Sada je: 19 ruj 2018 13:02.





Započni novu temu Odgovori  [ 211 post(ov)a ]  Stranica Prethodna  1 ... 5, 6, 7, 8, 9, 10, 11 ... 22  Sljedeća
 Sv. Jovan (Ivan) Lestvičnik Lestvica 
Autor/ica Poruka
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Sv. Jovan (Ivan) Lestvičnik Lestvica
Uzdasi i tuga vapiju pred Bogom. Suze koje proizlaze iz straha zauzimaju se za nas. A one suze koje proističu iz presvete ljubavi, javljaju nam da je molitva naša primljena.

Ako smirenoumlju ništa ne odgovara tako kao plač, onda mu bez sumnje ništa nije tako suprotno kao smeh.

Čuvaj, pažljivo čuvaj blaženu radosnu tugu svetog umilenja. I nemoj prestati da je neguješ u sebi, doklegod te ne podigne odavde i čistoga ne privede Hristu.

Nemoj prestati da zamišljaš i da istražuješ bezdan tamnoga ognja, i nežalostive sluge, neosetljivog i neumoljivog Sudiju, beskrajni haos podzemne vatre, i strašno mesto pod zemljom, i silazak u tesne ponore, i uopšte sve tome slično, da bi pohotljivost koja se u našoj duši nalazi bila potisnuta velikim strahom, i da bi se duša sjedinila sa neprolaznom čistotom i primila u sebe sjaj neveštastvene svetlosti koja blista jače od bilo kakvog plamena.

Na molitvi stoj sa trepetom, kao okrivljenik pred sudijom, da i spoljašnjim izgledom i unutrašnjim nastrojenjem ugasiš gnev pravednoga Sudije. On neće prezreti dušuudovicu, koja stoji pred njim u dubokoj tuzi i svojim molbama zamara Onoga koji se zamoriti ne može.

Za onoga koji je stekao duševne suze, svako je mesto zgodno za plač. A ko plače samo telesnim suzama, nikada neće prestati da pravi razliku između mesta i mesta. Skrivena riznica je mnogo manje izložena opasnosti da bude opljačkana, nego ona koja leži na sred trga. Slično treba razumeti i ovo što je napred rečeno.


18 tra 2013 16:14
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Sv. Jovan (Ivan) Lestvičnik Lestvica
Ne budi kao oni što sahranjuju mrtvace - koji čas plaču za njima, a čas se opijaju zbog njih. Budi kao oni koji su osuđeni da rade u rudnicima, koje njihovi čuvari svaki čas tuku. Onaj koji ponekad plače, a ponekad zbija šale i živi (805) razuzdano, liči na čoveka koji psa slastoljublja gađa hlebom umesto kamenom, pošto ga samo na izgled goni a u stvari ga privlači k sebi. Budi duboko zabrinut u svome srcu, ali [svoju zabrinutost] nemoj ispoljavati. Demoni se plaše od takve zabrinutosti kao lopovi od psa.

Dragi moji, nismo mi, ne, nikako nismo pozvani ovamo na svadbu. Onaj koji nas je ovamo pozvao, prizvao nas je, zaista, da plačemo nad samima sobom.

Poneki, kad plaču, bez potrebe sebe prisiljavaju da u tim blaženim trenucima uopšte ni na šta misle, ne shvatajući da je prolivanje suza bez ikakve misli svojstveno beslovesnim, a ne slovesnim bićima. Suza je porod misli. A otac misli je slovesni um.

Neka ti ležanje tvoje u postelji dočarava polaganje u grob, pa ćeš manje spavati. Neka te sedenje za stolom podseća na jezivu trpezu večnih crva, pa ćeš manje uživati u jelu. I ne zaboravljaj na žeđ u onom večnom ognju dok piješ vodu, pa ćeš svakako pobediti svoju prirodu.

Kada smo podvrgnuti dragocenom ponižavanju, zlostavljanju i kaznama, zamislimo strašnu presudu večnog Sudije, pa ćemo zacelo, krotošću i trpljenjem, kao mačem sa dve oštrice, odseći besmislenu tugu i gorčinu, koji su posejani u nas.

S vremenom presušuje i more, veli Jov (Jov 14,11). Tokom vremena, i uz pomoć trpljenja, malo po malo silaze u nas i usavršavaju se u nama i sve spomenute vrline.

Pomisao na večni oganj neka te svako veče prati u san, i zajedno s tobom neka se budi, pa lenost nikad neće ovladati tobom za vreme opšte molitve.

Neka te na podvig plača pobuđuje i sama odeća tvoja: svi koji oplakuju mrtve oblače se u crno.


18 tra 2013 16:15
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Sv. Jovan (Ivan) Lestvičnik Lestvica
Ako ne plačeš, plači zbog toga [što ne može da plačeš]. A ako plačeš, plači još više, zbog toga što si samog sebe, gresima svojim, svrgnuo sa takvoga visokog položaja u takvu bedu.

Dobri i pravedni naš Sudija, kao i kod svih ostalih stvari, vodi i kod suza računa o našim prirodnim mogućnostima. Video sam kako neko sa mukom isteruje male kapljice, kao kapljice krvi. Video sam i druge, koji bez muke prolivaju čitave potoke suza. Čak sam i ja cenio ove trudbenike više po trudu nego li po suzama, pa mislim da pogotovu Bog tako čini.

Onima koji plaču ne priliči bavljenje teologijom, jer se time upropašćuje njihov plač. Onaj koji se bavi teologijom izgleda kao čovek koji sedi za učiteljskom katedrom, a onaj koji plače - kao neko ko živi na đubrištu, odeven u vreću (up. Jov 2, 8). Mislim da je to razlog zbog čega je i David [1], iako učen i mudar čovek, odgovorio onima koji su ga ispitivali kada je jednom prilikom plakao: Kako da zapevam pesmu Gospodnju u zemlji tuđoj (Ps.136,4), tj. obuzet strašću.

Kako u stvarnoj prirodi, tako i umilenju, postoji nešto što se pokreće nekim drugim, spoljnim uzrokom. Kada je duša, i bez našeg staranja i nastojanja, sklona suzama i nežna - požurimo! To znači, naime, da je Gospod i bez našeg (808) poziva došao i dao nam sunđer bogoljubive tuge i svežu vodu blagočestivih suza za brisanje hartije naših grehova. Čuvaj taj plač kao zenicu oka, dokle god te on sam neosetno ne napusti, jer je velika njegova moć, veća od moći onoga plača koji je plod naše sopstvene brige i želje.

Savršenstvo plača nije dostigao onaj koji plače kad hoće, nego onaj koji plače o čemu hoće. Pa čak ni taj koji plače o čemu hoće, nego onaj koji plače o čemu Bog hoće.

S plačem po Bogu često se meša najgnusnija suza, suza sujete. A to ćemo opitno i pobožno osetiti kad vidimo sebe gde plačemo, a u isto vreme činimo zlo.

Pravo je umilenje duševni jad bez ikakve gordosti, bol duše koja ni u čemu ne ugađa sebi, nego u svakom trenutku zamišlja svoju smrt, i od Boga, koji teši smirene monahe, očekuje utehu kao žedan hladnu vodu.

Oni koji plaču iz dubine duše, omrznuli su i sam život svoj, a od tela se svoga okreću kao od neprijatelja.


18 tra 2013 16:15
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Sv. Jovan (Ivan) Lestvičnik Lestvica
Kada kod onih koji misle da plaču po Bogu vidimo gnev i oholost, njihove suze treba smatrati nepravilnim. Jer, kakvu zajednicu ima svetlost sa tamom (2.Kor.6,14)? Plod lažnog umilenja je uobraženost, a plod pravoga - uteha.

Kao što vatra proždire slamu, tako i čista suza sagoreva svaku prljavštinu, vidljivu i nevidljivu.

Mnogi oci smatraju da je poreklo suza nejasno i nerazumljivo, naročito kod početnika, jer suze mogu biti posledica mnogih i različitih uzroka: prirode, Boga, nepravilne tuge kao god i tuge pohvalne, taštine, bluda, ljubavi, sećanja na smrt i mnogog drugog.

Ispitavši uz pomoć straha Božijeg sve ove pobude plača, postarajmo se da dobijemo čiste i neobmanjive suze koje se rađaju u razmišljanju o našem odvajanju od tela, budući da u njima nema ni krađe, ni oholosti. Naprotiv, one dovode do očišćenja i napretka u ljubavi prema Bogu, do okajanja grehova i oslobođenja od strasti.

Nije neobično da se plač počne sa dobrim a završi sa lošim suzama, ali je pohvalno kada se od nepravilnih ili od prirodnih pređe na suze duhovne. To pitanje razumeju oni koji su skloni slavoljublju.

Ne veruj suzama pre nego što se potpuno očistiš, jer ne treba imati poverenja u vino koje se sipa u čašu neposredno iz kace u kojoj se pravilo.

Niko ne poriče da su sve naše suze po Bogu korisne. No, u čemu se zapravo sastoji ta korist, videćemo u času svoje smrti.

Ko stalno plače po Bogu, svaki dan ima duhovni praznik, a onoga ko ne prestaje da praznuje telesno očekuje plač večni.

Nema radosti za osuđenike u tamnici. Nema praznika na zemlji ni za prave monahe. Zbog toga možda i reče sa uzdahom onaj koji je toliko voleo da plače: Izvedi iz tamnice dušu moju (Ps.141,8), da se obraduje na neizrecivoj svetlosti Tvojoj.


18 tra 2013 16:16
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Sv. Jovan (Ivan) Lestvičnik Lestvica
Budi kao car u srcu svom, posađen na uzvišeni presto (809) smirenja, koji zapoveda smehu: "Idi", i ide - i plaču slatkome: "Dođi", i dolazi - i telu, robu i tiraninu našem: "Uradi to", i radi (up. Mt.8,9).

Čovek koji se obukao u blaženi i blagodatni plač kao u svadbenu haljinu, stiče poznanje duhovnog smeha duše.

Postoji li monah koji bi celo svoje vreme u monaštvu proveo tako pobožno, da ni dana, ni časa, ni jednog jedinog trenutka nikad ne izgubi, nego da sve svoje vreme posveti Gospodu, imajući na umu da se u ovom životu ne može doživeti dva puta jedan te isti dan?

Blažen je monah koji je u stanju da očima duše jasno gleda umne sile [tj. anđele]. Ali, od pada je zaista sačuvan samo onaj monah koji, razmišljajući o smrti i gresima, stalno rosi svoje obraze živim suzama svojih telesnih očiju.

Teško bih mogao poverovati da prvi stupanj može nastupiti bez drugog. Viđao sam molioce i drske prosjake, kako izvesnim duhovitim rečima odmah osvajaju srce i samih careva, izazivajući njihovu samilost. A viđao sam i ljude uboge i sirote u vrlinama, kako nekim, ne duhovitim, već naprotiv smirenim, nejasnim i smetenim rečima iz dubine očajnoga srca bez srama, u****o vapiju ka nebeskom Caru, i time kao da prisiljavaju na milost Onoga čija se priroda ne može prisiliti.

Ko se u duši ponosi svojim suzama i u sebi osuđuje ljude koji ne plaču, liči na čoveka koji od cara izmoli oružje za borbu protiv neprijatelja svog, a upotrebi ga protiv samoga sebe.

Bogu nije potrebno, niti On želi, braćo, da čovek plače od bola svoga srca. Naprotiv, On želi da se od ljubavi prema Njemu radujemo duševnim veseljem. Oduzmi greh, pa će očima tvojim biti suvišne suze bola: kada nema rane, nije ni zavoj potreban. U Adama, pre pada, nije bilo suza, kao što ih više neće biti ni posle vaskrsenja, kad greh nestane. Jer, tada će pobeći i bol, i tuga i uzdah.

Video sam kod nekih ljudi plač, i video sam kod drugih da plaču zbog toga što nemaju plača: mada ga u stvari imaju, misle da ga nemaju, i u dobrom neznanju ostaju bezbedni od prevare. To su upravo oni za koje je rečeno: Gospod vodi slepe(Ps.145,8).


18 tra 2013 16:16
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Sv. Jovan (Ivan) Lestvičnik Lestvica
Često se dešava da površne ljude čak i suze njihove ponesu. Zato se nekima one i ne daju. Takvi ljudi, starajući se da ih zasluže, samima sebi zadaju bol, sami sebe osuđuju i muče uzdasima, patnjom i jadom duševnim, dubokom setom i žalošću. I to im na jedan bezopasan način zamenjuje suze, premda oni smatraju da od toga uopšte nemaju koristi.

Ako dobro pogledamo, videćemo da demoni često teraju šegu s nama: kad se najedemo, izazivaju u nama umilenje; kada postimo, čine nas okorelim. Oni to čine da bismo se, (812) prevareni lažnim suzama, predali majci svih strasti - obilnoj hrani. Njima se zato ne treba pokoravati, nego činiti upravo ono što je suprotno tome.

Razmišljajući, pak, o samome svojstvu umilenja, ja se čudim tome da plač i takozvana tuga u sebi, kao i saće med - sadrže radost i veselje! Čemu nas to uči? Tome, da je takvo umilenje zaista dar Gospodnji. Nema tad u duši varljivih slasti, pošto Bog na tajanstveni način teši skrušene u srcu [pravom, a ne prividnom utehom].

Da bismo pokazali šta je pravi plač i kakva je korist od takve patnje, čujmo jednu za dušu veoma korisnu i dirljivu povest.

Beše ovde neki Stefan, koji je voleo pustinjački i bezmolvni život, i proveo mnogo godina u monaškim podvizima, bogato ukrašen mnogim dobrim odlikama, a naročito postom i suzama. On je ranije imao keliju na jednom obronku one svete planine na kojoj je nekada bio i sveti bogovidac Ilija [2]. U nameri da se posveti najdelatnijem, najsurovijem i najstrožem podvigu pokajanja, ovaj slavni čovek se preseli na jedno mesto gde su se obično nastanjivali otšelnici, zvano Sidin, i tamo u najstrožem i najsurovijem podvigu provede nekoliko godina (pošto to mesto beše bez ikakve udobnosti, sasvim nepristupačno, udaljeno oko sedamdeset milja od Kastra). Pred kraj svog života, starac se vratio u svoju keliju na svetome vrhu. Imađaše tamo i dva učenika Palestinca, veoma pobožna, koji su i čuvali keliju starčevu za vreme njegovog odsustva. Samo nekoliko dana kasnije, starac se razboli i od te bolesti umre. Dan uoči svoje smrti, on pade u ekstazu, i osvrtaše se otvorenih očiju čas desno čas levo od postelje. I kao da ga neko muči, govoraše on s vremena na vreme, pred svima koji su tu bili okupljeni: "Da, stvarno, istina! Ali sam zato zbog toga toliko godina postio!" Onda opet: "Ne, stvarno lažete! To ne učinih!" I opet: "Da, zaista je tako, da! Ali sam plakao zbog toga, i služio braći". I ponovo: "Ne, sve je to kleveta!" A ponekad je odgovarao: "Da, zaista, da! Ne znam šta bih na to rekao!... Ali, u Boga je milost!"


18 tra 2013 16:17
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Sv. Jovan (Ivan) Lestvičnik Lestvica
Beše to zaista grozan i strašan prizor: to nevidljivo suđenje na kome nema milosti. Što je još strašnije, okrivljavali su ga i za ono što nije učinio. Avaj! jedan takav bezmolvnik i otšelnik govoraše o nekim od svojih grehova: "Ne znam šta bih na to rekao!" A proveo je u monaštvu oko četrdest godina i imao dar suza! Teško meni! Teško meni! Gde beše tad glas Jezekiljev, da im kaže: Sudiću ti za ono što nađem u tebi, reče Bog (up. Jez. 33,13)? Ništa slično tome on ne mogade reći. Zbog čega? Slava Jedinome koji zna! A neki su mi kao pred Gospodom pričali da je Stefan i leoparda hranio iz svoje ruke u pustinji. I umre u toku ovog suđenja, i ostade nepoznato kakva je bila odluka, kakav završetak, kakva presuda i kakav kraj suda...

(813) Udovica koja je izgubila muža a ima jedinca sina, jedinu utehu, posle Gospoda, ima u svome jedincu. Tako i duši koja je zgrešila nema druge utehe u času izlaska iz tela, osim surovog posta i suza.

Takvi pokajnici nikada neće pribeći tužnim pesmama ili naricanju nad sobom, budući da tužblice zaustavljaju plač. Ako tim sredstvima pokušavaš da ga dozoveš, znači da je još daleko od tebe. Plač je navikom ukorenjeni bol vatrene duše.

Kod mnogih je plač preteča blaženog bestrašća, koji mete i ukrašava unapred dušu i odstranjuje iz nje smeće greha.

Jedan iskusan trudbenik ove vrline kaže: "Često bi me, kada bih osetio da me nešto vuče u gordost, ili u gnev, ili u pretovarivanje stomaka, pomisao na plač iznutra opominjala i govorila: "Ne budi sujetan, inače ću te napustiti!" Slično je činila i u vezi sa drugim strastima. A ja sam joj govorio: "Nikada ti neću biti neposlušan, sve dok me ne dovedeš pred Hrista!""

U dubini plača nalazi se uteha, i čisto srce prima ozarenje. A ozarenje je neiskazano dejstvo Božije, koje se saznaje nesaznajno i vidi nevidljivo. Uteha je osveženje bolne duše, koja, kao neko maleno dete, u isto vreme plače i počinje vedro da se smeši. Podrška je obnovljenje duše koja je utonula u tugu, koje na čudesan način pretvara suze bola u suze radosti.

Suze nastale pri pomisli na smrt, rađaju strah. Kada taj strah rodi pouzdanje [u Boga], zablista radost. A kada radost koja ne prestaje dođe do vrhunca, niče cvet svete ljubavi.

Rukom smirenja odbijaj od sebe radost, kao da si je nedostojan, da ne bi, prevaren, primio vuka umesto pastira [3].

Nemoj težiti sagledavanju u vreme koje nije za sagledavanje. Bolje neka ti ono samo priđe, privučeno lepotom tvoje smirenosti, i neka te zagrli i sjedini se s tobom u prečistom braku zanavek.


18 tra 2013 16:17
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Sv. Jovan (Ivan) Lestvičnik Lestvica
Od samog početka, kada upozna svog oca, malo detence se čitavo ispunjuje radošću. A kada ovaj na izvesno vreme namerno ode, pa se ponovo vrati, dete se ispunjava i radošću i tugom: radošću, što vidi oca za kojim je čeznulo, a tugom, što toliko vremena nije moglo videti dragi očinski lik. Mati se takođe krije ponekad od deteta, i vesela je kad vidi kako je ono tužno traži: tako ga navikava da bude stalno uz nju, i razvija njegovu ljubav prema majci. Ko ima uši da čuje, neka čuje, kaže Gospod (Lk.14,35; Mt.13,9).

Čovek koji je osuđen na smrt, više ne misli na uređenje pozorišta. Tako i onaj koji odista plače, više ne obraća pažnju niti na čulna uživanja, niti na slavu, niti na gnev i ljutinu.

Plač je bol, ukorenjen u duši koja se kaje, u duši koja svaki dan dodaje bol na bol kao žena koja u mukama rađa.

Pravedan i svet je Gospod: onima koji razumno žive u bezmolviju, On daruje umilenje; onima koji razumno služe u (816) zajednici, svaki dan daruje radost. A ko ni jednim ni drugim putem ne ide kako treba, oprostio se od plača.

Oteraj psa koji dolazi u trenucima najdubljeg plača i koji ti govori da je Bog nemilosrdan i bezosećajan. Jer, ako dobro pogledaš, videćeš da isti taj pas pre našega greha govori da je Bog čovekoljubiv, sažaljiv i milostiv.

Vežba rađa naviku, a navika se pretvara u osećanje. Ono, pak, što se čini po osećanju, teško se može izgubiti. Ako u životu svom nemamo bolećivo srce, svi naši podvizi biće lažni i bljutavi, ma koliko inače veliki bili. Jer, oni koji su se posle umivanja, da tako kažem, ponovo isprljali, zaista treba da očiste svoje ruke jakim plamenom srca i uljem Božijim. Video sam kod nekih ljudi krajnju granicu plača, jer su na usta izbacivali krv iz bolnog i ranjenog srca. Videći to, podsetih se na onoga koji reče: Pokošen bih kao trava, i osuši se srce moje (Ps.101,5).

Suze straha same u sebi sadrže trepet i pažnju, dok suze ljubavi pre savršene ljubavi kod nekih, izgleda, lako nestaju, ukoliko samo onaj veliki oganj, koga se uvek treba sećati, ne zapali srce u času kad treba delati. I čudno je to da ono što manje vredi ispadne čvršće u svoje vreme!


18 tra 2013 16:18
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Sv. Jovan (Ivan) Lestvičnik Lestvica
Ima veštastava koja presušuju izvore naših suza, a ima i drugih veštastava koja u njima proizvode mulj i gamad. Zahvaljujući prvima, Lot je protivzakonito opštio sa kćerima; zahvaljujući drugima, đavo je pao s neba [4].

Velika je zloba naših neprijatelja, koji od majki vrlina prave matere zla, i sredstva za dostizanje smirenosti pretvaraju u izvor gordosti. Često i samo mesto gde živimo, i spoljašnji izgled njegov, poziva um naš na umilenje. Možda nam kao dokaz može poslužiti primer Isusa [5], Ilije i Jovana, koji su se molili nasamo [6] No, video sam da i onima koji žive po gradovima, u njihovom metežu često naviru suze na oči, da bismo pomislili kako nam gradska vreva ne može nauditi, te da bismo se približili svetu. A to i jeste cilj lukavih demona.

Često je jedna reč bila dovoljna da zaustavi plač. No, bilo bi čudo, kada bi nas jedna reč, isto tako, vraćala plaču.

Nećemo biti okrivljeni, braćo, nećemo u času smrti biti okrivljeni zbog toga što nismo činili čuda, što se nismo bavili teologijom, što nismo postali sagledatelji - ali ćemo svakako morati da odgovaramo pred Bogom zbog toga što nismo neprestano plakali.



(817) Sedmi stupanj: onaj koji se udostojio da ga dostigne, neka i meni pomogne. Jer, njemu je samom već data pomoć. Na sedmom stupnju, sa njega su sprane sve prljavštine ovoga sveta.


18 tra 2013 16:19
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
---------
Post Re: Sv. Jovan (Ivan) Lestvičnik Lestvica
NAPOMENE:

1.David: ime koje stari pisci najčešće upotrebljavaju za psalmopevca uopšte. U stvari, pisac ovog Psalma nije car David (živeo u X veku pre Hrista), već nepoznati pesnik iz znatno kasnijeg doba (Vavilonsko ropstvo, 587-457. god. pre Hrista).

2.To je u stvari planina Horiv (up. 4. Car.2).

3.Vuka umesto pastira: Ilija Kritski upozorava na to, da nerazborito sagledavanje nosi u sebi mnoge opasnosti, jer se đavo preobražava i u anđela svetlog, i često vara one koji ne poznaju svoje mere. Zbog toga i apostol Pavle kaže: U ovom životu, ja ne želim da vidim Hrista (Shol. 19, sol. 825 AV).

4.Lot je izvršio rodoskrnavljenje sa svojim kćerima u pijanstvu, dakle pod uticajem alkohola (up. Post.19,29-36). Neumerenost u jelu i piću su, znači, prva veštastva. Uobraženost zbog svog plača kao zbog nekog velikog podvižničkog uspeha, predstavlja druga veštastva: gordost, koja se iz toga razvija, glavni je uzrok Luciferovog pada sa onih "nebeskih" visina bića, na kojima se nalazio u hijerarhiji duhovnog sveta.

5.Primer Isusa: Po svoj prilici, ime Gospoda Isusa je ovde interpolirano, jer bi to bio jedinstven slučaj u svetootačkoj literaturi da se Gospod stavlja na isti nivo i u isti red sa svetima (up. Migne, sol. 816 S: ime Isusovo stavljeno je u uglaste zagrade kao interpolirano; up. takođe u primedbu 1 u salezijanskom izdanju, I, 284).

6.Koji su se molili nasamo: za svetog Jovana Preteču up. Mt.Z,1; 4,12; 11,2; Mk.1,4-14; 6,14-18 i d. Za svetog proroka Iliju up. 4Car.19 i d.


18 tra 2013 16:20
Profil Pošalji e-mail
Prikaži postove “stare”:  Redanje  
Započni novu temu Odgovori  [ 211 post(ov)a ]  Stranica Prethodna  1 ... 5, 6, 7, 8, 9, 10, 11 ... 22  Sljedeća


Online

Trenutno korisnika/ca: / i 1 gost.


Ne možeš započinjati nove teme.
Ne možeš odgovarati na postove.
Ne možeš uređivati svoje postove.
Ne možeš izbrisati svoje postove.
Ne možeš postati privitke.

Forum(o)Bir:  
cron