Sada je: 20 svi 2018 23:52.





Započni novu temu Odgovori  [ 211 post(ov)a ]  Stranica Prethodna  1 ... 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9 ... 22  Sljedeća
 Sv. Jovan (Ivan) Lestvičnik Lestvica 
Autor/ica Poruka
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Sv. Jovan (Ivan) Lestvičnik Lestvica
Svi mi koji želimo da steknemo strah Božiji, treba da se svim silama borimo kako ne bismo u ovoj školi vrline postali rđavi i zli ljudi, puni lukavstva i zlobe, prepredenosti i gneva. To se dešava, a nije ni čudo: sve dok je čovek prost, na primer lađar ili zemljoradnik, neprijatelji cara se toliko i ne spremaju za borbu protiv njega; a kada ga vide da je uzeo carski steg i štit, bodež, i mač, i luk, i da je navukao vojničku uniformu [9], i oni zaškrguću na njega zubima, i svim sredstvima pokušavaju da ga unište. Ne dremajmo, stoga! Video sam bezazlenu i najbolju decu koja su došla u školu da se nauče mudrosti, da budu vaspitana i uopšte da vide neku korist od škole. I ničemu se tamo nisu naučili osim lukavstvu i zlu, zahvaljujući druženju sa ostalima. Ko ima pameti, razumeće!

Nemoguće je da oni koji priželjno uče neku veštinu ne napreduju svakog dana [pomalo]. Međutim, jedni prepoznaju napredovanje, a drugi ga, po promislu Božijem, nisu svesni. Dobar bankar svake večeri neizostavno pravi obračun dnevne zarade ili gubitka. Ipak, on ne može imati jasnu sliku o kretanju svog novca ako na naročitu pločicu svakog časa ne ubeležava određene podatke. Svakočasovno polaganje računa omogućava da se sastavi svakodnevni obračun.

Nerazborit monah se, kad ga grde i osuđuju, oseća uvređen i pokušava da odgovara, ili, pak, odmah metaniše (725) pred onim što ga grdi, i to ne iz smirenja, nego u želji da prekrati grdnju. A ti, pak, ćuti kada te tuku, i primaj bol kao najbolje sredstvo da ti duša postane svetla i čista. Tak kada lekar prestane da te grdi ti zatraži oproštaj. Jer, on, možda, u ljutini ne bi ni primio tvoje kajanje.

Mi koji živimo u manastirima, treba da se u svakom trenutku borimo protiv svih strasti, ali naročito protiv dve: protiv obla****osti i protiv gnevljivosti. Jer, gde je veliki broj braće, uvek ima dosta povoda za izbijanje tih strasti.

Kod poslušnika đavo izaziva želju da steknu vrline koje ne mogu dostići, kao što i onima koji žive u bezmolviju savetuju da teže za onim što nije za njih. Zaviri u dušu neiskusnih poslušnika, pa ćeš naći pogrešnu misao: čežnju za bezmolvijem, za krajnjim postom i sabranom molitvom, za potpunim odsustvom taštine, za nezaboravljivim sećanjem na smrt i neprestanim umilenjem, za savršenom bezgnevljivošću, za dubokim ćutanjem, za natprirodnom čistotom. Pošto im te vrline po promislu Božijem nisu date u početku njihova podviga, oni nepromišljeno preskaču neophodne stupnjeve podviga, prevareni od strane đavola, koji ih podstrekava da ih traže pre vremena, te da ne izdrže i ne dobiju ih ni onda kada bi inače bio pogodan trenutak. Pred bezmolvnicima, međutim, taj obmanjivač hvali gostoljublje poslušnika, njihovo služenje, bratoljublje, zajednički život, negovanje bolesnika. I njih, kao i prve, ta varalica hoće da načini nepostojanima.


14 tra 2013 15:37
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Sv. Jovan (Ivan) Lestvičnik Lestvica
Retki su oni koji žive istinsko bezmolvije. To mogu samo oni kojima Bog pomaže u borbi i koji su primili božansku utehu. Jer, samo ta uteha može da im olakša muke.

Prema svojstvima naših strasti treba da procenimo kome bi obliku poslušnosti trebalo da se posvetimo, te da izaberemo odgovarajući način. Ako vidiš da si neuzdržljiv i veoma sklon pohoti, neka ti učitelj bude podvižnik, neumoljiv po pitanju hrane, a ne čudotvorac, niti neko ko je spreman da svakog primi i ugosti. Ako si ohol, neka ti duhovni otac bude surov i nepopustljiv podvižnik, a ne krotak i čovekoljubiv. Ne treba da tražimo proroke niti prozorljivce, već pre svega sasvim smirenoumne podvižnike, čiji bi način i mesto podviga odgovarali našoj bolesti.

Neka ti za poslušnost, po ugledu na gore spomenutog pravednika Avakira, posluži i ovaj dobri običaj: večito misli da te duhovnik kuša. U tom slučaju, nikada nećeš pogrešiti. Kada i pored neprestanog zlostavljanja od strane svog duhovnog oca osetiš da su tvoje poverenje i ljubav prema njemu sve veći, znaj da se Duh Sveti nevidljivo uselio u tvoju dušu, i sila Višnjega te osenila! Ipak, ne hvali se niti se raduj kad hrabro podnosiš grdnju i poniženje. Naprotiv, plači zbog toga što si uopšte uradio nešto što zaslužuje prekor, i što si dušu svog oca uzrujao protiv sebe. Nemoj se (728) čuditi kada ti kažem (jer se Mojsije slaže sa mnom [10] ): bolje je ogrešiti se o Boga, nego o svog duhovnog oca! Jer, kada Boga naljutimo, naš vođa ga može pomiriti s nama. No, kada svog duhovnog oca ogorčimo protiv nas, nemamo više nikoga ko bi se za nas pred Bogom zauzeo. Mislim, uostalom, da oba greha u krajnjoj liniji imaju istu težinu.

Razmislimo, prosudimo i pazimo: kada smo dužni da zahvalno i ćutke trpimo ukor pastira, a kada da se objašnjavamo s njim. Meni se čini da treba ćutati u svim onim slučajevima kada se grdnja odnosi na nas, budući da se radi o trenutku za nagradu. A kada se ona odnosi na drugo lice, mi treba da se branimo, radi sveze ljubavi i nepomućenog mira.


14 tra 2013 15:38
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Sv. Jovan (Ivan) Lestvičnik Lestvica
Oni koji su otpali od poslušnosti mogu da te obaveste o tome kakva je korist od nje: tek tada su upravo i saznali na kakvom su nebu stajali.

Onaj koji stremi bestrašću i Bogu, smatra potpuno izgubljenim svaki onaj dan u koji ga niko ne bi grdio.

Kao što drveće koje trese vetar pušta svoj koren duboko u zemlju, tako i oni koji se nalaze u poslušnosti stiču jaku i nepokolebljivu dušu.

Ko god je, živeći u bezmolviju, osetio svoju nemoć, pa, došavši u manastir, prodao sebe na poslušnost, progledao je za Hrista bez muke, mada je bio slep.

Drž'te se, drž'te se, i opet kažem: drž'te se, trkači, braćo podvižnici, slušajući onoga premudrog čoveka koji o vama govori: Kao zlato u topionici - ili bolje, u opštežiću - isprobao ih je Gospod, i kao žrtvu paljenicu ih je primio u nedra svoja (Prem.Sol.3,6). [Njemu slava i vlast večna sa bespočetnim Ocem i Duhom Svetim i obožavanim. Amin.]



Stepen po redu jednak broju jevanđelista. Drži se, podvižniče i trči bez straha! Jednom je Jovan stigao pre Petra (up. Jn. 20,4), a ovde je poslušnost stavljena ispred pokajanja. Apostol koji prvi stiže do groba Hristova predstavlja poslušnost, a drugi - pokajanje.


14 tra 2013 15:39
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Sv. Jovan (Ivan) Lestvičnik Lestvica
NAPOMENE:

1.Poslušnost bez koje niko neće videti Gospoda: Treba ispitati, kaže Ilija Kritski, kako to da bez poslušnosti niko neće videti Boga. Šta? Zar Marija Egipćanka, i neki drugi koji nikome nisu bili potčinjeni, neće videti Gospoda? Mislimo da Lestvičnik ne govori samo o telesnoj poslušnosti, nego i o poslušnosti duhovnoj. Jer, nećemo naći nijednoga svetog koji nije pokorio telo duhu. Iz toga jasno proizlazi da Gospoda neće videti niko ko uz telesnu poslušnost ne sprovodi i ovu poslušnost (tela duhu). Mnogi koji se pokoravaju svojim telesnim očevima žive kao robovi slasti, pa im takva poslušnost ništa ne koristi (Shol. 14, col.732 D).

2.To je verovatno jedan manastir u Tivaidi, blizu Aleksandrije (tačnije rečeno, u predgrađu Aleksandrije zvanom Kanop, danas Abukir). Na osnovu podataka iz Lestvice moglo bi se zaključiti da je taj manastir imao pod sobom još dve obitelji: lavru, uređenu za bezmolvnike, i manastir pokajnika, koji se u Lestvici naziva Tamnica. U Kanopu je stvarno postojao manastir, koji spominje i blaženi Jeronim u svome predgovoru Pravilima svetog Pahomija Velikog, i koji se prema tim podacima nazivao Metanija (Pokajanje) (up. Tganzl. lat. Reg. Scti Rashomii, Rgaef., 1, MRL. 23,65). Ukoliko je Tamnica (Filaki) zaista taj manastir u Kanopu, o kome je blaženi Jeronim slušao od jednog svetog prezvitera iz Aleksandrije, Siluana, onda je ona vrlo starog datuma. To znači da je ta neobična obitelj postojala bar dve stotine godina pre no što ju je Lestvičnik posetio.

3.Trpeći sačekah Gospoda i obrati pažnju na mene i usliši molitvu moju (Ps.39,1).

4.U vojsci prvomučenika: Matija Rader shvata tu reč kao nadimak prvog hrišćanskog mučenika, svetog arhiđakona Stefana (up. sol. 710 S: in Stephani protomartyris exercitu meres). Isto tako i pomenuti ruski prevod (str. 63, t. 68). U italijanskom salezijanskom izdanju, izraz je shvaćen kao da se odnosi na samoga Hrista: Stupaj napred kao i učenici Hristovi, koji nisu bili usamljenici, već življahu u zajednici (I, 165, nota 3).

5.Kao Marija sinagogu: uz ono što je rečeno u so1. 700, to je sve što Lestvičnik kaže o Presvetoj Bogorodici. Ovde se misli na Vavedenje, tj. unošenje male Djeve Marije u jevrejski hram.

6.Ako večito moraš prizivati um k sebi: verovatno je smisao ovaj: nemoj se plašiti ni podavati očajanju ako ti misli odlutaju pa se opet vrate; brini se tek ako ti je um stalno odsutan, i to po sopstvenom interesovanju za zemaljske stvari.

7.Veliki Kasijan: to je sveti Jovan Kasijan (+ oko 435), znameniti podvižnik i hrišćanski pisac. Ne zna se odakle je ni kada se rodio, ali je poznato da je živeo asketski u jednom manastiru kraj Vitlejema (Palestina). Obilazio je egipatske manastire, a u Carigradu ga sveti Jovan Zlatousti rukopolaže za đakona. Posle smrti Zlatoustog odlazi na Zapad, i nastanjuje se u južnoj Galiji, gde osniva dva manastira (okolina Masilije = Marselja). Pisao je dogmatska i asketska dela, među kojima i Collationes Patrum in Scythica eremo. U tome spisu on veli da se istinsko rasuđivanje stiče samo istinskim smirenjem, a prvi njegov znak jeste potpuno ispovedanje duhovniku, dakle i ispovedanje pomisli (up. Soll. II, 12, Migne, R. L., 49,542 AV).

8.Slavni Jovan Savait: Poznati svetitelj, rođen 454. god. u Nikopolju Jermenskom, u porodici jednog vojvode, Hrišćanina. U osamnaestoj godini postaje monah, ubrzo zatim i iguman jednoga malog bratstva, a u dvadeset osmoj godini života hirotonisan je za episkopa Kolonije, maloga grada u vizantijskoj Jermeniji. Na katedri ostaje punih deset godina, ali ga teško stanje u Crkvi pobudi da napusti Koloniju i ode u Jerusalim, inkognito, kao prosjak. Konačno se smesti u lavru prepodobnog Save Osvećenog, koji je tada još bio živ. Vršio je poslušno sve manastirske poslove, a kada otkriju ko je, povuče se u keliju, te ostatak života provede u potpunom bezmolviju, zbog čega se još zove i sveti Jovan Ćutljivi. Umro je 558. godine (up. Žitije 3. decembra).

9.Ilija Kritski daje alegorijsko tumačenje ovih predmeta. Carski steg je simvol krštenja ili pokajanja, koje isprljanoga čoveka čini ponovo čistim; štit - bekstvo od sveta praćeno bespristrašćem; bodež - poverenje u pastira; mač - odricanje od želja; luk - molitva, kojom se demoni obaraju; vojnička uniforma - ogrtač vrlina (Shol. 93, sol. 760).

10.Svakako misli na bunu Korejevu protiv Mojsija (up. Broj.16). Bog kažnjava u stvari strože za greh prema Mojsiju, nego za greh prema sebi (up. Izl.32).


14 tra 2013 15:43
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Sv. Jovan (Ivan) Lestvičnik Lestvica
Pouka V

O BRIŽLjIVOM I ISTINSKOM POKAJANjU,
O ŽIVOTU SVETIH OSUĐENIKA I O TAMNICI[
[1]



(764) Pokajanje je obnova krštenja. Pokajanje je zavet s Bogom da će se voditi jedan novi život. Pokajanje je izvor smirenosti. Pokajanje je neopozivo odricanje od svake želje za telesnim dobrima. Pokajanje je samosudna misao i briga o sebi bez brige o spoljnim stvarima. Pokajanje je kćer nade, i poricanje beznadežnosti. Pokajnik je osuđenik koji nije lišen časti. Pokajanje je pomirenje s Gospodom putem vršenja dobrih dela, suprotnih pređašnjim gresima. Pokajanje je očišćenje savesti. Pokajanje je dobrovoljno trpljenje svih muka. Pokajnik je čovek koji samome sebi izriče kaznu. Pokajanje je jako iznuravanje stomaka i šibanje duše silnim osećanjem.

Skupite se i priđite, dođite i čujte, i reći ću vam nešto! Svi vi koji ste Boga naljutili, skupite se i vidite šta mi je Bog pokazao radi nazidanja duše moje! Na prvo mesto stavićemo izlaganje o prezrenim podvižnicima, dostojnim svakog poštovanja. Čujmo, zapamtimo i učinimo ono što ti ljudi čine, svi mi koji smo god pali u kakav neprikladan greh. Ustanite i stojte, vi koji ste oboreni gresima. Obratite pažnju, braćo moja, na ovu moju pouku. Nagnite uho svoje, vi koji hoćete da se ponovo pomirite s Bogom istinskim obraćanjem.

Mnogo sam slušao o jednom uzvišenom i neobičnom podvigu i smirenju onih što žive u posebnom manastiru, zvanom Tamnica, koji se nalazio pod upravom pomenutog onog svetilnika nad svim svetilima. I dok sam se još nalazio u njegovom manastiru, zamolih pravednika za odobrenje da posetim tu izdvojenu obitelj. Ne želeći ničim da rastuži moju nemoćnu dušu, veliki mi dade dozvolu.

Kada sam prispeo u manastir pokajnika, tj. pravu zemlju (765) plačućih, video sam zaista (ako nije drsko reći) ono što oko nemarna čoveka ne vide, i uho lakomislenoga ne primi, i na srce lenoga ne dođe (up. 1.Kor.2,9) - dela i reči koji su u stanju da pobede čak i samoga Boga, život i podvige koji smesta izazivaju Božije čovekoljublje.

Među tim krivcima bez krivice, video sam neke kako po svu noć, do ranog jutra, stoje pod vedrim nebom, ne pomerajući noge. San ih snagom prirode žalosno obara, ali oni i pored toga ne daju sebi ni najmanjeg odmora, nego prekorevaju sami sebe i rasanjuju se uvredama i grdnjom. Drugi su ukočeno gledali u nebo, i uz ridanje i vapaje odande dozivali pomoć. Neki su stajali na molitvi, vezavši sebi ruke na leđima kao da su osuđenici, smračena pogleda uprtog u zemlju, smatrajući se nedostojnima da gledaju u nebo, niti da kažu štogod, niti da puste glasa od sebe, niti da se mole Bogu.


15 tra 2013 10:18
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Sv. Jovan (Ivan) Lestvičnik Lestvica
Veoma mučeni svojim tužnim mislima i grižom savesti, ne nalazeći ni kako ili odakle da počnu molitvu, oni su, ispunjeni mrakom i tananim očajanjem, samo zbunjenu dušu i zanemeli um predstavljali Bogu. Neki su sedeli na zemlji, na vreći i pepelu, sakrivajući lice među kolena, i udarajući čelom o tle. Drugi su se stalno tukli u prsa, pozivajući svoju dušu i svoj raniji život da se vrate.

Jedni su među njima natapali zemlju suzama. A drugi su, ne mogavši ni da plaču, sami sebe tukli. Jedni su naricali nad svojom dušom kao da je mrtva, ne mogući da podnesu patnju u svome srcu. Drugi bi u sebi zaurlali, ali im se glas zamrzavao na usnama. Ponekad bi, kada se već ne bi mogli savaladati, iznenada kriknuli.

Video sam tamo neke koji su od silne tuge bili kao van sebe, neke koji su postali gluhi i nemi od svoje nesreće, potpuno smračeni i kao neosetljivi za sve što se odnosi na ovaj život. Oni su umom sišli u bezdan smirenja i ognjem svoga bola isušili suze u svojim očima. Drugi su sedeli zamišljeni, saginjući se k zemlji i klimajući stalno glavom, te kao lavovi rikali iz dubine srca i noktima grebli tle pod sobom.

Neki su među njima, puni nade, tražili i molili za potpuni oproštaj; a drugi su se u svome beskrajnom smirenju smatrali nedostojnima oproštaja, i govorili s tugom da se ne mogu opravdati pred Bogom. Neki su, pak, preklinjali (768) Gospoda da ovde budu kažnjeni a tamo pomilovani; drugi su, mučeni teškom grižom savesti, od svega srca molili Gospoda da ih ne kazni, ali da ih ni Carstva ne udostoji, govoreći: "To bi nam bilo dovoljno" [2].

Video sam tamo duše toliko ponizne i skrušene, i tako pritisnute težinom grehovnog bremena, da bi i sam kamen mogli raznežiti svojim rečima i vapajima upućenim Bogu. Jer, ležeći ničice na zemlji, oni govorahu: "Znamo, znamo da smo zaslužili svaku kaznu i muku, i to je pravedno: čak i kada bismo svu vaseljenu pozvali da plače s nama, ne bismo imali dovoljno da otplatimo naše ogromne dugove. No, samo jedno tražimo, samo jedno molimo i preklinjemo: Da nas u jarosti svojoj ne okriviš, niti da nas u gnevu svom kazniš (Ps.6,2)! Za nas je dovoljno da se oslobodimo od velike Tvoje pretnje i tajnih muka koje se ne mogu imenovati. Tražiti potpuni oproštaj - ne usuđujemo se. Kako bismo i mogli da ga tražimo, kad ne održasmo svoje obećanje, već ga narušismo i pored toga što smo već osetili Tvoje čovekoljublje i dobili oproštaj za svoje grehe?!"


15 tra 2013 10:21
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Sv. Jovan (Ivan) Lestvičnik Lestvica
Tamo se moglo videti praktično ostvarenje Davidovih reči: mogli su se videti namučeni ljudi, savijeni do kraja svog života, koji po ceo dan idu tužni (up. Ps.37,7), sa usmrdelim i zagnojenim ranama po telu, za koje se i ne brinu; ljudi koji zaboravljaju da jedu hleb svoj, a vodu sa suzama piju pomešanu, te prah i pepeo umesto hleba jedu; ljudi kojima je koža prilepljena uz kost, isušeni kao seno (Ps.101,5; 10; 12).

Među njima se ništa drugo nije moglo čuti osim: "Jao, jao! Avaj, avaj! Pravo je, pravo! Poštedi, poštedi, Gospode!" Neki govorahu: "Smiluj se, smiluj!", a drugi još žalosnije: "Oprosti, Gospode, oprosti ako je moguće!" Među njima su se mogli videti jezici zapaljeni i isplaženi kao u pasa. Jedni su kažnjavali sebe vrućinom, a drugi hladnoćom. Neki bi okusili malo vode pa odmah prestajali da piju, tek da ne umru od žeđi; drugi bi okusili malo hleba, pa bi ga rukom bacali daleko od sebe, govoreći da su nedostojni ljudske hrane, pošto su činili stvari koje čine životinje.

Gde bi se kod njih mogao primetiti smeh, gde praznoslovlje, gde ljutina, gde gnev? (Oni nisu znali da gnev uopšte i postoji u ljudima, budući da je plač u njima potpuno uništio svako osećanje ljutnje). Gde se kod njih moglo primetiti odgovaranje, gde praznik, gde bestidan jezik, gde negovanje tela, gde makar trag slavoljublja, gde računanje na raskoš, gde pomisao na vino, gde kušanje voća, gde spremanje hrane, gde naslađivanje grla? Briga o svemu tome u sadašnjem životu iz njih je potpuno iščezla.

Gde bi se među njima moglo sresti staranje o bilo čemu zemaljskom, gde osuđivanje bilo kog čoveka? Nigde! Takve stalno bejahu njihove reči i vapaji Gospodu. Jedni se snažno lupahu u grudi, kao da stoje pred nebeskim dverima, i govorahu Bogu: "Otvori nam, Sudijo, otvori nam, jer smo ih gresima zatvorili pred sobom! Otvori nam!" A drugi govorahu: Pokaži nam lice svoje i bićemo spaseni (Ps.79,20). Drugi, opet: Pokaži se nesrećnima što sede u tami i senci smrti (Lk.1,79). Neki, pak: Neka nas što pre sustignu milosti Tvoje, Gospode, jer smo izgubljeni i očajni, i osirotesmo veoma (Ps.78,8).


15 tra 2013 10:22
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Sv. Jovan (Ivan) Lestvičnik Lestvica
Jedni govorahu: "Hoće li nam se uopšte Gospod pokazati?" A drugi: Da li pređe duša naša nemirnu vodu grehova (Ps. 123,5). Neki, opet: "Hoće li se Gospod najzad smilovati na nas? Hoćemo li ga čuti gde kaže nama koji smo sputani vezama nerazrešivim: "Iziđite!" - i onima u adu pokajanja: "Oprošteno vam je?!" Da li je jauk naš dospeo do ušiju Gospodnjih?" Svi su oni večito imali pred očima smrt, i govorili: "Šta će biti s nama? Kakva će biti presuda? Kakav će nam kraj biti? Hoće li nas pozvati natrag? Ima li oproštaja za mračne, jadne, osuđene? Da li je moljenje naše stiglo pred Gospoda, ili je, po pravdi, odbijeno, na naše poniženje i sramotu? Ako li je stiglo, koliko ga je blagonaklonim učinilo, s kakvim uspehom, s kolikom korišću, s kakvim dejstvom? Jer, ono od nečistih usta i telesa bi upućeno, i nema veliku vrednost. Da li je u potpunosti, ili samo delimično, umirilo Sudiju, makar za polovinu [našega duga]? Jer, zaista su velike te rane, i njihovo lečenje iziskuje mnogo znoja i truda. Da li nam se približiše čuvari naši [tj. anđeli], ili se još nalaze daleko od nas? Jer, dok nam se oni ne približe svaki je naš trud beskoristan i uzaludan. Molitva naša nema snage da se slobodno obrati Bogu, niti krila čistote na kojima bi uzletela ka Gospodu, sem ako se anđeli naši ne približe k nama, ne uzmu je i ne prinesu Gospodu". Ponavljajući često ove reči, govorili su sa nedoumicom jedan drugome: "Da li uopšte napredujemo, braćo, dobijamo li ono što tražimo, prima li nas Gospod, otvara li nam dveri milosrđa?" A drugi su na to odgovarali: "Ko zna (kao što rekoše braća naša Ninevljani), neće li se još predomisliti Gospod (Jona 3,9), i izbaviti nas makar od one najveće kazne! Mi ćemo, u svakom slučaju, učiniti što je do nas. I ako otvori - dobro je i lepo! Ako ne - neka je i tada blagosloven Gospod Bog, koji ih je pred nama pravedno zatvorio! Ipak, nastavićemo da kucamo i dalje, do kraja života svog. Možda će nam otvoriti zbog velike naše drskosti".

Zato su i podstrekavali jedan drugoga, govoreći: "Potrčimo, braćo, potrčimo! Potrebno je da trčimo, jer zaostadosmo za lepim našim društvom. Trčimo ne štedeći ovo prljavo i slabo telo, nego ga umrtvimo kao što i ono nas ubi, kako su činili i oni blaženi krivci koji su pre nas bili ovde".


15 tra 2013 10:23
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Sv. Jovan (Ivan) Lestvičnik Lestvica
(772) Kod njih su se mogla videti kolena usahnula od mnogobrojnih metanija; oči zamagljene i upale negde u dubinu lobanje, bez trepavica; obrazi izranavljeni i upaljeni od obilnog prolivanja vrelih suza; lica uvenula i bleda, koja se ni po čemu ne razlikuju od mrtvaca; prsa bolna od udaraca u grudi. Gde tamo beše spremanje postelje, gde čišćenje ili krpljenje odeće? U svih je odeća bila pocepana i prljava, pokrivena vašima. Šta je prema tome stradanje besomučenih, šta patnja onih koji nad mrtvima plaču, šta muke onih koji se nalaze u progonstvu, ili onih što su osuđeni zbog ubistva? Zaista, prinudno mučenje i kazna svih tih ljudi nije ništa prema dobrovoljnom stradanju ovih svetih pokajnika.

I nemojte pomisliti da pričamo bajke, molim vas, braćo! Često su molili onog velikog sudiju (mislim pastira, tog anđela među ljudima) i ubeđivali ga da im stavi gvožđe i okove na ruke i na vrat, a noge da im sapne u klade kao kažnjenim robovima, i da ih ne oslobodi sve dok ih grob ne primi. Uostalom, neki ni grob nisu hteli.

Ne, ne mogu da zatajim ni ovo zaista dostojno smilovanja smirenje tih blaženih ljudi, i njihovu skrušenu ljubav i pokajanje: kada je neko od tih divnih građana zemlje pokajanja imao da ide Gospodu, kako bi se pojavio na Njegovom nepodmitljivom Sudu, i kada bi osetio da mu se bliži kraj, preko nastojatelja bi molio i zaklinjao velikog avu (tj. oca) da ga ne udostoji ljudskoga groba, već da ga kao mrcinu baci u reku ili u polje, zverima. Svetilnik rasuđivanja bi to često i uslišio, zapovedivši da ih iznesu bez ikakvog opela ili počasti.

No, kakav se strašan i žalostan prizor ukazivao pri njihovom poslednjem času! Jer, kada bi osuđenici osetili da se neko od njih pre ostalih sprema da umre, okruživali bi ga dok je još pri svesti, pa bi gorko plačući na najžalosniji način i tužnim glasom, klimajući glavom, zapitkivali umirućeg. Plamteći saosećanjem k njemu, govorahu: "Šta je, brate i saosuđeniče? Kako je? Šta kažeš? Čemu se nadaš? Šta misliš? Jesi li postigao ono što si sa mukom tražio, ili ne? Jesi li otvorio vrata milosrđa, ili si još kriv? Jesi li postigao cilj, ili ne? Da li si primio neku potvrdu o svome spasenju, ili ti je nada još nesigurna? Jesi li dobio slobodu, ili se tvoja misao još koleba i dvoumi? Da li si u srcu osetio neko prosvećenje, ili ti je srce još pokriveno mrakom i sramotom? Da li ti se javio neki glas, koji bi u tebi govorio: Eto, postao si zdrav (Jn.5,14), ili: Opraštaju ti se gresi tvoji (Mt.9,2), ili: Vera tvoja spasla te je (Lk.18,42); ili, pak, i dalje slušaš onaj glas koji govori: Neka se vrate grešnici u (773) ad (Ps.9,18), i: Svežite mu ruke i noge (Mt. 22,13), i: Neka se ukloni bezbožnik, da ne vidi slavu Gospodnju (Is. 26,1)? Šta kažeš, prosto, brate? Reci nam, preklinjemo te, da i mi znamo šta nas čeka! Jer, tvoje je vreme zaključeno, i drugoga već nećeš imati do veka".


15 tra 2013 10:23
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
---------
Post Re: Sv. Jovan (Ivan) Lestvičnik Lestvica
Na to su neki od samrtnika odgovarali: Blagosloven Gospod koji ne odbi molitvu moju i milost svoju od mene. (Ps.65,20). A drugi, opet: Blagosloven Gospod koji nas ne dade kao plen zubima njihovim (Ps.123,6). A neki sa bolom govorahu: "Da li nam duša prođe uskolebanu vodu duhova u vazduhu?" A govorili su tako zato još nisu imali slobodu, nego su izdaleka gledali ono što se zbiva na tom suđenju. A drugi su s još više bola odgovarali i govorili: "Teško duši koja ne sačuva svoj zavet besprekornim. U ovaj, i samo ovaj čas ona će videti šta joj se sprema".

A ja, gledajući i slušajući sve to među njima, umalo da ne padoh u očajanje, poznajući svoju ravnodušnost i poredeći je sa njihovim stradanjem.

Pa, kakvo je još bilo uređenje samoga tog mesta, kakvi uslovi za stanovanje! Sve mračno, sve smradno, sve prljavo i zapušteno! To mesto je s pravom i nazvano Tamnicom i zatvorom za izdržavanje osude. Samim svojim izgledom, ono je najbolji učitelj pokajanja i plača. Ipak, ono što je za druge nezgodno i neprijatno, jeste zgodno i sasvim prihvatljivo za one koji su pali sa visina vrline i duhovnog bogatstva. Jer, kada se liši pređašnje smelosti pred Bogom, kad izgubi nadu da će postići bestrašće i slomije pečat nevinosti, kada dopusti da njena riznica blagodati bude opljačkana i kada se otuđi od božanske utehe, kad zakon Božiji naruši i ugasi lepi plamen duševnih suza - uznemiravana i bolno probadana sećanjem na sve, duša ne samo što se svim srcem predaje spomenutim mukama, nego se trudi da i samu sebe pobožno uništi podvigom, ukoliko se samo u njoj zadržao makar i trag od iskre ljubavi ili straha Gospodnjeg.

Zaista, takvi su bili ovi blaženi. Jer, razmišljajući o tome i sećajući se visine sa koje su pali, oni govorahu: Setimo se starih dana (Ps.142,5) i onog plamena naše revnosti! Drugi su dozivali Boga: Gde su milosti Tvoje negdašnje, Gospode, koje si pokazao duši našoj u istini Tvojoj? Obrati pažnju na poniženje i muku slugu Tvojih (Ps.88, 50, 51); i drugi: Ko će me načiniti onakvim kakav sam bio pre, kada me čuvaše Bog, kada je blistao svećnjak svetlosti Njegove nad glavom srca mog (Jov 29, 2)?

I kako bi im u sećanje dolazile njihove pređašnje vrline, tako bi počinjali plakati kao mala deca, (776) i govoriti: "Gde je čistota molitve, gde njena smelost, gde su slatke suze namesto gorkih, gde nada savršene nevinosti i očišćenja, gde očekivanje blaženog bestrašća, gde poverenje u pastira, gde blagotvorno dejstvo njegove molitve u nama? Sve to propade, i kao da nikad nije postojalo - iščeze; kao da ga nikad nije ni bilo - prođe i nestade!..." Govoreći tako i plačući, neki se moljahu da polude; drugi preklinjahu Gospoda da ih spopadne sveta bolest [tj. padavica]; neki su želeli da budu lišeni vida te da tako izazovu sažaljenje kod ljudi; a drugi, da postanu oduzeti, samo da ne budu podvrgnuti večnim mukama. A ja, o prijatelji moji, zaboravih na sebe gledajući njihov plač. Bio sam sav van sebe, ne mogući da se uzdržim.


15 tra 2013 10:24
Profil Pošalji e-mail
Prikaži postove “stare”:  Redanje  
Započni novu temu Odgovori  [ 211 post(ov)a ]  Stranica Prethodna  1 ... 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9 ... 22  Sljedeća


Online

Trenutno korisnika/ca: / i 1 gost.


Ne možeš započinjati nove teme.
Ne možeš odgovarati na postove.
Ne možeš uređivati svoje postove.
Ne možeš izbrisati svoje postove.
Ne možeš postati privitke.

Forum(o)Bir:  
cron