Sada je: 26 ožu 2019 18:35.





Započni novu temu Odgovori  [ 211 post(ov)a ]  Stranica Prethodna  1 ... 18, 19, 20, 21, 22
 Sv. Jovan (Ivan) Lestvičnik Lestvica 
Autor/ica Poruka
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
---------
Post Re: Sv. Jovan (Ivan) Lestvičnik Lestvica
samosudan

koji samoga sebe podvrgava sudu svoje savesti, svog duhovnog razuma, svojih načela.



svetoljublje

orginalna grčka reč znači i sklonost ka gizdanju, ukrašavanju i kinđurenju, ali na mestu na kome je u Lestvici upotrebljena (Pouka XXVIII, sol. 1133) znači ljubav prema svetu, prema ovozemaljskim vrednostima.



smirenoumlje

izraz se svodi na pojam: misliti o samome sebi skromno, čak više nego skromno: nisko, krajnje rđavo; misliti o sebi kao o ličnosti koja - sama po sebi - ne poseduje nikakvu vrednost. Suproto tome je gordoumlje (visokoumlje) u kome čovek o sebi misli kao o nečemu veoma visokom, vrednosnom, vrlom, zaslužnom i pred Bogom i pred ljudima.



stomakougađanje

kovanica koju smo morali usvojiti zbog potrebe da se grčki izraz na nekim mestima prevede baš jednom rečju a ne sa dve reči (ugađanje stomaku). U stvari, ni ta kovanica ne izražava grčki pojam gastrimargije u potpunosti. Grčka reč označava ne samo ugađanje stomaku nego besnilo, ludilo, pomamu stomaka, stanje u kome stomak suvereno gospodari čovekovim bićem.



tuđinovanje

etimološki, grčka reč znači život u tuđini, van svoje otadžbine, odlaženje iz svog zavičaja, emigriranje u drugu zemlju. U asketici, ona znači i život van svog rodnog mesta i prebivališta radi monaškog podviga. Prenosno, najzad, to može da bude i život u jednoj sasvim drukčijoj duhovnoj sredini ili sferi nego što je bila dotadašnja. Od iste osnove izvedene su i reči: tuđinovanje i tuđinovatelj.



uninije

staroslovenski izraz koji i etimološki i po zvučnosti najbolje izražava smisao izvorne grčke reči. To je, naime, neka vrsta čamotinje, klonulosti, umora, tromosti i mrzovolje duha, pri čemu se duša pasivno prepušta jednoj sivoj, sumornoj bezvoljnosti; takvo stanje duše, u kojem je paralisana svaka voljna delatnost; bežanje od pravog, ozbiljnog života, koji traži savlađivanje onoga što nam je neprijatno, dakle aktivnu duhovnu borbu sa preprekama na putu ka ostvarenju ličnog duhovnog ideala.



celomudrenost

ovaj izraz ima dva značenja, šire i uže. U širem smislu, i etimološki, celomudrenost je stanje duhovnog zdravlja, zdravoumlje; stanje u kome se dve duševne sile i sposobnosti nalaze u skladu i prirodnom poretku, te su, na primer, niži biološki nagoni (nagon ishrane, polni nagon i dr.) potčinjeni zakonu uma, duha. U užem značenju, celomudrenost je stanje duševne čednosti, čedan odnos prema polnom nagonu. To ne mora obavezno biti i potpuno uzdržanje od polne veze (govori se i o celomudrenosti supruga), jer je celomudrenost i u ovom smislu pre svega pravilan odnos između duha i polnog nagona, odnos u kome duh vlada a nagon se pokorava duhu. Tu je nagon ograničen i regulisan duhom, savladan duhom. U Lestvici je ovaj izraz upotrebljen u oba značenja, no ipak više u ovom drugom, užem značenju polne vrline. Kod monaha se o celomudrenosti govori u značenju koje pokriva ne samo čistotu od bludnih radnji i pokreta, već i čistotu pomisli i želja.

KRAJ


05 lip 2013 11:24
Profil Pošalji e-mail
Prikaži postove “stare”:  Redanje  
Započni novu temu Odgovori  [ 211 post(ov)a ]  Stranica Prethodna  1 ... 18, 19, 20, 21, 22


Online

Trenutno korisnika/ca: / i 0 gostiju.


Ne možeš započinjati nove teme.
Ne možeš odgovarati na postove.
Ne možeš uređivati svoje postove.
Ne možeš izbrisati svoje postove.
Ne možeš postati privitke.

Forum(o)Bir:  
cron