Sada je: 23 lip 2018 15:45.





Započni novu temu Odgovori  [ 211 post(ov)a ]  Stranica Prethodna  1, 2, 3, 4, 5 ... 22  Sljedeća
 Sv. Jovan (Ivan) Lestvičnik Lestvica 
Autor/ica Poruka
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Sv. Jovan (Ivan) Lestvičnik Lestvica
Bezbožnik je smrtno biće koje ima razum, a svojevoljno beži od pravog života, te za svog Tvorca, koji večno postoji, misli da ne postoji. Prestupnik je onaj što zakon Božiji tumači po svom zloumlju i smatra da veruje, i pored toga što je obuzet bogoprotivnim mišljenjem. Hrišćanin je sušta slika Hristova, koliko je moguće čoveku, u rečima, delima i misli, sa pravom i nepogrešnom verom u Svetu Trojicu. Bogoljubac je onaj koji učestvuje u svemu što je prirodno i bezgrešno, i koji ne propušta da prema svojim mogućnostima čini dobra dela. Uzdržljivac je onaj koji se posred iskušenja, zamki i meteža upinje iz sve snage da podaržava Onoga koji je daleko od svega toga.

Monah pripada anđelskom činu i [vodi] anđelski život, koji se ostvaruje u veštastvenom i prljavom telu. Monah je čovek koji se drži samo Božijih zapovesti i reči, u svako vreme, na svakom mestu, u svakom poslu. Biti monah znači neprestano primoravati prirodu i neumorno bdeti nad svojim čulima. Monah ima posvećeno telo, očišćena usta i prosvećen um. Monah je prebolna duša, stalno obuzeta sećanjem na smrt, bilo da bdi ili da spava. Odvajanje od sveta jeste hotimična mržnja na ono što ljudi u svetu hvale, i poricanje prirode radi postignuća onog što je natprirodno.

Svi oni koji su spremno odbacili ono što pripada ovom životu, svakako behu podstaknuti [željom] za budućim Carstvom, ili obiljem grehova, ili, pak, ljubavlju prema Bogu. Ako se nijednim od spomenutih ciljeva nisu rukovodili, njihovo je napuštanje sveta besmisleno. Samo, i u tom slučaju, dobri naš Sudija očekuje da vidi kakav će biti kraj njihovog životnog puta.

Ko napusti svet da bi sa sebe zbacio breme grehova, neka se ugleda na one što sede na groblju van grada, i neka ne zaustavlja vrele i gorke svoje suze, ni nečujni lelek srca, dok i sam ne ugleda Isusa gde dolazi da odvali stenu okorelosti sa srca i oslobodi um od veza grehova - kao što je Lazara oslobodio (up. Jn. 11,44) - zapovedajući svojim poslušnim anđelima: "Razdrešite ga od strasti, i pustite da ide k blaženom bestrašću!" Inače, on nema nikakve koristi od napuštanja sveta.


12 tra 2013 11:15
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Sv. Jovan (Ivan) Lestvičnik Lestvica
Svima nama što hoćemo da izađemo iz Egipta i pobegnemo od faraona, bezuslovno je potreban neki Mojsije, posrednik po Bogu između nas i Boga, koji bi, revnosan u (636) delanju i sagledavanju, za nas pružao ruke k Bogu, kako bismo pod njegovim vođstvom prešli more grehova i Amalika strasti naterali u bekstvo [1]. Stoga se prevariše neki koji su, uzdajući se u svoje sopstvene snage, mislili da im nikakav vođa nije potreban. Jer, oni koji su izašli iz Egipta dobili su za vođu Mojsija, a oni što pobegoše iz Sodoma imađahu anđela (up. Post.19,1 itd.). Prvi liče na ljude koji se prepuštaju nezi lekara da bi izlečili bolesti svoje duše: to su oni što izađoše iz Egipta. A drugi liče na ljude koji žarko žele da svuku sa sebe nečistotu gadnoga tela: zato im je i potreban anđeo, ili, da tako kažem, pomoćnik ravan anđelu. Ukoliko su nam teže rane, utoliko nam je potrebniji vešt lekar.

Ljudima koji su se poduhvatili da se sa telom popnu na nebo, potreban je zaista krajnji napor, praćen bezgraničnom patnjom (naročito u početku njihovog odricanja), dok se slastoljubiva naša narav i neosetljivo srce pomoću pravoga plača ne pretvore u bogoljublje i čistotu. Jer, kajanje, duboko kajanje, i velika, nevidljiva gorčina su neizbežni u ovom poduhvatu, a najviše onima koji žive površno, sve dok naš um, to besno i halapljivo pseto, kroz prostotu, duboku krotost i marljivi trud ne postane budan stražar čistote. No, budimo hrabri, svi strasni i nemoćni, i nepokolebljivom verom, kao desnicom, prinesimo i priznajmo Hristu nemoć i slabost svoje duše. On će nam neizostavno pomoći čak i više nego što zaslužujemo, samo ako se neprestano držimo dubokog smirenoumlja.

Neka znaju svi koji pristupaju ovom divnom, surovom i teskobnom, ali i lakom podvigu, da su došli da se bace u oganj - ukoliko samo žele da se oganj duhovni useli u njih. Zato neka svaki ispita sebe, pa tek onda neka jede od hleba monaškog života, umešanog sa gorkim zeljem, i pije iz čaše ispunjene suzama, da se ne bi borio na sopstvenu osudu. Kad se ni svaki kršteni ne spasava - ostalo je bolje da prećutim!...


12 tra 2013 11:16
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Sv. Jovan (Ivan) Lestvičnik Lestvica
Oni koji započinju ovaj podvig, da bi postavili siguran temelj, treba svega da se odreknu, treba sve da prezru, sve da ismeju, sve da odbace. Čvrst, trostruki i trostubni temelj čine: bezazlenost, post i celomudrenost. Sva deca u Hristu neka počinju sa ovim vrlinama, uzevši za primer pravu decu: u deci nema nimalo zla. Neće se kod njih nikada naći pokvarenost, ni glad nezajažljiva, ni trbuh nenasiti, ni telo raspaljeno pohotom. (Uostalom, možda se te strasti razvijaju sa čovekovim uzrastom, raspirujući u nama oganj).

Zaista je mrsko, a i opasno, da rvač malakše tek što je stupio u borbu, jer će svako u tome videti predznak njegovog poraza. U svakom slučaju, odlučan početak biće nam od koristi i kad potom nastupi malaksalost: hrabru dušu, sustalu u podvigu, podstiče sećanje na prvobitnu revnost kao (637) bodilo. Neki su se, zahvaljujući tome, često podizali.

Kada duša, izdajući samu sebe, izgubi blaženu i milu toplinu, neka brižljivo ispita iz kakvog uzroka se je lišila, pa neka svom snagom i revnošću nastoji da ga otkloni. Tu toplinu je nemoguće vratiti kroz druga vrata osim kroz ona na koja je i izašla.

Čovek koji se odrekao sveta pokrenut strahom, liči na upaljeni tamjan, koji najpre zamiriše a potom završi dimom. Onaj, pak, koji je to učinio radi nagrade, podseća na mlinski žrvanj koji se svagda jednoliko okreće. A čovek koji iz božanske ljubavi napušta svet, odmah u početku stiče oganj. On, pak, kao da je u neku šumu bačen, za tren oka izraste u ogromnu buktinju.

Ima ljudi koji grade na kamenom temelju; drugi, bez ikakva temelja, na goloj zemlji podižu stubove; a ima i takvih kojima se, pošto propešače jedan mali deo puta, zagreju žile i zglobovi, te hitrije koračaju. Ko je pametan, razumeće simvoličnu pouku [2].

Svesrdno potrčimo na poziv Boga i Cara! Inače, kako smo kratka veka, moglo bi se desiti da za dan smrti ostanemo bez ikakva ploda, te da skončamo od gladi.

Ugodimo Gospodu kao što vojnici ugađaju caru: od samog stupanja u vojnu službu traži se od nas da savesno služimo.

Bojmo se Gospoda makar onoliko koliko se plašimo od zveri. Videh ljude koji su krenuli u pljačku, ne bojeći se Boga; a kad su na tome mestu čuli lavež pasa - odmah se vratiše. Ono što strah od Boga nije mogao da učini, učinio je strah od zveri.


12 tra 2013 11:16
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Sv. Jovan (Ivan) Lestvičnik Lestvica
Zavolimo Gospoda makar onoliko koliko volimo svoje prijatelje. Često sam viđao ljude koji su Boga uvredili i nimalo se zbog toga nisu sekirali; a kada su ti ljudi nekom sitnicom uvredili svoje prijatelje - upotrebili su sva sredstva, domišljali se na svaki način, sve trpeli, za sve se izvinjavali, i lično, i preko rođaka, i poklonima - samo da bi obnovili prvobitnu ljubav.

U samim počecima podviga odricanja od sveta, vrline se, svakako, stiču trudom i mukom. Napredujući dalje, postajemo neosetljivi za teškoće, ili ih osećamo još samo malo. A kada revnost potpuno obuzme i osvoji našu telesnu prirodu, vrline već stičemo potpuno prožeti radošću, čežnjom i božanskim plamenom. Koliko su za pohvalu oni ljudi koji odmah u početku radosno i svesrdno izvršavaju zapovesti Božije, toliko su jadni oni koji čitav svoj vek provedoše u podvigu izvršavajući zapovesti - ali još sa mukom.

Ni odricanja koja su prouzrokovana spoljnim okolnostima nisu za potcenjivanje i osudu. Znam za neke koji su se, bežeći, neočekivano sreli s carem, priključili se njegovoj sviti, ušli u dvorac i bili posađeni za carsku trpezu. Videh seme, slučajno palo u zemlju, kako donosi napredan i obilan rod. Razume se, mogućno je i obrnuto. Video sam i čoveka koji je došao u bolnicu po nekakvom drugom poslu, a ne da se leči; međutim, bio je osvojen ljubaznošću lekara, spao mu je (640) mrak sa očiju, te se zadržao na lečenju. Tako je ono što se nekima desilo protiv njihove volje, vredelo i značilo više nego ono što drugi hotimično čine.

Niko ne bi trebalo da se naziva nedostojnim monaškog poziva, pod izgovorom da ima mnogo teških grehova, i potcenjujući sebe zbog slastoljubivosti, izmišljajući izgovore za grehe (up. Ps.140,4). Gde je mnogo gnoja, tamo je potrebno zamašno lečenje, da bi se uklonila nečistota. Zdravi ne dopadaju bolnice.

Kad bi nas ovozemaljski car pozvao, u nameri da nas primi u svoju ličnu službu, mi ne bismo oklevali, ne bismo se izgovarali, nego bismo spremno ostavili sve i pohitali mu u susret. Pazimo, zato da, po svojoj lenosti i lakomislenosti, ne odbijemo poziv kada nas Car nad carevima, Gospodar nad gospodarima i Bog nad bogovima pozove u ovaj nebeski čin, te da na Velikom sudu ne ostanemo bez opravdanja.

Može ići i čovek koji je sputan lancima svetskih poslova i briga, ali teško; i oni kojima su noge okovane često moraju hodati, ali se stalno spotiču i zadobijaju rane. Neoženjen čovek, vezan za svet isključivo poslovima, liči na onoga kome su samo ruke vezane (jer, kad zaželi da krene putem monaškog života, veze ga ne sprečavaju). A oženjeni liči na roba kome su i ruke i noge okovane.


12 tra 2013 11:17
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Sv. Jovan (Ivan) Lestvičnik Lestvica
Neki od onih što vode površan život u svetu, postavili su mi sledeće pitanje: "Kako se možemo približiti monaškom životu i pored svojih žena i poslovnih briga?" Odgovorio sam im: "Svako dobro delo koje možete učiniti, učinite. Nikoga nemojte ružiti. Nikoga ne pljačkajte. Nikoga nemojte lagati. Ne pravite se važni ni pred kim. Nikoga nemojte mrzeti. Često posećujte crkvu. Budite milosrdni prema sirotinji. Nikoga ne sablažnjavajte. Tuđe se žene ne dotičite: neka vam bude dovoljna vaša. Ako tako budete (641) postupali, nećete biti daleko od Carstva nebeskog".

Krenimo sa radošću i strahom Božijim na ovaj divni podvig, ne plašeći se naših neprijatelja. Jer, oni, mada nevidljivi, pažljivo posmatraju lice naše duše. Kad vide da se promenilo od straha, oni se još žešće okomljuju na nas, jer opažaju, lukavi, da smo se prepali. Spremimo se hrabro za borbu s njima: niko ne sme da se suprotstavi onome koji se svojski bori.

Gospod je po svome promislu olakšao početnicima takvu borbu, da se u samom početku ne bi vratili u svet. Zato se svagda radujte u Gospodu, sve sluge Božije, pošto se u tome vidi prvi znak ljubavi Gospodnje prema nama, kao i to da nas je On sam pozvao.

Uostalom, zna se da Bog čini i ovako: kad vidi odvažnu dušu, On je odmah uvodi u bitku, jer želi da je brzo uvenča slavom. Sakrio je Gospod od onih u svetu neugodnost ovog poprišta (iako je to, u stvari, ugodnost). Kad bi se znalo za to, niko se ne bi odrekao od sveta.

Usrdno posvećuj Hristu napore svoje mladosti, pa ćeš se u starosti radovati bogatstvu dobrote. Ono što se u mladosti stekne, krepi i teši iznemogle od starosti. Pregnimo, momci sa oduševljenjem, i živimo trezvoumno, jer je trenutak smrti neizvestan. Zaista zle i opake, prepredene i podmukle, moćne i budne, bestelesne i nevidljive neprijatelje imamo; neprijatelje kojima je vatra u rukama i koji žele da spale hram Božiji upravo onim ognjem koji u njemu gori [3].


12 tra 2013 11:18
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Sv. Jovan (Ivan) Lestvičnik Lestvica
Niko od mladih ne sme da sluša svoje neprijatelje, demone, koji savetuju: "Nemoj iscrpljivati svoje telo, da te ne spopadnu nevolje i bolesti". Naročito u naše vreme, teško da će se naći neko ko bi se rešio da umrtvi svoje telo, mada se po neko i lišava obilne i ukusne hrane. Demon u tom slučaju hoće da već stupanje naše na podvig načini mlitavim i površnim, računajući da će kraj biti kao i početak.

Oni koji su rešili da ozbiljno služe Hristu, pre svega treba da se postaraju kako bi uz pomoć duhovnih otaca i na osnovu svog sopstvenog saznanja izabrali sebi odgovarajuće mesto, način podviga i zanimanje. Nije za svakog opštežiće, naročito ne za one koji su skloni slastoljublju, niti je za svakog isposnica, jer isposnički usamljeni život sadrži mnogo povoda za gnev. Svaki treba da razmisli koji mu način života najbolje odgovara.

Na tri najglavnije vrste podviga svodi se čitav monaški život: na podvižničko napuštanje sveta i samoću, na podvig bezmolvija s jednim ili najviše sa dvojicom, i najzad, na trpeljivo življenje u opštežiću. Ne skreći, kaže Eklisijast, ni na desno ni na levo (Prič.4,27), već idi carskim putem. I stvarno, srednji od spomenutih puteva mnogima odgovara. Teško usamljenome, kaže Eklisijast, jer nema nikoga od ljudi da ga podigne kada padne (644) u uninije, ili pospanost, ili lenost, ili očajanje (Ekl.4,10). A gde su dva ili tri sabrana u ime moje, onde sam ija među njima, reče Gospod (Mt.18,20).

Koji je monah, onda, veran i pametan? Onaj koji je sačuvao svoju vatrenost, i koji svakoga dana, do kraja svog života, nije propuštao da doda plamen na plamen, žar na žar, revnost na revnost, i čežnji za Bogom bogočežnjivost.



Ko se učvrstio na ovom stupnju, neka se ne osvrće na ono što je za njim.


12 tra 2013 11:19
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Sv. Jovan (Ivan) Lestvičnik Lestvica
NAPOMENE:

1. I Amalika strasti naterali u bekstvo: omiljeno poređenje sa događajima iz biblijske istorije, u vezi izlaska Jevreja iz Egipta. Sve je u alegoriji: Egipat je ovaj svet, faraon je đavo, Mojsije - duhovnik, Crveno More - more grehova u koje smo ogrezli, Amalik, tj. narod koji se isprečio na putu jevrejskog naroda za Hanan - simvol strasti koje se isprečuju na putu čovekove duše ka Carstvu Božijem. Najzad, čak i u samom dizanju ruku Mojsija, sveti Jovan vidi sliku molitvenog podviga duhovnika, zahvaljujući kome naša duša pobeđuje strasti i savlađuje sve prepreke, kao nekada izabrani narod Božiji (up. Izl.17 itd.).

2. Razumeće simvoličku pouku: to se odnosi na one koji se odriču sveta. Oni koji grade na kamenom temelju, jesu oni koji stupe u opštežiće, i brzo dostignu velike vrline, ali bez podviga poslušnosti duhovnom ocu; njčma se cela zgrada vrlina lako sruši, jer su neiskusni i bez duhovnog rukovodioca, te ne umeju održati ono što postignu. Oni koji na goloj zemlji bez ikakva temelja podižu stubove, jesu oni koji se odmah po odricanju od sveta odaju otšelničkom (pustinjačkom) načinu života, u kome brzo propadaju, jer nisu postavili temelj u vidu poslušnosti i sličnih podviga. A poslednji (tj. oni kojima se zagreju žile i zglobovi u toku pešačenja) jesu oni monasi koji žive pod duhovnim rukovodstvom staraca bez trunke nadutosti, i koji usled toga postaju iskusni i nepobedivi borci (up. Sholiju Ilije Kritskog, 17, sol. 649 AV, a takođe i tumačenje svetog Jovana Raitskog, Scholia in Climacum, sar. I, Migne, R. G., 88,1214 SD).

3.Baš onim ognjem koji u njemu gori: plamenom svojih sopstvenih strasti, i to strasti koje se korene u raznim telesnim nagonima, kao što su nagon ishrane (glad) i polni nagon (požuda) (up. Dodatak ruskom prevodu iz 1891., str.23, u primedbi


12 tra 2013 11:19
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Sv. Jovan (Ivan) Lestvičnik Lestvica
Pouka II

O BESPRISTRAŠĆU


(653) Čovek koji odista voli Gospoda i stvarno ište buduće Carstvo, čovek koji zaista pati zbog svojih grehova i koga su stvarno ispunile misli o muci i Sudu večnom, čovek koji ozbiljno strahuje pri pomisli na svoju smrt - više nije u stanju da vodi računa o imovini, novcu i slavi ovoga sveta, o roditeljima, prijateljima, braći, niti o bilo čemu zemaljskom. Prestavši sasvim da se brine o tome, omrznuvši svaku pomisao na to, pa čak i svoje sopstveno telo, slobodan od svega, bezbrižan, on odvažno ide za Hristom i stalno gleda u nebo, od njega očekujući pomoć, po rečima svetoga: Pripila se duša moja uz Tebe (Ps.62,9), i kao što reče i drugi nezaboravni: A ja se ne umorih prateći te, i ne zaželeh dana niti odmora ljudskog, Gospode (Jer.17,16).

Za nas je najveća sramota da mislimo na nešto što nam u času nevolje, tj. smrti, ne može dobra doneti, kada smo već sve pomenuto ostavili na poziv kojim nas je Gospod a ne čovek pozvao. To je baš ono što reče Gospod: osvrtati se za sobom, i ne biti dostojnim Carstva nebeskog (Lk.9,62). Gospod naš zna da mi, početnici, lako padnemo, i da se, živeći i sretajući se sa svetovnjacima, lako vraćamo u svet. Zato je onome što mu reče - Dopusti mi najpre da odem i ukopam oca svoga, odgovorio: Ostavi, neka mrtvi ukopavaju svoje mrtve (Mt.8,22).

(656) Pošto smo se odrekli od sveta, demoni nam savetuju da milosrdne i sastradalne svetovnjake hvalimo, a sebe da žalimo, kao da smo se svojim odricanjem od sveta lišili tih vrlina. Cilj je, pak, naših neprijatelja, da nas putem lažne smirenosti vrate u svet, ili, ako ostanemo u monaštvu, da nas survaju u očajanje. Jedna je stvar, kada se oni što žive u svetu omalovažavaju iz uobraženosti; no sasvim je drugo, misliti o njima loše pošto smo već otišli od njih, kako bi se izbeglo očajanje i stekla spasonosna nada.

Da čujemo, zato, što je Gospod rekao mladiću koji je skoro sve zapovesti izvršio: Još ti jedno nedostaje da prodaš sve i razdaš siromasima (Lk.18,22; Mt.19,21), te da sam postaneš siromah koji prima milostinju. Mi, koji čeznemo za usrdnim i vatrenim podvigom, treba pažljivo da razmotrimo kako je Gospod sve koji prebivaju i žive u svetu nazvao mrtvima, rekavši nekome: "Ostavi duhovne mrtvace, svetovnjake, neka oni ukopavaju telesne mrtvace". Tome mladiću bogatstvo nije nimalo smetalo da pristupi krštenju, te nema osnova kad neki misle da mu je radi njega Gospod naredio da proda bogatstvo. Nama, pak, monasima, neka takvo svedočanstvo posluži kao najbolji dokaz najveće slave našeg poziva.


13 tra 2013 10:22
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Sv. Jovan (Ivan) Lestvičnik Lestvica
Treba ispitati, zbog čega ljudi koji žive u svetu i prebivaju u bdenju i postu, u naporu i zlopaćenju, ne nastavljaju sa svojim pređašnjim podvigom, patvorenim i lažnim, kada napuste svet i stupe u monaštvo, tj. na poprište gde treba da se vidi koliko ko stvarno vredi. Video sam mnoge i vrlo različite izdanke vrlina koje su takvi ljudi zasadili u svetu, zalivali prljavom vodom taštine, okopavali razmetanjem i đubrili gnojivom pohvala, kako su se brzo osušili, presađeni u zemlju pustu, gde svetovnjaci nemaju pristupa, bez smrdljive vode sujete. Nažalost, tako je: biljke kojima treba takva vlaga ne mogu donositi ploda na suhom, bezvodnom tlu monaštva.

Ko je omrznuo svet, umakao je od tuge. A ko je ostao privržen bilo čemu vidljivom, još se od tuge nije izbavio. Kako i da se ne rastuži - kada se lišio onoga što mu je toliko priraslo za srce! U svemu treba da se držimo trezvoumlja. Ipak, u odnosu na to mi treba naročito da budemo razboriti. Video sam u svetu mnoge ljude koji su se zahvaljajući brigama, mnogobrojnim obavezama i nespavanju, spasli od besnila sopstvenog tela. Stupivši, međutim, u monaštvo, oslobođeni od svih pređašnjih briga i dužnosti, oni su se na najžalosniji način, kretnjama tela, prljali.

Pripazimo, da se ne nađemo u zabludi govoreći kako idemo uzanim i tesnim putem, dok, u stvari, hodimo po širokom i prostranom putu. Uzani put se prepoznaje po morenju stomaka, svenoćnom stajanju, ograničenom uzimanju vode, oskudevanju u hlebu, očišćavajućem piću sramote, podsmeha, (657) poruge i grdnje, odsecanju svojih prohteva, trpljenju uvreda, podnošenju prezira bez roptanja; prepoznaje se po tome - ako se ne srdiš kada te klevetaju, ako se ne ljutiš kada te ponižavaju, ako si smiren kada te osuđuju.


13 tra 2013 10:23
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
---------
Post Re: Sv. Jovan (Ivan) Lestvičnik Lestvica
Blago onima što idu putem koji je ovde pokazan, jer je njihovo Carstvo nebesko! Niko neće ući u nebesku ložnicu uvenčan slavom, ako se ne odrekne prvim, i drugim, i trećim odricanjem. Mislim na odricanje, prvo, od svih stvari, ljudi, roditelja; drugo, od svoje volje; i treće, od uobraženosti koja prati poslušnost. Iziđite od njih i odvojte se, i nečistote sveta ne dotičite se, govori Gospod (Is.52,11). Jer, ko je od njih ikada učinio kakvo čudo? Ko je od njih mrtve vaskrsnuo? Ko demone isterao? - Niko! Sve su to trofeji monaha, koje svet ne može da primi. Kada bi mogao - čemu onda podvig, čemu odlaženje iz sveta?!

Kada demoni po odricanju našem od sveta započnu da raspaljuju naše srce uspomenom na roditelje i braću našu, pripremimo se za borbu molitvom, i raspalimo u sebi sećanje na večni oganj, da bismo sećanjem na njega ugasili vatru našeg srca, zapaljenu u nevreme. Potpuno se vara onaj koji misli da nije privržen ni prema čemu - a rastuži mu se srce kada nešto izgubi.

Kad mladi, skloni telesnoj ljubavi i obla****osti, zažele da stupe u monaštvo, treba da se uče trezvoumlju i pažnji, i da se, koliko god više mogu, klone svake naslade i svakoga zla, da im potonje ne bude gore od prvog.

U luci se može naći spasenje, ali i propast. To dobro znaju oni koji plove po duhovnom moru. Žalostan je to prizor, kada u samoj luci pretrpi brodolom onaj koji se sa pučine već bio spasao.



Druga stepenica. Ko je uspeo da je dostigne, neka nastavi da trči po lestvici ugledajući se na Lota, a ne na ženu njegovu.


13 tra 2013 10:24
Profil Pošalji e-mail
Prikaži postove “stare”:  Redanje  
Započni novu temu Odgovori  [ 211 post(ov)a ]  Stranica Prethodna  1, 2, 3, 4, 5 ... 22  Sljedeća


Online

Trenutno korisnika/ca: / i 0 gostiju.


Ne možeš započinjati nove teme.
Ne možeš odgovarati na postove.
Ne možeš uređivati svoje postove.
Ne možeš izbrisati svoje postove.
Ne možeš postati privitke.

Forum(o)Bir:  
cron