Sada je: 21 stu 2018 05:56.





Započni novu temu Odgovori  [ 13 post(ov)a ]  Stranica Prethodna  1, 2
 Sv.Jovan (Ivan) Damaskin Apologetska slova o Sv.ikonama 
Autor/ica Poruka
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Sv.Jovan (Ivan) Damaskin Apologetska slova o Sv.ikonama
(III, 24) U četvrtom poglavlju će biti reči o tome šta može da se slika a šta ne može biti slikano, i kako se svako pojedinačno slika. Prirodno je da se slikaju tela koja imaju oblike i telesni opis i boju. Anđeli, pak, i duša i demon takođe se po svojoj prirodi oblikuju i opisuju, iako ne telesno i grubo, jer budući da su duhovni, veruje se da su na duhovnim mestima prisutni i duhovno delatni. I oni se slikaju telesno, kao što je Moisije izobrazio heruvime i kao što su se oni javili dostojnima, ali ta telesna slika ukazuje na neko bestelesno i duhovno viđenje. Božanska priroda jedina je neopisiva i savršeno nepojmljiva i neizobraziva i neshvatljiva, iako božansko Pismo pripisuje Bogu obraze, na izgled telesne, tako da se vide forme (oblici), a i same bestelesne. Jer proroci i oni kojima su se otkrivali gledali su ih ne telesnim nego duhovnim očima, tako da oni nisu bili vidljivi svima. Prosto rečeno, možemo slikati ikone svih obraza (utvara) što smo videli a poimamo ih onako kao što su se javili. Ponekad se događa da od reči shvatamo obraze (utvare), međutim, do njihovog razumevanja dolazimo na osnovu onog što smo videli. Tako biva i kod svakog čula: na osnovu onoga što smo omirisali ili okusili ili opipali, preko reči dopiremo do njihovog shvatanja.
(Š, 25) Videli smo, dakle, da nije moguće videti prirodu ni Boga ni anđela, ni duše ni demona. Međutim, to se dade videti u nekom preoblikovanju, time što božanska promisao daje onome što je bestelesno i neizobrazivo i bez telesnog uobličenja obraze i oblike, radi našeg rukovođenja i radi makar ovlašnog (grubog) i delimičnog njihovog poznanja, da ne bismo bili u potpunom neznanju Boga i bestelesnih stvorenja. Bog je savršeno bestelesan po prirodi, anđeo, pak, i duša i demon, upoređeni sa Bogom, jedinim neuporedivim predstavljaju tela, a (upoređeni) sa veštastvenim telima bestelesni su. Zato ih je Bog, ne hoteći da ostanemo u potpunom neznanju bestelesnih bića, obložio obrazima i oblicima tiposis; i slikama (ikonama), dao im je analogno našoj prirodi telesne oblike gledane neveštastvenim vidom uma. Njih oblikujemo i slikamo, kao što su na neki način bili uobličeni i naslikani heruvimi. No, Sveto pismo ima i Božje obraze () i ikone (slike).
(Š, 26) Ko je prvi naslikao ikonu? Sam Bog je prvi rodio Jedinorodnog Sina svoga, svoju živu ikonu, prirodnu, nepromenljivo obličje svoje večnosti. Stvorio je i čoveka po liku (ikoni) svojem i podobiju (Post 1,26). I Adam vide Boga i ču glas nogu njegovih dok je hodio u predvečerje, i sakri se u Raju (Post 3,8). I Jakov |e video Boga i rvao se s njim (Post 32,24), što znači da mu se Bog javio kao čovek. I Moisije ga vide kao ozadinu čovečiju (Izl. 33,23) i Isaija kao čoveka ga vide kako sedi na prestolu (Is. 6,1). Takođe i Danilo vide obličje čoveka i kao Sina čovečjega, došavšega ka Starome danima (Dan. 7,13). No, niko nije video prirodu Božju nego samo obraz () i ikonu (sliku) onoga što će se dogoditi u budućnosti. Jer je trebalo da Sin i Logos Božji nevidljivi postane istinski čovek, da bi se sjedinio sa našom prirodom i javio na zemlji. Zato su se svi koji su videli obraz i ikonu (sliku) budućega poklonili, kao što kaže Apostol Pavle u poslanici Jevrejima: „U vjeri pomriješe svi ovi ne dočekavši ostvarenje obećanja, ali ih vidješe iz daleka i celivaše" (Jevr 11,13).
Zar onda da ja ne naslikam ikonu Onoga koji je radi mene postao vidljiv prirodom tela i zar da mu se ne poklonim i da mu ne odam počast preko poklonjenja i počasti ikoni? Avram je video ne prirodu Božju („Boga niko nikad nije video", Jn. 1,18) nego ikonu Boga, i pavši ničice pokloni se (Post 17,17). Isus Navin vide ne prirodu anđela, nego ikonu (sliku) (priroda anđela se ne da videti telesnim očima) i pavši pokloni se (Is. Nav. 5,14); slično i Danilo (anđeo nije Bog nego stvorenje i sluga koji predstoji Bogu) pokloni se anđelu ne kao Bogu, nego kao Božjem predstojniku i služitelju (Dan. 8,18). Zašto onda da i ja ne slikam ikonu prijatelja Hristovih i da im se ne poklonim, ne kao bogovima, nego kao ikonama prijatelja Božjih? Jer ni Isus Navin ni Danilo se nisu poklonili anđelima koje su videli kao bogovima. Tako se ni ja ne poklanjam ikoni kao Bogu, nego preko ikona i Svetih prinosim Bogu poklonjenje i čast radi koga čestvujem i njegove prijatelje i smerno uvažavam. Jer Bog se nije sjedinio sa prirodom anđela nego se sjedinio sa prirodom ljudi. Bog nije postao anđeo, nego je Bog postao po prirodi i istinski čovek: „Jer zaista se ne prisajedini anđelima, nego se prisajedini sjemenu Avramovu" (Jevr 2,16). Nije priroda anđela postala Sin Božji po ipostasi, nego je ljudska priroda postala Sin Božji poipostasi (ličnosti). Nisu se anđeli prisajedinili ni postali zajedničari božanske prirode nego energije i blagodati, a ljudi se prisajedinjuju i postaju zajedničari božanske prirode (2 Petr 1,4): oni ljudi koji se pričešćuju telom Hristovim svetim i piju krv njegovu časnu. Jer se (ljudska priroda) sjedinila ipostasno sa Božanstvom, tako da su dve prirode sjedinjene nerazdeljivo u telu Hristovom kojim se mi pričešćujemo, te sa dve prirode opštimo, tela telesno, Božanstva duhovno, bolje reći s obadve uzajamno. Pri tom se ipostasno ne poistovećujemo (jer prvo postojimo pa se onda sjedinjujemo) nego po prožimanju tela i krvi. Pa kako onda da nisu veći od anđela oni koji držanjem zapovesti čuvaju istinsko sjedinjenje. Naša priroda je unekoliko umanjena od anđelske zbog smrti i tromosti tela alije blagovoljenjem i sjedinjenjem sa Bogom postala veća od anđela. Jer pred njom koja sedi na prestolu slave u Hristu, anđeli stoje sa strahom i trepetom i staće pred nju ustrašeni na Dan sudnji. Sveto pismo njih ne naziva sapričasnicima i zajedničarima božanske prirode („jer su svi duhovi koji bogosluže, šiljani na služenje onima koji će naslediti spasenje", Jevr 1,14), niti da će sacarovati ni biti saproslavljeni, niti da će sesti za Očevom trpezom, a Sveti su nazvani sinovi Božji i naslednici Božji i sunaslednici Hristovi. Zato poštujem Svete i saproslavljam sluge i prijatelje i sunaslednike Hristove, sluge po prirodi i prijatelje po slobodnom opredeljenju i sinove i naslednike po božanskoj blagodati, kao što Gospod kaže Ocu.


19 srp 2013 09:48
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Sv.Jovan (Ivan) Damaskin Apologetska slova o Sv.ikonama
Pošto smo govorili o ikoni da kažemo nešto i o poklonjenju, i to prvo: šta je poklonjenje?
(III, 27) O poklonjenju. Šta je poklonjenje? Poklonjenje je znak pokornoti, potčinjenosti i smirenja. Postoje mnoge vrste (načini) poklonjenja.
(Š, 28) Koliko ima vrsta (načina) poklonjenja?
Prva vrsta (način) poklonjenja jeste bogopoklonjenje koje prinosimo jedino poklonjenja po prirodi dostojnom Bogu, i to na razne načine. Prvo, na način služenja Njemu se klanjaju sva stvorenja kao sluge gospodaru, jer Pismo kaže: „Sve i sva tebi služi" (Ps. 118,91), jedni to čine dobrovoljno, drugi nevoljno. Jedni se poklanjaju dobrovoljno i svesno kao što to čine pobožni, a drugi poznajući ga i ne hoteći, nevoljno mu se poklanjaju kao demoni. Treći opet ne poznajući Boga po prirodi, nevoljno se poklanjaju onome koga ne poznaju.
(Š, 29) Drugi način je način divljenja i bogočežnje, na koji se Bogu poklanjamo radi njegove prirodne slave. Jer on je jedini proslavljen, ne u smislu da od nekog drugog ima slavu nego zato što je on sam uzrok svake slave i svakog dobra, svetlost nepojmljiva, sladost neizreciva, bezdan dobrote, mudrost neispitiva, lepota neopisiva, svesilna sila, jedini sam po sebi dostojan divljenja, poklonjenja, proslavljenja i bogočežnje.
(Š, 30) Treći način jeste način blagodarnosti za dobra koja su se radi nas dogodila. Jer sva bića su dužna da blagodare Bogu i da mu prinose večno poklonjenje, zato što sve od njega ima postojanje i u njemu se sadrži i što svima predaje izobilno od svojih darova i bez traženja, i želi da se svi spasu i učestvuju u njegovoj dobroti. Dugotrpeljiv je zbog naših grehova, obasjava suncem pravedne i nepravedne i izliva kišu na zle i dobre. I zato što Sin Božji postade radi nas ono što smo i mi, i učini nas zajedničarima božanske prirode, jer „bićemo njemu slični" kao što kaže Jovan Bogoslov u Sabornoj poslanici (1 Jn 3,2).
(Š, 31) Četvrti način jeste način lišenosti i nade na dobročinstva, na osnovu kojih znamo da bez njega ne možemo ništa činiti ili imati dobro: poklanjamo se svaki ištući od njega ono što nam je potrebno i za čim čeznemo, da se izbavimo zala i zadobijemo dobra.
(III, 32) Peti način je način pokajanja i ispovesti. Jer kad grešimo poklanjamo se i pripadamo Bogu moleći se za oproštaj grehova kao zahvalne sluge. Ovaj način je trojak: čovek tuguje ili iz ljubavi ili da se ne liši Božjih dobročinstava ili zato što se plaši pakla. Prvi način je iz zahvalnosti i ljubavi prema samom Bogu i sinovskog raspoloženja, drugi je najamnički, a treći robovski.


19 srp 2013 09:49
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
---------
Post Re: Sv.Jovan (Ivan) Damaskin Apologetska slova o Sv.ikonama
(Š, 40) Prosto rečeno, poklonjenje je simvol strahopoštovanja, ljubavi i počasti, pokornosti i smirenja. Međutim, nikome se ne sme klanjati kao Bogu, osim jedinom Bogu po prirodi, a drugima svima davati ono što im pripada radi Gospoda.
(Š, 41) Vidite kakva krepost i kakva božanska sila se daje onima koji verom i čistom savešću pristupaju svetim ikonama. Zato, braćo, stojmo na kamenu vere i predanju Crkve, ne pomerajući granice koje postaviše Sveti Oci naši, ne ustupajući onima koji žele da uvode novotarije i da razaraju građevinu svete Božje katoličanske i apostolske Crkve. Jer ako se dopusti svakome da radi što hoće, malo pomalo će se razoriti celo telo Crkve. Ne, braćo! Ne, hristoljubiva čeda Crkve! Ne postidite majku našu, ne lišite je ukrasa njenog! Primite nju koja se za mene moli! Naučite šta Bog za nju kaže: „Sva si divna, bližnja moja, i nema mrlje na tebi" (Pesma nadpesmama. 4,7).
Poklonimo se i bogoslužimo jedinome Tvorcu i Sazdatelju kao po prirodi poklonjenja dostojnom Bogu. Poklonimo se i Svetoj Bogorodici ne kao Bogu, nego kao Majci Božjoj po telu. Još se poklonimo i Svetima kao izabranim prijateljima Božjim i onima koji su stekli smelost prema njemu. Jer ako se ljudi klanjaju truležnim carevima veoma često bezbožnim i grešnim, i kneževima koje su oni postavili i kipovima, saglasno apostolskoj reči: „Načalstvima i vlastima pokoravajte se" (Tim 3,1), i „podajte svima ono što im pripada, kome čast čast, kome strah strah" (Rim 13,7), i po reči Gospodnjoj: „Podajte ćesaru ćesarevo a Božije Bogu" (Mt 22,21); koliko li se tek treba poklanjati Caru careva, kao Jedinom KOJI po prirodi gospodari, i njegovim prijateljima i slugama koji su zagospodarili nad strastima i postali načalnici po svoj zemlji („postavićeš ih", kaže David, „načalnicima po svoj zemlji" Ps 44,17); koji su primili vlast nad demonima i bolestima i koji će zajedno sa Hristom carovati carstvom netruležnim i nerazorivim. Sama njihova senka odgonila je bolesti i demone! Zato ne smatrajmo da je ikona nemoćnija od senke, jer ona istinski ocrtava prvolik. Braćo, hrišćanin je vera. Zato onaj koji s verom pristupa mnogo šta će zadobiti a „koji se dvoumi sličan je talasu morskom, vetrom gonjenom i uzburkanom" (Jakov 1,6), takav neće ništa zadobiti. Jer svi Sveti su verom Bogu ugodili. Zato prihvatimo predanje Crkve pravim srcem a ne mnogim pomislima. Bog je čoveka stvorio pravim a ljudi potražiše pomisli mnoge. Nećemo dopustiti učenje novoverja kao suprotnog predanju Svetih Otaca. „Ako vam neko blagovesti drugo od onoga što primiste, da bude proklet". Poklanjamo se, dakle, ikonama prinoseći poklonjenje ne materiji nego preko njih onima koji su na njima naslikani. Jer „čast ikone uzlazi prvoliku", kao što kaže božanstveni Vasilije.
(Š, 42) A vas, najsveštenije stado Hristovo, hristoimeniti narode, narode sveti, telo Crkve, neka Hristos ispuni radošću njegovog vaskrsenja i neka vas udostoji da sledite stopama svetih pastira i učitelja Crkve i da zadobijete slavu njegovu u sjaju Svetih. Neka bi nju svi zadobili njegovom blagodaću, kako bi ga večno slavili, sa bespočetnim Ocem, kome neka je slava u vekove vekova. Amin.

Preveo: Mitr. Amfilohije (Radović)


19 srp 2013 09:51
Profil Pošalji e-mail
Prikaži postove “stare”:  Redanje  
Započni novu temu Odgovori  [ 13 post(ov)a ]  Stranica Prethodna  1, 2


Online

Trenutno korisnika/ca: / i 1 gost.


Ne možeš započinjati nove teme.
Ne možeš odgovarati na postove.
Ne možeš uređivati svoje postove.
Ne možeš izbrisati svoje postove.
Ne možeš postati privitke.

Forum(o)Bir:  
cron