Sada je: 13 pro 2017 01:38.





Započni novu temu Odgovori  [ 56 post(ov)a ]  Stranica Prethodna  1, 2, 3, 4, 5, 6  Sljedeća
 Sv Jovan Zlatoust Besede 
Autor/ica Poruka
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Sv Jovan Zlatoust Besede
7. Neka njegova stradanja budu lek za naše nesreće, i njegova užasna bura - pristanište u našim stradanjima. U svim nevoljama sećajmo se ovog svetog, i videći kako je njegovo telo samo podnelo sva ljudska stradanja, podnesimo i mi mirno one male nesreće koje nam se dogode. Pribegavajmo uvek toj knjizi, kao požrtvovanoj majci koja širi svoje ruke na sve strane, koja prima i teši uplašenu decu. Čak i ako nas zadese najteže nesreće, u njoj ćemo naći pouzdanu utehu.
Ako kažeš: "to je bio Jov, i zato je sve podneo, a ja nisam kao on", onda ćeš samo još više da osudiš sebe, a pravednika da pohvališ. Ti bi trebalo lakše da podnosiš nego on. Zašto? Zato što je on živeo pre blagodati i pre zakona, kad nije bilo takve strogosti u životu, kada nije bilo takve blagodati Duha, kada je bilo teško pobediti greh, kada je na snazi bila kletva, kada je smrt bila strašna. A sada je borba lakša, jer su po dolasku Hristovom sve te prepreke uništene. Imajući sve to u mislima, tj. da su Jovova stradanja bila teža nego naša, i daje on stupio u borbu i borio se onda kada je borba bila teža nego sada, sve treba da podnosimo hrabro i sa velikom blagodarnošću, kako bismo i mi mogli da dobijemo takve vence kakve je dobio on, po blagodati i čovekoljublju Gospoda našeg Isusa Hrista, sa Kojim neka je slava Ocu, sa Duhom Svetim, sada i uvek, i u vekove vekova. Amin.


31 kol 2012 20:30
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Sv Jovan Zlatoust Besede
O Crkvi

Ime Crkve je ime ne podele nego ujedinjenja i sloge. Crkva podvojene sabira u jedno, pošto ime Crkve jeste ime sloge i jednodušnosti... Crkva je ustanovljena ne zato da se oni koji ne sabiraju u njoj dele međusobno, već da se podvojeni sjedine. Crkva ne zna za razliku između gospodara i roba; ona razlikuje i jednog i drugog po vrlini.
Hristos je glava Crkve a mi telo. Između glave i tela može li biti ikakvog rastojanja? On je temelj, mi građevina; On je čokot, mi loze; On je ženik, mi nevesta; On je pastir, mi ovce; On je put, mi putnici; mi smo hram, On obitavalac; On je crvenac, mi braća; On je naslednik, mi sunaslednici; On je život; mi oni koji žive; On je vaskrsenje, mi oni koji vaskrsavaju; On je svetlost, mi oni koji se prosvetljuju. Sve to označava jedinstvo, i ne dopušta nikakvu podelu, čak ni najmanju podelu, jer ko se malo odvoji, taj će se potom odvajati i mnogo. Tako telo, zadobije li i malu ranu od mača, kvari se; građevina, raspukne li se makar malko, sruši se; loza, odlomivši se makar malo od čokota, postaje nerodna. na taj način; to malo već je ne malo nego skoro sve. Zato, kada pogrešimo ma u čemu malo, ili osetimo lenjost, nemoj mo previđati to malo jer ne obratimo li pažnju na njega, ono će ubrzo postati veliko. Tako i haljina, počne li se cepati, a mije je ne zakrpimo, ona će se sva poderati; isto i krov, padne li sa njega nekoliko crepova, i tako bude ostavljen, razrušiće se cela kuća. Stoga, imajući to pred očima, budimo uvek budni prema malim gresima, da ne bi smo upali u velike.

Kao što telo i glava sačinjavaju jednog čoveka, tako su jedno Crkva i Hristos. Kao što naše telo jeste nešto jedno, i ako se sastoji iz mnogo delova, tako i u Crkvi svi mi sačinjavamo nešto jedno. Iako se Crkva sastoji iz mnogo članova, no ti mnogi su jedno telo. Jedan Duh sastavio je iz nas jedno telo i preporodio nas Jer nije jednom Duhu kršten jedan a drugim drugi. i nije samo duh koji nas je krstio jedan, nego i ono ušta nas je krstio, to jest radi čega nas je krstio, jeste jedno, pošto smo se mi krstili ne zato da sačinjavamo razna tela, nego da mi tačno sačinjavamo jedno telo jedan prema drugome, tojest krstili samo se radi toga, da svi budemo jedno telo.


31 kol 2012 20:36
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Sv Jovan Zlatoust Besede
Do ovaploćenja Boga Logosa, veli sveti Zlatoust, nebesko i zemaljsko bili su odvojeni jedno od drugog i nisu imali jednu glavu. Ali ovaploćenjem Gospoda Hrista Boga postavi jednu glavu za sve, za anđele i ljude, tojest dade jedno vrhovno načelo i anđelima i ljudima: jednima Hrista po telu, a drugima Boga Logosa. Kao kad bi neko rekao za kuću da je u n>oj nešto trulo a nešto jako, pa bi obnovio kuću, tojest učvrstio je pojačavši joj temelj: tako i ovde sve je podveo pod jednu glavu. Tada je jedino i moguće sjedinj>avan>e, tada će i jedino biti savršen savez, kada sve, imajući neku neophodnu svezu gore, bude podvedeno pod Vidiš li, pita dalje sveti Zlatoust, šta je Bog učinio? Vaskrsao je Hrista, zar je to malo? Ali pogledaj dalje: posadio Gaje s desne strane Sebi. Kakva reč to može izraziti? Onoga koji je od zemlje, onoga koji je bezglasniji od roba, onoga koji je bio igračka demona, odjednom je podigao na visinu. Zaista je neizmerna veličina moći Njegove! Obrati pažnju kuda ga je podigao. Podigao ga je na nebesa iznad svake stvorene prirode, iznad svakog poglavarstva i vlasti. Stoga je zaista potreban Duh, potreban prosvećen um, da bi Ga poznali; zaista je potrebno otkrivanje. Zamisli koliko je rastojanje između čovečanske i Božanske prirode! Međutim On je čovečansku prirodu od njene ništavnosti uzdigao u dostojanstveno Božanske.
Za ovo je potrebno preći ne jedan, ne dva, ne tri stepena. Zato je i apostol ne prosto rekao: gore nego: iznad. A iznad vaših Sila je Bog. i na takvu visinu je On uzdigao čoveka; od najnižeg uniženja na najviši stepen vlasti, iza koje ne postoji neko više dostojanstvo. Sve to apostol govori o Vaskrslom iz mrtvih, što i jeste dostojno udivljenja; no ni u kom slučaju on ne govori o Bogu Logosu. Jer što su komarci prema ljudima, to je sva tvorevina prema Bogu. I šta ja govorim o komarcima Ta kada su svi ljudi pred Bogom kao kaplja i kao prašina (Is. 40, 15) onda Nevidljive sile možeš smatrati kao komarce. Dakle ne govori o Bogu Logosu, nego o Onome koji je kod nas. To u stvari i jeste veliko i čudesno, što Ga je uzdigao iz zemljine preispodnje. Kada su svi narodi pred Bogom kao kaplja, onda jedan čovek koliki li je delić kaplje! Međutim bog Njega uzdiže iznad svega ne samo u ovome svetu nego i na onome, i sve pokori pod noge Njegove... 0, zaista divna i zapanjujuća dela! Time što bog Logos postade čovek, čoveku sva sazdana sila postade robinja. No možda postoji neko koji je iznad Njega, koji iako nema potčinjene, ipak poseduje veće dostojanstvo? Ovde se ni to ne može predpostaviti, jer apostol tvrdi: sve pokori pod noge Njegove. I to pokori ne prosto, nego pokori do potpune potčinjenosti, tako da veće podčinjenosti ne može biti. Zato je i apostol i rekao: pod noge Njegove, i Njega dade za glavu crkvi nad svim. Gle, i Crkvu koliko je uzvisio! Kao nekom dizalicom podigavši je, On je uzdigao na veliku visinu, i posadio je na istom prestolu: jer gde je glava, tamo je i telo: nema nikakvog prekida između glave i tela, jer kada bi se veza između glave i tela prekinula, onda ne bi bilo ni tela ni glave. Apostol veli: nad svim. Šta znači: nad svim? Znači, ili Hristos iznad svega vidljivog i umom zamislivog, ili daje od svih dobročinstava, učinjenih nam Njime, najveće to što je Sina Svog učinio glavom Crkve, ne ostavivši pritom nikog višeg: ni anđela, ni arhanđela, niti nikog drugog. Bog nas je počastvovao ne smo tim preimućstvom što je čoveka Hrista uzveo gore, nego još i time što je pripremio da sav rod ljudski uopšte ide za Njim, drži se N>ega, sleduju Njemu. “Koja je telo Njegovo." Da ti, čuvši reč “glavu", ne bi tu reč shvatio samo u smislu vlasti nego i u bukvalnom smislu, i da Hrista ne bi smatrao samo kao načelnika nego Ga gledao kao stvarnu glavu tela, apostol dodaje: “punoća Onoga koji sve ispunjava u svemu." Šta to znači? Znači ovo: Crkva je punoća Hrista. Jer punoća glave je telo, i punoća tela je glava. Vidiš, apostol ne propušta nikakvo poređenje, samo da bi izrazilo Božiju slavu. On kaže: “punoća," tojest što se glava dopunjuje telom, jer se telo sastavlja iz svih delova, i svaki je deo neophodan. Vidiš, apostol pokazuje da su Hristu kao glavi potrebni svi delovi uopšte, jer kada mnogi od nas ne bi bili jedan ruka, drugi noga, trći neki od ostalih delova, onda telo Njegovo ne bi bili potpuno. Dakle, telo Njegovo sastavlja se iz svih članova. To znači: tada se ispunjuje glava, tada telo postaje potpuno, kada svi mi budemo čvrsto sjedinjeni i povezani. Vidiš li “bogatstvo slave nasledstva"? Vidiš li “neizmernu veličinu moći na onima koji veruju"? Vidiš li “nadu zvanja"? Imajmo strahopoštovanje prema našoj Glavi; pomislimo kakve smo Glave telo, kojoj je sve pokoreno. Imajući to u vidu, mi treba da budemo bolji od Anđela i veći od Arhanđela, pošto smo udostojeni veće časti nego svi oni. Jer kao što apostol kaže u Poslanici Jevrejima. Bog primi prirodu ne od Anđela, nego od semena Avraamova (Jevr. 2,16). Ne prirodu Poglavarstva, ni Vlasti ni Gospodstva, niti ikoje druge Sile, nego našu prirodu On uze na Sebe i posudi je gore.


31 kol 2012 20:37
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Sv Jovan Zlatoust Besede
I šta ja govorim:posadi? Učini je svojom odećom; i ne samo to, nego i sve pokori pod noge Njegove... S trepetom cenimo bliskost i srodstvo naše s Bogom; bojimo se da se ko ne odseče od ovoga tela, da ko ne otpadne, da se ko pokaže nedostojan. Kada bi nam neko stavio na glavu carsku krunu, zlatan venac, recite, šta sve ne bismo učinili da se pokažemo dostojni tog mrtvog kamenja? a ovde našu glavu pokriva ne carska kruna, nego je sam Hristos postao naša Glava, što je nesravnjeno veće; međutim mi tome ne pridajemo nikakvu važnost. Ta Anđeli, Arhanđeli i sve Nebeske Sile s pobožnim strahopoštovanjem čestvuju našu Glavu, a mi, telo Njegovo, zar je nećemo s molitvenim strahopoštovanjem čestvovati? I kakva nam posle ostaje nada na spasenje? Razmišljaj o carskom prestolu tom, razmišljaj o prevelikoj časti toj. To treba da nas plaši više nego pakao. Jer kada i ne bi bilo pakla, to za nas, koji smo udostojeni tolike časti a potom se pokazali nedostojni nje i zli, lišenje ove časti trebalo bi da bude najveća kazna, neiskazana muka, Zamisli, blizu koga zaseda tvoja Glava? s desne st rane koga se nalaz! Ona zasad iznad svakog Poglavarstva i Vlasti i Sile: a telo Njeno i demoni g:ie? No, ne bilo toga! Kada bi bilo tako, onda već ne bi bilo ni tela. No pošto je reč o telu Gospodnjem, onda se i setimo onog Tela koje je bilo raspeto, prikovano, na žrtvu prineseno. Ako si telo Hristovo, onda nisi krst, jer gaje On nosio: podnosi pljuvanje, podnosi šamare, podnosi klince. Takvo je bilo Njegovo telo, nako je bilo bezgrešno. I pošto govorimo o telu Njegovu, imaj mo na umu da se u tajni Pričešća mi pričešćujemo Telom koje se ništa ne razlikuje od onoga Tela koje sedi gore, kome se Anđeli poklanjaju, koje se nalazi blizu Nepropadljiva Sile, to Telo upravo mi i jedemo. 0, koliko nam je puteva otkriveno ka spasenju! Gospod Hristos nas je učinio Svojim telom, dao nam je Svoje Telo, i sve to nas ne odvraća od zla. 0, pomračenja! 0, dubokog bezdana! 0, neosetljivosti! Zapoveđeno nam je: Mislite o onome što je gore, gde sedi Hristos sedi s desne strane Boga (Kol. 3,21). Međutim, jedni se brinu o bogatstvu, drugi propadaju u strastima. Tumačeći bogonadahnute reči prvovrhovnog apostola: “Kakvo je bogatstva slave tajne ove (tojest Crkve) među neznabošcima" (Kol. 1,26), sveti Zlatoust veli: Ljude, neosetljivije od kamenja, odjednom uzvesti u dostojanstvo Anđela, i to jednostavno pomoću golih reči i same vere bez ikakvog truda, stvarano je to slava i bogatstvo tajne; slično tome kao kad bi neko gladnog i šugavog psa, gadnog i odvratnog, koji izbačen izdiše i nije više u stanju da se miče, iznenada učinio čovekom i postavio ga na carski presto. Obrati pažnju neznabošci su se klanjali kamenju i zemlji, bili zarobljeni, i sužnji đavola, i gle, odjednom nagaziše na glavu njegovu, i stadoše gospodariti nad njim i bičevati ga; sluge i robovi demona postadoše telo Gospodara Anđela i Arhanđela; oni koji čak ni znali nisu da postoji Bog, odjednom postadoše saprestolnici Božji. Hoćeš li da vidiš bezbrojne stupnjeve koje oni preskočiše? Trebalo je da oni saznadu: prvo da kamenje nisu bogovi; drugo, da ne samo oni nisu bogovi, nego da ni zemlja, ni životinje, ni rastinje, ni čovek, ni nebo, ni ono što je više neba, takođe nije Bog, treće, da ni kamenje, ni životinje, ni biljke, ni stihije. ni ono što je gore ni ono što je dole ni čoveka, ni demona, ni Anđele, ni Arhanđele, niti ikoju drugu od tih Višnjih Sila priroda ljudska ne treba da obožava. Kao crpući iz neke dubine, njima je valjalo poznati: da Gospodar svega i jeste Bog, da samo Njega treba obožavati; da čudesno ustrojstvo života jeste blago; da sadašnja smrt nije smrt; da sadašnji život nije život; da će telo ustati, postati netruležno, uziće na nebo, udostojiti se besmrtnosti, nastaniti se sa Arhanđelima. Čoveka, koji je stajao tako, nisko, pošto je te sve stupnjeve preskočio, Gospod Hristos posadi na nebesima na presto; čoveka koji je bio niži od kamenja, On postavi iznad Anđela i Arhanđela i Prestola i Gospodstva. Zaista je sveti apostol divno rekao: Kakvo je bogatstvo slave tajne ove! Hristos neka bude za vas sve i sva. i vrednost, i rod, i u svima nama On. Jer svi vi postadoste jedan Hristos, pošto ste telo Njegovo. Crkva je mesto Anđela, mesto Arhanđela, carstvo Božije samo nebo. Zašto vrata paklena nisu odolela Crkvi? Zato što Hristos svagda boravi s nama. Kada on ne bi bio s nama, onda Crkva ne bi odnela pobedu.


31 kol 2012 20:38
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Sv Jovan Zlatoust Besede
PROTIV JUDEJACA I NEZNABOŽACA

Rasuđivanje o tome da Hristos jeste Bog pomoću dokaza uzetih iz mnogobrojnih proroštava o Njemu

Ovo delo po svoj prilici nije izgovoreno sa crkvene katedre nego je bilo namenjeno za čitanje. Napisano je u vreme dok sv. Jovan Zlatoust još nije bio u Konstatiponju i kada je pripremao besede isključivo protiv Judejaca. Tako se može pretpostaviti da je mesto nastanka ovog dela grad Antiohija, a vreme pisanja ili objavljivanja 386. ili 387. godina.
Pošto je mnogo ljudi koji nerado prihvataju opširna izlaganja - jedni po nemarnosti, drugi zbog preterane brige oko svetskih poslova, a neki usled krajnje neupućenosti u stvar - smatrao sam za nuđno da uklonim poteškoće koje proizilaze iz mnogorečitosti, kako bih kratkoćom izlaganja presekao lenjost nemarnih i podstakao na čitanje one koji tome inače nisu skloni, da bi oni sa većom pažnjom saslušali rasuđivanje koje im nudim. Zato, izbegavajući ukrašavanje odabranim rečima i izrazima, i upotrebljavajući samo one koji bi bili lako razumljivi i shvatljivi i slugi i sluškinji, i udovici i trgovcu, i moreplovcu i zemljoradniku, svojski sam se potrudio, koliko je to moguće, da sačuvam kratkoću i da u malo reči predam pouku, kako bih tako i kod lenjih slušalaca probudio želju da lako i bez ikakvog truda proniknu u rasuđivanje koje im je ponuđenom, kako bi ga oni upamtili i tako stekli korist. Raspravu ću početi od neznabožaca. Ako neznabošci pitaju: odakle se vidi da je Hristos Bog? (od ovoga moramo početi, jer sve ostalo sledi iz toga), ja radi dokaza neću ukazati na nebo ili na šta drugo slično. Ako mu kažem da je On stvorio nebo, zemlju i more, on to neće da prihvati. Ako mu kažem da je On vaskrsavao mrtve, isceljivao slepe i izgonio demone, on ni to neće da prihvati. Ako mu kažem da je On obećao Carstvo i neopisiva blaga, ako mu budem govorio o vaskrsenju, on ne samo da neće prihvatiti, nego će još i da se smeje. čime da ga ubedimo, naročito ako je još i prost čovek? Čime drugim, ako ne onim što obojica jednako i nes****o prihvatamo i u šta on ne može da sumnja? Ako mu prvo kažem da je Hristos stvorio nebo i ostalo o čemu sam govorio, on neće lako pristati da poveruje. šta je to što i neznabožac prihvata kao delo Hristovo i čemu nikada neće stati da protivreči? To, da je Hristos utemeljio hrišćanstvo. čak ni neznabožac neće protivrečiti tome da je Hristos osnovao Crkvu po celoj vaseljeni. Odatle ćemo i mi uzeti dokaz Njegove moći, pokazaćemo da On jeste Bog i reći ćemo da je za običnog čoveka neoguće da za kratko vreme obiđe tako ogromnu vaseljenu, i zemlju i more, i da hrišćanstvu privuče toliko ljudi, uz to još i utvrđenih u lošim običajima, ili, bolje reći, predatih takvim porocima. Ipak, Hristos je uspeo da ljudski rod oslobodi od svega toga, ne samo Rimljane, nego i persijance i uopšte varvarska plemena. On je to savršio bez upotrebe oružja, bez trošenja novca, ne predvodeći vojsku, ne pokrećući ratove, nego u početku preko jedanaestorice ljudi, neznatnih, poniženih, neobrazovanih, jednostavnih, siromašnih, polugolih, nenaoružanih, koji nisu imali ni obuće ni dva odela. Zašto kažem: savršio? On je uspeo da podstakne tolika pokolenja ljudi da se podvizavaju ne samo za sadašnje, nego i za buduće, da odbace otačke zakone, da istrebe drevne običaje koji su se tako mnogo vremena ukorenjivali i da prime druge, da ostave laka dela i da se posvete Njegovim teškim zahtevima, a pri tome, sve je ovo savršio ne gledajući na to što mu se mnogi suprostavljaju i smeju kao Onome ko je pretrpeo sramnu smrt na krstu. čak ni neznabošci neće se protiviti tome da je Hristos bio raspet od strane Judejaca, da je od njih pretrpeo bezbrojne muke i da (evanđelska) propoved uzrasta iz dana u dan. Naročito je zadivljujuće da on cveta ne samo ovde, nego i kod Persijanaca, iako je tamo sada progonjena. i među varvarima već ima mnogo mučenika, kao i onih koji su bili svirepiji od vukova, ali su nakon prihvatanja propovedi postali smireniji od ovaca i sada razmišljaju o besmrtnosti, o vaskrsenju i o neopisivim dobrima (koja ih očekuju).


31 kol 2012 20:40
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Sv Jovan Zlatoust Besede
2. Ovakva blagodatna dela pojavila su se ne samo u gradovima, nego i u pustinjama, i u selima, i na ostrvima, i u lukama; i nisu se samo obični ljudi i njihovi upravitelji sa potpunom verom pokorili Raspetome, nego i oni čije su glave ukrašene krunama. U ovom rasuđivanju ću se potruditi da vam pokažem kako se ništa od toga nije dogodilo slučajno, nego je još mnogo pre ostvarenja bilo predskazano; ili bolje, da moje reči ne bi izazvale sumnju, potrebno je otvoriti knjige Judejaca koji su ga raspeli i otkriti ono što se u tim Pismima (koja oni i sada čuvaju) krije - otkriti svedočanstva o Njemu i izložiti ih pred očima onih koji ne veruju. Tako, Jeremija prvi objavljuje da je Bog postao čovek, ne pristajući da bude Bog. Ovaj nepristupni Bog naš, pronašao je svaki mudar put i predao ga Jakovu detetu Svome i Izrailju koga je zavoleo. Zato se javi na zemlji i sa ljudima požive (Var. 3,36-38). Vidiš li kako je jasno, sa malo reči, predstavio i to da Bog, ne prestajući da bude Bog, postade čovek, i to da je On Sam utemeljio Stari Zavet? Pronašao je svaki mudar put i predao ga Jakovu detetu Svome i Izrailju koga je zavoleo. Ovim rečima on pokazuje da je Gospod Sam upravljao svime i pre Svog javljanja u telu, da je Sam sve savršavao: daje davao zakone, promišljao, čuvao, činio dobra. A sad slušaj kako drugi prorok kaže da Gospod ne samo da postaje čovek, nego se i rađa od Djeve: Eto, Devojka će začeti, i rodiće Sina, i nadenuće mu ime Emanuil, što će reći: S nama Bog (Is. 7,14; Mt. 1,23). Zatim, da bi pokazao da će Gospod postati čovek ne samo naizgled, nego zaista dodaje: Maslo i med ješće, dokle ne nauči odbaciti zlo a izabrati dobro. Jer pre nego nauči Dete da razlikuje dobro i zlo, odbaciće zlo i izabrati dobro (Is. 7,15-15). A da će Gospod ne samo da postane čovek i da se rodi od Djeve, nego i da će da se rodi iz doma Davidova - slušaj šta o tome mnogo unapred prorokuje Isaija: izaći će šibljika iz stabla Jesejeva i izdanak iz korena njegova izniknuće, i na Njemu će počivati Duh Gospodnji, Duh mudrosti i razuma, Duh saveta i sile, Duh znanja i straha Božjeg (Is. 11,1-2). Jesej je bio Davidov otac. Otuda se vidi da je Gospod potekao iz ovog roda, i ne samo iz toga roda, nego i iz doma Jesejeva, kao što je prorok i predskazao rečima: izaći će šibljika iz stabla Jesejeva, podrazumevajući pod tu Hrista i Carstvo Njegovo. A da to nije rekao za šibljiku, sam jeobjasnio rečima koje slede: na Njemu će počivati Duh Gospodnji, Duh mudrosti i razuma, Duh saveta i sile, Duh znanja i straha Božijeg. Niko, čak ni onaj ko je sasvim nerazuman, neće reći da je blagodat Duha Svetoga sišla na drvo, jer je očigledno da se ona uselila u taj prečisti Hram. Zašto prorok nije rekao: "doći će", nego kaže: počivaće? Zato što je Duh Koji je sišao (na Hrista) ostao na Njemu i nije odstupio od Njega, o čemu jasno svedoči evanđelist Jovan: video sam Duha gde silazi kao golub sa neba i ostade na Njemu (Jn. 1,32). Evanđelisti nisu prećutali ni to kako su se Judejci odnosili prema Njegovom rođenju. Mataj veli: kad to ču car Irod, uplaši se, i sav Jerusalim sa Njim (Mt. 2,3) A slušaj kako je Isaija to mnogo unapred predskazao: jer nam se rodi Dete, Sin i dade nam se, Kojemu je vlast na ramenu, i ime će mu biti: Anđeo Velikog Saveta, Divni, Savetnik, Bog silni, Gospodar, Knez mira, Otac budućeg veka (Is. 9,5-6). Da se ovo ne odnosi na običnog čoveka, jasno je i ljudima koji su skloni sporenjima; jer od iskona niko od ljudi nije nazvan Bogom silnim i knezom takvog mira o kakvom govori prorok: i miru Njegovom neće biti kraja (Is. 9,7). Opit je zaista pokazao da se (mir Hristov) raširio po celoj zemlji, po moru, po svoj vaseljeni, naseljenoj i nenaseljenoj, po gorama, pećinama, od onoga dana kada ju, uoči Svoga vaznesenja, rekao učenicima: mir vam ostavljam, mir Svoj dajem vam; ne dajem vam ga kao što svet daje (Jn. 14,27). Zašto je Hristos to rekao? zato što ljudski mir lako biva narušen i podložan je promenama; a Njegov mir je tvrd, nepokolebiv, silan, postojan, besmrtan, beskonačan, iako se protiv njega posvuda pokreću bezbrojna gonjenja i svakodnevno mu se priprema mnoštvo podvala. Svemoguća Njegova reč uredila je zajedno sa ostalim i ovo.


31 kol 2012 20:40
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Sv Jovan Zlatoust Besede
3. Proroci nisu predskazali samo to da Gospod postaje čovek, već i sam način Njegovog dolaska. On je trebalo da dođe ne uz gromove i munje, ne uz potrese zemlje i neba, niti praćen bilo kakvim strašnim pojavama, nego rodivši se u tišini, u anonimnosti, u siromašnom i neuglednom domu drvodelje. Slušaj kako David to nije prećutao: sići će - kaže - kao kiša na pokošenu livadu (Ps. 71,6), predstavljajući tim rečima tišinu, spokojstvo. I ne samo o ovome - gledaj šta drugi prorok kaže o tome kako će se milostivo i krotko On svima obraćati: izložen uvredama, pljuvanju, klevetama, sramoti, bičevanju i krsnoj smrti, Hristos se nije svetio onima koji su to činili, nego je sve podnosio velikodušno i krotko: i uvrede, i podvale, i bes i bezumni gnev naroda i druge nasrtaje. Prorok je sve to iskazao rečima: trske stučene neće prelomiti, i sveštila koje se puši neće ugasiti; javljaće sud po istini (Is. 42,3). A drugi prorok je naznačio i mesto u kome je Spasitelj trebalo da se rodi: i ti Vitlejeme zemljo Judina, ni po čemu nisi najmanji među kneževima Judinim, jer će mi iz tebe izaći vožd, Koji će napasati narod Moj, Izrailj, Onaj kome su izlasci od početka, od večnih vremena (Mih. 5,2; Mt. 2,6). On ukazuje i na Božansku i na ljudsku prirodu (Hristovu); jer rečima: Onaj kome su izlasci od početka, od večnih vremena predstavlja predvečno postojanje Gospoda, dok rečima: izaći će vožd, Koji će napasati narod Moj, Izrailj, predstavlja rođenje Njegovo u telu. Primeti ovde još jedno jasno predskazanje - prorok nije rekao samo da će se Gospod roditi, nego i da će mesto Njegovog rođenja, ranije neznatno i neugledno, postati slavno: i ti Vitlejeme zemljo Judina, ni po čemu nisi najmanji među kneževima Judinim. Zaista, sva se vaseljena sada stiče u Vitlejem, da vidi mesto gde se Gospod rodio - svi dolaze samo zbog toga i ni zbog čega drugog. Drugi prorok je predskazao i vreme u koje Gospod treba da se javi: palica vladalačka - kaže on - neće se odvojiti od Jude, niti od nogu njegovih onaj koji postavlja zakon, dakle ne dođe Onaj kome pripada, i Njemu će se pokoravati narodi. Veže za čokot magare svoje i za plemenitu lozu mlade od magarice svoje; u vinu pere haljinu svoju i ogrtač svoj u krvi od grožđa. Oči mu se crvene od vina i zubi bele od mleka (Post. 49,10-12). Obrati pažnju na podudarnost predskazanja sa onim što se dogodilo. Gospod je zaista došao onda kada su judejski vladari već izgubili samostalnost i potčinili se rimskoj upravi; tako su se ispunile reči proroštva: palica vladalačka neće se odvojiti od Jude, niti od nogu njegovih onaj koji postavlja zakon, dokle ne dođe Onaj kome pripada, tj. Hristos. Istovremeno sa Njegovim rođenjem napravljen je i prvi popis stanovništva, kada su Rimljani zagospodarili nad Judejcima i potčinili ih svojoj vrhovnoj vlasti. A reči: Njemu će se pokoravati narodi, označavaju još i nešto drugo - to, da je Gospod Svojim dolaskom privukao sve narode. Irod, koji je progonio tek rođenog Isusa, zapovedio je da se poubijaju svanovorođenčad u tom mestu. Ni to proroci nisu prećutali, nego su mnogo unapred predskazali ovako: Glas u Rami ču se, plač i ridanje i naricanje mnogo, Rahilja oplakuje decu svoju i neće da se uteši jer ih nema (Jr. 31,15; Mt. 2,18). Takođe, oni su i povratak Njegov iz Egipta predskazali rečima: iz Egipta dozvah Sina Svoga (Os. 11,1)Predskazano je bilo i to da će Hristos uskoro po javljanju Svome na javnim mestima činiti znamenja i poučavati. Slušaj šta kaže Isaija: zemlja Zavulonova i zemlja Neftalimova, na putu k moru s one strane Jordana, Galileja neznabožačka, narod koji hodi i dami videće svetlost veliku, i onima koji sede u zemlji gde je smrtni sen zasvetliće svetlost velika (Is. 9,2; Mt. 4,15-16); ovim on ukazuje na javljanje i učenje Gospodnje u svim tim mestima, i na ispovedanje koje će Njegova čudesa da podstaknu kod ljudi. On će isceljivati hrome, lečiti slepe, činiti da nema progovore: tada će se otvoriti oči slepima, i uši gluhima otvoriće se; tada će hromi skakati kao jelen i jezik nemoga pevaće (Is. 35,5-6). Takvih čudesa nikad do dolaska Hristovog nije bilo. Proroci su takođe neka znamenja detaljno predskazali. Na primer, kada je Isus ulazio u hram, deca, koja su se još mlekom hranila i nisu umela razgovetno da govore, zapevala su mu sveštene pesme, kličući: Osana Sinu Davidovu! Blagosloven koji dolazi u ime Gospodnje! Osana na visini! (Mt. 21,9). To je prorok mnogo ranije predskazao rečima: u ustima male dece i koja sisaju činiš Sebi hvalu, nasuprot neprijateljima Svojim (Ps. 8,3). Vidiš li kako nevina deca koja još ne umeju ni da govore kako treba, uprkos svojoj prirodi proslavljaju Tvorca i objavljuju apostolsku blagovest?


31 kol 2012 20:41
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Sv Jovan Zlatoust Besede
4. Besedeći sa judejcima, Gospod je usled njihove bezdušnosti o mnogim stvarima često govorio prikriveno, u zagonetnim izrazima i pričama, što je takođe unapred bilo predskazano: otvoriću u pričama usta Moja (Ps. 70,2). Prorok je mnogo unapred najavio i premudrost Njegovih beseda: teče blagodat iz usta Tvojih (Ps. 44,3). Isto to, drugi prorok je predskazao ovim rečima: gle, čedo će Moje biti razumno, uzvisiće se i proslaviti veoma (Is. 52,13). Isti prorok, kratko opisujući dobro koja će doneti Njegov dolazak, sjedinjenim sa znamenjima, govorio je ovako: Duh je Gospoda Boga na Meni, jer me Gospod pomaza da javljam dobre glase krotkima, posla me da zavijem ranjene u srcu, da oglasim zarobljenima slobodu i sužnjima da će im se otvoriti tamnica (Is. 61,1). Bilo je predskazano i to, da će se posle tolikih Njegovih dobročinstava ljudi neopravdano odvraćati od Njega i da će ga optužiti bez ikakvog povoda, malog ili velikog. Slušaj kako je David ovo najavio: sa onima koji mrze mir - kaže on - bio sam miran: kada stadoh da im govorim, zaratiše na Mene (Ps. 120,6-7). Da će Gospod ući u grad sedeći na magaretu, i to je Zaharija davno predskazao ovakvim rečima: raduj se mnogo, kćeri Sionska, propovedaj, kćeri Jerusalimska; evo Car tvoj ide k tebi, pravedan je i spasava, krotak i jaše na magaretu, mladunčetu magaričinu (Zah. 9,9). On je iz hrama izagnao trgovce golubovima i menjače novca (Mt. 21,12; Jn. 2,15). To je učinio revnujući za dom Božiji i ujedno želeći time da pokaže kako se ne protivi Bogu, nego je saglasan sa Ocem; zato je i kažnjavao zbog doma Njegovog u kome je obavljana trgovina. I na ovo proroci nisu propustili da ukažu, nego je David, nagovestivši i nameru sa kojom će Hristos to da učini, predskazao: revnost za dom Tvoj izjede me (Ps. 69,10). šta može da bude jasnije od toga? Hristos je trebalo da bude izdan, a izdajstvo je trebalo da počini onaj ko je delio trpezu sa Njim. Gledaj kako isti prorok i na to ukazuje sledećim rečima: čovek koji jeđaše hleb Moj, podiže na me petu (Ps. 41,10). Obrati pažnju na to kako saglasno s njim pripoveda evanđelist: koji umoči sa mnom ruku u zdelu taj će me izdati (Mt. 26,23). Izdajnik nije prosto predao Gospoda, nego je prodao Njegovu dragocenu krv i za nju dobio novac. prorok ni to nije prećutao, nego je ukazao na bestidnu zaveru neprijatelja Hristovih: Bože, slavo Moja - kaže on - nemoj mučati, jer se usta bezbožnička i usta lukava na me otvoriše; govore sa mnom jezikom lažljivim (Ps. 109,1). A izdajnik je, shvativši sopstvenu krivicu, bacio srebrnjake i prekratio svoj život obesivši se o drvo, ostavivši tako ženu kao udovicu, decu kao siročiće, a dom opustošen. Gledaj kako prorok opisuje i taj žalostan događaj: deca njegova nek budu siročad i žena njegova udovica (Ps. 109,9-10) Izdajnikovo mesto popunio je Matija; i to je isti prorok predskazao rečima: episkopstvo njegovo (vlast njegovu) da primi drugi (Ps. 109,8). Nakon što je Hristos izdan i dobrovoljno se predao u ruke neprijatelja, Judejci i neznabošci su se sastali radi suda punog svakog bezakonja. Gledaj kako i to najavljuje prorok: zašto se bune narodi - kaže - i plemena pomišljaju zaludne stvari (Ps. 2,1)? Nisu samo to najavili proroci, nego je Isaija jasno govorio i o ćutanju Hristovom, kada su ga sa svih strana okružili, kada su mnogo govorili protiv njega i optuživali ga: kao jagnje na zaklanje vođen bi i kao ovca nema pred onim koji je striže ne otvori usta Svoja (Is, 53,7). Zatim, pokazajući nepravednost optužbi protiv Njega, dodaje: u smirenju Njegovom sud mu se uze (Is. 53,8), tj. niko nije sudio o Njemu pravedno; a dalje objašnjava i uzrok smrti Hristove. Kao nevin i neporočan On nije stradao za Svoje grehe, nego je bio predan za grehe vaseljene. Gledaj kako je prorok ukazao i na jedno i na drugo: jer ne učini bezakonja niti se nađe prevara u ustima Njegovim (Is. 53,9). Ovim rečima on je objasnio zašto je Hristos bio izdan. Zatim sledi i drugi razlog: radi bezakonja naroda Moga bi odveden u smrt (Is. 53,8). želeći da pokaže ne samo Njegovu krsnu smrt, nego i njegove plodove, gledaj kako prorok to predskazuje: svi mi kao ovce zalutasmo, svaki od nas se okrenu svojim putem, ali On bi ranjen za naše prestupe, izbijen za naša bezakonja; radi našeg mira kazna beše na Njemu i ranom Njegovom mu se iscelismo (Ps. 53,5-6). David sledećim rečima predskazuje i kaznu kojoj su Judejci morali da budu podvrgnuti za ta bezakonja: zbacimo sa sebe jaram njihov; Onaj što živi na nebesima smejem im se, Gospod im se podsmeva, pa im govori u gnevu Svom i jarošću Svojom uznemirava ih (Ps. 2,3-5), podrazumevajući pod tim rasejavanje Judejaca po celoj vaseljeni. To je i Sam Hristos predskazao u Evanđelju sledećim rečima: a one neprijatelje Moje koji nisu hteli da Ja carujem nad njima, dovedite amo, i isecite ih preda mnom (Lk. 19,27). proroci nisu prećutali ni način na koji će Spasitelj umreti - David to predstavlja ovako: probodoše ruke Moje i noge Moje. Mogao bih izbrojati sve kosti Svoje. Oni gledaju i od Mene načiniše stvar za gledanje (Ps. 22,16-17). David nije prećutao ni bezakonja koja su izvršena posle Hristove smrti na krstu: dele rize Moje među sobom i za haljine Moju bacaju kocku (Ps. 22,18). Dalje, govorio je i o pogrebenju Hristovom: položiše me u jamu najdonju, u tamu i sen smrtni (Ps. 88,7). Vidi kako je predskazao i to da će Hristos vaskrsnuti: jer nećeš ostaviti duše Moje u paklu, niti ćeš dati da svetac Tvoj vidi truljenje (Ps. 16,10). I prorok Isaija predskazuje isto, samo drugim rečima: ali Gospodu bi volja da ga očisti od rana, da mu pokaže svetlost, da opravda pravednika Koji je mnogima dobro poslužio (Is. 53,10-11). Isti prorok je predskazao da će smrt Gospodnja da iskupi ljude od greha: jer je poneo grehe mnogih (Is. 53,12), kao i to, da će Hristos iz ljudi izgoniti demone: sa silnima će deliti plen (Is. 53,12). Nije prećutao ni to da će Gospod ovo da savrši Svojom smrću: jer je dao dušu Svoju na smrt (Ps. 53,12); predskazao je i to da će Hristos da dobije vlast nad vaseljenom: zato ću mu dati u nasledstvo mnoge (Ps. 53,12). Proroci nisu prećutali ni to, da će Gospod kada siće u ad doneti tamo nemir, da će ga ispuniti pometnjom i strahom, da će srušiti tvrđavu njegovu: vrata! uzvisite vrhove svoje, uzvisite se vrata večna! i ući će Car Slave (Ps. 24,7); a Isaija kaže drugim rečima: vrata bakarna polomiću i lance željezne pokidaću i daću ti skrovišta tamna, skrivena: nevidljivo ću ti otvoriti, podrazumevajući pod ovim ad. Iako je ovo bio ad, u njemu su pak bile svete duše i dragoceni sasudi - Avraam, Isak i Jakov. Zato ih je prorok i nazvao skrovištima, a tamnim ih je nazvao zato što ad tada još nije bio obasjan svetlošću Sunca pravde i nije mu blagovešteno vaskrsenje. A slušak kako David govori o tome da se Gospod po vaskrsenju Svome neće pridružiti na anđelima, ni arhanđelima, niti bilo kojoj drugoj sili koja služi, nego da će sesti na carski prestol: reče Gospod Gospodu mome: sedi Meni s desne strane, dok položim neprijatelje Tvoje za podnožje nogama Tvojim (Ps. 109,1).


31 kol 2012 20:42
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Sv Jovan Zlatousti Besede
5. Isaija je potom sledećim rečima predskazao da će Hristos poslati apostole (na propoved): kako su krasne noge onih koji blagoveste mir, koji javljaju dobra (Is. 52,7). Obrati pažnju na to kako on proslavlja telesne udove - noge, koje su po svim krajevima pronosile blagovesnike. A David objašnjava i način na koji su pobedili: Gospod će dati reč onima koji blagoveste sa silom velikom (Ps. 68,11). Zaista, oni su pobeđivali bez upotrebe oružija, bez novca, bez telesne snage, bez velike vojske, bez i jednog drugog sredstva, nego prostom rečju koja ima veliku silu - silu znamenja. Propovedali su Raspetog, činili znamenja, i na taj način su pobedili vaseljenu. Zato prorok i kaže: Gospod će dati reč onima koji blagoveste sa silom velikom (Ps. 68,11). Zaista, oni su pobeđivali bez upotrebe oružja, bez novca, bez telesne snage, bez velike vojske, bez i jednog drugog sredstva, nego prostom rečju koja ima veliku silu - silu znamenja. Propovedali su Raspetog, činili znamenja, i na taj način su pobedili vaseljenu. Zato prorok i kaže: Gospod će dati reč onima koji blagoveste sa silom velikom, podrazumevajući tu čudesa. Neopisiva sila ogleda se u tome što su ribar, carinik i majstor za izradu šatora, jednom zapovešću vaskrsavali mrte, izgonili demone, izbavljali od smrti, obuzdavali jezike filosofa, zatvarali usta bestidnicima, odolevali carevima i velikašima, savladavali varvare, Jeline, čitav ljudski rod. Dobro je rekao prorok. Sve su to oni savršavali rečju, i silom velikom činili su da mrtvi ožive, grešnici da postanu pravedni, slepi da progledaju, izgoneći bolesti iz tela i grehe iz duše. A otkud im takva sila? Od Duha Svetoga, kao što je i rečeno: ispuniše se svi Duha Svetoga, i pokazaše im se razdeljeni jezici kao ognjeni, i siđe po jedan na svakoga od njih (Dap. 2,3-4). Muškarci i žene stali su da prorokuju, što je takođe mnogo ranije Joil najavio rečima: i posle ću izliti Duh Moj na svako telo, i proricaće sinovi vaši i kćeri vaše, starci će vaši sanjati snove, mladići će vaši viđati utvare; i na sluge ću i na sluškinje Moje u onaj dan izlivati Duh Svoj, pre nego dođe veliki i strašni Dan Gospodnji (Jl. 2,28-30). Isti prorok predskazuje i spasenje verom (jer ni to nije prećutano) ovako: i svaki koji prizove ime Gospodnje spašće se (Jl. 2,32).


31 kol 2012 20:43
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
---------
Post Re: Sv Jovan Zlatoust Besede
6. Takođe je predskazano da će Gospod po celoj vaseljeni da pošalje propovednike i da neće biti kikog ko neće čuti propoved. čuj proročke reči Davidove o tome: po svoj zemlji idekazivanje njihovo i reči njihove na kraj vaseljene (Ps. 19,4). Isti prorok na drugom mestu predskazuje da će oni propovedati sa vlašću i da će biti moćniji od onih koji nose krune na glavama: postaviću knezove po celoj zemlji (Ps. 45,17). Na delu se vidi da su Petar i Pavle zaista prevazišli careve i vladare. Zakoni koje donose carevi menjaju se čak i za njegova života, dok zakoni ovih ribara i posle njihove smrti ostaju tvrdi i nepokolebivi, iako se i demoni, i dugotrajna navika, i bezbožnost, i sladostrašće i bezbrojne druge sile trude da ih obore. Dalje, u želji da pokaže da će te knezove svi sa ljubavlju dočekivati, prorok dodaje: potom će te slaviti narodi doveka (Ps. 45,18), tj. blagodariće Tebi i biće veoma zahvalni što si im darovao takve knezove. Predskazano je takođe bilo i to da će (evanđelska) propoved svuda da pobedi. Gledaj kako ti ovo David predstavlja sledećim rečima: išti od Mene i daću Ti narode u nasledstvo, u krajeve zemaljske u Tvoj posed (Ps. 2,8). Isto to predskazuje i drugi prorok, izražavajući se ovako: zemlja će biti puna poznanja Gospodnjega, kao more vode što je puno (Is. 11,9). Obrati pažnju na to kako će lako doći do ovakve pokornosti: i neće više učiti prijatelj prijatelja ni brat brata govoreći: poznajte Gospoda; jer će Me znati svi, od malog do velikog (Jer. 31,34), i na to kako je nepokolebiva Crkva: biće u potonja vremena gora doma Gospodnjeg utvrđena uvrh gora i uzvišena iznad humova, i sticaće se k njoj svi narodi (Is. 2,2). A da će Crkva biti ne samo tvrda, neoboriva i nepokolebiva, nego i da će po vaseljeni rasprostraniti obilje mira, te da će se posle toga, kada mnoga carstva i države padnu, nad svima uzvisiti jedno Carstvo, u kome će, za razliku od pređašnjih, vladati mir - jer u starini su čak i umetnici svake vrste i besednici uzimali oružje i odlazili u vojsku, što je sa dolaskom Hristovim prestalo, i sada je rat zanimanje samo određenih ljudi - i o tome je jedan prorok jasno govorio ovako: raskovaće mačeve svoje na raonike, i koplja svoja na srpove, neće dizati mača na narod, niti će se više učiti boju (Is. 2,4). Ranije su se svi ljudi bavili ratom, a sada su zaboravili ratnu veštinu; ili tačnije - veći deo ljudi nema sa tim veze, a ako neki i imaju, njih je malo i time snje bave retko, s obzirom na to da je ranije sukoba bilo svuda i da su bili česti. Dalje prorok ukazuje i na to ko će sve da čini Crkvu. Pošto u Crkvi neće biti samo skromni, krotki i dobri ljudi, nego i svirepi i nečovečni, oni koji su po naravi slični vukovima, lavovima i volovima, te da će i takvi biti prissajedinjeni ovima i da će svi da čine jednu Crkvu, čuj šta je prorok rekao o raznoobraznosti toga stada: i vuk će boraviti s jagnjetom (Is. 11,6). A da se ovde ne radi o životinjama, neka Judejci sami kažu: kada je bilo tako nešto? Vuk i jagnje nikada nisu pasli zajedno; a ako bi nekad i stali da pasu zajedno, kakva bi od toga bila korist za ljudski rod? Ne, on ovde govori o ljudima svirepih naravi, o Skitima, Tračanima, Mavrima, Indijcima, Sarmatima, persijancima. I drugi prorok jasno govori o tome da će svi ovi narodi biti potčinjeni istoj vlasti: Njemu će se klanjati svaki iz svoga mesta (Sof. 2,11) - ne samo u jerusalimu, nego po svoj vaseljeni; jer ljudima neće biti zapoveđeno da odlaze u Jerusalim, nego će svak, ostajući kod kuće, savršavati ovo bogosluženje..


31 kol 2012 20:44
Profil Pošalji e-mail
Prikaži postove “stare”:  Redanje  
Započni novu temu Odgovori  [ 56 post(ov)a ]  Stranica Prethodna  1, 2, 3, 4, 5, 6  Sljedeća


Online

Trenutno korisnika/ca: / i 0 gostiju.


Ne možeš započinjati nove teme.
Ne možeš odgovarati na postove.
Ne možeš uređivati svoje postove.
Ne možeš izbrisati svoje postove.
Ne možeš postati privitke.

Forum(o)Bir:  
cron