Sada je: 21 stu 2018 05:55.





Započni novu temu Odgovori  [ 211 post(ov)a ]  Stranica Prethodna  1 ... 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10 ... 22  Sljedeća
 Sv. Jovan (Ivan) Lestvičnik Lestvica 
Autor/ica Poruka
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Sv. Jovan (Ivan) Lestvičnik Lestvica
No, da se vratimo na stvar!

Pošto sam, dakle, proveo u Tamnici oko trideset dana, i ne mogavši više da izdržim, vratih se u veliko opštežiće, velikome ocu. A on, svemudri, videvši da sam se sav promenio, kao da nisam pri sebi, oseti u čemu je razlog moje promene, i reče: "Šta je, oče Jovane? Jesi li video podvige tih jadnika?" A ja rekoh: "Video sam, oče, i zadivio sam se, pa sam odao priznanje palim i plačućima više nego onima koji nisu pali i ne plaču nad sobom. Jer, kroz svoj pad oni vaskrnuše takvim vaskrsenjem, da im nikakva opasnost više ne preti". A on reče: "Zaista je tako", pa mi nelažnim ustima svojim ispriča sledeće:

"Pre deset godina,- kaže,- imao sam ovde brata veoma revnosna i vredna, i to tako revnosna, da sam, videći ga kako gori duhom, drhtao u strahu od zavisti đavola, tj. da se u svome brzom napredovanju nekako ne spotakne o kamen, što se često događa onima koji žurno koračaju. Tako se i dogodilo. Kasno uveče, dolazi on k meni i pokazuje obnaženu ranu. Veoma uznemiren, tražeći lek, moli da mu se rana spali. Videći da lekar hoće da primeni ne sasvim oštar zahvat, jer beše dostojan samilosti, on se baci na zemlju, uhvati se za noge lekara, zali ih obilnim suzama i zatraži da bude osuđen na Tamnicu, koju si video: "Nemoguće mi je,- jaukaše on,- da ne odem tamo!" Najzad i uspeva da ubedi lekara da svoje milosrđe pretvori u strogost, što se od obolelih zaista retko može očekivati. On odmah hita ka tim pokajnicima i postaje njihov drug i sapatnik. Ranjen u srce tugom ljubavi Božije, kao mačem, osmog dana ode ka Gospodu, tražeći da ga ne sahranjuju. No, ja ga prenesoh ovamo i sahranih ga sa ocima kao dostojnog takve počasti. Jer, pošto je izdržao nedelju dana kao rob, on je osmog dana bio razrešen kao slobodan. A neko je tačno doznao da se on od prljavih i bednih mojih nogu nije podigao pre no što je Boga umilostivio. Nije ni čudo: primivši u srce veru one bludnice (up. Lk.7,36 i d.), on sa istim takvim pouzdanjem obli (777) suzama moje smirene noge. Sve je moguće onome koji veruje, rekao je Gospod (Mk.9,23). Ja sam video nečiste duše koje su prosto pomahnitale od telesnih požuda; pokajavši se, one su svoju nečistu ljubav pretvorile u strasnu ljubav prema Gospodu, i ne mareći više ni za kakav strah, nenasito se predale ljubavi Božijoj. Zbog toga i Gospod ne kaže da se celomudrena bludnica plašila, već da je volela mnogo (Lk.7,47), te da je zato i bila u stanju da ljubavlju lako odbije ljubav".

Znam, braćo moja divna, da će podvizi o kojima sam pripovedao jednima izgledati neverovatni, drugima takvi da prevazilaze nadu, trećima, opet, da bacaju u očajanje. No, hrabar čovek, kada čuje za takve podvige, dirnut u srce, ustaje i odlazi sa strelom plamene revnosti u duši. Onaj koji je slabiji od njega, upoznaje svoju nemoć, i prekorevajući samoga sebe odmah stiče smirenoumlje, te polazi za prvim, samo ne znam da li ga može i stići. A čovek len neka se i ne dotiče toga što je ovde izneto, da ne bi pao u očajanje i upropastio i ono što čini. Jer, tada bi se na njemu ispunila jevanđelska izreka: Od onoga koji nema revnosti, i što ima uzeće se od njega (Mt.25, 29).


15 tra 2013 10:24
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Sv. Jovan (Ivan) Lestvičnik Lestvica
Kada padnemo u jamu bezakonja, mi se ne možemo izvući na drugi način do da se spustimo u dubinu pokajničke smirenosti. Jedna je stvar setno smirenje pokajnika; drugo je griža savesti onih koji još greše; a drugo je, opet, blažena i bogata smirenost koja po dejstvu Božijem ulazi u savršene. Mi nećemo ni pokušavati da rečima objasnimo u čemu je suština ove treće vrste smirenja, jer bismo se samo uzalud trudili. Znak druge vrste smirenja jeste svecelo trpljenje sramote. Navika često tiranski muči i one koji plaču zbog svojih grehova.

Nije ni čudo: nauka o Sudu i padu je veoma tajanstvena. Nijedna duša nije u stanju da shvati kakvi se gresi događaju s nama zbog našeg nehata, kakvi po promisliteljskom božanskom napuštanju, a kakvi zbog toga što se Bog od nas odvraća. Uostalom, neko mi je i to pričao: kada nam se to desi po promislu Božijem, brzo se spasavamo od nevolje. Onaj, naime, koji je dopustio da padnemo, ne dozvoljava da dugo budemo obuzeti time. Ako smo pali u greh, onda pre svega treba da se borimo protiv demona tuge. Jer, dolazeći pred nas za vreme molitve naše i podsećajući nas na raniju slobodu pred Bogom, on hoće da nas odvrati od moljenja.

Nemoj se plašiti ni kada svaki dan padaš, i nemoj prestati da se moliš, već stoj hrabro. Anđeo koji te čuva, bez sumnje, odaće priznanje tvome trpljenju. Dok je još sveža i zapaljenja, rana se lako leči; no zastarele, nelečene i zapuštene rane se teško leče: da bi se iscelile, potrebno je već mnogo rada i svestranog zauzimanja lekara. Mnoge rane s vremenom postaju i neizlečive. Ali, Bogu je sve moguće (up. Mt.19,26). Pre nego što padnemo u greh, demoni nam govore da (780) je Bog čovekoljubiv. A pošto padnemo, oni ga predstavljaju prestrogim. Ne veruj onome koji ti po padu tvome govori o tvome grehu kao o maloj pogreški: "Samo to i to nemoj ti da učiniš, a ovo - pa to nije ništa!" Često su, naime, i mali pokloni veliki gnev sudije stišavali.

Čovek koji istinski polaže računa svojoj savesti, smatra izgubljenim svaki onaj dan u koji nije plakao, makar učinio tog dana ne znam kakva dobra dela.

Neka niko od onih što plaču ne očekuje da će u času svoje smrti dobiti potvrdu o tome da mu je oprošteno: ono što nije jasno, nije ni sigurno. Oslobodi me straha dokazom da mi je oprošteno, da se odmorim pre no što odem odavde bez potvrde da mi je oprošteno (Ps.38,14).


15 tra 2013 10:25
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Sv. Jovan (Ivan) Lestvičnik Lestvica
Gde je Duh Gospodnji, tamo se raskidaju okovi. Gde je najdublja smirenost - i tamo se okovi raskidaju. A onaj koji je i bez jednog i bez drugog, neka se ne vara: okovan je!

Oni koji žive u svetu, ne dobijaju takve potvrde. Naročito ne onu prvu. Uostalom, oni koji čine milostinju će u času svog odlaska iz ovog sveta saznati kolika im je korist od nje.

Onaj koji plače nad sobom, ne vidi plač, i pad, i grižu savesti kod drugog. Pas koga ujede zver, još više se na nju razjari i od bola što ga oseća u rani laje bez prestanka.

Pazimo da savest naša nije prestala da nas grize usled toga što se, na izvestan način, umorila, a ne usled čistote naše. Znak razrešenja od greha je u tome što čovek uvek smatra sebe dužnikom.

Nema ničeg ravnog Božijoj milosti. Nema ničega većeg od nje. Zato onaj koji očajava - vrši samoubistvo.

Znak prilježnog pokajanja je u tome što čovek smatra da zaslužuje svaku vidljivu i nevidljivu nevolju koja mu se dogodi, pa čak i nešto teže.

Pošto je video Boga u kupini, Mojsije se ponovo vratio u Egipat, tj. u sumrak, da pravi crep, možda duhovnog faraona. Ali, opet se vraća kupini, i ne samo kupini nego i Gori. Ko razume ovu pouku, nikada ne očajava zbog sebe. Veliki Jov pada u bedu, no zatim postaje dvostruko bogatiji nego pre.

Padovi lenjivih posle stupanja u monaštvo jesu vrlo teški, jer im oduzimaju nadu da će dostići bestrašće i usađuju u njih misao da je za blaženstvo dovoljno tek ustati iz jame. Pazi, mi se nikako ne vraćamo onim putem kojim smo zalutali, nego drugim, kraćim.

Video sam dvojicu monaha koji su na isti način i u isto vreme gredili ka Gospodu. Jedan je od njih bio star, i prednjačio u podvizima. Drugi je bio učenik. Pa ipak, učenik pretrča stazu brže od starca i stiže prvi do grobnice smirenja (Jn.20, 4).

Svi, a naročito pali u greh, treba da pazimo da nam se u srce ne uvuče bolest bezbožnog Origena [3]. Njegovo pogano učenje o Božijem čovekoljublju veoma je prihvatljivo za ljude koji vole uživanja. U pouci mojoj, a najviše u pokajanju mome, razgoreva se oganj molitve, koji spaljuje šumu greha (Ps.38,4). Neka ti obeležje, obrazac, uzor i primer pokajanja budu gore spomenuti sveti osuđenici pa ti celoga života neće biti potrebna nikakva knjiga, dok te ne (781) obasja Hristos, Sin Božiji i Bog, u vaskrsenju istinskog pokajanja. Amin.



Na petu stepenicu popeo si se, pokajniče, jer si pokajanjem očistio pet čula. Preuzimanjem na sebe dobrovoljnih muka, izbegao si večne muke.


Zadnja izmjena: O.Goran; 15 tra 2013 10:29; ukupno mijenjano 2 put/a.

15 tra 2013 10:26
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Sv. Jovan (Ivan) Lestvičnik Lestvica
NAPOMENE:

1.Tamnica: o identitetu toga manastira up. Pouku IV, primedbu 2). Sa svojim površnim i bledim osećanjem greha, savremeni čovek nije u stanju da shvati natčovečanske podvige čudnih pokajnika Tamnice. Međutim, objašnjenje leži upravo u tome: u potpuno bogočežnjivoj savesti, svaki greh postaje užasna stvarnost bogoostavljenosti. I nikakav podvig više nije težak ako se njime vaspostavlja jedinstvo sa Bogom, narušeno grehom. U tome svom beskrajno snažnom osećanju grešnosti, u toj svojoj neutoljivoj žudnji za svetim, božanski lepim životom duha, tivaidski pokajnik je velika opomena laodikijski mlakome Hrišćaninu, a posebno monahu XX veka. Treba se ozbiljno zamisliti nad tim

2.Da ih ne kazni, ali da ih ni Carstva ne udostoji: u svome bezmernom Širenju, kanopski pokajnik kao da previđa jednu duhovnu činjenicu: ko je van Carstva, nalazi se u mukama, jer nema sredine između vrline i zla (up. Shol. 7, sol. 784 D).

3.Bolest bezbožnog Origena: Origen (185-254), veliki pisac, rodom Egipćanin, učenik Pantena i Klimenta Aleksandrijskog. Veoma darovit iz malena, Origen još u ranoj mladosti drži predavanja u aleksandrijskoj katihetskoj školi, a zatim u Kesariji Palestinskoj. Bio je pod jakim uticajem neoplatonizma i klasične filosofije uopšte, te je zastupao izvesne stvavove koje je Crkva kasnije proglasila za jeres i osudila (konačno na V Vaseljenskom saboru, 553, što potvrđuju i sledeći vaseljenski sabori). Naročito je poznato njegovo učenje o apokatastazi, tj. o uspostavljanju prvobitnog stanja, prema kome svet nužno prolazi kroz zlo kao privremenu fazu svog večito kružnog kretanja. Sada zao, sav svet će ponovo postati dobar, Čak će i zli dusi, a kamoli tek zli ljudi, biti vraćeni u jedinstvo sa Bogom i tako spaseni, po nužnosti samoga kružnog kretanja kozmosa. Otuda je ovo učenje moglo poslužiti kao izgovor za život u gresima i nepokajanju, pa su mu zato najveći protivnici i bili monasi, kao god što su mu monasi bivali i najvatreniji pobornici. U Egiptu i na Sinaju, borba oko Origenovih ideja između origenista i protivorigenista bila je veoma žestoka, dostigavši svoj vrhunac sa proterivanjem origenističkih monaha iz Egipta, 401. godine


15 tra 2013 10:27
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Sv. Jovan (Ivan) Lestvičnik Lestvica
Pouka VI

O SEĆANjU NA SMRT


(793) Svakoj reči prethodi misao. A sećanje na smrt i na grehe prethodi plaču i ridanju. Stoga sećanje na smrt prema logičkom redu i stavljamo na ovo mesto.

Sećanje na smrt jeste svakodnevna smrt; sećanje na kraj života - neprestano uzdisanje.

Strah od smrti jeste svojstvo prirode, koje proizlazi od neposlušnosti, a drhtanje pred smrću jeste znak neokajanih grehova. Hristos se plaši smrti, ali ne drhti, da jasno ispolji svojstva dve prirode [1].

Kao što je hleb potrebniji od svake druge hrane, tako je i sećanje na smrt potrebnije od svakoga drugog podviga. Sećanje na smrt podstiče monahe koji žive u zajednici na trud i duboko razmišljanje, pa štaviše i na radosno podnošenje uvreda. A kod onih koji žive u bezmolviju, ono dovodi do prestanka brige o bilo čemu zemaljskom, do neprekidne molitve i čuvanja uma. Te vrline su i mati i kći sećanja na smrt.

Kao što se kalaj razlikuje od srebra, iako na izgled liči na njega [2], tako je i razlika između prirodnog i protivprirodnog straha od smrti jasna i očevidna za one koji umeju da rasuđuju.

Prvi znak da se čovek u dubini duše seća smrti, jeste hotimično nepristrašće prema svemu što je stvoreno, i svecelo odricanje od svoje volje. Iskusan je onaj koji svaki dan sa sigurnošću očekuje smrt, a svet je onaj koji je u svakom trenutku želi.

Nije svaka želja smrti dobra. Ima ljudi koje moć navike stalno navodi na greh, pa se mole za smrt po smirenju. A ima ih, dalje, koji više i ne žele da se pokaju (jer misle da im je to nemoguće), te dozivaju smrt iz očajanja. Neki se smrti ne boje zato što u svojoj nadmenosti misle da su postali bestrasni. A ima i takvih ljudi (ukoliko se danas uopšte mogu naći), koji po dejstvu Duha Svetog čeznu za svojom smrću.


18 tra 2013 16:10
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Sv. Jovan (Ivan) Lestvičnik Lestvica
Neki istražuju i postavljaju pitanje, zašto je Bog sakrio od nas trenutak smrti - kada je pomisao na smrt toliko blagotvorna za nas? Oni, međutim, ne znaju da Bog upravo kroz to na čudesan način izvodi naše spasenje. Jer, (796) nijedan čovek kome bi čas smrti za dugo unapred bio poznat, ne bi žurio da primi krštenje ili da se posveti monaškom životu; čitav svoj život provodio bi u bezakonjima, a krštenju i pokajanju bi pristupio tek na samrti.

Kad plačeš, nemoj nikada verovati onom psu koji ti šapuće da je Bog čovekoljubiv (jer je njegov cilj da iščupa iz tebe plač i strah neplašljivi), osim kad vidiš da se rušiš u dubinu očajanja.

Onaj koji hoće stalno da u sebi drži pomisao na smrt i na Sud Božiji, a predaje se brigama i poslovima zemaljskim, liči na čoveka koji bi hteo da pliva a da i ne pokreće ruke.

Delatno sećanje na smrt preseca neuzdržanje u hrani. Ukoliko je ono presečno sa smirenjem, zajedno s njim se odsecaju i druge strasti. Neosetljivost srca oslepljuje um, a velika količina hrane presušuje izvore suza. Žeđ i bdenje pritiskaju srce. Kada je srce potišteno, čitave reke suza naviru iz nas. To što kažem, neprijatno je za proždrljivce, a neverovatno za lenjivce. No, čovek od dela usrdno će to ispitati. Onaj koji je to otkrio na svome ličnom iskustvu, imaće radost. A onaj koji još traži, biće još nesrećniji.

Kao što oci tvrde da savršena ljubav ne može pasti, tako i ja mislim da je savršeno osećanje smrti slobodno od straha.

Mnoge su dejstva delatnog uma: misao ljubavi prema Bogu, sećanje na smrt, sećanje na Boga, sećanje na Carstvo nebesko, na revnost svetih mučenika, sećanje na svudaprisutnost samoga Boga (prema onome: Videh Gospoda pred sobom - Ps.15,8), sećanje na odlazak iz tela, na suđenje, na muke, na presudu. (Počesmo od velikih stvari, a završismo sa onima koje nas sprečavaju da padnemo u greh).

Neki egipatski monah mi je jednom prilikom pričao sledeće: "Kad se sećanje na smrt učvrstilo u osećanju moga srca, hteo sam jednom, osetivši potrebu, da dam izvesnu utehu ovome blatu. Međutim, sećanje na smrt mi je, kao neki sudija, zabranilo da to učinim. I, što je još čudnije, iako sam hteo - nisam ga mogao oterati od sebe!"

Neki drugi monah, koji je stanovao blizu nas na mestu zvanom Tolo, često je od te pomisli dospevao u stanje ekstaze, te su ga braća koja bi se tu zadesila odnosila skoro potpuno obamrlog, kao da je sasvim oduzet ili oboren padavicom.


18 tra 2013 16:11
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Sv. Jovan (Ivan) Lestvičnik Lestvica
Neću propustiti da ti saopštim i povest o jednom bezmolvniku sa gore Horiv[3]. On je ranije stalno živeo u potpunom nehatu, ne brinući se nimalo za dušu svoju. Najzad se razbole, i beše kao mrtav u toku jednoga sata. Došavši k sebi, zamoli sve nas da se odmah udaljimo od njega. I zazidavši vrata na svojoj keliji, provede unutra dvanaest godina, ne progovorivši uopšte ni sa kim ni malu ni veliku (797) reč, i ne okusivši ništa drugo do hleba i vode. Samo je sedeo i sa užasom razmišljao o onome što vide u svojoj ekstazi, ne menjajući uopšte svoj način života pred Gospodom. Stalno je bio kao van sebe, ne prestajući da tiho proliva vrele suze. A kada je trebalo da skonča, mi razvalismo vrata i uđosmo u njegovu keliju. Na mnoge naše molbe, čuli smo od njega samo to, i ništa više: "Oprostite! Nijedan čovek koji je stekao sećanje na smrt, nikada neće biti u stanju da zgreši". A mi se zadivismo, znajući kako je ranije bio nemaran prema svome spasenju, i videći kakav je neočekivani i blaženi preobražaj doživeo. Pošto smo ga sa svima počastima sahranili u groblju koje se nalazi blizu Kastra, potražismo posle izvesnog vremena njegove svete mošti, i ne nađosmo, jer Gospod i time htede da posvedoči njegovo usrdno i pohvalno pokajanje, i da nas pouči da On prima i sve one koji i posle dugotrajnog nemara hoće da se poprave.

Kao što neki zamišljaju bezdan beskonačnim (već na osnovu samog naziva), tako i pomisao na smrt čini da naša čistota i podvig postanu besmrtni. To potvrđuje i prepodobni o kome smo sad govorili. Takvi ljudi neprestano dodaju strah na strah, i ne prestaju s tim sve dok i samim kostima ne ponestane snage.

Treba da znamo da je i sećanje na smrt, kao i svako drugo dobro, dar Božiji. Mi često ostajemo bez suza, opori, čak i kada se nalazimo kraj samih grobova, a veoma često se raznežimo i onda kad nemamo pred sobom takav primer.


18 tra 2013 16:11
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Sv. Jovan (Ivan) Lestvičnik Lestvica
Smrti se seća samo onaj koji je umro za sve što je zemaljsko. A onaj kome je do nečega još stalo, ne može ni da se navikne na misao da mu predstoji smrt, jer svojim željama samoga sebe sputava.

Nemoj hteti da svakog čoveka rečima uveriš u svoju ljubav prema njemu, već bolje traži od Boga da mu On otkrije tvoju ljubav bez reči. Inače, nećeš imati dovoljno vremena i za izjavljivanje ljubavi i za pokajanje.

Ne varaj se, nerazumni podvižniče, misleći da ćeš lako nadoknaditi izgubljeno vreme: ni čitav jedan dan nije ti dovoljan da otplatiš Gospodu ono što si mu samo tog dana zgrešio.

Čoveku je nemoguće, rekao je neko, da pobožno provede današnji dan, ako ne bude mislio da je to poslednji dan njegova života. Zaista je čudno, da su i Jelini izrekli nešto slično, budući da su filosofiju odredili kao razmišljanje o smrti [4].



(800) Šesti stupanj: onaj koji se popeo, nikada više neće zgrešiti. Sećaj se poslednjih trenutaka svojih, i nećeš nikada sagrešiti (Sir.7,36).


18 tra 2013 16:12
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Sv. Jovan (Ivan) Lestvičnik Lestvica
NAPOMENE:

1.Da jasno ispolji svojstva dve prirode: prirode Božanske i prirode čovečanske; kao istiniti čovek, Hristos oseća strah od smrti, ali kao Bog, i kao Bogočovek (usled ipostasnog jedinstva dveju priroda), On ne drhti, tj. ne podaje se osećanju straha i užasa, budući iznad svega toga.

2.Kalaj i srebro: Kalaj (Sn, stannum, kositar), hemijski elemenat pod red. br. 50 u Mendeljejevom sistemu. Jedna od njegovih karakterističnih osobina jeste i to što je na običnoj temperaturi srebrno beo.

3.Horiv: Horiv je planina koja je u geomorfološkoj vezi sa planinom Sinaj, na Sinajskom poluostrvu, mada se Horivom u širem smislu reči naziva i čitav planinski masiv na kome je Sinaj najviši vrh (2602m).

4.Heleni i definicija filosofije: ta definicija nalazi se kod Platona, u dijalogu Fedon, IX, gde se kaže da "svi oni koji na pravi način neguju filosofiju ni za čim drugim ne teže nego da umiru i da budu mrtvi" (prev. M. Đurića, Beograd, 1937,15).


18 tra 2013 16:13
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
---------
Post Re: Sv. Jovan (Ivan) Lestvičnik Lestvica
Pouka VII

O PLAČU KOJI DONOSI RADOST


(801) Plač po Bogu jeste tugovanje duše i raspoloženje u kome bolno srce mahnito traži ono za čime žudi. Ne nalazeći to što traži, ono sa patnjom luta i zbog toga gorko plače. Drugim rečima, plač je za dušu zlatni žalac, koji je stalno opominje i oslobađa od svake privrženosti i strasti, zaboden u srce svetom tugom.

Umilenje je neprestano mučenje savesti, koje unutrašnjim (804) ispovedanjem rashlaćuje vatru srca. Ispovest je samozaborav prirode, kao što neko zaboravi da jede hleb svoj (up. Ps.101, 5). Pokajanje je lako odricanje od svakog telesnog zadovoljstva.

Svojstvo onih koji u blaženom plaču još napreduju jeste uzdržanje i ćutanje usta; onih koji su već napredovali - bezgnevlje i nepamćenje zla; a savršenih - smirenoumlje, žeđ za ponižavanjem, dobrovoljna glad za nevoljnim mukama, neosuđivanje onih koji greše, natprirodna samilost. Dok se prvima mora dati odobrenje, drugi su za svaku pohvalu. Oni, pak, koji su gladni muka i žedni poniženja jesu blaženi, jer će se nasititi hranom koje nikada nije dosta.

Ako si dostigao plač, potrudi se svom snagom da ga sačuvaš. On se vrlo lako gubi pre nego što se u potpunosti ne usvoji. Kao što se vosak topi na plamenu, tako i njega lako upropašćuju nemir, telesne brige i razuzdanost, a naročito mnogogovorljivost i smehotvorstvo.

Izvor suza posle krštenja veći je i od krštenja, ma koliko ove reči, donekle, izgledale i drske. Krštenje nas čisti od onih grehova koji su se dogodili pre krštenja, a suze nas čiste od onoga što smo posle krštenja učinili. Ono smo primili kao deca, i svi smo ga oskrnavili. A suzama i samo krštenje ponovo čistimo. I da čovekoljublje Božije nije ljudima darovalo suze, stvarno bi bili retki, i teško da bi se i mogli naći, oni koji se spasavaju.


18 tra 2013 16:14
Profil Pošalji e-mail
Prikaži postove “stare”:  Redanje  
Započni novu temu Odgovori  [ 211 post(ov)a ]  Stranica Prethodna  1 ... 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10 ... 22  Sljedeća


Online

Trenutno korisnika/ca: / i 0 gostiju.


Ne možeš započinjati nove teme.
Ne možeš odgovarati na postove.
Ne možeš uređivati svoje postove.
Ne možeš izbrisati svoje postove.
Ne možeš postati privitke.

Forum(o)Bir:  
cron