Sada je: 25 ožu 2019 06:18.





Započni novu temu Odgovori  [ 211 post(ov)a ]  Stranica Prethodna  1 ... 18, 19, 20, 21, 22  Sljedeća
 Sv. Jovan (Ivan) Lestvičnik Lestvica 
Autor/ica Poruka
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Sv. Jovan (Ivan) Lestvičnik Lestvica
Glava II



Prirodna je stvar da se bolesnik raduje kad vidi lekara, iako možda nikakve koristi od njega neće imati. I ti, o, divni oče, pribavi flaster, praškove, mast za oči, napitke, sunđere, lek protiv povraćanja, instrumente za puštanje krvi, kautere [tj. instrumente za spaljivanje rana], lekovite masti, sredstva za spavanje, nož, zavoje. (1169) Ako nam sva ta sredstva nedostaju, kako ćemo pokazati svoju lekarsku veštinu? Bilo bi to nemoguće. A nagrada se ne daje za reči, nego za dela.

Flaster je lek za vidljive strasti, tj. za strasti tela. Davanje leka je lečenje unutarnjih strasti i očišćenje od nevidljive prljavštine. Prašak je poniženje koje pogađa čoveka i leči od truleži gordosti. Mast za oči jeste očišćenje duševnog oka uma, natrunjenog uzbuđenjem gneva. Napitak je karanje koje izaziva ogorčenje, ali ubrzo za tim dovodi do isceljenja. Puštanje krvi jeste brzo čišćenje nevidljivog gnoja, tj. jedna hitna i odlučna operacija radi spasenja bolesnika. Sunđer je nega i osveženje bolesnika od strane lekara pomoću ljubaznih, krotkih i nežnih reči, posle puštanja krvi i operacije. Kauter je kazna i epitimija koji se za izvesno vreme čovekoljubivo određuju radi pokajanja. Lekovita mast je uteha koja se posle paljenja kauterom ukazuje bolesniku rečima ili malim odmorima tela. Sredstvo za spavanje označava uzimanje na sebe bremena poslušnika i putem pokornosti mu pružiti odmor, i san besani, i svetlo slepilo da ne vidi sopstvena dobra. Zavoji označavaju trpljenje do smrti kojim se učvršćuju i vezuju oni koji su onemoćali i koji su raslabljeni taštinom. Najzad, nož je nalog i odluka da se odseče duševno umrtvljeni i istruleli ud, da svoju zarazu ne bi preneo i na druge.

Ono što je za lekare blagotvorni lek protiv povraćanja, to je za nastojatelje bestrašće. Kao što se lekari bez ikakve odvratnosti smelo prihvataju lečenja svake gnojne rane, tako i nastojatelji mogu vaskrsnuti svaku umrlu dušu. Nastojatelj treba da se moli pored ostalog i za to, da saoseća svačijem bolu i da uđe u svačije raspoloženje prema tome kako ko zaslužuje, da ne bi i on, kao Jakov, naneo štete i svome ljubimcu i njegovoj sabraći. Predstojatelji to čine obično zbog toga što još nisu stekli duševna čula savršeno izvežbana za razlikovanje dobroga, zloga i onoga što nije ni dobro ni zlo.





Glava III



(1171) Velika je sramota, kada se nastojatelj moli da poslušniku bude darovano ono što ni sam pre toga još nije stekao. Ljudi koji su predstavljeni caru i kojima je car postao prijatelj, mogu ne samo sve njegove služitelje, već i nepoznate ljude, pa čak i neprijatelje, ako hoće, približiti svome gospodaru i načiniti ih učesnicima u njegovoj slavi. Isto misli i u vezi sa svetima: prijatelji se stide da odbiju svoje najbolje prijatelje u bilo čemu i čine im po volji možda i primorani od njih. Dobro je steći prijatelje, duhovne prijatelje [tj. svetitelje i anđele]; ništa nam drugo ne može tako pomoći u ostvarivanju vrline. Jedan bogoljubac mi je pričao da Bog svoje ugodnike nagrađuje darovima uvek, ali naročito u vezi sa godišnjim i Gospodnjim praznicima.


05 lip 2013 11:14
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Sv. Jovan (Ivan) Lestvičnik Lestvica
Glava IV



(1173) Lekar je dužan da sa sebe potpuno svuče i same strasti, kako bi u odgovarajućem trenutku mogao odglumiti neku od njih, naročito gnev. Ako od sebe nije potpuno odbacio strasti, neće mu biti moguće da ih bestrasno glumi.

Video sam kako konj, koji još nije bio sasvim dresiran, vođen uzdom mirno hoda. No, čim je gospodar njegov malo popustio dizgine, odmah ga je, iznenada, zbacio sa sebe. Ova se priča odnosi najviše na dva demona. Oni koji hoće da joj pronađu smisao, neka se malo pomuče.





Glava V



(1177) Lekar će mudrost datu mu od Boga prepoznati kada bude u stanju da izleči i one strasti koje mnogi nisu mogli izlečiti. Nije dostojan divljenja učitelj koji bistre đake čini učenicima, već onaj koji tupave i glupe umudri i osposobi. Veština vozara ispoljava se i hvali onda kad odnesu pobedu sa lošim konjima, a uz to ih još i sačuvaju.

Ako imaš od Boga oči da predvidiš buru, opomeni unapred jasno i glasno one koji se nalaze u lađi, inače ćeš biti kriv za brodolom. Jer, svi su tebi poklonili poverenje da bezbedno upravljaš krmom. Poznavao sam lekare koji svome bolesniku nisu skrenuli pažnju na uzrok oboljenja, te su i bolesnicima i samima sebi prouzrokovali veliki trud i satiranje.

Ukoliko više nastojatelj primeti da mu poslušnici i posetioci poklanjaju puno poverenje, utoliko više treba da budno pazi na sebe u svemu što tvori ili zbori, znajući da svi gledaju na njega kao na glavni obrazac, i da sve što od njega dolazi smatraju za pravilo i zakon. Istinskog pastira pokazaće ljubav: iz ljubavi se razape Pastir, Hristos.



Glava VI



Kad govoriš s braćom, usvajaj ono što vidiš u drugima. Tako ćeš izbeći suvišnu stidljivost.

Nanesi povremeno bol bolnome, da njegova bolest ne bi postala hronična, i da se ne bi rđavo završila zahvaljujući kobnom ćutanju. Mnogi su ćutanje krmanoša shvatili kao znak dobre plovidbe, sve dok se nisu nasukali na stene. Čujmo šta veliki Pavle piše Timoteju: Nastoj, veli, u vreme i nevreme (2.Tim. 4,2). U vreme (1180), po mome mišljenju, znači kad ukoreni rado podnose ukor, a u nevreme, kada ih ukor vređa. Voda ne prestaje teći iz izvora ni onda kada nema nijednoga žednoga.

Neki su nastojatelji tako reći po prirodi stidljivi, pa često ćute i onda kada ne bi smeli da ćute. U tom slučaju, neka se ne ustručavaju da pismeno izlože potrebna uputstva, kao što čine učitelji svojim učenicima.

Čujmo što božanski glas govori o nekima: Poseci je! Zašto i zemlju da slabi (Lk.13,7)? Izbacite zloga između vas (1.Kor.5, 13). Ne moli se za narod ovaj (Jer.7,16). Nešto slično je [rečeno] i o Saulu (up. 1.Car.16,1). Potrebno je, najzad, da pastir zna nad kime, kako i kada primenjivati takve mere. Jer, niko i ništa nije istinitije od Boga. Onome ko se ne zastidi ni kada ga koriš nasamo, javni ukor, učinjen u prisustvu mnogih, biće samo povod za još veću bestidnost, u kojoj će hotimično prezreti svoje spasenje.


05 lip 2013 11:15
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Sv. Jovan (Ivan) Lestvičnik Lestvica
Glava VII



(1181) Kod mnogih pametnih bolesnika sam zapazio: znajući svoju plašljivost i slabost, molili su lekare da ih vežu čak i kada lekari nisu imali takvu nameru, i da ih nasilno po njihovoj želji leče. Jer, duh im beše bodar zbog nade u budućnost, a telo slabo usled zastarelih rđavih navika (up. Mt.26,41). Videvši to, ja sam umolio lekare da ih poslušaju.

Duhovni putovođa nije dužan da svakome ko dođe u manastir govori da je put uzan i tesan (Mt.7,14), niti, pak, svakome - da je jaram blag i breme lako (Mt.11,29). Bolje je posmatrati svakoga posebno i svakome izabrati odgovarajući lek. Onima koji su opterećeni teškim gresima i, usled toga, skloni očajanju, odgovara jedan lek, a onima, opet, koji naginju gordoumlju i uobraženosti, više odgovara drugi lek.

U nameri da krenu na daleki put, izvesni ljudi upitaše one koji ga poznaju, i čuše da je sasvim bezbedan. Čuvši to, oni oduševljeni olako krenuše na put. Međutim, kada (1184) pređoše pola puta, neki pretrpeše nesreću, a drugi se vratiše, pokazavši se nespremnim za tegobe koje su ih na putu očekivale. Suprotno tome, mislim da nikakve strašne reči ne mogu izazvati strah tamo gde se ljubav božanska kosnula srca. Takođe, gde se pojavi strah od pakla, svakojaka muka se [spremno] podnosi. Gde se primeti nada na Carstvo nebesko, tamo je i prezir prema svemu zemaljskom.

Dobar vojskovođa treba jasno da zna položaj i mesto svakoga potčinjenog. Jer, možda u mnoštvu vojnika ima i takvih koji se bore nasamo i koji treba da se povuku u bezmolvije, kako bi zajedno sa vojskovođom pomagali saborcima. Sam krmanoš, bez saradnje mornara, ne može spasti brod. Ni lekar ne može izlečiti bolesnika, ako mu se prethodno on sam ne obrati sa punim poverenjem, pokazujući mu rane i moleći ga za lek. Oni koji su se stideli da lekaru pokažu svoje rane, doveli su ih do truljenja, a mnogi su, često, i umirali.





Glava VIII



Dok ovce pasu, pastir ne treba da prestane upotrebljavati sviralu pouke, a naročito kad krenu na spavanje. Kurjak se ničega toliko ne boji kao jeke pastirske frule.

Pastir ne treba uvek da se nerazumno smirava pred potčinjenim, niti da se uvek nerazborito uznosi. U oba slučaja treba da se ugleda na Pavla (up. 2.Kor.10,10; 12,10). Gospod često zatvara oči potčinjenima da ne vide mane nastojatelja. A kada im nastojatelj sam počne otkrivati svoje mane, u njima rađa nepoverenje. Znao sam nastojatelja koji se u najdubljem smirenju savetovao sa decom o izvesnim stvarima. Znao sam i jednoga drugog nastojatelja, koji je u svojoj uobraženosti uvek želeo da im pokaže svoju pamet, obraćajući im se s podsmešljivošću.

Video sam, mada retko, da u izvesnim okolnostima strasnici upravljaju bestrasnicima, te se malo po malo, zastidevši se svojih potčinjenih, oslobađaju i sopstvenih strasti. Mislim da je to njima u stvari nagrada za spasavanje potčinjenih. I tako im je upravljanje u strasnom stanju poslužilo kao osnov bestrašća.





Glava IX



Treba paziti, da ne izgubimo na pučini ono što smo skupili u luci. To će razumeti oni koji se otiskuju u vrevu sveta mada još nisu izvežbani. Zaista je velika stvar hrabro i junački podnositi žegu, tišinu i čamu bezmolvija, i ne tražiti ohrabrenja i utehe van broda svoje kelije - kao što čine malodušni mornari koji u trenucima nesnosne vrućine skaču u vodu. Nesravnjeno veća stvar jeste ne bojati se vreve, već posred buke ostati u srcu neustrašiv i nepomičan, prebivajući spolja s ljudima, a iznutra s Bogom.


05 lip 2013 11:16
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Sv. Jovan (Ivan) Lestvičnik Lestvica
Glava X



Neka ti, o, čudesni oče, poredak zemaljskih stvari posluži kao primer za nas. Neko dođe na ovaj naš zaista strahotni sud kao osuđenik; neko, pak, budući nevin, hita na delanje i službu Bogu. Dolazak jednih sasvim je različit od dolaska drugih, pa traži i sopstvena pravila: krivac treba, pre svega, da bude upitan (razume se, nasamo) koje grehe je učinio, tačno po njihovoj vrsti. To treba činiti sa dva razloga: prvo, da stalno podstican ispovešću ostane skroman u rečima; i drugo, da se seća s kakvim smo ga ranama primili, što će ga pobuđivati na ljubav prema nama. Ne treba da zaboraviš, časni oče (kao što ti nije nepoznato, Bože sačuvaj!), da Bog uzima u obzir mesta, uspone i navike [pokajanih] krivaca. U svemu tome ima mnogo nesličnosti i razlika. Često se onaj koji je nemoćniji, pokazuje kao smireniji srcem. Stoga su i duhovne sudije dužni da ga lakše kažnjavaju. U suprotnom slučaju, jasno je šta treba raditi.





Glava XI



Nije zgodno da lav čuva ovce, niti je bezbedno da onaj (1188) koji je još rob strasti upravlja strasnima. Jeziv je prizor: lisica među pilićima. A ništa jezivije od gnevljivog pastira. Lisica tamani piliće, a on unosi nemir među slovesne duše i upropašćuje ih.

Pazi da ne budeš strog islednik sitnica, inače nisi Božiji podražavalac.

I ti sam, sa svoje strane, imaj Boga za upravitelja i vođu svakome tvom unutarnjem i spoljnjem delanju, kao nekoga odličnog krmanoša. Bogom odsekavši sopstvenu volju, i ti ćeš postati kao neki bezumnik koga On svojim znacima vodi. Kao i svaki pastir, ti treba da ispitaš, ne čini li milost Božija takva čudesa preko nas zbog vere onih koji dolaze, a ne zbog naše čistote. Jer, i mnogi strasnici su na taj način počeli činiti čuda. Mnogi će mi, kaže Spasitelj, reći u onaj dan: Gospode, Gospode, nismo li u ime tvoje prorokovali (Mt.7,22), itd. Stoga ni ovo što smo rekli nije neverovatno.

Onaj ko je zaista našao milost kod Boga, može neprimetno činiti dobra i namučenima, projavljujući dve najveće koristi: sebe štiteći od slave, kao od rđe, a pomilovane učeći da budu zahvalni samo Bogu.


05 lip 2013 11:17
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Sv. Jovan (Ivan) Lestvičnik Lestvica
Glava XII



(1189) Onima koji sa mladićkim oduševljenjem trče stazom duhovnog podviga, predlaži jaču i bolju hranu. Onima koji zaostaju po razumevanju ili po svome životu, podaj mleka, kao deci. Svaka hrana u svoje vreme. Često jedna te ista hrana jedne ljude čini usrdnim, a druge bezvoljnim. Prilikom sejanja duhovnog semena treba paziti na vreme i lice, na količinu i kakvoću.

Izvesni ljudi se nerazborito poduhvatju da budu pastiri duša ljudskih, ne pridajući nikakav značaj odgovornosti nastojateljstva. Imajući ranije veliko bogatstvo, oni iz ovog sveta otidoše praznih ruku zato što su ga nerazumno razdali drugima.

Postoje prava i zakonita deca [iz prvog braka], deca iz drugog braka, zatim nahočad, i najzad deca rođene od bludnica. Poznati su, isto tako, i mnogi vidovi duhovnog usvojenja, koji odgovaraju različitim vrstama dece. Postoji pravo duhovno usvojenje, predavanje duše za dušu bližnjega u svemu. Postoji duhovno usvojenje u kome pastir na sebe preuzima dotadašnje grehove usvojenika, i ništa više, ili samo one grehe koji se u međuvremenu učine, i samo toliko. Neki, pak, usled nedostatka duhovne snage i odsustva bestrašća, primaju na sebe samo teret sopstvenih naredaba. Pa i u samom savršenom duhovnom usvajanju, naša odgovornost je srazmerna odsecanju volje onoga koji se usvaja.

Pravi sin se poznaje u odsustvu oca.

Nastojatelj treba da razmotri i zapazi one koji mu se protive i odgovaraju u prisustvu drugih, te da ih pred izvesnim velikim podvižnicima kazni teškim epitimijama, kako bi time i druge zaplašio. To treba da učini čak i da ih one teško pogode: važnije je što će mnogi biti naučeni pameti, nego što će jedan biti uvređen u svojoj sujeti.

Ima ljudi koji, pokrenuti duhovnom ljubavlju, uzimaju na sebe bremena drugih i preko svojih moći, sećajući se Onoga koji reče: Od ove ljubavi niko nema veće (Jn.15,13), i tako dalje. A ima i drugih ljudi, koji su, možda, od Boga i dobili sposobnost da prime na sebe tuđe breme, ali se teško odlučuju da preuzmu na sebe teret spasenja bližnjega. Ove ja veoma žalim, kao ljude koji nisu stekli ljubav. A o prvima nađoh na jednom mestu: Ko odvaja dragoceno od rđavoga, biće kao usta moja (Jer.15,19); i: "Neka ti bude kako si uradio!"

Imaj u vidu i to, molim te, da je greh nastojatelja u mislima često pred Bogom teži od greha koji poslušnik učini na delu: pogreška vojnika je lakša od zloumišljaja vojvode.

Poučavaj poslušnike da telesne i bludne grehove ne ispovedaju po njihovom izgledu. A svih ostalih sagrešenja treba se sećati po izgledu, noću i danju.

Vežbaj ih da budu bez ikakavih zadnjih misli među sobom, (1192) a veoma obazrivi prema demonima. Od tebe ne sme biti sakriveno kakav cilj imaju tvoje ovce u svojim međusobnim odnosima. Jer, nevidljivi vuci se staraju da posredstvom lenih upropaste revnosne. Ne oklevaj da išteš i da se moliš i za potpuno nemarne i to ne da budu pomilovani (to je nemoguće ako i oni sami ne rade na tome), nego da ih Gospod podstakne na revnost.

Slabi u veri ne treba da jedu zajedno sa jereticima, kao što i kanoni propisuju (up. Rim.14,1). Jaki, pak, u veri neka idu, ako ih zamole neverni, samo u pravo vreme.

[Za grehe koje si učinio] ne izvinjava neznanje. Jer, ko u neznanju počini nešto što zaslužuje batine, biće bijen zato što nije naučio (up. Lk. 12,48).


05 lip 2013 11:17
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Sv. Jovan (Ivan) Lestvičnik Lestvica
Glava XIII



(1192) Sramota je da se pastir plaši smrti, budući da se i sama (1193) poslušnost određuje kao neznanje za strah od smrti. Raspituj se, blaženi, za vrlinu bez koje niko neće videti Gospoda, pa je pre svih ostalih pribavi svojoj deci, čuvajući ih na svaki način od lepih i ženolikih lica. Svi koji žive pod našim rukovodstvom u Gospodu, treba da imaju odgovarajuće zanimanje i boravište, prema svojim godinama. Nijednoga čoveka koji bi da se smiri u ovom pristaništu, ne bi trebalo odbijati pre nego što se dobro ispita. Jer, tako se čak i svetu čini.

Ruke ne stavljaj brzo ni na koga (up. 1.Tim.5,22). Jer, ima ovaca koje u neznanju dolaze k nama. Došavši do zrelosti i ne podnevši težinu i žegu manastirskih podviga, one prebegavaju u svet. Za njih će pred Bogom odgovarati oni koji su ih postrigli pre vremena.

Ima li domoupravitelja Božijeg, kome suze i trud ne bi više bili potrebni i koji bi ih nepoštedno upotrebljavao pred Bogom za očišćenje drugih? Naročito nemoj prestati da čistiš isprljane duše i tela, da bi smelo mogao zatražiti od dobroga Sudije pobedne vence ne samo za svoju dušu nego i za duše drugih.

Video sam bolesnika koji je verom izlečio bolest drugog bolesnika, pomolivši se za njega Bogu sa pohvalnom bestidnošću i u smirenju položivši dušu za dušu. Tako je sa isceljenjem bližnjega izlečio i samoga sebe. A videh i čoveka koji je nešto slično uradio iz gordosti i čuo reči prekora: Lekaru, izleči se sam (Lk.4,23)!

Može se jedno dobro ostaviti radi većega dobra, kao što je činio onaj koji je mučeništvo izbegavao radi koristi onih što su se pod njegovim rukovodstvom spasavali i prosvećivali, a ne iz straha [1]. Drugi će se čovek sam izložiti sramoti, da bi spasao čast ostalih. I dok ga mnogi drže sa slastoljupca, on se ipak ponaša kao varalica i kao istiniti (up. 2.Kor.6,8).

Ako neće ostati nekažnjen onaj koji može da kaže nešto korisno, a ne govori u dovoljnoj meri, koliko će tek, prijatelju dragi, biti odgovorni oni koji su bili u stanju da delima svojim pomognu zlopatnicima, a izbegavahu dobročinstvo? Izbavljaj braću, ti koji si od Boga izbavljen! Spasavaj, spaseni, one koje vode u smrt, i ne budi tvrdica kad treba iskupiti duše koje demon ubija. Jer, velika je nagrada Božija za svako živo biće, za svako delanje i sagledavanje ljudi i anđela. Onaj ko čistotom, datom mu od Boga, otire prljavštinu i sa drugih ljudi, i od poročnih Bogu prinosi neporočne darove, pokazuje da je saradnik bestelesnih i duhovnih sila. Jer, samo jedno je večiti podvig slugu Božijih: Svi koji ga okružuju, doneće mu poklone, tj. duše (Ps.75, 12).

Ni u čemu se drugom u tolikoj meri ne ispoljava čovekoljublje i dobrota našeg Sazdatelja prema nama, kao u tome što ostavlja devedeset devet ovaca, samo da nađe zalutalu (up. Mt.18, 12; Lk.15,4). Stoga pazi, mili moj, i svu svoju brigu i ljubav, toplinu, stajanje i moljenje Bogu uloži za one koji su daleko zalutali i koji su se u tome lutanju satrli. Jer, (1196) gde su velike bolesti i ozlede, tamo i lekar bez sumnje dobija veliku nagradu. Razmotrimo, pazimo i radimo!

Nastojatelj nije uvek dužan da se strogo pridržava pravila, jer mora da vodi računa i o ljudskoj slabosti. Video sam kako svemudri sudija raspravlja spor između dvojice braće: onoga koji nije bio u pravu opravda, jer beše slabijeg duha, a onoga koji je bio u pravu osudi, jer beše jačega duha i hrabriji. On je tako postupio da izricanjem pravde njihov sukob ne bi postao dublji. Uostalom, svakome je nasamo rekao ono što mu je trebalo reći, naročito onome čija duša beše bolesna.

Polje bogato travom koristi ovcama, a učenje o smrti i sećanje na smrt još više odgovara svim slovesnim ovcama i može da izleči svaku bolest. Obrati pažnju na hrabre, i ponižavaj ih bez razloga u prisustvu slabih, da lekom jednoga izlečiš bolest drugoga, i da natovarene i klonule naučiš kako se trpi.

Nikad se nije čulo da Bog otkriva ono što mu čovek ispovedi, jer bi inače odvratio čoveka od ispovesti, i bolest njegovu načinio neizlečivom. Stoga, makar imali i dar predznanja, nikada ne treba da preduhitrimo grešnike, otkrivajući im grehe. Naprotiv, treba da ih izvesnim zagonetnim izrazima podstičemo na samostalno ispovedanje. Jer, i za samo ispovedanje oni će zaslužiti veliki oproštaj. A posle ispovesti treba da ih udostojimo većeg staranja i veće slobode u odnosu prema nama nego ranije. Zahvaljujući tome, njihovo poverenje i ljubav prema nama će veoma brzo porasti. I dužni smo da im na samima sebi pokažemo primer krajnjeg smirenja, te da ih vaspitamo da imaju strahopoštovanje prema nama. Gledaj, samo, da suvišnim smirenjem ne navučeš na glavu dece svoje živu žeravicu (up. Rim.12, 20).

U svemu treba da budeš trpeljiv, osim kada se radi o neposlušnosti. Obrati pažnju da se u tvome voćnjaku ne nalazi drvo koje samo uzalud zauzima mesto, dok bi na drugom mestu, možda, moglo doneti ploda. Nikako se nemoj ustručavati da takvo drvo, uz ljubazno odvraćanje, savetom presadiš. Ponekad nastojatelj može bez opasnosti rukovoditi svoje bratstvo ka vrlini čak i na mestima koja nisu vrlo prijatna, tj. koja su puna povoda za slastoljublje ili veoma naseljena.

Prema tome, pastir treba da bude obazriv kod primanja [slovesnih ovaca]. Jer, Bog ne zabranjuje svako odbijanje i izbegavanje prijema. Ako ima velikog uspeha u podvigu duševnog bezmolvija, lekaru nije toliko ni potrebno da se stara o telesnom bezmolviju bolesnika. A ako nema prvoga, upotrebiće drugo. Nijedan naš dar Bogu ne može biti tako ugodan kao slovesne duše, koje mu se prinose na žrtvu kroz pokajanje. Sav kozmos ne vredi koliko jedna duša: kozmos prolazi a duša jeste i ostaje besmrtna.


05 lip 2013 11:18
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Sv. Jovan (Ivan) Lestvičnik Lestvica
Glava XIV



(1197) Zato, blaženi, nemoj slaviti one što Hristu žrtvuju imanje, već one koji mu prinose slovesne ovce. Svepaljenica treba da ti bude bez mane, inače ti ništa neće koristiti.

Kako treba razumeti reči: Sin Čovečiji ide kao što je pisano za njega, ali teško onome čoveku koji ga izda (Mt.26,24; Lk.22, 22), tako, izgleda, treba razumeti i obrnuto, tj. da mnogi koji hoće spasenje treba da se spasu, dok će se nagrada dati onima preko kojih su se, posle Gospoda, spasli.

Pre svega, časni oče, potrebna nam je duhovna sila da (1200) bismo mogli povesti za ruku kao decu i osloboditi od rulje pomisli one koje nastojimo uvesti u Svetinju nad svetinjama, i kojima pokušavamo pokazati Hrista, kako sedi za njihovom tajanstvenom i skrivenom trpezom dok se još nalaze u predvorju ulaza i dok ih rulja pritiska i davi u nameri da ih na svaki način spreči da uđu. A ako su neki uz to i sasvim nejaki ili slabi, treba ih podići na svoja ramena, i poneti, sve dok ne prođu kroz vrata ovoga zaista tesnog ulaza: tu je obično najveća gužva i tiskanje. Zbog toga i reče neko o tim vratima: Muke mi ove predstoje dok ne uđem u svetište Božije (Ps.72,16)!

Mi smo već govorili, oče otaca, kakav beše onaj otac nad ocima i učitelj nad učiteljima, sav obučen u nebesku mudrost, nelicemeran, darovit, vedar. I što je od svega čudesnije, monahe koji bi ispoljili veoma jaku želju da se spasu, on bi držao u velikoj stezi. One, pak, koje bi primetio da rade po svojoj volji, ili po pristrašću, on bi lišio baš onoga do čega im je najviše stalo, tako da su se, najzad, svi čuvali da izraze svoju volju u vezi sa onim što im je zapalo za oko. Slavni otac je večito govorio: "Bolje je nekoga i prognati iz manastira, nego dozvoliti da poslušnik radi što mu se prohte". Iguman koji izgoni, često izgnanog čini smirenijim i sposobnijim da se odrekne svoje volje, a iguman koji misli da prema svojevoljnim poslušnicima treba biti čovekoljubiv i snishodljiv, čini da ga oni u času svoje smrti kunu kao čoveka koji ih je u stvari obmanuo, i koji im ništa nije koristio.

Imalo se šta i videti kad veliki, po završetku večernjih molitava, sedne na stolicu svoju (na izgled - ispletenu od pruća, ali iznutra - ispletenu duhovnim darovima) kao car na presto, okružen divnim bratstvom kao rojem mudrih pčela, koje reči njegove sluša kao da su reči Božije, i od njega prima zapovesti.

Jednome bi naredio da pre spavanja pročita napamet pedeset Psalama, drugome - trideset, trećem - sto. Nekome bi naredio da učini toliko isto metanija, a drugome - da spava sedeći; jednome - da čita neko vreme, a drugome - da toliko i toliko stoji na mo-litvi. Postavio je uz to i dvojicu nadzornika nad braćom, koji su danju nadzirali i sprečavali sastanke i nerad, a noću bezvremena bdenja i ono o čemu nije red ni pisati.

I ne samo to. Veliki je svakome određivao posebno pravilo u pogledu hrane: nisu svi imali jednaku, ni sličnu hranu. Hrana se svakome određivala prema njegovom duhovnom stanju: dobri domoupravitelj je jednima određivao suhojedenje, a drugima ukusniju hranu. I čudno - naređenja su primana bez gunđanja, kao iz usta Božijih.

Slavnome igumanu beše potčinjena i Lavra [2], u koju je slao na bezmolvije iz manastira one koji bi za to bili sposobni.

Ne navikavaj, molim te, prostodušne monahe, da se bave (1201) zamršenim mislima, već (ako je moguće) bolje pretvaraj u prostodušne i one kod kojih je duhovni život složeniji, ma koliko ti to izgledalo čudnovato.

Ko je dostigao najviši stupanj čistote putem krajnjeg bestrašća, moći će kao božanski sudija da primenjuje i oštre mere. Jer, nedostatak bestrašća grize savest sudije i ne dopušta mu da kažnjava i otire zlo onako kako bi trebalo.

Pre svega drugog, ostavljaj svojim sinovima nasleđe bestrasne vere i pobožnih dogmata, kako bi ne samo sinove nego i unuke priveo Gospodu putem Pravoslavlja. Nemoj da ti bude žao da iscrpljuješ i ukroćuješ mladiće u punoj snazi, kako bi te proslavili u času smrti. Neka ti u tome, svemudri oče, bude uzor veliki Mojsije, koji nije bio u stanju da svoje poslušne sunarodnike (ma koliko ga oni spremno pratili) oslobodi od faraona dokle god nisu počeli jesti beskvasni hleb sa gorkim zeljem. (Beskvasni hleb je duša koja u sebi nema kvasca svoje volje: sopstvena volja nadima i uznosi dušu, a beskvasni hleb je smirava. Pod gorkim zeljem podrazumevamo ponekad onu gorčinu koja se oseti kada se izvršavaju zapovesti, a ponekad muku gorkog posta).

A ja, šaljući ovo pismo tebi, oče otaca, počinjem da se plašim, slušajući: Zar ti koji učiš druge, sebe ne učiš (Rim.2, 21)? Zato ću reći samo još dve reči, i time završiti.


05 lip 2013 11:19
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Sv. Jovan (Ivan) Lestvičnik Lestvica
Glava XV



Duši koja se pomoću čistote sjedinila s Bogom, nije potrebno da sluša drugoga kako bi se učila. Jer, ona, blažena, u sebi samoj nosi večno Slovo, Uvoditelja u božanske tajne, Vodiča i Prosvetitelja. Takva je, sećam se, tvoja najsvetija i svetla glava.

Poznata mi je ne samo po pričanju, nego i po samim delima, i iz sopstvenog iskustva, tvoja svečista duša, koja blista kao zvezda, naročito zveroubistvenom krotošću i smirenjem, slično onom velikom zakonodavcu [tj. Mojsiju], čijim stopama i ti, najtrpeljiviji, zaista ideš [3].

Penjući se uvek u visine, još malo pa da i njega prestigneš, mislim, u slavi čistote i trofeju celomudrenosti. Jer, tim se vrlinama, više no ičim drugim, možemo približiti Bogu svečistome, svakoga bestrašća Darodavcu i potpori, koji ljude što se još na zemlji nalaze - pomoću bestrašća sa zemlje prenosi na nebo. Na tim vrlinama, kao na nekim ognjenim kolima, popeo si se na nebo marljivim nogama podviga, dragi ljubitelju čistote, slično Iliji.

I ne samo da si Egipćanina ubio, i pobedni venac sakrio u pesak smirenja, nego si se i na Goru popeo; u trnovitom življenju svome na mestu do koga se i zveri teško mogu (1204) uspuzati, video si Boga i uživao u Njegovu glasu i zračenju Njegove svetlosti; odrešio si obuću, tj. sav mrtvački pokrov starog čoveka; uhvatio si za rep, tj. za kraj, onoga koji je od anđela postao aždaja, i bacio ga u njegovu sopstvenu pećinu i najdublju jamu, u Egipat krajnje tame; pobedio si faraona, gordog i divljeg; porazio si Egipćane i pobio njihove prvence - i to ti je i najveća pobeda.

Stoga ti je, kao nepokolebljivome, Gospod i poverio da vodiš braću, koju si ti, vođo nad vođama, bez straha izbavio od faraona i od prljavoga posla pravljenja cigle, tj. od tela. I od svega svog iskustva dao si im da vide oganj Božiji i oblak čistote koji gasi svaki plamen. I ne samo to: ti si i ovo plamteće Crveno more, na kome propadaju toliki ljudi, razdvojio palicom svojom pred njima. I svojom pastirskom veštinom načinio si ih trijumfalnim pobednicima, ukrašene trofejima, potopivši iza njih konačno sve koji su ih proganjali.

Ne samo to, nego si zatim širenjem ruku pobedio i Amalika gordosti (koji obično preseca put pobediocima posle pobede na moru), stojeći posred delanja i sagledavanja. Za narod tvoj koji ti je od Boga poveren i Bogom obasjavan, pobedio si tuđince. One koji su s tobom, izveo si na Goru bestrašća, postavivši sveštenika i zavevši obrezanje, bez čijeg očišćenja nije moguće videti Boga.

Uzašao si na visinu, uklonivši svaku maglu, mrak i vihor, tj. trimračnu tamu neznanja, i približio se ognju nesravnjeno časnijem, tajanstvenijem i uzvišenijem od onoga u kupini; udostojio si se glasa, udostojio viđenja i proroštva. Ti si, možda, još ovde video ono što je iza ovoga sveta, u budućem životu, tj. krajnje ozarenje saznanja do koga će doći tamo. Zato si čuo glas: Neće videti čovek [lica moga - Izl.33,20], zbog čega si, kao u najdublju dolinu smirenosti, sišao sa Horiva, sa bogoviđenja, noseći sa sobom i tablice znanja i uzlaženja, proslavljen na licu duše i tela.

No, kakvog li prizora: družina moja pravi zlatno tele! Kakvog li, samo, razbijanja tablica! Šta onda? Uzevši narod za ruku, proveo si ga kroz pustinju. I kad su počeli da pate od jare svog sopstvenog ognja, drvetom (raspećem tela sa strastima i željama) si iz njih izveo izvor vode suza.

Ti ratuješ sa narodima koji ti stoje na putu; istrebljuješ ih ognjem Gospodnjim; stižeš na Jordan (mene ništa ne sprečava da malo i odstupim od istorije); kao Isus [Navin] rečju razdeljuješ vodu, da prođe narod, i nizvodni tok reke šalješ u slano i mrtvo more, a uzvodni tok, tok ljubavi, šalješ na više, na oči tvojih duhovnih Izrailjaca.

(1205) Zatim zapovedaš da se ponesu dvanaest kamenova, simvolišući ili apostolski zbor ili nagoveštavajući pobedu nad osam naroda, tj. nad osam strasti, i uz to sticanje četiri glavne vrline [4]; potom ostavljaš za sobom mrtvo i besplodno more, i stižeš pred neprijateljski grad: trubiš molitvom, kružeći oko njega u sedmičnom krugu ljudskog života. Ti si razorio grad, ti si pobedio, tako da i ti možeš pevati neveštastvenom savezniku: Neprijatelju mome konačno nedostade oružja (Ps.9,7. Ti si razorio gradove mojih strasti!

Ako hoćeš, dotaći ću se onoga što je od svega važnije i vrednosnije: uzišao si do Jerusalima, tj. do viđenja savršenog duševnog mira. Hrista gledaš, Boga mira; zlopatiš se s Njim, kao dobar vojnik; raspinješ se s Njim telom, i strastima, i željama. I pravo je, jer i ti postade bog faraonu i svoj njegovoj bogoprotivnoj sili; ukopavaš se sa Hristom i silaziš s Njim u ad, tj. u dubinu teologije i tajni božanskih, i bivaš pomazan mirisima od srodnih i prijateljskih žena, tj. vrlina, i mirišeš. (Šta me sprečava da tako izrazim ono što mislim?).

Ti si na nebu; sediš s desne strane (o, kakvog uspeha!), pa ćeš i uskrsnuti u treći dan, posle pobede nad tri tiranina, ili da kažem jasnije - posle pobede nad telom, dušom i duhom; posle očišćenja sva tri dela duše (želateljnog, razdražajnog i slovesnog) ti dolaziš i na Maslinsku Goru. (Treba već i skratiti i ne mudrovati suviše u jednome pismu koje se upućuje onome koji je pun mudrosti i koji po znanju nadmašuje sve koji su iznad nas). O toj Gori, mislim, jedan divni putnik, dok se peo njenim obroncima, reče: Visoke gore su za jelene (Ps.103,18), tj. za duše koje istrebljuju mislene zveri. Trčeći s njim zajedno, ti si stigao na tu Goru i pogledao na nebo.

Ponovo se vraćam prenosnom načinu izražavanja: blagoslovio si nas, učenike svoje, i video postavljenu i utvrđenu lestvicu vrlina, kojoj si ti, po danoj ti blagodati Božijoj, kao mudri neimar položio temelj, tačnije - koju si sam i dovršio, mada si po smirenoumlju svome naterao i nas nedotupave da otvorimo svoja nečista usta na korist naroda tvog. Nije ni čudo: kako veli sveštena istorija, čak je i Mojsije nazvao sebe mucavim i lošim govornikom (up. Izl.4,10). Ali, on je sa sobom imao Arona, odličnog, darovitog i duhovitog govornika. A ti si se, posvećeni, ne znam zašto, obratio meni, bezvodnom izvoru, prepunom egipatskih žaba, ili pre - ugljenja.

No, kako ne bi bio red da ostavim svoje pero pre nego što završim povest o tvome životu, o, nebeski putniče, mi ćemo, pletući ponovo venac krasote tvoje, reći: (1208) Približio si se svetoj Gori, oči svoje si podigao k nebu, kročio si, potrčao i dospeo, uzdigao se i stigao do heruvimskih vrlina, uzleteo i uzneo se kličući, pobedivši neprijatelja, te si postao predvodnik i putovođa, koji još i sad vodi. I koračaš tako ispred sviju nas, ustrčavši na sam vrh svete lestvice, i sjedinivši se s ljubavlju.



A ljubav je Bog, kome priliči slava kroza sve vekove. Amin


05 lip 2013 11:21
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Sv. Jovan (Ivan) Lestvičnik Lestvica
NAPOMENE:

1.Tako su bežali sveti Grigorije Čudotvorac, sveti Atanasije Veliki i drugi. Sveti Grigorije Čudotvorac je bio učenik Origenov i episkop u svome rodnom mestu Neokesariji Pontijskoj sredinom III v. Bio je veliki podvižnik i čudotvorac, i izuzetno nadahnut misionar. Kada je postao episkop neokesarijski, u gradu je bilo samo 17 Hrišćana; pred njegovu smrt, u gradu je bilo samo 17 neznabožaca. Za vreme Dekijeva gonjenja 249. sveti Grigorije savetuje svojoj pastvi: "Svaki koji nema sile i dara Božijeg da podnese teške muke - neka se sakrije, da se ne bi, smelo predavši sebe mučiteljima i ugledavši strašne muke, uplašio i otpao od Boga, ne mogući da ih podnese". "Bolje je sakriti se na kratko vreme i čekati od Boga poziv i pomoć za mučenički podvig", govorio je sveti otac. Da bi svoju malobrojnu pastvu uverio da nije greh sakriti se, te da bi spasao ono malo Hrišćana koliko je tada bilo u njegovoj eparhiji, sveti Grigorije i sam beži u pustinju, gde je, sakriven, preživeo gonjenje i čitav se vratio u Neokesariju. Umro je u dubokoj starosti, oko 270. godine (up. Žitije 17. novembra).

2.Lavra: prvobitno značenje jeste - naseljena ulica, gradska četvrt, a potom izvestan naročiti, polupustinjski tip manastira. To je u stvari grupa isposnica, kelija, u kojima podvižnici žive potpuno odvojeno. Zajedničko im je jedino bogoslužnje, i to u crkvi koja se obično nalazila u sredini prostora po kome su bile razmeštene kelije. Kasnije se tek pod "lavrom" uopšte podrazumeva velika monaška naseobina, veliki manastir ili glavni manastir.

3.Čijim stopama ideš: čitav ostatak Pouke pastiru predstavlja odu svetom Jovanu, igumanu raitskom, izgrađenu na poređenju sa Mojsijevim životom.

4.Četiri glavne vrline: hrabrost, celomudrenost, razboritost i pravednost.


05 lip 2013 11:22
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
---------
Post Re: Sv. Jovan (Ivan) Lestvičnik Lestvica
REČNIK





Nastojali smo da prilikom prevođenja izbegnemo stvaranje i upotrebu nelogizama. Ipak, negde je to bilo neophodno. U ovom Rečniku dato je značenje samo nekoliko najvažnijih izraza, koji bi, bez objašnjenja, čitaoca mogli dovesti u nedoumicu.



bezmolvije

tj. stanje molitvenog tihovanja. Radi se o mirovanju, svođenju telesnih kretnji na najmanju meru da bi se postigla i održala najveća usredsređenost duha. Pod bezmolvijem se, uopšte, podrazumeva jedan način, vid monaškog podviga, čije su osnovne crte: usamljenost, odvajanje i prekid skoro svih veza sa spoljašnjim svetom i drugim ljudima, i molitva (naročito tzv. umna molitva) kao glavna delatnost podvižnika. Monah koji sprovodi takav način života naziva se bezmolvnik; voditi takav način života kaže se bezmolstvovati



bespristrašće

nije nepristrasnost kao odsustvo subjektivnosti, pristrasnosti u suđenju i ocenjivanju, već odsustvo osećajne vezanosti za bilo koju stvar na zemlji, za svet u celini. To je u izvesnom smislu ravnodušnost prema svemu što je zemaljsko: čovek koji poseduje vrlinu bespristrašća može podneti svako lišavanje u svetu, jer mu nije ni do čega ovozemaljskog, već samo do duhovnog, nebeskog, večnog. Naravno, pristrašće je suprotan odnos prema svetu, po kome je čovek osećajno, strasno vezan za ovozemaljski život u svim njegovim projavama.



istečenje

reč koja ima strogo određeno značenje: to je isto što i polucija, izliv semena (sperme) u snu ili spontano u budnom stanju.



nesticanje - dobrovoljno sirotovanje

na ruskom - nestjažatelnost, tj. odnos prema veštastvenim vrednostima u kome se čovek dobrovoljno, svesno odriče svakog sticanja bilo kakvih tvarnih dobara i odlučuje da vodi život bez ikakva vlasništva nad stvarima, da sirotuje, da živi kao siromah bez ičega.



promisliteljski

po promislu, ili još tačnije - po planu Božijem, po brizi koju Bog pokazuje za svet i svakog čoveka posebno. Ikonomija je, prvobitno, uređenje, upravljanje kućom, domaćinstvom; otuda uopšte plan po kome se nešto uređuje, radi, organizuje.



sagledavanje

gledanje ili posmatranje, ali naročito pažljivo, usredsređeno posmatranje. Grčki izraz u asketskoj literaturi srednjeg veka ima sasvim određeno značenje naročito u****og, jasnog i neposrednog razmišljanja, koje prelazi iz sfere logičkog u oblast nadlogičkog, te dobija karakter jedne mističke očiglednosti. Sagledavanje je koliko logički, umni, toliko i nadlogički, nadumni akt duše. Onaj koji se nalazi u stanju sagledavanja naziva se sagledatelj, a glagol je sagledavati.


05 lip 2013 11:23
Profil Pošalji e-mail
Prikaži postove “stare”:  Redanje  
Započni novu temu Odgovori  [ 211 post(ov)a ]  Stranica Prethodna  1 ... 18, 19, 20, 21, 22  Sljedeća


Online

Trenutno korisnika/ca: / i 0 gostiju.


Ne možeš započinjati nove teme.
Ne možeš odgovarati na postove.
Ne možeš uređivati svoje postove.
Ne možeš izbrisati svoje postove.
Ne možeš postati privitke.

Forum(o)Bir:  
cron