Sada je: 22 kol 2017 03:34.





Započni novu temu Odgovori  [ 56 post(ov)a ]  Stranica 1, 2, 3, 4, 5, 6  Sljedeća
 Sv Jovan Zlatoust Besede 
Autor/ica Poruka
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Sv Jovan Zlatoust Besede
slika

TRIJUMF CRKVE

Kako se pokazuje da Hristos jeste Bog? Na ovo osnovno pitanje nemojmo pokušavati da odgovorimo sa dokazom stvaranja neba i zemlje, jer nevernik neće to prihvatiti. Ako mu kažemo da je vaskrsavao mrtve, isceljivao slepe, izgonio demone, i tada se neće složiti. Ako mu kažemo da je obećao vaskrsenje mrtvih, Carstvo Nebesko i neizreciva blaga, tada ne samo da se neće složiti sa nama nego će nam se još smejati.
Kako, dakle, da ga privedemo veri, pogotovu kada nije duhovno oformljen? Naravno, oslanjajući se na istine, koje i mi i on prihvatamo bez ikakvog protivljenja i sumnje.
U čemu se, dakle, u potpunosti slažemo sa njim? U tome da je Hristos osnovao Crkvu. Iz ovoga ćemo pokazati silu i dokazati božanstvo Hristovo. Videćemo da je nemoguće da bude delo čoveka širenje hrišćanstva po celoj vaseljeni u tako kratkom vremenu. Pogotovu kada i hrišćanska etika priziva na uzvišeniji život ljude sa rđavim navikama, robove greha. Pa ipak, Gospod je uspeo da od svega toga oslobodi ne samo nas nego celokupni rod ljudski.
I to je uspeo ne koristeći oružje, ne trošeći novce, ne pokrećući vojsku, ne izazivajući ratove. To je uspeo počevši samo sa dvanaest učenika, koji su bili neznatni, neobrazovani, siromašni, goli, nenaoružani...
Sa takvim ljudima uspeo je da uveri narode da razmišljaju ispravno, ne samo o ovom životu nego i o budućem. Mogao je da ukine zakone predaka, da iskoreni stare navike i da zasadi nove. Mogao je da otrgne čoveka od lagodnog načina života, i da ga uputi na teži. I sve je to uspeo, iako su Ga svi napadali, iako je i sam pretrpeo ponižavajuće raspeće i sramnu smrt.
Svakako, tako nešto se ne događa ljudima. Pre će biti da im se događa suprotno. Ukoliko, dakle, žive i napreduju sami, i njihovo delo napreduje. Međutim, kada umru, propada sa njima i sve ostalo što su stvorili. I to se događa ne samo bogatašima i ne samo vlasteli, nego i samim vladarima. Jer i njihovi zakoni se ukidaju, i uspomena na njih se gasi, i ime se njihovo zaboravlja, i njihovi poverljivi ljudi se ignorišu.


Zadnja izmjena: O.Goran; 31 kol 2012 20:22; ukupno mijenjano 1 put/a.

31 kol 2012 20:13
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Sv Jpvan Zlatoust Besede
To se događa onima koji su ranije jednim migom upravljali narodima i vodili u rat čitave pukove. Onima, koji su osuđivali na smrt i koji su pozivali nazad izgnanike.
Sa Gospodom se desilo upravo suprotno. Žalosno je bilo stanje njegovog dela pre raspeća: Juda Ga je prodao, Petar Ga se odrekao, ostali učenici su se razbežali da bi se spasili, i mnogi koji su Mu poverovali napustili su Ga. Ostao je sam među neprijateljima. Međutim, posle raspeća i smrti, da bi ti shvatio da nije bio običan čovek Raspeti, sve je postalo svetlije, radosnije, slavnije.
Petar, vrhovni apostol, onaj koji pre raspeća nije izdržao pretnju jedne sluškinje, nego, posle tolikih nebeskih učenja i njegovog učešća u božanskim tajnama, rekao je da ne poznaje Gospoda. On, isti, posle raspeća, propovedao Ga je po svim krajevima vaseljene. Nebrojeno mnoštvo mučenika se žrtvovalo, jer su više voleli da umru nego da se odreknu Hrista, kao što Ga se bio odrekao vrhovni apostol, prestravljen pretnjom jedne devojčice. Sve sada zemlje, svi gradovi, sva pusta i naseljena mesta, ispovedaju Raspetoga. U Njega veruju carevi i vojskovođe, vlastela i upravnici, robovi i slobodni, nepismeni i obrazovani, varvari i ljudi raznih naroda.
Čak i onaj mali i neznatni grob, koji je primio okrvavljeno mučeničko telo Gospoda, dragoceniji je od hiljade carskih palata i poštovan čak i od careva. Ono što je čudesno jeste da ono što se desilo Gospodu dešava se i Njegovim učenicima. Jer one koje su prezirali i zatvarali, one koje su žestoko mučili bezbrojnim mukama, njih, iste, posle smrti njihove, poštovali su više i od samih careva.
A kako je to izgledalo? U Rimu, imperatori i upravnici i vojskovođe ostavljali su sve, i trčali da se pobožno poklone grobovima ribara Petra i ćilimara Pavla. U Carigradu, oni koji krune nose žele da se sahrane ne pored grobova Apostola, nego u paperti njihovih hramova. I tako carevi postaju portiri ribara. Naravno, ne stide se zbog toga, nego se time čak hvale. Ne hvale se samo oni sami, nego i njihovi potomci.
Kada je učenika Hristovih bilo samo dvanaest, Crkva nije postojala ni u čijim mislima, kada je još judejska sinagoga cvetala a bezbožno idolopoklonstvo vladalo malte ne po celoj vaseljeni, Gospod je prorekao: "Na tome kamenu (tj. na ispovedanju vere Petrove u Hrista kao Sina Božijega) sazidaću Crkvu Svoju i vrata pakla neće je nadvladati" (Mt. 16, 18).
Jesi li uveren u istinu ovog proroštva? Vidiš li njegovo ispunjenje. Zamisli kakav je važan događaj širenje Crkve skoro po celoj zemlji u jednom kratkom vremenskom periodu. Zamisli kako je izmenio život tolikih naroda i odveo u veru tolike ljude, kako je ukinuo predačke običaje, kako je oslobodio od dugotrajnih navika, kako je razvejao kao prah vladavinu sladostrašća i silu greha, kako je zatro kao dim nečisti zadah žrtava, idolopokloničke obrede, gnusne praznike, drvene kipove, žrtvenike i hramove, kako je izgradio svuda svete žrtveni ke, u našoj otadžbini i u zemljama Persijanaca, Skita, Crnaca i Indusa. Šta govorim? Čak i po Britanskim ostrvima, koja se nalaze daleko od Sredozemlja, u okeanu, raširila se Crkva i sagrađeni su žrtvenici.


31 kol 2012 20:15
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Sv Jpvan Zlatoust Besede
Reči koje je tada Gospod izrekao, usadile su se u srca svih. Možemo da kažemo da zemlja puna trnja, očistila se i primila seme vere.
Delo oslobađanja tolikih naroda od dugotrajnih sramnih navika, kao i promena načina života od lagodnog na vrlo težak, stvarno je čudesno, pa čak i natčudesno. Pokazuje se božanska sila, čak i da niko nije ometao to delo, čak da je vladao mir i da su ga mnogi pomagali. Jer širenje Crkve nije dolazilo samo u sukob sa starim navikama, nego i sa sladostrašćem, sa ugodnim načinom života. Imalo je dakle dva moćna protivnika, koji su tiranisali ljude: naviku i sladostrašće.
Sve što su pre mnogo vekova primili od otaca, od dedova i starijih predaka, još i ono što su primili od filosofa i retoričara, pristali su da sve to prezru, što je veoma teška stvar. Trebali su još da prime jedan novi način života, koji je čak mnogo teži. Jer ih je udaljavao od naslade i vodio u post. Udaljavao od srebroljublja i vodio u dobrovoljno siromaštvo. Udaljavao od razvrata i vodio u moralnu čistotu. Udaljavao od jarosti i vodio u krotost. Udaljavao od zavisti i vodio u prijateljstvo. Udaljavao od ugodnog i prijatnog života i vodio u težak, u "mučan", u tvrd. Čak je vodio u takav život one koji su bili navikli na život udobnosti. Jer, svakako, nisu hrišćanima postajali ljudi koji su živeli u drugim svetovima i nisu imali grešne navike, nego su postajali oni koji su bili satrunuli u njima i koji su bili postali mekši od blata. Njih je pozvao da idu teškim, "mučnim", tvrdim i neravnim putem. I ubedio ih je da idu!
Koliko ih je ubedio? Nije samo dvojicu, desetoricu, dvadeset ili stotinu njih, nego bezbrojne. I preko kojih ih je ubedio? Preko dvanaest ljudi neobrazovanih, neobrađenih, neznanih, siromašnih, bez imanja, bez telesne snage, bez slave, bez sjajnog vladanja, bez krasnorečivosti i besedničke sposobnosti. Preko dvanaest ljudi koji su bili ribari, tkači ćilima, drugog jezika. Jer ni najmanje nisu imali isti jezik sa idolopoklonicima. Govorili su jevrejski, koji je bio mnogo drukčiji od svih drugih jezika. Sa ovih, dakle, dvanaest sagrađena je Crkva i proširena do krajeva vaseljene.
I nije samo to čudesno, nego i to što ovi malobrojni, siromašni, neobrazovani i prezreni, koji su se prihvatili da izmene čovečanstvo, nisu delo svoje izvršili neometani. Na svim stranama su nailazili na bezbrojne napade. Napadali su ih u svakom narodu i u svakom gradu. Ali, šta govorim za narode i gradove? U svakom domu je podizan rat protiv njih. Njihovo učenje je često razdvajalo sina od oca, snahu od svekrve, jednog brata od drugog, slugu od gospodara, potčinjenog od starešine, muža od žene i ženu od muža. Nisu u svim porodicama poverovali svi istovremeno, i tako su hrišćani trpeli svakodnevne napade, neprekidna neprijateljstva, hiljade smrti.
Svi su ih napadali kao zajedničke protivnike i neprijatelje. Gonili su ih carevi, starešine, upravnici, slobodni, robovi, mase narodne, gradovi. I nisu gonili samo njih, nego strašna je stvar gonili su čak i novoobraćene i oglašene, dakle one koji su tek poverovali.
Užas i gnev idolopoklonika izazivala je i sama pomisao da napuste žrtvenike , da prezru žrtve, koje su prinosili svi njihovi oci i preci, i da poveruju u Gospoda. Da poveruju u Onoga koji je uzeo ljudsko telo od Djeve Marije, Koji je osuđen od Pilata, koji je pretrpeo bezbrojne muke i poniženja, Koji je podneo sramnu smrt, Koji je pogreben i vaskrsao.


31 kol 2012 20:16
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Sv Jpvan Zlatoust Besede
Još je čudnije to što, dok su stradanja Gospodnja bila nesumnjiva mnogi su videli šibanja, udarce, pljuvanja, šamaranja, krst, ruganja, grob ipak se to isto nije desilo i sa vaskrsenjem. Gospod se, posle svoga vaskrsenja, javio samo učenicima. Pored te činjenice, oni su govorili o vaskrsenju i uveravali narod i gradili Crkvu. Kako? Na koji način? Silom Gospoda, Koji ih je poslao da propovedaju Evanđelje Njegovo svima narodima. On je bio taj koji im je proputio put. On je olakšao njihovo preteško delo. Da im nije pomagala božanska sila, nikada ne bi ni počelo širenje hrišćanstva.
Dok su se tirani naoružavali protiv Crkve, dok su vojnici pripremali svoje oružje, dok su narodne mase mahnitale kao divlji oganj, dok su se rđave navike svrstavale u bojne redove, dok su se retoričari, bogataši, posednici, starešine podizali, reč Božija, jače i od plamena, pretvarala je u pepeo trnje, čistila je njive i sejala reč propovedi. Neki od vernika bacani su u tamnice, drugi slati u progonstvo, neki kidani na komade. I premda su hrišćani susretani kao opšti zločinci, podnoseći svaku vrstu kazne, sramoćenja i gonjenja, sve ih je više prilazilo Crkvi. Šta više, ne samo da novi vernici nisu gubili hrabrost od mučenja koja su gledali da podnose stariji, nego su postajali još revnosniji. Sami su trčali, bez primoravanja, blagodareći svojim mučiteljima. Postajali su vatreniji u veri, gledajući potoke krvi vernika.
Jesi li video neuporedivu silu Onoga koji je učinio sva ova čudesa? Kako je moguće da neko ne žali, podnoseći tako strašna mučenja? Međutim, oni su se radovali, veselili! Ovo ispoveda, kao primer, sveti Evanđelist Luka kako se desilo sa Apostolima, "Vratiše se od Sinedriona radujući se što se udostojiše da podnesu sramotu za Ime Njegovo" (Dela Ap. 5, 41).
I dok neko ne može da sazida ni jedan zid sa kamenom i krečom kada je gonjen, Apostoli su sazidali Crkvu po celoj Vaseljeni, podnoseći gonjenja, tamnice, progonstva i mučeničke smrti. I nisu je sazidali od kamena, nego od duša, što je mnogo teža stvar. Jer nije isto da ozidaš jedan zid ubeđujući iskvarene duše da promene način života, da napuste svoju demonsku maniju i da prate život vrline.
Ipak su to uspeli, jer su imali sa sobom nepobedivu silu Gospoda, Koji je prorekao: "Sazidaću Crkvu Svoju, i vrata pakla neće je nadvladati" (Mt. 16, 18).
Zamisli koliko je gonitelja napadalo Crkvu i koliko su strašnih gonjenja podizali protiv Nje... Avgust, Tiberije, Gaj, Neron, Vespazijan, Tit i svi njihovi naslednici do Konstantina Velikog, svi su bili idolopoklonici. I svi neki blaže, neki surovije napadali su Crkvu. Napadali su je svi. Iako poneki nije lično podizao gonjenje, ipak njihova privezanost za idolopoklonstvo podsticala je na borbu protiv Crkve one koji su hteli da im se udvaraju.
Pored svega toga zlonamerni planovi i napadi idolopoklonika pokidani su kao paukove mreže, razvejane kao prah, iščezle kao dim. Ali sve što su planirali protiv Crkve, bivalo je povod da proizađe velika korist za hrišćane. Jer su stvorile čitave horove mučenika, koji predstavljaju riznicu, stubove, kule Crkve.
Vidiš li, dakle, čudesno ispunjenje proroštva? Stvarno "vrata pakla nisu je nadvladala". Na osnovu prošlosti, međutim, veruj i za budućnost. I u budućnosti niko neće moći da pobedi Crkvu. Jer ako nisu uspeli da je sruše kada je brojala malo članova, kad je njeno učenje izgledalo novo i neobično, kada su toliki strašni napadi i tako mnoga gonjenja odasvud pokretana protiv Nje, mnogo više neće moći da joj naude sada, kada je zavladala celom Vaseljenom, kada je ovladala svim narodima i kada je istrebila žrtvenike i idole, praznike i obrede, dim i smrad skvernih žrtava.
Kako su uspeli Apostoli da ostvare jedan tako veliki, jedan tako važan poduhvat, posle toliko prepreka? Sigurno pomoću božanske i nepobedive sile Onoga, Koji je prorekao stvaranje i trijumf Crkve. Ovo niko ne može da porekne, sem ako je bezuman i potpuno nesposoban da misli.


31 kol 2012 20:17
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Sv Jpvan Zlatoust Besede
O tome da greh potiče od lakomislenosti a dobrodetelj od revnosti, i da onome ko pazi, štetu ne mogu da nanesu ni zli ljudi ni sam đavo; još o Adamu i Jovu.


Nedavno smo vašoj ljubavi besedili o đavolu, dok su drugi u to vreme sedeli u pozorištu i gledali đavolji praznik. Oni su slušali bludne pesme, a vi ste pazili na duhovne pouke. Oni su kušali đavolje gadosti dok ste vi uživali u duhovnom miru. Ko ih je na to podstakao? Ko je ovce odvojio od sveštenog stada? Nije li i njih obmanuo đavo? Kako to da vas nije obmanuo? Vi i oni ste jednaki ljudi, razume se - po prirodi. I vi i oni imate istu dušu, iste prirodne potrebe. Kako to da onda niste isti i u delima? Tako, što nemamo istu volju i vi i oni - zato su oni obmanuti, a vi niste. Ovo govorim, opet, ne da bih pravdao đavola, nego da bih vas oslobodio od grehova. Zao je đavo, to i ja prihvatam, ali on je zao za sebe, a ne za nas, samo ako smo pažljivi. To je osobina greha: on je poguban samo za one koji ga čine. Dobrodetelj naravno nije takva: ona može da donese korist ne samo onima koji je upražnjavaju nego i bližnjima. Ne bih li te uverio da je onaj ko je zao - zao samo za sebe, dok je dobar - dobar i za druge, nudim ti svedočanstvo iz Priča. Sine, ako zao budeš, sam ćeš potrpeti zla; ako budeš. mudar, sebi ćeš biti mudar i prostodušnome (Pr S. 9,12).
Oni su prevareni u pozorištima, a vi niste: to je najvažniji opitni dokaz, to je jasno svedočanstvo i nesporan argument za tvrdnju da u svemu odlučuje volja. Ovim dokazom se posluži i ti. Kad vidiš da čovek živi poročno i čini svaki greh, a pri tom se žali na Promisao Božiji i govori daje tobože On predao našu prirodu neizbežnom udesu i sudbini, kao i gnevnoj vlasti demona, kad vidiš da taj čovek u svemu skida krivicu sa sebe i svaljuje je na Tvorca i Promislitelja vaseljene, onda mu zagradi usta, ali ne rečima nego delom, tako što ćeš mu pokazati čoveka istog kao i on koji živi u dobrodeteljima i kako dolikuje. Nisu neophodne mnoge reči, skladan poredak dokaza, logično zaključivanje; dokaz je u delima. Reci mu: i ti si sluga i on je sluga; i ti si čovek i on je čovek; u istom svetu živiš, pod istim nebom, hraniš se istom hranom: kako onda ti živiš poročno a on u dobrodeteljima? Bog je zlima zato i dopustio da se pomešaju sa dobrima, i nije dao zlima jednu zemlju, a dobre smestio u drugu vaseljenu, nego je pomešao jedne sa drugima kako bi ljudima pružio veliku korist. Dobri još više pokazuju svoju slavu onda kada se nalaze među onima koji ih sputavaju da žive pravedno i koji ih vuku prema grehu, a ipak se čvrsto drže dobrodetelji. Jer treba i podvajanja da budu među vama, da se pokažu koji su postojani među vama (1. Kor. 11,19).
Dakle, Bog je zlima zato i dopustio da budu među dobrima, da bi dobro jače zasijalo. Vidiš li kakva je korist? Uostalom korist nije od zlih, nego od odvažnosti dobrih. I Noju se divimo ne samo zato što je bio pravednik i što je bio savršen, nego i zato što je usred tog razvraćenog i grešnog naroda sačuvao dobrodetelji (vrline), onda kad pred sobom nije imao primer za njih, kada su ga svi vukli ka poroku a on je u svemu išao nasuprot njima. Zato nije rečeno jednostavno: Noje beše čovek pravedan i bezazlen, nego je dodato: svoga veka (Post. 6,9). I drveće postaje snažnije kada ga njišu vetrovi sa suprotnih strana. Zli takođe imaju koristi od opštenja sa dobrima, jer ih se stide, crvene, neugodno im je, i, čak iako ne ostave greh, u krajnjoj liniji, čine ga skriveno. A to što oni zlo više ne čine bezobzirno nije mala stvar - život drugih ljudi "olakšava" njihovu poročnost. Slušaj šta kaže zli o pravedniku: teško nam je i da ga vidimo (Prem. 2,15). Nije beznačajan ni početak ispravljanja, kada prisustvo pravednika muči zle; oni to ne bi ni govorili da ih lik pravednika nije primorao na to. A mučenje i podsticanje savesti usled prisustva pravednika predstavljaće za njih veliku prepreku da zlo čine bestidno. Vidiš li koliko je koristi dobrima od zlih i zlima od dobrih? Zato ih Bog nije odvojio nego je pustio da se mešaju među sobom.


31 kol 2012 20:20
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Sv Jpvan Zlatoust Besede
2. Isto moramo da kažemo i za đavola. I njega je (Bog) ostavio ovde zato da bi tebi dao snagu, da bi podvižnik zadobio veću slavu, da bi borba bila važnija. Dakle, kada neko bude pitao: zašto je Bog ostavio đavola? ovako mu odgovori: budne i pažljive đavo ne samo da nikako ne može da povredi, nego im još donosi i korist, mada ne svojom voljom, budući da je ona zla, nego zbog odvažnosti tih ljudi, jer oni se njegovim zlom koriste kako treba. I sa Jovom se (đavo) nije borio zato da bi ga učinio još slavnijim, već - da bi ga oborio: on je zao po svome htenju i nameri; ipak, nikako ne može da povredi pravednika, naprotiv, ovaj će od borbe dobiti još veću korist - kao što smo već dokazali: demon će pokazati svoju zlobu, a pravednik svoju odvažnost. Ali, reći ćeš, on mnoge i obara? Po njihovoj slabosti, a ne svojom snagom. I to su mnogi već dokazali. Dakle, ispravi svoju volju i nikada ni od koga nećeš pretrpeti štetu, naprotiv, dobićeš još i najveću korist, ne samo od dobrih nego i od zlih. Zato je, kako sam ranije već rekao, Bog i dopustio ljudima da budu zajedno, a naročito dobri sa zlima, da bi oni i ove privlačili svojoj dobrodetelji. Slušaj šta Hristos kaže učenicima: Carstvo nebesko je kao kvasac koji uzme žena i mešne u tri kopanje brašna dok ne uskisne (Mt. 13,33). Pravednici imaju silu kvasca, tj. da zle čine istim onakvim kakvi su oni sami. Pravednika je kao i kvasca malo, ali ta malobrojnost ne šteti testu, naprotiv, i sa malo kvasca sve se testo ukiseli (1. Kor. 5,6). Upravo tako i sila pravednika nije u njihovom broju, nego u blagodati Duha Svetoga. Apostola je bilo dvanaest - vidiš li kako je malo kvasca? Cela vaseljena bila je u neverovanju - vidiš li kako je mnogo testa? Ali njih dvanaest obratilo je celu vaseljenu. Kvasac i testo jednake su prirode, ali ne i jednakih svojstava: zato je zle Bog ostavio među pravednicima, da bi oni, budući da su iste prirode kao i pravednici, postali ovima jednaki i po htenju (primerom do pokajanja, prim. prir).
Pamtite to, zagrađujte usta lenjima, slabima, nebrižljivima, onima koji se sklanjaju pred naporima koje zahtevaju dobrodetelji, onima koji krive zajedničkog Vladiku. Ne dodajte drugi, još teži greh. Nije tako opasno - grešiti, kao što je opasno - posle greha kriviti Gospoda. Potrudi se da pronađeš krivca za greh i videćeš da to nije niko drugi do ti koji si i počinio greh. Za sve je potrebna dobra volja: ovo sam vam dokazao ne golim umovanjem, nego na primerima nama sličnih slugu koji su živeli u ovom svetu. Ovim dokazima koristi se i ti; jer tako će i nama da sudi zajednički Vladika. Prihvatite ovu vrstu dokaza i niko neće biti u stanju da vas ospori. Ako neko bludniči, pokažite mu drugoga koji živi celomudreno. Ako neko zelenaši i otima tuđe, pokaži mu onoga ko daje milostinju. Ako se neko predao zavisti i mržnji, pokaži mu onoga koje slobodan od ovih strasti. Ako je neko gnevan, pokaži mu onoga ko ume da se savlada. Treba ne samo pribegavati drevnim povestima nego i uzimati savremene primere, jer i sada, po blagodati Božijoj, postoje podvizi koji nisu manji od pređašnjih. Ako neko ne veruje Svetom Pismu i smatra ga lažnim, ako ne veruje da je Jov bio takav (kakvim je predstavljen), pokaži mu drugog čoveka koji životom podražava ovog pravednika. Tako će Gospod i nama da sudi: On će postaviti sluge sa drugim takvim slugama i doneti presudu ne po Svome sudu, da ne bi neko opet stao da govori kao onaj sluga koji je dobio talanat i uz njega vratio optužbu: Gospodaru, znao sam da si tvrd čovek (Mt. 25,24). Trebalo bi da uzdiše zbog toga što nije udvostručio talanat, a on je počinio još teži greh, dodavši svojoj nemarnosti i klevetu na gospodara. Šta zapravo on kaže? Znao sam da si tvrd. Nesrećniče i bedniče, nezahvalni i nemarni! Trebalo je da okriviš sebe zbog lenjosti i tako donekle umanjiš svoj pređašnji greh, a ti si tome dodao još i optuživanje Gospodara; tako si, umesto talanta, udvostručio greh.


31 kol 2012 20:21
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Sv Jovan Zlatoust Besede
3. Bog je stavio sluge jedne sa drugima zato da bi jedni sudili drugima, i da poslednji, budući da im sude prvi, ne bi mogli više da krive Gospoda. Zato (Gospod) kaže: jer će doći Sin Čovečiji u slavi Oca Svoga (Mt. 16,27). Vidi jednakost slave;jer nije rekao:
"u slavi sličnoj Očevoj", nego: u slavi Oca Svoga. I sabraće se pred Njim svi narodi (Mt. 25,32). Strašni sud - strašan je za grešnike i one koji su krivi, dok je, naprotiv, priželjkivan i ugodan za one koji za sobom imaju dobra dela! I postaviće ovce sa desne strane Sebi, a jarad s leve (Mt. 25,33). I jedni i drugi su -ljudi. Zašto su jedni ovce, a drugi jarad? Ne zbog različitosti prirode, nego zbog različitosti volje. Zašto se oni koji ne daju milostinju nazivaju jarićima? Zato što je ta životinja besplodna - ne daje korist onome ko je poseduje ni u mleku, ni u priplodu, ni u vuni, pošto zbog svog uzrasta uopšte nije pogodna za donošenje bilo kakvog ploda. Eto zašto Hristos one KOJI ne donose plod, tj. milostinju, naziva jarićima. A one koje će postaviti s desne strane Sebe naziva ovcama Jer one obilno donose dobit - vunu, priplod, mleko. Šta (Gospod) kaže ovima? Videli ste me gladnog i nahranili, videli ste me nagog i odenuli, videli ste me kao putnika i primili ste me. A onima (će reći) suprotno, iako su i ovi i oni jednako ljudi, iako su i ovi i oni primili jednaka obećanja, iako i pred jednima i pred drugima stoje jednake nagrade za dobra dela, iako je i jednima i drugima On došao jednako nag i siromašan, jednako kao putnik: sve je jednako i za one i za ove.
Zašto onda njihov kraj nije jednak? Zato što nemaju istu volju - ona je napravila takvu razliku. Eto zašto su oni pošli u pakao a ovi u Carstvo. Kada bi kod onih krivac za greh bio đavo, onda oni ne bi bili podvrgnuti kazni, jer je drugi sagrešio i podstakao ih (na greh). Jesi li video ovde i grešnike i pravednike? Jesi li primetio kako su (grešnici) videći sebi slične (pravednike) prisiljeni da ućute? Pređimo onda i na drugi primer. Bilo je - kaže - deset devojaka (Mt. 25,1-11). I ovde, opet, po svojoj volji čine dobro, i po svojoj volji greše, da bi kroz poređenje video grehe jednih i dobrodetelji drugih: jer poređenje predmet čini jasnijim. Devojke su i ove i one. Ovih je pet i onih pet. I jedne i druge imaju svetiljke; i sve očekuju ženika. Zašto su jedne ušle u dvor a druge nisu? Zato što su ove bile nečovečne a one krotke i čovekoljubive. Vidiš li i ovde daje krivac za takav ishod volja, a ne đavo? Video si kako se donosi presuda i odluka kroz poređenje sličnih sa sličnima? Tako će sluge da sude sebi sličnim slugama. Ako hoćeš, pokazaću ti i poređenje onih koji nisu slični jedni drugima. Poređenje onih koji nisu slični vrši se zato da bi optužba bila očiglednija. Ninevljani će ustati na sud sa rodom ovim i osudiće ga (Mt. 12,41). Oni kojima se sudi više nisu jednaki: jedni su stranci a drugi Judejci; ovi su imali na raspolaganju proročke pouke, dok oni nikada nisu slušali reč Božiju. Ali razlika nije samo u tome, nego takođe i u tome što je onde dolazio sluga (Jona), a ovde Vladika, i što je onaj, kada je došao, prorokovao o razrušenju (Ninevije), dok je Ovaj blagovestio o Carstvu nebeskom. Koje pre dužan da poveruje: stranac, koji ne zna i koji nikada nije slušao Božansko učenje, ili oni koji su se od mladosti sladili proročkim knjigama? Svakome je očigledno da bi pre trebalo da poveruju Judejci. Ali, dogodilo se suprotno. Ovi nisu poverovali Gospodu Koji je objavljivao Carstvo nebesko, dok su oni poverovali slugi koji je pretio uništenjem, da bi se tako jasnije pokazala i poslušnost onih (Ninevljana) i zla ćud ovih (Judejaca). Šta će tu demon? Šta će đavo? Šta će usud? Šta sudbina? Zar nije svako sam bio krivac i za svoj greh i za svoju dobrodetelj? Da Judejci sami nisu bili krivi, Hristos im ne bi rekao: osudiće rod ovaj, niti: carica južna ustaće na sud s rodom ovim (Mt. 12,42). Tako, ne samo da narodi osuđuju narode, nego često i jedan čovek osuđuje ceo narod, kada oni koji su pre mogli da podlegnu prevari ustaju protiv nje, a oni koji bi svakako trebalo da joj odole bivaju savladani. Zato smo se (sada) setili Adama i Jova. Opet treba da se vratimo na taj predmet, kako bismo dokazali i ostalo. Adama je đavo napao samo rečima, dok je Jova napao i delima; ovome je oduzeo svo bogatstvo i decu, a onome nije uzeo ništa, ni malo ni veliko. Ali najbolje će biti da razmotrimo i same njegove reči i način na koji je napao. Došla je -kaže-zmija,i rekla Evi:je li istina da je Bog kazao da ne jedete sa svakog drveta u vršu (Post. 1,3)? Ovde, dakle, zmija, a tamo, kod Jova - žena: velika razlika postoji i među savetnicama; jedna je potčinjena (zmija) a druga životni drug (Jovova žena). Vidiš li kakav je to neoprostiv greh? Nju (Evu) je prevarila potčinjena, a njega (Jova) nije mogla da prevari ni pomoćnica u životu. Pogledajmo još šta kaže zmija: je li istina da je Bog kazao da ne jedete sa svakog drveta? Ali, Bog nije rekao to, nego suprotno. Vidi sad lukavstvo đavolje: on je rekao ono što Bog nije rekao, kako bi saznao šta je zapravo Bog rekao. A žena? Umesto da mu zatvori usta, da mu ne odgovara, ona je, iz ludosti, rekla volju Gospodnju i tako pružila đavolu snažan oslonac.


31 kol 2012 20:24
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Sv Jovan Zlatoust Besede
4. Gledaj kakvo je zlo nepromišljeno verovati neprijateljima i onima koji te mrze! Zato je Hristos rekao: Ne dajte svetinje psima; niši bacajte bisera svojih pred svinje, da ih ne pogaze nogama svojim, i okrenuvši se ne rastrgnu vas (Mt. 7,6). A to se dogodilo sa Evom: svetinju je bacila psu, svinji (đavolu), a on je te reči pogazio i, okrenuvši se, rastrgnuo ženu. Ovde obratite pažnju na to da je žena bila u stanju da otkrije prevaru. Istoga časa, đavo je objavio neprijateljstvo i rat protiv Boga, istoga časa počeo je da govori protiv (Njega). Neka si isprva, kada je on želeo da sazna volju Božiju, i govorila s njim; ali zašto si ga slušala posle, kada je počeo da govori protiv (Boga)? Bog je rekao: smrću ćete umreti, a on je rekao: nećete umreti. Ima li veće protivrečnosti od ove? Kako je trebalo prepoznati neprijatelja i protivnika, ako ne po tome što je govorio suprotno od Boga? Valjalo je odmah uteći od otrova i pobeći od zamke. Nećete vi umreti. - kaže đavo - Nego zna Bog da će vam se u onaj dan kad okusiše s njega (sa drveta) otvoriti oči, ia ćete postati kao bogovi i znati šta je dobro a šta zlo (Post. 3,4-5). Obećanjem većeg (đavo) je (praroditeljima) oduzeo i ono dobro koje su imali u rukama; obećao je da će od njih napraviti bogove, a potčinio ih je vlasti smrti. Dakle, zašto je žena poverovala đavolu? Šta je dobro videla u njemu? Zar ti nije bilo dovoljno visoko dostojanstvo Zakonodavca, tj. što je On Bog, Tvorac i Sazdatelj, a onaj je đavo i protivnik? No, i kada ga ne bih nazvao đavolom - jer ti si mislila da je u pitanju prosto zmija - zar je po tvome zmiju trebalo udostojiti tako otvorenog razgovora, da joj objaviš čak i volju Gospodnju? Vidiš li da je (žena) mogla da otkrije obmanu, ali ona to nije htela? Bog je pružio dovoljno dokaza Svoje dobrote i na delu je pokazao Svoju brižnost: stvorio je čoveka ni iz čega, udahnuo mu život, stvorio gaje po liku Svome, postavio ga za gospodara nad svim što je na zemlji, dao mu je pomoćnicu, nastanio ga u raju, i, dopustivši mu da jede sa svakog drugog drveta, zabranio mu je da se dotiče samo jednoga, pa i to za njegovo dobro. Đavo pak nije pokazao nikakvo dobro, ni veliko ni malo, samo je golim rečima i pustim nadama obmanuo ženu. Ipak, žena je više poverenja poklonila đavolu negoli Bogu Koji je na delu pokazao svoju dobrotu. Poklonila je poverenje onome koji joj je ponudio samo gole reči i ništa više. Vidiš li da je do obmane došlo samo usled bezumlja i nebrige, a ne usled prinude? Da bi to jasnije shvatio, slušaj kako Sveto Pismo okrivljuje ženu. Ono ne kaže da je (žena) jela pošto je bila obmanuta, nego - videći da je rod na drvetu dobar za jelo i da ga je milina gledati (Post. 3,6). Krivica je do neuzdržanog pogleda (žene), a ne samo do obmane od strane đavola: žena je poražena sopstvenom pohotom, a ne pokvarenošću demona. Stoga i nije dobila oproštaj, nego je - pošto }e rekla:zmija me prevari, te jedoh (Post. 3,13) - bila teško osuđena, jer je imala mogućnosti da ne padne. A da bi ti to bilo još jasnije, vratimo se na Jova, vratimo se od pobeđenih na pobednika, od poraženih na onoga koji je odoleo: on će osnažiti našu revnost da bismo mogli da dižemo ruku na đavola. Tamo je lagala zmija, i uspela je; a ovde žena, i nije uspela, iako bi se reklo da je ona to pre bila u stanju da učini nego zmija. Pri tome, ovaj napad na Jova dogodio se nakon što su mu poginula deca, nakon što je izgubio bogatstvo, nakon što mu je propalo celokupno imanje. A tamo ničega od svega ovoga nije bilo: Adam nije izgubio decu i nije bio lišen imanja, nego je živeo u raju sladosti, koristio je svakojaka drva, izvore, reke i mnoge druge ugodnosti. Kod njega nije bilo ni napora, ni bolesti, ni briga, ni uvreda, ni podsmeha, ni drugih bezbrojnih patnji koje su se obrušile na Jova. Ipak, iako ničega od toga nije bilo, Adam se spotakao i pao. Nije li očigledno daje on pao iz nemara? Da je i on uz duhovnu pažnju hrabro ostao na nogama, kao Jov kada su se na njega obrušile sve nesreće i patnje, sigurno bi odoleo.


31 kol 2012 20:28
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Sv Jovan Zlatoust Besede
5. Tako, ljubljeni, i od jednoga i od drugoga možeš da dobiješ veliku korist: čuvaj se da ne bi podražavao Adama, znajući koliko se zala rađa iz nebrige; pobožno se ugledaj na Jova videći koliko dobara dolazi od brižljivosti. Uvek na umu imaj to ovenčavanje pobednika, pa ćeš u svakoj nevolji i bedi dobiti dostojnu utehu. Ovaj blaženi i odvažni stoji na ugled celoj vaseljeni; on nevoljama koje su ga snašle svakoga opominje da treba odvažno da podnosi sve što mu se dogodi, i da ne poklekne ni pred jednom nesrećom koja ga zadesi. Zaista nema ni jednog ljudskog stradanja za koje se od Jova ne bi mogla dobiti uteha. Sva stradanja koja postoje po celoj vaseljeni sabrala su se u jedno i obrušila na njega samoga. Kako će oproštaj dobiti onaj ko ne može sa blagodarenjem da podnese ni delić njegovih nesreća - nesreća koje nisu samo deo postojećih, već sve ljudske nesreće zajedno? A da ti moje reči ne bi izgledale kao preuveličavanje, razmotrimo ponaosob svaku od nesreća koje su mu se dogodile, i potvrdimo opravdanost onoga što govorim. Ako vam odgovara, na prvom mestu iznesimo ono što je najteže od svega - nesreću i patnju koja dolazi od nje - ono što oplakuju svi ljudi, svuda. Dakle, ko je nesrećniji od Jova? Nije li on bio bedniji čak i od onih koji leže u banjama, koji spavaju u pepelu, i uopšte - bedniji od svih ljudi? Oni imaju makar jednu odeću, a on sedi nag, pa i tu jedinu odeću koju je po prirodi imao -odeću tela - đavo je celu isprljao silnim gnojem; ovi, opet, siromasi, nalaze se u seni banjskih krovova, dok je on sve vreme provodio pod otvorenim nebom, bez ikakve zaštite; i što je najvažnije, oni su svesni da iza sebe imaju mnogo čega lošeg, dok on nije znao ni za šta od toga, tako da za svaku od nesreća koje su ga zadesile treba primetiti da njemu nisu bili poznati njihovi uzroci, što je još više povećavalo njegovu tugu i patnju. Ovi su dakle, kao što sam rekao, mogli sebe u mnogome da okrive za ono što ih je snašlo, a svest o tome da je kazna pravedna dosta ublažava nesreću, no Jov je bio lišen i te utehe, jer on je, posle života ispunjenog dobrodeteljima, bio podvrgnut takvim kaznama kakve zaslužuju samo najveći zločinci. Ovi naši siromasi, siroti su odavno i od početka su se upoznali sa bedom, dok je Jov u bedu pao iznenada i neočekivano. Kao što poznavanje uzroka nesreće pruža veoma veliku utehu, tako je život u bedi lakši za onoga ko je od početka navikao na nju. Pravednik je bio lišen i jedne i druge utehe, i opet nije pao. Jesi li video kako je došao do krajnje bede, do bede od koje nema veće? Ustvari, šta može biti bednije od onoga ko je nag, a nema ni krov nad glavom? Tako, kada sebe vidiš u nevoljama, seti se stradanja ovog pravednika, pa ćeš se istoga časa prenuti i odagnati svaku žalosnu pomisao. Ljudi već i samo ovu jednu nesreću (siromaštvo) smatraju osnovom svake bede. Druga posle nje, ili bolje - pre nje, jeste stradanje tela (usled bolesti). Ko je i kada bio tako bolestan (kao Jov)? Ko je imao ili na drugome video takve rane? Niko. Njegovo telo je iz časa u čas propadalo; iz svih udova, kao iz izvora, u neprekidnom toku izlazili su crvi; odasvud se osećao najstrašniji smrad; postepeno iscrpljivanje i propadanje tela usled takvog truljenja činilo je i samu hranu neprijatnom; njegova glad bila je čudna i neobična, jer zbog toga nije mogao ništa da okusi. Čega se duša moja nije htela dotaknuti, šo mi je jelo u nevolji (Jov. 6,7) - govorio je on. Prema tome, čoveče, kad padneš u bolest, seti se tog tela, tog svetog tela: tačno - ono je bilo sveto i čisto, iako je na njemu bilo toliko rana. Ako neko u ratu neopravdano i bez ikakvog razloga bude obešen na drvo i tučen po bokovima, neka ne smatra to za svoju sramotu i neka ne ide na gore, već neka umesto toga sebi predstavi ovog svetog. Ali zar takvome utehu neće predstavljati uverenost u to da mu je nevolju poslao Bog? Ova gaje pomisao naročito obespokojavala i uznemiravala -pomisao na to da je pravedni Bog, Kome je on uvek ugađao, ustao protiv njega. Tačno je, on nije mogao da nađe nikakav valjan razlog za svoje nesreće. A kada je posle saznao razlog, pogledaj kakvu je bogobojažljivost pokazao. Kada ga je Bog upitao: hoćeš li ši uništiti Moj sud? Hoćeš li Mene osuditi da bi sebe opravdao (Jov. 40,3)? Jov je izbezumljeno odgovorio: gle, ja sam malen, šta bih Ti odgovorio? Mećem ruku na usta svoja (Jov. 39,37), i još:
ušima slušah o Tebi, a sad Te oko moje vidi. Zato poričem, i kajem se u u prahu i i pepelu (Jov. 42,5-6).


31 kol 2012 20:29
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
---------
Post Re: Sv Jovan Zlatoust Besede
6. Ako misliš daje ovo dovoljno za utehu, onda se i sam možeš utešiti. Ako ti se dogodi bilo kakva nesreća, to nije od Boga, nego radi ljudske zlobe: no, ako budeš zahvalan, umesto da vređaš Onoga Ko se mogao suprotstaviti ali je ipak dopustio (tu nesreću) da bi te ispitao, onda ćeš i ti dobiti onakvu nagradu kakvu dobijaju oni koji su postradali Boga radi, jer si hrabro podneo nevolje od ljudi i jer si zablagodario Onome Ko je mogao da ih zaustavi ali to nije učinio. Video si kako su na pravednika (Jova) bili navedeni i siromaštvo i bolest - obe do krajnjih granica. Ako hoćeš, pokazaću ti kako je protiv pravednika tada zaratila i priroda, jer je izgubio desetoro dece, odjednom, u njihovim najboljim godinama - desetoro dece koja su se odlikovala dobrodeteljima. Izgubio ih je ne po opštem zakonu prirode, nego od nasilne i svirepe smrti. Ko bi mogao da izrazi takvu nesreću? Niko. Zato, kad odjednom izgubiš sina i kćerku, pokloni se ovom pravedniku i naći ćeš veliku utehu. No, da li su to jedine nesreće koje su ga zadesile? Ne. Bio je ostavljen i izdan od strane prijatelja, uvređen i ismejan od svih: kako je to neizdrživo! Obično našu dušu ne žaloste toliko same nesreće, koliko ljudi koji nam se u nesrećama rugaju. A Jova ne samo da nije imao ko da teši, nego su ga još i napadali i izrugivali su mu se sa svih strana. Vidiš li kako on žali zbog toga i kaže: "čak se i vi dižete na me i korite me mojom sramotom" (Jov. 19,5), i još kako govori: bližnji moji ostaviše me i znanci moji zaboraviše me, domaći moji i sluškinje gledaju me kao tuđina, zovem slugu svoga a on se ne odaziva, dah je moj mrzak. ženi mojoj, a preklinjem je sinovima utrobe svoje (Jov. 19,14-17). Drugi su me - veli - pljuvali, i svima sam postao priča. Sve ovo se ni slušati ne može, a kamoli na delu doživeti.


31 kol 2012 20:30
Profil Pošalji e-mail
Prikaži postove “stare”:  Redanje  
Započni novu temu Odgovori  [ 56 post(ov)a ]  Stranica 1, 2, 3, 4, 5, 6  Sljedeća


Online

Trenutno korisnika/ca: / i 0 gostiju.


Ne možeš započinjati nove teme.
Ne možeš odgovarati na postove.
Ne možeš uređivati svoje postove.
Ne možeš izbrisati svoje postove.
Ne možeš postati privitke.

Forum(o)Bir:  
cron