (5 Moj.15:9) i da paziš da ti srce ne postane tržnica na kojoj se sve i svašta okuplja u neprestanom metežu, sve dok potpuno ne izgubiš kontrolu nad onim što se događa. Na takvom mestu lopovi i razbojnici drže glavnu reč, a nikada anđeo mira koji ti je potreban. Mir, a sa njime i sam Gospod mira, beži sa takvog mesta.


08 ožu 2013 13:14
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Put podvižnika!
Zato nam On govori preko Svog apostola: očistite ruke, grješnici, popravite srca vaša, dvodušni (Jakovlj. 4:8); a i Sam nas uči: pazite, bdite i molite se (Mk. 13.33). Jer ako On dođe i nađe da su srca naša nečista i omamljena teškim snom, reći će nam: ne poznajem vas (Mat. 25.12). Čas je uvek tu, ako ne ovog trenutka, onda sledećeg, ako ne sledećeg, onda ovog. Jer kao i Carstvo Božje, i sudnji čas se nalazi uvek prisutan u našim srcima.

Stoga, ako stražar ne bdi, neće ni Gospod bdeti, a ako Gospod neće čuvati grada, uzalud ne spava stražar. Stražimo, dakle, na vratima srca, ne prestajući nikada da dozivamo Gospoda u pomoć.

Nikada ne usmeravaj svoj pogled ka neprijatelju. Nikada ne stupaj u razgovor sa onim kome se nikako ne možeš suprotstaviti. Zahvaljujući hiljadama godina starom iskustvu, neprijatelj poznaje sve zamke kojima te može onesposobiti u trenutku. Stoj na sred livade tvoga srca i drži svoj pogled uperen ka visinama, tada je srce zaštićeno sa sviju strana u isto vreme. Tada sam Gospod šalje anđele Svoje da čuvaju srce istovremeno s desna i s leva, spreda i odstraga.

Ovo znači: ako te spopadne iskušenje, ne smeš ga posmatrati kao nešto o čemu treba razmišljati, premišljati i odmeravati razloge za i protiv. Ako tako budeš činio, prljaš srce i gubiš vreme, a to je već pobeda za neprijatelja. Umesto toga, bez najmanjeg oklevanja, okreni se Gospodu i reci: Gospode, smiluj se meni grešnom. Što brže skreneš svoje misli od iskušenja, to brže stiže pomoć.

Nikada ne budi siguran u sebe. Nikada ne donosi odluke, pomišljajući na ovaj ili sličan način: "mogu ja to, biće sve u redu." Nemoj nikada imati poverenja u sopstvenu moć i snagu da se odupreš bilo malim, bilo velikim iskušenjima. Naprotiv, ovako razmišljaj: "sigurno ću pasti, čim me iskušenje napadne." Samouverenost je opasan saveznik. Što manje snage pripisuješ sebi, to čvršće stojiš. Priznaj svoju slabost, svoju potpunu nemoć da se odupreš i najsitnijem mamcu đavoljem. Tada ćeš, na svoje zaprepašćenje, otkriti da on nema nikakvu vlast nad tobom. Jer ako si prihvatio Gospoda za pribežište, zlo te neće zadesiti (Ps. 90). Jedino zlo koje Hrišćanina može zadesiti je greh.

Ako osetiš grižu savesti što si kasnije ipak pao, ako si pun samopregora, žalostiš se i obećavaš sebi da to "nikad više nećeš učiniti", to je siguran znak da si na pogrešnom putu: ranjeno ti je samopouzdanje.

Onaj koji se ne uzda u sebe sa blagodarnim čuđenjem će se zapitati kako to da nije još niže pao, zahvaljuje Bogu što mu je poslao pomoć na vreme, jer bi inače i dalje ležao na zemlji. Takav čovek se brzo podiže i započinje molitvu trikratnim Slava Tebi Bože.

Kada se spotakne, razmaženo dete nastavlja da dugo leži na zemlji i jadikuje. Ono zahteva pažnju, saosećanje i traži da ga svi maze kao naknadu za bol. Kada padneš, ma koliko te bolelo, ne pokazuj to i ne jadikuj, kao nevaljalo dete. Ustani i ponovo se prihvati borbe. Onaj koji se bori biva i ranjen. Samo anđeli nikada ne padaju.

No, moli se Bogu da ti oprosti i da ti ne dopusti da ponovo budeš nepažljiv.

Nemoj slediti primer Adamov i pripisivati krivicu ženi, đavolu niti bilo kojoj prilici spolja. Razlog tvome padu leži u tebi: kada je Gospodar doma bio odsutan, pustio si lopove i razbojnike da uđu u kuću i da je opustoše kako im je volja. Moli Boga da se to ne dogodi ponovo.

Jedom su pitali nekog monaha: šta radite tamo u manastiru? Monah je odgovorio: padamo i dižemo se, padamo i dižemo se i opet padamo i opet se dižemo.

Jer ne prođe ni nekoliko minuta života, a da čovek barem jednom ne padne. Moli se, zato, Bogu da se smiluje na sve nas.

Moli se za oproštaj i za blagodat Božju, moli se za milost kao što se moli zločinac osuđen na smrt i pamti da smo jedino blagodaću spaseni (Efes. 2:5). U slobodi i blagodati ti nemaš nikakvog udela. Razmišljaj o sebi kao o odbeglom robu koji kleči pred svojim gospodarom i moli da bude pomilovan. Neka takva bude tvoja molitva, ako hoćeš da poslušaš Sv. Isaka Sirina i da u sebi zbaciš breme greha, da bi pronašao stazu koja vodi uzbrdo i koja ti omogućava penjanje ka visinama.


08 ožu 2013 13:15
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Put podvižnika!
GLAVA PETNAESTA
O molitvi


Iz svega ovoga sledi da je molitva tvoje prvo i neuporedivo najvažnije sredstvo borbe. Nauči se molitvi i pobedićeš sva poglavarstva zla koja te ikada mogu napasti.

Molitva je jedno, a vera drugo krilo kojima letimo prema nebesima. Sa jednim samo krilom ne može se leteti: molitva bez vere bespredmetna je, isto kao i vera bez molitve. Ako ti je vera slaba, korisno ti je da vapiješ: Gospode, dometni mi vere! Takva molitva retko ostaje neuslišena. Seme gorušičino, uči nas Gospod, uzrasta u veliko drvo.

Čovek koji želi sunce i svež vazduh otvara prozor. Sami sebe bismo lagali kada bismo sedeli iza navučenih zavesa i zastora i govorili: nema svetlosti, nema ni daška vazduha! Neka ti ovaj primer jasno pokaže kakvo je delanje molitve. Božja sila, ili blagodat, uvek je i na svakom mestu dostupna svakome, ali niko neće dobiti blagodat, a da je pre toga ne poželi i da se prema toj želji ne ponaša.

Molitva je delanje,rad; moliti se znači biti delotvoran. Svaka delotvornost zahteva vežbanje. Strani jezik se uči kroz govor, molitva se uči molitvom.

Bez molitve se ne možeš nadati da ćeš naći ono što tražiš. Molitva je početak i osnov Bogotraženja. Prva iskra svetlosti pali se molitvom; molitva ti otkriva prvi nagoveštaj onoga što tražiš i budi i održava u tebi želju da u tom traženju ustraješ.

Po rečima sv. Jovana Lestvičnika, molitva je temelj na kome počiva svet, a jedan drugi svetitelj je rekao da je vaseljena slična posudi na kojoj stoji Crkva Hristova, a Crkvu drži molitva. Molitva je opštenje i nalaženje čoveka sa Bogom. Ona je most kojim telesni čovek, sa svim iskušenjima, ide ka duhovnome čoveku, koji ima slobodu. Ona je zid odbrane protiv tuge, oružje kojim se pobeđuje sumnja, ona uništava svaku nevolju i zauzdava gnev. Molitva je hrana duši i svetlost umu, u sadašnjem trenutku ona nosi radost budućega veka. Onaj koji se istinski moli ne iščekuje Strašni Sud, već sama molitva za njega predstavlja, sada i u ovome trenutku, presudu, sud i presto Sudijin.

Molitva i straženje su jedno isto, jer se na vratima srca stoji sa molitvom. Budno oko smesta primećuje i najmanji pokret u vidnom polju - isto je i sa srcem koje je utvrđeno u molitvi.

Ovo možeš videti i na primeru pauka. Pauk sedi na sredini svoje mreže i čim oseti i najtananiji njen drhtaj koji je izazvala sićušna muva, on se ustremljuje na nju i ubija je. Tako i molitva: ona straži u dubini tvoga srca i čim oseti mali treptaj, zna da je neprijatelj tu i uništava ga.

Napustiti molitvu isto je što i napustiti stražu. Kapija je tada otvorene za sve neprijateljske horde koje pustoše i pljačkaju sve blago koje smo sakupili. Pljačkašu nije potrebno mnogo vremena za ovakvo pustošenje: gnev, na primer, može u jednom jedinom trenutku da odnese sav tvoj trud.


08 ožu 2013 13:16
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Put podvižnika!
GLAVA ŠESNAESTA
O molitvi


Iz prethodnog poglavlja vidimo da pod molitvom sveti Oci nisu podrazumevali povremenu molitvu, jutarnje i večernje pravilo, niti blagodarenja pre i posle jela, za njih je molitva imala značenje neprestane molitve, života ispunjenog molitvom. Molite se bez prestanka (1 Sol.5:17) je zapovest koju trebamo da shvatimo sasvim doslovno.

Kada se ovako posmatra, molitva je nauka nad naukama i umetnost nad umetnostima. Umetnik radi sa ilovačom, bojama, rečima ili muzičkim tonovima i prema svojoj sposobnosti daje materijalu s kojim radi oblik, punoću i lepotu. Za onoga koji se moli materijal je živa priroda čovečja. Molitvom je on oblikuje, daje joj punoću i lepotu, prvo u samome sebi, a zatim i u drugima.

Naučnik izučava stvoreni svet i prirodne pojave, a molitvenik korača ka Stvoritelju celokupne tvari. Ljubav njegovu ne podstiče toplina, već blagorodni izvor topline; ne životne funkcije, već istočnik života, ne njegovo sopstveno "ja", već izvor svesti toga "ja", Tvorac toga "ja."

Umetnik i naučnik moraju da ulože mnogo rada i truda pre no što dostignu zrelost u svom radu i nikada ne dostižu onaj stepen umeća kome streme. Kada bi samo čekali na Božansko nadahnuće svaki put kada bi se latili svog rada, nikada ne bi naučili ni osnovne stavke svoga posla. Violinista, na primer, mora marljivo da vežba kako bi prodro u tajne svog tananog instrumenta. A koliko je tek tananije ljudsko srce od bilo kog instrumenta!

Približite se Bogu i on će se približiti vama (Jakovlj. 4:8). Na nama je da počnemo. Učinimo li jedan korak ka Gospodu, On će učiniti deset prema nama, On koji je ugledao Bludnog Sina dok je ovaj još bio podaleko, sažalio se na njega, potrčao mu u susret, zagrlio ga i poljubio (Lk.15:20).

Ako imalo želiš da se Bogu približiš, moraš jednom sam načiniti taj prvi, klimavi korak. Ne očajavaj zbog svog nespretnog početka; ne popuštaj pred osećanjem stida i nesigurnosti, nemoj ustuknuti pred rugalačkim smehom neprijatelja koji će pokušavati da te ubedi da je tvoje ponašanje smešno i da je sve to plod nečije mašte, te stoga bespredmetno. Znaj da neprijatelj ni od čega toliko ne strahuje, kao od molitve.

Želja za čitanjem kod malog deteta se razvija onom brzinom kojom dete uči da čita; što više govorimo strani jezik, to ga bolje poznajemo i više volimo. Uživanje u nekom poslu raste sa stepenom stručnosti. Stručnost se postiže vežbom. Vežba postaje prijatnija što smo stručniji u tom poslu.

Nemoj misliti da je sa molitvom drugačije. Nemoj čekati na nekakvo Božansko nadahnuće u molitvi. Čovek je stvoren za da bi se molio u istoj meri u kojoj je stvoren da bi govorio i mislio, no baš je za molitvu naročito stvoren: jer ga je Gospod Bog postavio u vrtu Edemskom, da ga radi i da ga čuva (1 Mojs.2:15). A gde ćeš drugde naći Edemski vrt, do u svome srcu?

Kao Adam, i ti treba da plačeš za Edemskim vrtom iz kojeg si proteran zbog svoje neuzdržljivosti. Obučen si u smokvino lišće i haljine od kože (1 Mojs.3:21), to jest u propadljivo telo koje se muči. Između tebe i uzanog puta koji vodi do Drveta Života nalaze se mračni plamenovi želja za zemaljskim blagom; samo onome koji savlada ove želje biće dato da jede od drveta života koje je u raju (Otkr.2:7).

Kako je teško zadobiti takvu pobedu! Adam je prekršio samo jednu od Božjih zapovesti, a ti svakog dana i svakoga časa kršiš svaku postojeću zapovest, kaže sv. Andrej Kritski. Iz tebe se, kao iz okorelog, nepopravljivog zločinca, molitva mora neprestano uzdizati kako bi mogla da dostigne visine.

Okoreli zločinac često i nije svestan svoje krivice; on se sa njom srodio. Tako je i nama. Ne dozvoli da te uplaši otvrdlost tvoga sopstvenog srca. Molitva je ta koja će ga postepeno omekšati.


08 ožu 2013 13:17
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Put podvižnika!
GLAVA SEDAMNAESTA
O molitvi

Čovek koji odluči da započne redovne jutarnje gimnastičke vežbe obično tako čini, ne zbog toga što već ima fizičku kondiciju kakvu želi, već da bi je stekao, jer je nema. Tek kada nešto steknemo, moguće nam je da se staramo da to i održimo, a dotle se naše staranje sastoji iz toga da to nešto zadobijemo.

Stoga, započni svoje vežbe i ne očekuj od sebe ništa. Ako imaš tu sreću da spavaš sam u sobi, moći ćeš sasvim doslovno i bez teškoća da pratiš uputstva navedena u Pravoslavnom molitveniku:

"Prenuvši se iz sna i pribravši, ustani bez lenosti i pre svakog dugog dela, stani sa trepetom pred Svevidećeg Cara i, zakrštavajući se, reci:

U ime Oca i Sina i Svetoga Duha. Amin.

Zatim postoj malo ćuteći, dok se ne utišaju sva tvoja čula i misli tvoje ne ostave sve zemno. Zatim, načini tri poklona, i sa duhovnom pažnjom počni da se moliš ovako:

Gospode Isuse Hriste, Sine Božji, pomiluj me grešnoga."

Zatim, nastavi da izgovaraš molitve po redu, prvo molitvu Svetome Duhu, zatim poklonjenje Svetoj Trojici, pa molitvu Gospodnju "Oče Naš." To su molitve koje predstoje čitavom jutarnjem pravilu. Bolje je sa pažnjom i u miru pročitati samo nekoliko jutarnjih molitava, nego nestrpljivo i u žurbi pročitati celo pravilo. Na ovim molitvama počiva saborno iskustvo Crkve, kroz njih ulaziš u molitvenu zajednicu sa ostalim verujućim ljudima, Hrišćanima. Nisi sam: ćelija si u telu Crkve, telu Hristovom. Kroz te molitve naučićeš se trpljenju koje je neophodno ne samo za telo, već i za srce i za um, tim molitvama se gradi vera.

Ispravna i savršena molitva je ona u kojoj i naša misao i naše osećanje usvajaju reči molitve; stoga je prilikom molitve neophodna krajnja pažnja. Ne dopusti mislima svojim da lutaju, opet i opet ih zauzdavaj, uvek se vrati na ono mesto na kome ti je molitvena pažnja popustila. Na isti način možeš čitati i Psaltir, pogotovu ako nemaš molitvenik. Na taj način se učiš strpljenju i pažnji.

Čovek koji stoji pored otvorenog prozora čuje sve zvuke koji dopiru sa ulice, i nemoguće mu je da ih odstrani. Ipak, on može da glasovima sa ulice pokloni svoju pažnju, a može i da ih uopšte ne primećuje. I čoveka koji se moli stalno opseda čitava bujica neprikladnih misli, osećanja i utisaka. Prekinuti ovaj priliv u****ih misli isto je toliko nemoguće kao prekinuti prodor svežeg vazduha u otvorenu prostoriju. Ipak, do nas je da li ćemo obratiti pažnju na te pomisli ili ne. Svetitelji kažu da se i to uči vežbanjem.

Kada se moliš, ti sam moraš tihovati. Ne smeš iskati od Boga zadovoljenje svojih zemaljskih želja, već govoriti: "Da bude volja Tvoja." Ne priliči da Boga koristiš kao "posilnog." Ti sam ćuti, neka molitva govori..

Molitva, kaže sv. Vasilije Veliki, mora imati četiri elementa: poklonjenje Bogu, blagodarenje, ispovedanje grehova i prozbu za spasenje.

Prilikom molitve nemoj se starati o nekim svojim ličnim stvarima, niti se moliti za tako što, već išti najprije Carstvo Božje, i pravdu Njegovu, i ovo će ti se sve dodati (Mat. 6:33).

Onaj koji ne može da potčini svoju volju, a samim tim ni svoju molitvu i da učini da se ova podudara sa voljom Božjom, naićiće na mnoge prepreke u svom trudu i stalno će upadati u neprijateljsku zasedu. Obuzimaće ga nezadovoljstvo, gnev ili neraspoloženje, bivaće zbunjen, nestrpljiv, ili zabrinut, a u takvom stanju niko ne može da prebiva u molitvi.

Molitva koja se prinosi Bogu dok čovek ima bilo kakvog razloga da osuđuje svoga bližnjega, nečista je molitva. Postoji samo jedna osoba koju onaj koji se moli sme i mora da osuđuje, a to je on sam. Bez samoosuđivanja, tvoja je molitva bezvredna, isto kao i kad u srcu svome osuđuješ nekoga. Možda se pitaš: kako se ovo postiže? Odgovor je: molitvom.

Neka te ne plaši suša koja u tebi vlada. Životodavni dažd dolazi s Neba, a ne sa ispucale zemlje tvoje koja rađa samo trnje i korov (1 Mojs.3:18). Nemoj čekati na neko "stanje" ekstaze, ushićenja, ili bilo kakvog duševnog zanosa obremenjenog tvojim zemaljskim željama. Trpite i tugujte i plačite (Jakovlj.4:9). Imaj na umu svoju smrtnost i vapi Gospodu za milost. Ostalo zavisi od Njega.


10 ožu 2013 17:58
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Put podvižnika!
GLAVA OSAMNAESTA
O molitvi


Molitva se ne završava jutarnjim pravilom. Ona treba da traje celog dana, bez obzira na teškoće koje toga dana naiđu. Vladika Teofan savetuje početnike da izaberu jedan kratak molitveni stih iz Psaltira, na primer: Gospode, pohitaj da mi pomogneš; Bože, sazdaj u meni čisto srce; Blagosloven jesi, Bože, ili bilo koji drugi. Psaltir nudi veliki izbor takvih, manje ili više kratkih molitvi. Kasnije, kako dan prolazi, možeš držati ovu molitvu u umu i ponavljati je što je moguće češće, u sebi, šapatom, ili najbolje naglas, kad si sam i niko te ne čuje. U autobusu, u liftu, na poslu, za vreme jela, stalno, čim ti se ukaže prilika, ponavljaj molitvu i svu svoju pažnju usredsredi na sadržaj njenih reči. Time ti čitav dan biva ispunjen sve do čitanja večernjeg pravila iz molitvenika u nekom trenutku mira pred odlazak na spavanje.

Ovakva molitva pogodna je i za one koji nemaju priliku za samoću koja je potrebna za vršenje jutarnjeg i večernjeg pravila, jer se ona može izgovarati na bilo kom mestu i bilo kad. U takvim slučajevima je unutrašnja usamljenost zamena za spoljašnju koja nedostaje.

Važno je često ponavljanje: čestim zamasima krila, ptica može da se vine u oblake; plivač mora ponavljati iste pokrete ruku bezbroj puta da bi doplivao do obale. Ako ptica prestane da leti, mora se zadovoljiti da živi u magli, a ispod plivača u moru vreba mračna i opasna dubina.

Moli se ovako iz sata u sat, iz dana u dan, ne posustaj. Moli se jednostavno, bez zanosa, bez roptanja i bez ikakvih pitanja: ne brini se o sutrašnjem danu (Mat. 6:34). Za sve ćeš dobiti odgovor kada za to dođe vreme.

Avram je poslušao Gospoda i krenuo u nepoznatu zemlju i nije u znatiželji upitao: "kakva je to zemlja, Gospode, koju ćeš mi Ti pokazati?" Jednostavno je pošao tamo: tada pođe Avram, kao što mu kaza Gospod (1 Mojs. 12:4). I ti tako učini. Avram je sa sobom poneo sve blago koje beše stekao, tako uradi i ti. Sve što imaš, celo svoje biće ponesi sa sobom na svoje putešestvije; za sobom ne ostavljaj ništa što bi moglo da veže tvoju naklonost za zemlju koju upravo napuštaš, zemlju mnogobožačku.

Noju je bilo potrebna stotina godina da sagradi kovčeg; stablo po stablo, balvan po balvan dovlačio je na mesto gradnje. Tako i ti čini: iz dana u dan, strpljivo i u tišini slaži balvan na balvan na svoju građevinu, i ne raspituj se mnogo za svoje okruženje. Pamti da je Noje bio jedini čovjek svojega vijeka koji po volji Božjoj svagda življaše (1 Mojs. 6:9), a to znači, molitveno. Zamisli samo gužvu, mrak, smrad u kome je morao da živi dok nije mogao da iziđe na svež vazduh i da Gospodu sagradi žrtvenik. Svež vazduh i žrtvenik naći ćeš u sebi samome, objašnjava Sv. Jovan Zlatousti, ali samo kada sopstvenom voljom prođeš uzanom stazom kojom je i Noje prošao.

Ovako čini sve što ti Bog zapoveda da činiš (1 Moj. 6:22), i gradi svakom molitvom i prozbom (Efes. 6:18) most koji te odvodi od tvoga telesnog "ja" i od tvojih na sve strane rasejanih ovozemaljskih staranja, ka punoći Duha. Sa dolaskom Jedinoga u tvoje srce, iščezava svako množestvo, kaže Vasilije Veliki. Dani tvoji postaju celi, čuvani rukom Onoga Koji ceo svet drži u desnici Svojoj.


10 ožu 2013 17:59
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
---------
Post Re: Put podvižnika!
GLAVA DEVETNAESTA
O telesnim i umnim radnjama koje prate molitvu


Važno je, kada se moliš na opisani način, da ne daješ slobodu sopstvenom telu. Molitva u kojoj se telo ne muči, a srce ne plače, nalik je neuobličenom plodu, veli Sv. Isak Sirin; takva molitva nema dušu. Ona u sebi nosi seme samodovoljnosti i gordosti, koja prelešćuje srce da poveruje kako se ono nalazi, ne samo među pozvanima, već i među ono malo izabranih (Mat. 22:14).

Čuvaj se takve molitve, ona je koren mnogih grehova. Jer ako ti je srce vezano za svet, i blago tvoje ostaće tek samo svetsko blago, čak i ako ti budeš ubeđen da si svojim telesnim rukama zagrlio samo nebo. Tvoja radost u tom slučaju postaje nečista, izražena neuzdržanjem i nagonom da mnogo pričaš i poučavaš druge, da privodiš ljude veri bez blagoslova Crkve. Tumačiš Jevanđelje sledeći svoj plotski razum, ne podnosiš da te bilo ko u tome ispravlja, upadaš u vatrene prepirke u kojima braniš svoj stav, a sve zbog toga što si propustio da krotiš svoje telo i time smiruješ srce.

Istinska radost je tiha i neprekidna, pa nam i Apostol poručuje: radujte se svagda (1 Sol. 5:16). Ona ishodi iz srca koje plače zbog okretanja svog i celog sveta od istinite Svetlosti; istinska radost postoji jedino u bolu srca. Rečeno je: blaženi koji plaču (Mat. 5:4) i blaženi koji plačete sada, svim svojim telesnim bićem, jer ćete se nasmijati duhovnim (Lk. 6:21). Istinska radost je radost utehe, radost koja se iznedruje iz poznanja sopstvene slabosti i milosti Božje, radost kojoj nije potreban smeh zuba da bi se iskazala.

I o ovome razmišljaj: i čovek koji je vezan za stvari zemaljske se raduje, ali se isto tako i žalosti i uznemirava oko njih: um takvog čoveka je podložan stalnim neprekidnim promenama. A radost Gospodara tvoga (Mat. 25:21) je doveka, jer je Bog nepromenljiv.

Stoga, kada postom i podvižničkim životom obuzdavaš plot svoju, u isto vreme obuzdavaj i svoj jezik. Pričljivost (mnogoglagoljivost) je veliki neprijatelj molitve. Bujica reči stoji na putu rečima molitve. Zbog toga ćemo za svaku praznu riječ koju budemo izrekli dati odgovor u dan Suda. (Mat. 12:36). Kada želimo da nam je soba čista, u nju ne unosimo prašinu sa ulice; stoga i ti srce svoje drži u čistoti od ogovaranja i svakog praznoslovljenja o događajima dana koji je minuo.

Jezik je vatra, a pomisli samo kako malena vatra velike stvari zapali (Jakovlj. 3:5-6). Ako plamenu oduzmemo kiseonik, ugasiće se; ako svojim strastima ne daš da dišu, one će se postepeno ugušiti. Ako se u tebi razgori gnev, ćuti i neka se to na tvojoj spoljašnjosti ne primeti. Ispovest tvoju može čuti samo Gospod. Tako, već na samom početku, gasiš upaljenu baklju. Ako te sablažnjavaju gresi drugih, pokri ih, kao Sim i Jafet nagotu svoga oca, haljinom ćutanja (1 Moj.9:23), time ćeš umrtviti svoju želju da sudiš pre nego što se razbukti gnev u tebi. Kao što čaša drži vodu, tako se i ćutanje može ispuniti molitvenom pažnjom.

No, nije jezik jedino što mora obuzdavati čovek koji se vežba u straženju. Takav mora čuvati sebe (Gal. 6:1) u svakoj stvari, i njegova se pažnja mora protezati sve do najvećih dubina njegovog bića. Duboko u tebi nalaze se nebrojeni magacini u kojima se komešaju sećanja, misli i maštanja koja moraš obuzdati. Nemoj uzburkivati sećanja, da ti blato u kojima ona leže ne bi prekrilo molitvu; nemoj se valjati u prljavštini svojih starih grehova. Ne budi kao pseto koje se vraća na svoju bljuvotinu (Prič. 25:11). Ne dopuštaj umu svome da se zadržava na ličnim stvarima koje bi u tebi mogle da izazovu nečistu želju ili da ti probude maštu. Đavolov omiljeni teren za borbu je upravo mašta, jer kroz maštu nas on uvlači u razgovor i opštenje sa njim, ubeđuje nas na pristanak i pokreće na delanje. U tom svetu misli on seje svaku sumnju i brigu, pokušava da te zarobi logičkim postupkom misli i dokazima, neplodonosnim pitanjima i odgovorima koje sam sebi daješ. Sve to odbijaj rečima Psalmopojca: idite od mene, bezakonici! (Ps. 119:115).


11 ožu 2013 12:24
Profil Pošalji e-mail
Prikaži postove “stare”:  Redanje  
Započni novu temu Odgovori  [ 27 post(ov)a ]  Stranica Prethodna  1, 2, 3  Sljedeća


Online

Trenutno korisnika/ca: / i 0 gostiju.


Ne možeš započinjati nove teme.
Ne možeš odgovarati na postove.
Ne možeš uređivati svoje postove.
Ne možeš izbrisati svoje postove.
Ne možeš postati privitke.

Forum(o)Bir:  
cron