Sada je: 16 kol 2018 00:21.





Započni novu temu Odgovori  [ 211 post(ov)a ]  Stranica Prethodna  1, 2, 3, 4, 5, 6 ... 22  Sljedeća
 Sv. Jovan (Ivan) Lestvičnik Lestvica 
Autor/ica Poruka
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Sv. Jovan (Ivan) Lestvičnik Lestvica
Pouka III

O TUĐINOVANjU


(664) Tuđinovanje je nepovratno napuštanje svega u našem zavičaju što se suprotstavlja našoj težnji da dostignemo cilj pobožnosti. To je skromno ponašanje, skrivena mudrost, pamet koja ne trubi o sebi, sakriven život, nevidljiv cilj, nemo razmišljanje, skromnost u prohtevima, žudnja za mučenjem, podloga bogočežnjivosti, obilje ljubavi, poricanje taštine, dubina ćutanja.

Ljubitelje Gospodnje u početku obično stalno, bez prekida, kao neki božanstveni plamen, obuzima i misao da se udalje od svojih radi života u oskudici i teskobi. Ta misao naročito podstiče ljubitelje takvoga dobra. Međutim, taj podvig zahteva veliku obazrivost, ma koliko inače bio velik i dostojan pohvale. Jer, nije svako tuđinovanje dobro, pogotovu ne ono koje je učinjeno u trenutnom raspoloženju. Ako je svaki prorok bez časti u svome zavičaju, kako veli Gospod (Mt.13,57), onda se treba čuvati da nam tuđinovanje ne pruži povoda za uobraženost. Jer, tuđinovanje je odvajanje od svega da bi se misli načinile nerazdvojnim od Boga. Tuđinovanje je ljubitelj i delatelj nenasitog plača. Tuđinuje onaj koji izbegava svaku vezu sa svojima ili drugima.

Hitajući ka tuđinovanju, ne čekaj na duše koje vole svet, jer lopov dolazi neočekivano: mnogi koji su pokušali da spasu sa sobom mlake i kolebljive, propali su i sami zajedno sa njima, kada se, pored njih, plamen njihove revnosti tokom vremena ugasio. Osetiš li u sebi plamen, trči! Ti ne znaš kada će se on ugasiti i ostaviti te u mraku. Nećemo svi odgovarati za spasenje drugih. Božanstveni apostol kaže: Tako, dakle, braćo, svaki će od nas dati Bogu odgovor za sebe (Rim.14,12); i dalje, opet: Zar ti, dakle, koji učiš druge, sebe ne učiš (Rim.2,21)? On kao da kaže: "Da li ćemo za druge odgovarati - ne znam, ali ćemo za sebe, svakako, svi odgovarati".


13 tra 2013 10:29
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Sv. Jovan (Ivan) Lestvičnik Lestvica
Udaljavajući se od sveta, pričuvaj se slastoljubivog demona skitanja: tuđinovanje mu pruža priliku da nas kuša. Divna je stvar - bespristrašće; tuđinovanje je njegova majka. Kada se udaljiš od sveta radi Gospoda, ne treba više da održavaš veze sa njim, kako ne bi ispalo da se potucaš radi zadovoljenja svojih strasti. Kad si se odvojio od (665) sveta, ne dotiči ga se više, jer se strasti lako vraćaju. Eva je protiv svoje volje isterana iz raja, a monah dobrovoljno napušta svoj zavičaj. Ona bi da ponovo okusi od drveta neposlušnosti, a ovaj bi se neminovno podvrgao iskušenju od srodnika po telu. Beži od prilike za greh kao od biča: plod koji se ne vidi - toliko se i ne želi. Nemoj zaboravljati da ovi lukavi lopovi primenjuju i ovo sredstvo da nas odvrate od tuđinovanja: savetuju nam da se ne odvajamo od svetovnjaka, i kažu nam da ćemo zaslužiti veliku nagradu ako se budemo savladali i pored toga što gledamo žene. Ne treba ih poslušati, već raditi upravo obratno.

Kad mi, po proteku izvesnog kraćeg ili dužeg vremena od kako smo napustili svoje, steknemo izvesnu malu pobožnost, umilnost, uzdržljivost, sujetne misli pristupaju i nalažu nam da se vratimo u svoj zavičaj, radi pouke, kažu, radi primera i duhovne koristi mnogih ljudi koji su videli naša bezakona dela. Ako smo uz to bogati i darom govorništva, a imamo i ponešto duhovnog znanja, đavoli nam već savetuju da se kao učitelji i spasioci duša vratimo u sam svet, kako bismo na pučini na svoju propast rasturili ono što smo srećno bili prikupili u luci. Potrudimo se da budemo kao Lot, a ne kao žena njegova (up. Post. 9,26). Jer, duša koja se vrati tamo odakle je izašla, postaće kao so koja je izgubila svoj ukus (Mt.5,13), i ostaće i dalje nesposobna da napreduje.

Beži iz Egipta glavom bez obzira! Srca koja su se tamo vratila, ne ugledaše Jerusalim, zemlju bestrašća.

Ima takvih koji su se kao nedorasli odvojili od svojih, i zatim se sasvim očistili. Oni se vraćaju k njima s namerom da im koriste pa da ih možda i spasu, pošto su sebe spasli. Međutim, čak je i Mojsije, koji je Boga video, koga je, uostalom, sam Bog bio poslao radi spasenja njegovih sunarodnika, podneo mnoge nevolje u Egiptu, tj. mnoge mračne časove u svetu [1].

Bolje je naneti bol roditeljima, nego Gospodu: On nas je stvorio i spasao, a roditelji su svoju voljenu decu često upropašćivali i predavali na večne muke.


13 tra 2013 10:30
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Sv. Jovan (Ivan) Lestvičnik Lestvica
Tuđinuje čovek koji kao stranac prebiva među ljudima čijim jezikom ne govori, premda ga vrlo dobro razume. Mi se od naših bližnjih, ili sa izvesnih mesta, odvajamo ne iz mržnje (sačuvaj Bože!), nego da bismo izbegli štetu koju bismo s njima, ili na tim mestima, mogli pretrpeti. Kao u svemu što je dobro, tako i u ovome, učitelj nam je Hristos. Vidimo da i On često ostavlja svoje roditelje po telu; i kada je od nekih čuo: Mati tvoja i braća tvoja stoje napolju, tražeći da govore sa tobom, dobri naš Gospod i Učitelj odmah pokaza bestrasnu mržnju prema njima, rekavši: Ko izvrši volju Oca moga koji je na nebesima, taj je brat moj i sestra i mati (Mt.12,46-50).

Neka ti otac bude čovek koji može i hoće da se pomuči s tobom, kako bi se rasteretio bremena svojih grehova. A mati neka ti bude - umilenje, koje te može oprati od nečistote. Brat neka ti je satrudnik i sarevnitelj na stazi koja se penje gore, ka onome što je na nebu. Za nerazdvojnu drugaricu uzmi sećanje na smrt. A deca tvoja mila neka ti budu (668) uzdisaji srca. Rob neka ti bude tvoje telo, a prijatelji - svete nebeske sile, koje ti, ako ti postanu prijatelji, mogu koristiti u času ishoda duše. Takavje rod onih koji traže Gospoda (Ps.23,6).

Čežnja za Bogom gasi čežnju za roditeljima. Onaj ko tvrdi da ima jedno i drugo - nalazi se u zabludi. Rečeno je: Niko ne može dva gospodara služiti, i tako dalje (Mt.6,24). Ne mislite da sam došao, kaže Gospod, da donesem mir na zemlju, tj. mir između roditelja i sinova i braće koji hoće da mi služe, nego borbu i mač (Mt.10,34), koji će odvojiti bogoljubive od onih što vole svet, telesne od duhovnih, slavoljubive od smirenoumnih. Jer, Gospod se raduje kada do sukoba i razdvajanja dolazi zbog ljubavi prema Njemu.

Pazi, mnogo pazi, da te ne preplavi naklonost prema tvojim dragim srodnicima, i da ne propadneš u potopu ljubavi prema ovome svetu. Nemoj dozvoliti da te ganu suze roditelja i prijatelja, inače ćeš večno plakati. Kada te tvoji okruže kao pčele (bolje reći osice), i stanu da te oplakuju, tad okom svoje duše odmah pogledaj na smrt i na dela za koja će ti biti suđeno, te se i ne osvrći na svoje, kako bi tugu mogao odbiti tugom. Ovi naši - ne naši - obećavaju nam lukavo da će nam učiniti sve što volimo. Njihov je cilj da nas zaustave na našem dobrom putu, a onda bi nas već potpuno pridobili za svoje planove.


13 tra 2013 10:30
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Sv. Jovan (Ivan) Lestvičnik Lestvica
Udaljavajući se od sveta, treba da izaberemo najskromnije mesto, u kome nema ničega što bi nas tešilo ili navodilo na gordost. Inače, mi nosimo sa sobom i svoje strasti.

Ne govori o svome plemstvu, ako si bio plemić, i ne hvali se svojim ugledom, da ne bio jedan na rečima a drugi na delu.

Niko nije u tolikoj meri tuđinovao kao onaj veliki, koji je čuo: Izađi iz zemlje svoje, i iz plemena svoga, i iz doma oca svoga (Post.12,1), premda je bio pozvan u tuđu i varvarsku zemlju. Ponekad Gospod još i više proslavi one koji se ugledaju na toga velikog tuđinovatelja. Ipak, iako je ova slava od Boga, dobro je čuvati se štitom smirenosti.

Kada nas demoni, a i ljudi, budu hvalili zbog tuđinovanja kao zbog velikog podviga, pomislimo na Onoga koji je nas radi postao tuđinac, sišavši sa neba na zemlju, pa ćemo naći da se ne možemo odužiti ni u vekove vekova.

Veoma je opasna stvar naklonost prema bilo kome od srodnika ili drugih ljudi, budući da može, malo po malo, da nas privuče k svetu i potpuno ugasi plamen našeg umilenja. Kao što je nemoguće gledati jednim okom na nebo a drugim na zemlju, tako ni onaj koji se dušom i telom nije potpuno odvojio od svih srodnika i nesrodnika ne može a da dušu svoju ne izloži velikoj opasnosti.

S velikim trudom i podvigom stiče se poštena i sređena narav. Ono, pak, što je s velikom mukom stečeno može se izgubiti u jednom magnovenju. Jer, zli razgovori kvare (669) dobre običaje (1.Kor.15,33), tj. svetski i nepristojni razgovori. Ko se po odricanju od sveta sreće sa mirskim ljudima, ili živi u njihovoj neposrednoj blizini, ili će da se zaplete u njihove mreže, ili prlja svoje srce misleći na njih, ili, ako se neposredno i ne prlja, osuđuje one koji su prljavi, pa se tako, posrednim putem, i sam prlja.


13 tra 2013 10:31
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Sv. Jovan (Ivan) Lestvičnik Lestvica
O snoviđenjima koja imaju početnici

Ne može se sakriti da je moć našeg razuma sasvim mala, i da smo mi puni svakog neznanja. Jer, kao što grlo razlikuje ukus hrane, tako i sluh raspoznaje misli kroz reči; kao što sunce otkriva slabost naših očiju, tako i reči ispoljavaju neznanje duše. Ipak, zakon ljubavi nas prisiljava i na ono što prevazilazi naše moći. Stoga mi se čini (iako ne tvrdim), da bi posle pouke o tuđinovanju, pa čak i u njoj samoj, trebalo nešto reći o snoviđenjima, kako ne bismo bili neupućeni i u ovo lukavstvo prepredenih demona.

Snoviđenje je kretanje uma pri nepokretnosti tela. Mašta je obmana očiju dok svest spava. Mašta je vansebnost uma dok je telo budno; ona je posmatranje onoga što ne postoji.

Uzrok zbog kojeg smo rešili da posle prethodne pouke govorimo o snovima je sasvim jasan: kada se mi, ostavivši radi Gospoda svoj dom i svoje srodnike, predajemo tuđinovanju iz ljubavi prema Bogu, demoni probaju da nas uznemire, predstavljajući nam naše srodnike kako tuguju, ili kako umiru, ili kako ih zbog nas zatvaraju i pljačkaju. Stoga, onaj koji veruje snovima liči na čoveka koji trči za svojom senkom, nastojeći da je uhvati.


Zadnja izmjena: O.Goran; 13 tra 2013 10:35; ukupno mijenjano 1 put/a.

13 tra 2013 10:32
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Sv. Jovan (Ivan) Lestvičnik Lestvica
Demoni sujete su proroci u snu. U svojoj prepredenosti, po izvesnim znacima, oni zaključuju šta će se desiti, te nam javljaju unapred, kako bismo se mi divili kada se viđenja u snu ispune na javi, te počeli da o sebi visoko (672) mislimo - kao da smo već blizu dara prozorljivosti. Takav čovek često postaje prorok u očima onih koji veruju demonu. Za one, pak, koji demona preziru, takav je uvek lažljivac. Kao duh, demon vidi šta se dešava u vazdušnom prostoru. Primetivši da neko, na primer, umire, on o događaju lakovernima predskazuje u snu. Demoni, međutim, ništa ne znaju o budućnosti po predznanju. Uostalom, i lekari su u stanju da nam predskažu smrt!

Često se demoni preobražavaju u anđela svetla i uzimaju lik mučenika, te nam u snu predstavljaju kako im [tj. k anđelima ili mučenicima] prilazimo. Kada se probudimo, oni nas ispunjavaju radošću i ponosom. To neka ti posluži kao znak prevare. Jer, anđeli, kada se jave, pokazuju večne muke, i Strašni sud, i prognanje iz Carstva Božijeg. One koji su se probudili od takvog sna, ispunjavaju drhtanjem i snuždenošću.

Ako počnemo da im se pokoravamo u snu, demoni će nam se i u budnom stanju rugati. Čovek koji veruje snoviđenjima, potpuno je neiskusan. Filosof je, pak, onaj koji im uopšte ne veruje. Veruj samo onim snoviđenjima koja ti objavljuju muku i Sud. Ali, ako te dovode do očajanja, onda su i oni od demona.



Treća stepenica, po broju jednaka Trojici. Onaj koji se popeo, neka se ne obazire ni na desno ni na levo.


13 tra 2013 10:33
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Sv. Jovan (Ivan) Lestvičnik Lestvica
NAPOMENE:

Mračne časove u svetu: time Lestvičnik, uz blagu ironiju, odvraća monahe od iskušenja da se vrate u svet "radi (navodne) koristi bližnjim". Kada ni Mojsije nije mogao da izbegne teška iskušenja u svetu, vrativši se sa Horiva (Izl.Z itd.) kako će takva, pa i gora zla izbeći monah koji je i napustio svet zbog toga što se smatra savršeno nesposobnim da u svetu odoli strastima?


13 tra 2013 10:36
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Sv. Jovan (Ivan) Lestvičnik Lestvica
Pouka IV

O BLAŽENOJ I NEZABORAVNOJ POSLUŠNOSTI




(677) Sada je na redu izlaganje o borcima i atletama Hristovim: svakome plodu prethodi cvet, a svakoj poslušnosti - tuđinovanje, bez obzira da li se poslušnost izražava samo telom ili voljom. Ovim dvema vrlinama, kao na zlatnim krilima, sveta [duša] brzo uzleće na nebo. Možda je o njoj onaj duhonosac pevao: Ko će mi dati krila kao u goluba, da poletim kroz delanje, i da počinem (Ps.54,7) u sagledavanju i smirenosti?

Nećemo propustiti, ako je po volji, da otkrijemo i sam način borbe ovih hrabrih ratnika, tj. kako drže štit vere u Boga i svog duhovnog rukovoditelja, i kako njime odbijaju, da tako kažemo, svaku pomisao na neverstvo duhovnom ocu i odseljenje na drugo mesto. Otkrićemo i to, kako ti duhovni ratnici ubijaju svaku ličnu želju koja im se približava, mašući stalno duhovnim mačem, i kako, odeveni u gvozdeni oklop krotosti i poslušnosti, odbijaju svaku pogrdu i uvredu, i uopšte svaku strelu. Molitveni pokrov duhovnog oca služi im kao spasonosni šlem. Oni stoje ne sasvim sastavljenih nogu: jedna im je uvek spremna za služenje, a druga (680) je nepomično na molitvi.

Poslušnost je potpuno odricanje od svoje duše, koje se ispoljava u telesnim dejstvima; ili obratno: poslušnost je umrtvljenje udova pri živom razumu. Poslušnost je vršenje dužnosti bez ispitivanja. To je dobrovoljna smrt, život bez radoznalosti, bez brige za opasnosti, nepripremljena odbrana pred Bogom, odsustvo straha od smrti, bezopasna plovidba, hodanje u snu. Poslušnost je grob volje, a uskrsnuće smirenja. Kao da je mrtav, poslušnik ne odgovara niti razmišlja, bilo da se radi o dobrim stvarima ili o nečemu što izgleda zlo, jer će za sve odgovarati onaj koji je pobožno umrtvio njegovu dušu. Poslušnost je odustajanje od rasuđivanja pri bogatstvu rasuđivanja.


14 tra 2013 15:23
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Sv. Jovan (Ivan) Lestvičnik Lestvica
Početak umrtvljavanja, bilo da se radi o volji ili o našim udima, jeste mučan; sredina je ponekad teška, a ponekad nije; a kraj je potpuna neosetljivost za bol i odsustvo svakog mučnog osećanja. Ovaj blaženi živi mrtvac oseti tugu i bol u srcu samo kad vidi sebe da vrši svoju volju, jer on se i plaši jedino odgovornosti za sopstveni sud.

Vi koji se spremate za poprište duhovnog ispovedništva; vi koji hoćete da na svoj vrat stavite jaram Hristov; vi koji od sada nastojite da sopstveno breme prebacite na tuđa pleća; vi koji se žurite da dragovoljno, sami sebe prodate u ropstvo, da biste u zamenu dobili pravu slobodu; vi koji plivate podržavani rukama drugih, kako biste prešli preko ove beskrajne pučine - znajte da ste kročili na put kratak i kamenit, na kome vreba samo jedna zabluda koja se zove samovolja. Onaj koji se samovolje potpuno odrekao, čak i u stvarima koje mu izgledaju dobre, duhovne, bogougodne, stigao je na cilj pre nego što je i koraknuo. Jer, poslušnost je neverovanje sebi u svakome dobru, do kraja života.

Pre nego što, pokrenuti smirenoumljem, ushtemo da sagnemo glavu i da svoje spasenje u Gospodu potpuno poverimo drugome, te pre nego što stupimo na podvig, ukoliko posedujemo iole pronicljivosti i razboritosti, mi treba da prosudimo, ispitamo i (da se tako izrazim) iskušamo svog duhovnog krmanoša, kako ne bismo dopali u ruke mornara umesto krmanoša, bolesnika umesto lekara, strasnika umesto bestrasnika, i kako se, umesto u pristaništu, ne bismo našli na pučini, te - pretrpeli brodolom. No, kada već uđemo na to poprište blagočašća i pokornosti, ne smemo ni za što više suditi našem dobrom nastavniku, makar u njemu, kao čoveku, možda i videli izvesne male pogreške. Inače, sudeći, nikakvu korist od potčinjavanja nećemo imati.

Ko god hoće da ostane nepokolebljiv u svome poverenju prema duhovnom ocu, obavezno treba da u stalnoj uspomeni neizbrisivo u srcu svom čuva njegove vrline, kako bi (tom uspomenom) zapušio usta demonima kad u njega stane sejati (681) nepoverenje prema njemu. Srazmerno povećanju poverenja u srcu, i samo telo postaje marljivije u vršenju svoje službe. A kad se spotakne o kamen nepoverenja, pade! Jer, svakako, sve što nije od vere - greh je (Rim. 14,23).


14 tra 2013 15:24
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
---------
Post Re: Sv. Jovan (Ivan) Lestvičnik Lestvica
Od pomisli koja ti predlaže da ispitaš ili osudiš svog duhovnog oca, odskoči kao od bluda. Toj zmiji uopšte ne daj ni najmanje slobode, ni mesta, ni pristupa, ni početka. Vikni na guju: "Varalice jedna! Nisam ja nad svojim ocem, već je on nada mnom dobio pravo suđenja. Nisam ja njemu, već je on meni postavljen za sudiju".

Oci pojanje Psalama određuju kao oružje, molitvu kao bedem, a neporočne suze kao umivaonik. Blaženu poslušnost, pak, shvataju kao ispovedanje, bez kojeg niko od strasnika neće videti Gospoda [1].

Poslušnik samome sebi izriče presudu: ako se savršeno pokorava radi Gospoda, oslobađa se od sopstvene krivice čak i kada ne misli da je savršeno poslušan; no ako u bilo čemu izvrši svoju volju, sam snosi odgovornost čak i kad misli da je poslušan. Uostalom, bilo bi korisno da duhovnik ne prestane da ga kori. Ako bi i on zaćutao, ja ne bih znao šta još o tome da kažem.

Oni koji se u svojoj prostodušnosti pokoravaju radi Gospoda srećno stižu na cilj svog puta, jer ne navlače na sebe lukavstvo demona time što bi kritikovali duhovnika.

Pre svega, ispovedimo se našem dobrom sudiji, ne samo nasamo nego i pred svima, ako zapovedi. Rane koje se otkrivaju, ne samo što se ne pogoršavaju nego se lakše i leče.

Po dolasku u opštežiće dobrog sudije i pastira [2], prisustvovao sam jednom strašnom suđenju.

Dogodilo se, naime, dok sam se tamo nalazio, da je neki razbojnik došao da se posveti monaškom životu. Onaj odlični pastir i lekar zapovedi da razbojnik sedam dana uživa potpuni odmor, te da samo gleda kako se u toj obitelji živi. Kada je tih sedam dana prošlo, pastir ga pozva nasamo i upita, da li mu se sviđa da živi s njima. I pošto vide da se on sasvim iskreno složio s tim, ponovo ga upita, šta je grešno počinio u svetu. Razbojnik odmah, do tančina, ispovedi sve. Videći to, pastir mu, želeći da ga iskuša, reče: "Hoću da to ispovediš javno, pred čitavim bratstvom". A ovaj, istinski omrznuvši svoj greh i prezrev svaki stid, obeća ne kolebajući se, i reče: "Ako hoćeš, i posred grada Aleksandrije!".


14 tra 2013 15:24
Profil Pošalji e-mail
Prikaži postove “stare”:  Redanje  
Započni novu temu Odgovori  [ 211 post(ov)a ]  Stranica Prethodna  1, 2, 3, 4, 5, 6 ... 22  Sljedeća


Online

Trenutno korisnika/ca: / i 0 gostiju.


Ne možeš započinjati nove teme.
Ne možeš odgovarati na postove.
Ne možeš uređivati svoje postove.
Ne možeš izbrisati svoje postove.
Ne možeš postati privitke.

Forum(o)Bir:  
cron