Sada je: 24 lip 2019 19:41.





Započni novu temu Odgovori  [ 27 post(ov)a ]  Stranica Prethodna  1, 2, 3
 Put podvižnika! 
Autor/ica Poruka
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Put podvižnika!
GLAVA DVADESETA
O postu

U tvom straženju pomoći će ti post koji nije ni iznad, ni ispod tvojih mogućnosti. O Božanskim stvarima se ne razmišlja sa punim stomakom, kažu podvižnici. Čak i najjednostavnije tajne Svete Trojice skrivene su od onih koji su dobro uhranjeni. Sam Hristos nam je dao primer svojim dugim postom: pre nego što će pobediti iskušenje đavola, postio je četrdeset dana. Jesmo li mi išta bolji od Njega? Gle, anđeli pristupiše i služahu mu (Mat. 4:11). Anđeli čekaju i tebi da pristupe.

Sv. Jovan Lestvičnik kaže da post raslabljuje govorljivost. Post oslobađa i daje krila sastradalnoj ljubavi, on je straža našoj poslušnosti, uništava zle misli i iskorenjuje okamenjenost srca. Post je rajska kapija: uskraćivanjem hrane stomaku, srce se smiruje. Onaj koji posti, moli se trezvenog uma, a um neuzdržanih ispunjen je nečistim maštanjima i mislima.

Post je izraz ljubavi i vere u kome se zarad nebeskih žrtvuju zemaljska dobra. Velikim delom naše misli su obuzete preživljavanjem i zadovoljavanjem stomaka i mi želimo da se takvih misli oslobodimo. Post je put ka oslobađanju od sebičnih želja i neophodan oslonac u borbi protiv njih. Uz molitvu, post je jedan od najbogatijih darova ljudskom rodu, koga brižljivo drže i čuvaju oni koji su samo jednom probali njegovu blagodat.

Dok postimo, u nama raste blagodarnost prema Njemu koji je ljudima darovao mogućnost posta. Post otvara vrata ka predelima koje smo jedva naslutili: život i sve što se oko nas događa vidimo u novoj svetlosti, a vreme koje hita dobija novi, zadivljujući i bogati smisao. Bdenje uzrokovano pipanjem i sudaranjem u mraku naših misli sada zamenjuje bdenje prosvetljenosti; teskobno traganje zamenjeno je tihim prihvatanjem, blagodarnošću i smirenjem. Naizgled ogromni, nerešivi problemi sada se otvaraju kao zreli cvetni pupoljci: sa molitvom, postom i bdenjem, možemo pokucati na bilo koja vrata.

U ovome nalazimo odgovor zašto Sveti Oci post često koriste kao jedinicu mere: onaj koji mnogo posti, veliku ljubav ima, a onome koji veliku ljubav ima opraštaju se mnogi grijesi (Lk. 7:47). Onaj koji mnogo posti, mnogo i dobija.

Sveti Oci preporučuju "umeren" post: ne treba postom prekomerno iznurivati telo, jer time i duša trpi. Ne treba ni odjedanput započeti post - za sve je potrebno vežbanje, a svako treba da uzme u obzir svoju prirodu i posao kojim se bavi. Onaj koji bira hranu koju će jesti, čini tako sebi na osudu, jer je sva hrana dar od Boga; ipak, preporučljivo je izbegavati onu hranu koja pospešuje apetit i težinu tela: jake začine, meso, opojna pića i svako stomakougađanje. Što se ostalog tiče, kažu Sveti Oci, može se jesti sve što nije skupo i što je pristupačno. Pod "umerenim", oni podrazumevaju jedan obrok dnevno, i to lagan, da se stomak ne bi prezasitio.


11 ožu 2013 12:25
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Put podvižnika!
GLAVA DVADESETPRVA
O izbegavanju svega neumerenog


Dobro je poznata stvar da čovek koji suviše revnosno vežba sviranje klavira dobija grč u prstima, kao i neko ko suviše dugo drži pero u ruci. Obeshrabren i potišten, klavirista ili pisac, koji su do sada bili puni nade, moraju da prekinu svoj trud, a nerad izaziva mnoge loše uticaje.

Iz ovog primera možeš izvući pouku. Post, poslušanje, uzdržavanje, bdenje i molitva svi zajedno čine sastavne delove vežbanja i samo vežbanja. A svako vežbanje treba preduzimati iskreno, smireno uzimajući u obzir sopstvene snage (Lk. 14:28-32), bez preterivanja u bilo kom trenutku. Budite, dakle, cjelomudreni i trezveni u molitvama, poručuje nam sveti apostol Petar, a kroz njega i sam Gospod (1Pt.4:7).

Pijanstvo nije uvek prouzrokovano alkoholom ili nekim drugim opojnim sredstvima. Isto je toliko opasno pijanstvo koje dolazi od prevelikog samopouzdanja i nerazumne revnosti. Razuzdanim poletom izraženim kroz sve što je neumereno i raskošno, ono seje svoje seme na tlo navike. Izdanak koji izrasta iz njega je nezdrav; on donosi plodove kao što su zamor, netrpeljivost, samoopravdavanje. Pazi: od najveće je važnosti da ne skrećemo ni nadesno, ni nalijevo (5 Moj.5:32), da se ni najmanje ne oslanjamo na sopstvene snage.

Ako u sebi ne nađemo bogate plodove ljubavi, mira, radosti, umerenosti, smirenosti, prostote, uspravnosti, vere i trpljenja, sav naš trud je uzaludan, veli Sv. Makarije Egipatski. Ovaj trud se prinosi radi žetve, ali ta žetva pripada Gospodu.

Straži, dakle, nad sobom i rasuđuj. Primetiš li da postaješ netrpeljiv i razdražljiv, malo olakšaj svoj teret. Rodi li se u tebi želja da sa prezirom gledaš na druge, da ih ukorevaš, poučavaš ili daješ primedbe, na pogrešnom si putu: onaj koji se odriče sebe, nema šta da prigovara drugome. Ako pomisliš da te ljudi ili okolnosti "ometaju" u podvizavanju, znaj da svoj podvižnički put nisi shvatio kako valja: sve što na prvi pogled izgleda kao uznemiravajuća okolnost, dato ti je, zapravo, kao prilika da se vežbaš u dugotrpeljivosti i poslušnosti. Smirenog, krotkog čoveka niko i ništa ne može uznemiriti, on može samo da uznemirava savesti drugih. Zato, budi neprimetan, skrivaj se. Idi u klijet svoju i zatvori vrata svoja (Mat.6:6), čak i kada se, iz nužde, nađeš u velikom i bučnom društvu ljudi. Ako ti ovo ponekad bude teško da izdržiš, iziđi, otidi bilo kuda gde možeš da budeš sam i zavapi za pomoć Gospodu iz sve duše svoje. On će te čuti.

Sveti Amvrosije savetuje: uvek misli o sebi kao o nekom točku. Što laganije točak dodiruje zemlju, to se lakše napred kotrlja. Ne razmišljaj, ne govori, ne brini o zemaljskim stvarima više nego što ti je potrebno. Ali imaj na umu i to da točak koji sasvim lebdi u vazduhu ne može da se kotrlja.


11 ožu 2013 12:27
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Put podvižnika!
GLAVA DVADESETDRUGA
O korišćenju materijalnih stvari


Ljudi su sačinjeni od duše i od tela, i u našem delanju ovo dvoje se ne mogu razdvojiti. Neka ti dakle, i telo služi: Hristos je znao naše slabosti i nas radi koristio je reči, pokrete, pa čak i Svoju pljuvačku, kao i zemlju. Nas radi dopustio je da Njegova snaga izlazi iz skuta Njegove haljine (Mat. 9:20; 14:36), iz ubrusa ili pojasa apostola Pavla (D.ap. 19:12) i iz seni apostola Petra (D.ap. 5:15).

Tako i ti, oslnjaj se na sve što je od zemlje kao na štap sećanja na teskobni hod po uzanom putu. Neka te belina snega, plavetnilo neba, oko insekta koje se svetluca kao dragulj, vrelina plamena, sva tvar koju čulima upijaš, neka te sve to podseća na Tvorca; no najpre koristi sve što ti Sveta Crkva nudi kao pomoć u izvršavanju zapovesti: da daješ ude svoje da služe pravdi za osvećenje (Rimlj. 6:19): pre svega, Sveto Pričešće i druge tajne, kao i Sveto Pismo. Crkva ti daje i svete ikone Majke Božje, anđele i svetitelje, molitve pred njima, sveće, tamjan, osvećenu vodu, sjaj odeždi i pojanje. Primi sve ovo i koristi sa blagodarnošću za svoje uzrastanje u veri, za umnožavanje vrlina i duhovno blagostanje na tvom putu.

Izlivaj slobodno svoju ljubav prema Svedobrom Bogu ljubavi, celivaj Krst i ikone, ukrašavaj ih cvećem. Kada bi se zlo uništavalo ćutanjem, tada bi i dobro imalo mesta da diše. Kada se ono što se s ljubavlju daje, s ljubavlju i prima, domet ljubavi raste i širi se, a to je cilj tvog podviga. Što veća reka, veće je i ušće.

Kao oslonac u borbi, koristi i svoje telo. Oslabi ga, neka ne bude zavisno od zemaljskih prohteva. Neka i ono ima udela u tvome trudu. Ti želiš da se naučiš krotosti, neka i telo tvoje bude krotko i smireno, neka se klanja do zemlje. Padaj na kolena, licem ka zemlji, koliko god puta možeš u samoći, ali posle toga odmah ustani, jer nakon pada sledi vraćanje Hristu.

Znak Krsta uvek čini s pažnjom, jer i to je molitva bez reči. U jednom kratkom trenutku, bez praznih reči, Krsno znamenje jasno izražava tvoju volju da imaš udela u Hristovom životu, da razapinješ svoju plot i da sa voljom, bez roptanja, primaš sve što ti je od Svete Trojice poslato. Osim toga, znak Krsta je moćno oružje protiv zlih duhova. Koristi to oružje često i sa rasuđivanjem.

Kuća se nikada ne gradi dok se prvo ne sazidaju pot****i stubovi. Samo jak čovek nema potrebu za osloncem sa strane. No, da li si ti jak? Nisi li ti najslabiji među slabima? Nisi li još uvek dete?


11 ožu 2013 12:27
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Put podvižnika!
GLAVA DVADESETTREĆA
O tmurnim vremenima

Vreme se menja - od oblačnog ka sunčanom, od vedrog ka kišnom. Tako je i sa ljudskom prirodom. Moraš očekivati da će ponekad tamni oblaci zakriti sunce. Čak su i svetitelji imali svoje mračne trenutke, časove, dane, pa i godine. Govorili su tada da su "od Boga ostavljeni", kako bi u svoju svest urezali saznanje da su sami od sebe, bez Njegove pomoći uistinu bedni. Ovakva mračna vremena, kada nam se čini da je sve besmisleno, glupo i zaludno, kada nas napadaju sumnje i svakojaka iskušenja, neminovna su. Ali čak se i takvi trenuci mogu iskoristiti za dobru žetvu.

Sledeći primer Sv. Marije Egipatske može nam pomoći da prevaziđemo teške trenutke mraka. Ona je četrdeset osam godina živela u zajordanskoj pustinji i kada su je spopadala iskušenja, kada su je sećanja na njen pređašnji grešni život u Aleksandriji mamila da napusti pustinju u koju je svojom voljom otišla, legla bi na zemlju, vapila Bogu za pomoć i nije se dizala dok joj se srce ne bi smirilo. Prve godine joj behu teške; ponekad je morala ovako da leži i po nekoliko dana; no posle sedamnaest godina stekla je mir.

Kada naiđu ovakvi dani, povuci se u tišinu. Ne podleži iskušenju da izlaziš u društvo, ne traži zabavu. Nemoj žaliti sebe, nemoj tražiti utehu ni u čemu, već se usrdno moli Gospodu ovako: Bože, pohitaj da me izbaviš, Gospode da mi pomogneš (Ps. 70:1)! Zatvoren sam i ne mogu izaći (Ps. 88:8). Pravu pomoć ne možeš očekivati od drugog izvora. Nemoj bacati u vodu sve što si do sada stekao zarad slučajne dobiti. Sada je trenutak kada se ispituje dugotrpeljivost tvoja i istrajnost. Izdržiš li ovaj ispit, zablagodari Bogu koji ti dade snagu za to. Ne izdržiš li, odmah se podigni, pomoli se za milost i pomisli: dobio sam ono što sam zaslužio. Sam taj pad je tvoja kazna. Isuviše si se oslanjao na sebe, i sada si u prilici da vidiš čemu te je to odvelo. Sada imaš iskustvo - ne zaboravi da zablagodariš za njega.


11 ožu 2013 12:28
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Put podvižnika!
GLAVA DVADESET ČETVRTA
O jednom tumačenju priče o Zakheju


Kao Zakhej, i ti si se sada popeo na drvo da bi video Gospoda (Lk. 19). Nisi to učinio ni snagom svojih misli, niti na neki mistični, umni način. Ljudsko si biće i imaš telo: kao Zakhej, koristio si snagu svojih udova i plod koji je zemlja dala da bi se izdigao iznad tla. Ako si to učinio sa razumevanjem i smirenim rasuđivanjem, svestan težine svoga tela, no bez straha, mudro, ne gledajući na stranu, imao si tu blagodat da, iznad glava gomile ljudi, to jest, iznad tvojih ovosvetskih želja, na trenutak ugledaš Njega koga si tražio.

Primetio si, sada pošto si stekao jasniju spoznaju o sopstvenoj grešnosti, da te više ne privlače zabave i društveni život; dato ti je da na trenutak vidiš svoga unutrašnjeg čoveka, onakvog kakav on uistinu jeste. Možda ti se čini da je do sada tvoje srce ličilo na čun - orahovu ljuskicu koju su vodene struje nosile tamo-amo, bez cilja, bez kormilara; a da sada, na svu sreću, tvoj put ima i cilja i smisla. No ne zaboravljaj nikada da si ti i dalje ista ta orahova ljuskica na otvorenom moru; ako si pravilno plovio, sada si tek u mogućnosti da vidiš koliko je zaista slabašan i mali tvoj čun.

Ako samo pokažemo dobru nameru, sam Gospod će nam biti putevoditelj, kaže Vladika Teofilakt Ohridski. Hristos govori Zakheju: siđi brzo (dakle, unizi se), jer mi danas valja biti u domu tvome (Lk. 19:5). Dom se ovde može shvatiti kao srce čovekovo. Zaista, veli Gospod, popeo si se na drvo i pobedio jedan deo svojih ovosvetskih prohteva, jer si želeo da Me vidiš, tj. poželeo si da Me osetiš kad prolazim tvojim srcem. Ali sada pohitaj da se uniziš, da se smiriš, kako ne bi i dalje sedeo na drvetu misleći da si bolji od drugih, jer u srcima ništih Ja obitavam. I siđe brzo, i primi ga radujući se (Lk.19:6).

Zakhej, prvi među carinicima, primi tada Hrista, i odmah razdade sva svoja blaga. Polovinu svojih dobara dade siromasima, a drugu polovinu potroši da bi četvorostruko vratio onima koje je oštetio. Jer, i ovo je sin Avraamov (Lk. 9:9), i on je čuo glas Gospoda svoga i otišao iz svoje zemlje i od roda svojega i iz doma oca svojega (1 Moj.12:1), u kome su vladale strasti i samoljublje.

Zakhej je znao da se srce koje prima Hrista mora isprazniti od svega ostalog: da ono mora žrtvovati sva ona blaga na nezakonit način stečena - pohotu tjelesnu i pohotu očiju i nadmenost življenja (1 Jov.2:16). Shvatio je da je onaj koji je na zemlji bogat - siromah na nebu, jer biti materijalno bogat isto je što i biti duhovno siromašan, po rečima Sv. Jovana Zlatoustog.

Koliko je nemoguće sjediniti bolest i zdravlje, toliko je nemoguće pomiriti ljubav i bogatstvo, veli Sv. Isak Sirin; jer onaj koji ljubi bližnjeg svog, bezuslovno poklanja sva svoja blaga: takva je priroda ljubavi. A bez ljubavi nema ulaska u Carstvo Nebesko. Ovo je shvatio i Zakhej.

Što manje imaš, to ti je život jednostavniji. Sav suvišak je izbačen, srce se skuplja oko svoga središta i malo-pomalo pokušava da uđe u sopstvenu srž, u kojoj se nalazi lestvica koja vodi ka nebu.

Tada i molitva postaje jednostavnija. Molitve se okupljaju u samoj sredini srca i prodiru kroz nju. Tamo, u dubinama srca, ostaje jedina molitva, jedina prozba koja je potrebna: prozba za milost.

Jer šta drugo može grešnik, i to prvi među njima (1 Tim.1:15) želeti, osim da se Gospod smiluje na njega? Ima li on išta svoga što bi mogao dati? Ima li on sopstvene snage, sopstvene volje, bilo šta svoje? Može li išta sam preduzeti? Zna li išta? Postoji li išta što bi on, koji ništa ne poseduje, mogao da nazove svojim?

Takav grešnik ništa ne poseduje, osim greha, a greh je ništavilo, ono što ne postoji. Greh je praznina, mrak, neposedovanje. Tamo prebiva grešnik, u tom ništavilu.

Tako grešnik vidi sebe, i što manje poseduje, bogatiji je: ispražnjena odaja koja se nalazi duboko u njemu nije više krcata stvarima propadljivim, već je ispunjena punotom, svetlošću i potvrdom večnog života - ljubavlju i milošću. U domu njegovom sada kao gost obitava Gospod.

Ali kako može ovaj grešnik ikada da zasluži da ga poseti Gospod? Kako može uopšte i da zamisli da će Gospod pogledati na njega u tom mraku u kome se nalazi? Ma koliko pokušavao da se očisti, ma koliko velika bila njegova borba i trud, ma koliko sledio Jevanđeljske zapovesti i držao postove, bdeo i stražio, odricao se svega Gospoda radi, grešnik vidi sebe kako opet iznova zapada u neraspoloženje i svadljivost, lenost i nedostatak ljubavi, neblagodarost i nestrpljivost, i svakojaki drugi porok i greh koji se zamisliti može. Kako uopšte može, onda, da očekuje da će Gospod ući u takvu odaju?

Zato se moli: Gospode, pomiluj. Smiluj se ne mene, grešnog. Jer, zaista sam pokušavao da činim što sam bio dužan činiti: orao sam zemlju svoga srca, čuvao sam stado koje tamo napasa (Lk. 17:7-10), no ja sam samo ubogi sluga Tvoj i bez Tebe ne mogu činiti ništa. Stoga, smiluj se na mene i ispuni me blagodaću Tvojom.

Vera raste uz trud i rad (Lk.17:5), a s molitvom čovek dobija snagu za taj trud. Stoga su molitva i rad čvrsto povezani, sve dok se jednog dana ne sliju i ne postanu jedno. Tada će rad postati molitva, a molitva rad. To je ono što svetitelji nazivaju molitvom srca, duhovnim delanjem, Isusovom molitvom.


11 ožu 2013 12:29
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Put podvižnika!
GLAVA DVADESETPETA
O Isusovoj molitvi

Egipatski pustinjak, sveti Avva Isaija, za Isusovu molitvu kaže da je ogledalo uma i svetilnik savesti. Neko je ovu molitvu uporedio sa tihim, neprestajućim glasom u kući: svaki lopov koji se prikrade takvoj kući odmah brzo beži kad čuje da je u kući neko budan. Kuća je srce, lopovi - zle pomisli. Molitva je glas onoga koji straži. Ali sada stražar više nisam ja, već Hristos.

Duhovno delanje otelotvoruje Hrista u našoj duši. Ovo podrazumeva neprestano sećanje na Gospoda: skrivamo ga duboko u sebi, u duši svojoj, u srcu, u svesti. Ja spavam, a srce je moje budno (Pjes. 5:2): ja spavam, povlačim se, ali srce je moje postojano u molitvi, to jest u večnome životu, u Carstvu Nebeskom, u Hristu. Celo moje biće je čvrsto ukorenjeno u svom Istočniku.

Sredstvo kojim se ovo postiže je molitva: Gospode Isuse Hriste, Sine Božji, pomiluj me grešnog. Ponavljaj je glasno, ili u sebi, polako, sa pažnjom, iz srca oslobođenog, što je moguće više, od svega neprimerenog. A neprimereno je ne samo svako zanimanje za svetske stvari, već i svaka pomisao na uslišenje molitve, svako očekivanje odgovora, unutrašnjeg viđenja, kušanje Božje moći, svakojaka romantičarska sanjarenja, svaka ljubopitljivost i maštanje. Jednostavnost i prostota je jednako važan uslov za ovu molitvu kao i smirenost (smernost), uzdržljivost tela i duše i sve što pripada nevidljivoj borbi.

Naročito se početnik mora čuvati svega što pokazuje ma i najneprimetniju težnju ka misticizmu. Isusova molitva je delanje, praktičan rad i sredstvo pomoću koga se čovek priprema da primi i koristi silu - Božju blagodat, koja je, iako skrivena, stalno prisutna u svakoj krštenoj duši, kako bi ta duša mogla da donese plodove. Molitva je ta koja oplođuje ovu silu u čovekovoj duši i to je njena jedina svrha. Ona je kao malj koji razbija ljusku, njen je udarac težak i bolan. Stoga, zaboravi na svaku misao o ugodnosti, zanosu, anđeoskim glasovima: ka Carstvu Nebeskome postoji samo jedan put, a to je Krsni put. Visiti prikovan za drvo strašno je mučenje. Nemoj ni ti očekivati ništa drugo.

Raspeo si svoje telo prikovavši ga čvrsto jednostavnim i jednoličnim načinom života, i strogom samo-disciplinom: i tvoj misaoni život i mašta moraju biti podvrgnuti jednako strogom nadzoru. Prikuj i njih čvrsto rečima molitve, Svetog Pisma, Psalama i delima Svetih Otaca. Ne dopuštaj mašti da luta kako joj je volja. Ono što ljudi nazivaju "krilima misli" obično je samo besciljno lepršanje po svetu privida. Čim ti misli nisu zauzete poslom, okreni ih opet ka molitvi.

Postaraj se da ti i mašta i misao budu poslušni kao dobro izdresirani pas, kome nije dozvoljeno da juri okolo, laje, pretura po kantama za đubre i valja se u prašini. Na potpuno isti način bi trebalo uvek da dozoveš sebi i svoje misli i maštu, i to moraš činiti bezbroj puta u svakom minutu koji prolazi. Ako to ne radiš, onda si kao konj koga jaše čas jedan jahač, čas drugi, kaže Sv. Antonije, sve dok, zbunjen i iscrpljen, ne lipše.

Ako li suviše snažno maljem udaraš u orahovu ljusku, smrvićeš i plod. Zato udaraj oprezno. Ne prelazi odmah na Isusovu molitvu. U početku budi uzdržan, a i kasnije, i koristi i druga molitvena pravila. Ne budi nestrpljiv i ne misli da možeš sa dostojnom pažnjom izgovoriti makar i jedno "pomiluj me grešnog." Tvoja molitvena pažnja će sigurno biti podeljena i rasipaće se - na kraju krajeva, ipak si ljudsko biće. Jedino anđeli na nebesima jednako gledaju lice Oca nebeskoga (Mat.18:10), a tvoja zemaljska plot ima svoje sopstvene želje. Ne iščuđavaj se preterano ako u početku potpuno zaboraviš na molitvu i ne misliš na nju satima, pa čak i danima. Shvati to jednostavno i prirodno: ti si kao neiskusan mornar koji je toliko zaokupljen i brine o drugim stvarima da je zaboravio da prati vetar. Ne očekuj ništa od sebe. No ne očekuj ništa ni od drugih.

Sabranost misli je jedno, rasejanost drugo. Pravilna molitva će tvojim mislima dati jasnoću. Čovek koji se moli vidi i primećuje sve oko sebe onako kako jeste; to je moguće samo kroz molitvu, koja na sve baca prodorno jasnu svetlost na sve.

Duh deluje u onom području čistote koje se duboko u tebi nalazi. Dokle god postojano širiš ovo područje slobode srca, i tvoj duhovni čovek će rasti u tebi.

Molitva daje unutrašnji mir, smirenu opuštenost u bolu, ljubavi, blagodarnosti, smernosti. Ako si, nasuprot tome, napet i razdražljiv, u dobrom raspoloženju ili u dubokom očaju, ako osetiš gorčinu ili snažan poriv da nešto odmah uradiš, ako doživiš stanje zanosa ili opijenost čula, kao pri slušanju lepe muzike, ako osetiš neku vrstu uzvišenog zadovoljstva, te si zadovoljan i sobom i celim svetom, znaj da si na pogrešnom putu. Suviše si se oslanjao na sebe. Odmah naredi povlačenje i okreni se onom samoosuđivanju koje je jedina polazna tačka za svaku istinsku molitvu.

Anđeo svetlosti uvek donosi mir, mir koga demoni mraka nastoje po svaku cenu da uzmute. Na taj način, uče nas Sveti Oci, možemo uvek prepoznati zle sile i razlikovati ih od dobrih.


11 ožu 2013 12:30
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
---------
Post Re: Put podvižnika!
GLAVA DVADESETŠESTA
O bescenom biseru


Lišen svakoga znanja, nemajući nijedne dobre misli niti dela, bez sećanja na prošlost i bez želja za budućnost, nepotreban kao pohabana krpa, bezosećajan kao kamen na putu, izgrižen kao crvotočna pečurka u šumi, smrtan kao riba na suvom i tužan do suza zbog ovakvog svog bednog stanja, tako treba da stojiš pred Svevišnjim u molitvi, pred Sudijom i Tvorcem tvojim, Spasiteljem i Gospodom tvojim, Duhom Istine i Životodavcem; i kao Bludni Sin da izmucaš iz dubine sopstvene nemoći: Oče, sagriješih nebu i Tebi i više nisam dostojan nazvati se sinom Tvojim (Lk. 15:21). Gospode Isuse Hriste, Sine Božji, pomiluj me grešnog.

Svoju nemoć znaš i sada ležiš kao zrno prašine pred Svevišnjim, a iz tvoje bede raste ljubav prema bližnjima kao prema stvorenjima Božjim, koja u sebi nose svetlost Njegovu. Znaš da ih On, Nedokučivi, vidi i gleda, i to je dovoljan razlog da i ti sve svoje daješ za njih.

Čudesna stvar se dogodila: što si dublje zalazio u sopstveno srce, sve si više izlazio iz sebe. Spoljni uslovi tvoga života ostali su isti: i dalje obavljaš kućne poslove i staraš se o deci, ideš na posao, primaš platu i plaćaš porez. Činiš sve što pripada tvom spoljašnjem životu budući da si deo društva u kome živiš, i koje ne možeš da ostaviš. Ali ti si u sebi čvrsto rešio da daš jedno, kako bi primio drugo.

... A ako Tebe imam, šta još da tražim? Ništa, odgovara Sv. Jovan Lestvičnik, samo da se molim bez prestanka i da u tišini budem uz Tebe. Neko robuje bogatstvu, neko počastima, a neko sticanju novca. Moja jedina želja je da budem uz Gospoda.

Molitva je, zajedno sa samoodricanjem koje ide uz nju, postala tvoja stvarnost. Od sada pa nadalje, jedino što za tebe ima stvarnu vrednost jeste da po volji Božjoj svagda živiš (1Moj.6:9), a u to su uključeni svi događaji zemaljski, kao i nebeski. Za onoga koji u sebi nosi Hrista nema smrti, niti bolesti, niti zemaljskih prohteva; on je već zakoračio u večni život, a taj život obuhvata sve.

Noću i danju nebesko seme klija u tvome srcu i raste, a da ti i ne znaš. Zemlja tvoga srca sama od sebe donese najpre travu, potom klas, pa onda ispuni pšenicu u klasu (Mk. 4:27,8).

Svetitelji nam govore o nezalaznoj svetlosti. Ova svetlost nije od očiju, već od srca koje nikada ne prestaje da hodi u čistoti i celomudrenosti. Ova svetlost ostavlja iza sebe tamu i neprestano teži punoti dana. Njena trajna osobina je neprestano obnavljanje čistote. To je svetlost večnosti, svetlost neugasiva, koja prosijava kroz koprenu vremena i tvari. No svetitelji nikada ne kažu da je ta svetlost njima data, već da se daje onima koji su očistili svoja srca iz ljubavi prema Gospodu, na uzanom putu kojim su slobodnom voljom pošli.

Taj uzani put nema kraja: njegova je osobina - večnost. Tamo je svaki tren novi početak - sadašnjost sadrži budućnost: dan Suda; sadašnjost uključuje i prošlost: stvaranje sveta; jer je Hristos bezvremeno prisutan svugde, i u adu i na nebu. Dolaskom Jedinoga, nestaje svaka množina u vremenu i u prostoru. Sve se događa istovremeno, sada i ovde i svugde, u dubini srca. U srcu ćeš, dakle, pronaći ono što si tražio: dubinu, visinu i širinu Krsta: Spasitelja i Spasenje.

Stoga, ako želiš da dušu svoju spaseš i zadobiješ život večni, iz trenutka u trenutak se podiži iz svoje učmalosti i govori: pomozi mi, Gospode, da postavim dobar početak, u ime Oca i Sina i Svetoga Duha. Amin.


11 ožu 2013 12:31
Profil Pošalji e-mail
Prikaži postove “stare”:  Redanje  
Započni novu temu Odgovori  [ 27 post(ov)a ]  Stranica Prethodna  1, 2, 3


Online

Trenutno korisnika/ca: / i 1 gost.


Ne možeš započinjati nove teme.
Ne možeš odgovarati na postove.
Ne možeš uređivati svoje postove.
Ne možeš izbrisati svoje postove.
Ne možeš postati privitke.

Forum(o)Bir:  
cron