Sada je: 13 pro 2017 01:40.





Započni novu temu Odgovori  [ 56 post(ov)a ]  Stranica Prethodna  1, 2, 3, 4, 5, 6  Sljedeća
 Sv Jovan Zlatoust Besede 
Autor/ica Poruka
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Sv Jovan Zlatoust Besede
7. Proroci nisu prećutali ni to da će Judejci biti odbačeni; gledaj kako je prorok ovo predskazao: ko je među vama koji bi zatvorio vrata ili zapalio oganj na oltaru Mojemu? Niste mi mili, veli Gospod (Mal. 1,10). Predskazano je i to ko će da služi Bogu: jer od istoka sunčanoga do zapada veliko će biti ime Moje među narodima, i na svakom će semestu prinositi kad imenu Mojemu i žrtva čista (Mal. 1,11). Vidiš li kako je on predstavio dostojnost ovoga bogosluženja, njegovu uzvišenost, i to da će biti uspostavljeno na mesto pređašnjeg - to, da ovo ukazivanje poštovanja Bogu neće zavisiti od mesta, nego od unutarnjeg raspoloženja, i da se neće sastojati od kaženja i dima, nego da će u pitanju biti neko drugo bogosluženje? Kako su - pitaju se - apostoli privukli k sebi sve narode? Kako su oni koji su vladali samo jednim jezikom - judejskim, mogli da ubede Skita, Indijca, Sarmata i Tračanina? Tako što su od Duha Svetoga dobili blagodatni dar poznavanja mnogih jezika radi ubeđivanja neznabožaca; a radi ubeđivanja Izrailja dobili su - dar besedništva. No, Judejci nisu prihvatili ubeđivanje; slušaj kako o tome govori prorok: zato će nerazumljivom besedom i tuđim jezikom govoriti tome narodu. Ali ne hteše slušati (Is. 28,11-12). šta može da bude jasnije od ovoga? Judejci nisu poverovali, dok su se neznabošci obratili; i to je bilo predskazano. Slušaj proroka Isaiju, koji jasno kaže: potražite me koji ne pitahu za Mene; nađoše me koji me ne tražahu; rekoh narodu koji se ne zove Mojim imenom: evo me, evo me (Is. 65,1); i za Izrailjce: vas dan pružah ruke Svoje narodu nepokornu, koji ide za svojim mislima, putem koji nije dobar (Is. 65,2); i još: jer izniče pred njim kao šibljika, i kao koren iz suhe zemlje (Is. 53,2); i još: Gospode, ko verova propovedanju našemu (onome što smo čuli), i mišica Gospodnja kome se otkri (Is. 53,1)? Prorok nije rekao "učenju našem", želeći time da pokaže kako apostoli nisu govorili od sebe,nego su objavljivali ono što su čuli od Boga. Da je naše bogosluženje uzvišenije od judejskog, to je predskazao Mojsije kada je rekao: oni me razdražiše na revnost onim što nije Bog, razgneviše svojim taštinama; i Ja ću njih razdražiti na revnost onim koji nije narod, narodom ludim razljutiću ih (Ponz. 32,21); izrazom: koji nije narod, on je označio pređašni unižen položaj neznabožaca, koji se nisu smatrali narodom zbog svoje prezrenosti, neznanja i bezumlja. Ali vera je kod neznabožaca proizvela takvu promenu, da su oni postali mnogo dostojniji časti koju su pre uživali Judejci. Ovde je otkriveno da će to silno dirnuti Judejce i da će oni od toga postati bolji; jer prorok nije rekao prosto: "daću im prvenstvo", nego da će njihovo ispravljanje doći usled razdraživanja na revnost. Kada kaže: razdražiću vas na revnost onim koji nije narod, on kao da govori: "daću im toliko dobra, da ćete im zavideti, da ćete se razdražiti".To ih je i učinilo boljim. Oni, koji su videli razdeljeno more, razmaknuto kamenje, neobične promene vazduha i druga čudesa, ili tačnije - oni koji su klali svoju decu, služili idolima i činili svakojake vrazbine, nakon što im se javila naša vera koja je neuporedivo uzvišenija od one koji su držali oni, bili su tako razdraženi zavišću da su se ispravili i smirili i iz zavisti prema nama počeli su da savršavaju ono što pre nisu savršavali, slušajući proroke i sozercavajući čudesa. Sad više niko od njih ne kolje svoju decu, ne obraća se idolima, neklanja se teletu. Krasota devstvenosti u Starom zavetu nije bila poznata čak ni po imenu - ona je trebalo da zablista u Novom Zavetu; evo kako to predskazuje David: za njom vode djeve Caru, vode ih veselo i radosno, ulaze u dvor Carev (Ps. 45,14-15). Proroci nisu ćutali ni o sveštenicima, tj. episkopima: postaviću ti za upravitelje mir, i za nastojnike pravdu (Is. 60,17).


31 kol 2012 20:45
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Sv Jovan Zlatoust Besede
8. Hristos će opet doći i od roda ljudskog tražiće odgovor, između ostalih i od Judejaca; vidi kako to predskazuje David i Malahija; poslednji veli: evo, doći će, ali ko će podneti Dan dolaska Njegova? I ko će se održati kad se pokaže? Jer je On kao oganj livčev i pretopiće ih kao zlato i srebro (Mal. 3,1-3), saglasno rečima apostola Pavla, koji piše ovako: jer će Dan pokazati, jer će se ognjem otkriti, i svačije će se delo ognjem ispitati kakvo je (1 Kor. 3,13).A David kaže: ide Bog naš, pred njim je oganj koji proždire (Ps. 50,3), ukazujući takođe na drugi dolazak Njegov. prvi dolazak Hristov bio je veoma smiren; ali drugi dolazak neće biti takav: strah i užas će ga pratiti, anđeli će ići pred Njim, a sama pojava Njegova, kao munja će sve da ozari: jer kao što munja izlazi od istoka i sine do zapada, tako će biti i dolazak Sina čovečijega (Mt. 24,27) - kaže Gospod, opisujući bljesak koji prethodi dolasku, pošto Njemu ne treba onaj ko najavljuje, nego najavljuje Sam Sebe. Isto to i David iskazuje rečima: ide Bog naš, a zatim, predstavljajući budući sud, kaže: pred njim je oganj koji proždire, oko Njega je bura velika (Ps. 50,3). Pošto je rekao o kaznama, on opisuje i uzvišenost Suda: doziva nebo ozgo i zemlju, da sudi narodu Svome (Ps. 50,4), pod zemljom podrazumevajući rod ljudski. Dalje, zajedno sa celim rodom ljudskim pominje i Judejce, kojima se posebno obraća, i nastavlja: skupite mi svece Moje, koji su učinili sa mnom zavet na žrtvi. I nebesa oglasiše pravdu Njegovu, jer je taj sudija Bog (Ps. 50,5-6). A slušaj kako je predskazano o tome da će žrtveno bogosluženje dolaskom hristovim biti ukinuto i da će umesto njega biti uvedeno naše: žrtve i darove nećeš; Ti si mu uši otvorio; žrtve paljenice i koja se za greh prinosi ne tražiš (Ps. 40,6); na isto to prorok ukazuje i na drugom mestu: narod kojega ne poznavah služi mi, po samome čuvenju slušaju me; tuđini su mi pokorni (Ps. 18,43-44), tj. oni koji nisu videli more razdeljeno, ali su poslušali apostole Moje. Kada prorok kaže: Ti si mi uši otvorio, i još doda: i potom rekoh: evo idem, kao što je u knjizi pisano za Mene (Ps. 40,7), on tu ukazuje na dve okolnosti: na to da će Gospod doći, i na to da će On doći onda kada budu ukinuta žrtvoprinošenja; a to se dogodilo onda kada je vlast nad Judejcima prešla na Rimljane. O dolasku Gospodnjem predskazanje nalazimo i kod Varuha koji veli: javi se na zemlji i sa ljudima požive (Var. 3,38). Mojsije takođe kaže: proroka između braće tvoje, kao mene, poginuće ti Gospod Bog tvoj, njega slušajte u svemu. A čovek koji ne bi poslušao reči koje će taj prorok govoriti u ime Moje, istrebiće se iz naroda svoga (Ponz. 18,15,19). Na kome drugom bi se to dogodilo, ako ne na Hristu? Iako su ustali mnogi proroci, Judejci ih nisu sve poslušali, i ništa zbog toganisu pretrpeli. A zato što nisu poslušali Hrista, oni se sada vuku posvuda, kao lutalice, beskućnici i izgnanici. Gledaj kako su ostali bez građanstva, otačkih zakona i običaja, kako su svuda podvrg nuti sramoćenju, kaznama i mučenju. A koliko su postradali u vreme Veszijana i Tita, to se ni opisati ne može: ono što im se dogodilo zasenilo je svaku nesreću; tako su se ispunile proročke reči: a čovek koji ne bi poslušao rečikoje će taj prorok govoriti u ime Moje, istrebiće se. Oni nisu poslušali tog Proroka, i zato im se sve pretvorilo u pustinju.
Da će Gospod da vaskrsne sve, to je Isaija predskazao sledećim rečima: oživeće mrtvi tvoji, i moje će mrtvo telo ustati. Probudite se i pevajte koji stanujete u prahu. Jer im je rosa Tvoja isceljenje, rosa na travi, i zemlja će izmetnuti mrtvace (Is. 16,19). No, on nije predskazao samo to, nego i da će posle krsne smrti Gospodnje Njegova dela biti još blistavija, i da će se posle vaskrsenja (evanđelska) propoved još više raširiti. Gospoda je izdao učenik, On je bio vezan, vređan, izložen poruzi, mučen i raspet, ane bi bio ni pogreben da je bilo do Judejaca; odežde Njegove razdelili su vojnici život je okončao s podozrenjem od strane vlasti: proglašen za bogohulnika i smutljivca; jer za Njega su govorili: svaki koji sebe carem gradi, protivi se ćesaru (Jn. 19,12), i još: evo, sad ste čuli hulu Njegovu (Mt. 26,65). Pošto je sve to moralo da se dogodi, prorok, u želji da podstakne i ohrabri slušaoca, kaže: ne boj se; Onaj Koji je bio raspet, bičevan, vređan od strane razbojnika, ubijen zbog sumnje daje bogohulnik, nakon smrti i vaskrsenja savršiće takva dela za koja niko neće reći da nisu ispunjena velikom čašću. To se i dogodilo, baš onako kako je prorok davno predskazao: i to će se vreme za koren Jesejev, Koji će biti zastavanarodima, raspitivati narodi, i počivalište Njegovo biće slavno (Is. 11,10). On kao da je rekao: "takva smrt poštovanija je od krune. Carevi uzimaju krst - znamenje Njegove smrti. Krst je na porfiri, na kruni, na oružiju, na sveštenoj trpezi, krst je na molitvi: u celoj vaseljeni on sija svetlije od sunca" - i počivalište Njegovo biće slavno.


31 kol 2012 20:45
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Sv Jovan Zlatoust Besede
9. Ljudska dela nisu takva. Sa njima obično biva suprotno. Dela znamenitih ljudi cvetaju dok god su oni živi. No, nakon njihove smrti nastaju. To se može videti i iz sudbine ne samo bogataša i upravitelja, nego čak i careva. Njihovi zakoni se menjaju, njihove predstave tamne, sećanje na njih se gubi, ime im se zaboravlja, dok bliskost prema njima postaje razlog za prezir, iako su ranije potresali oružijem, iako su u trenu pokretali narode i gradove i menjali stanje stvari, iako su imali vlast da predaju na smrt i da vrate u život one koji su bili odvoženi na izvršenje kazne. Sve to nestaje, iako je pre bilo okruženo slavom. A kod Hrista je sve suprotno tome. Uoči krsne smrti okolnosti su bile žalosne: Juda je počinio izdajstvo, petar ga se odrekao, ostali učenici su se razbežali i On je ostao sam među neprijateljima. Mnogi koji su poverovali u Njega vraćali su se na staro. Ali, da bi ti znao da Raspeti nije bio običan čovek, posle Njegovog stradanja i krsne smrti okolnosti postaju drugačije - blistavije, slavnije i uzvišenije. Pre Hristovog raspeća prvi među apostolima nije izdržao pretnju jedne žene - odgovorio je da ne poznaje Isusa. Posle raspeća on je (propovedajući) obišao vaseljenu: od tada su bezbrojni zborovi mučenika bili ubijeni jer su smatrali da im je bolje da umru nego da kažu ono što je u strahu pred nepoznatom ženom rekao prvi apostol. Od tog vremena svi krajevi, i gradovi i pustinje, naseljena i nenaseljena mesta, oglašavaju se proslavljajući Raspetoga. Carevi, vojskovođe, gradonačelnici i sudije, sluge i slobodni, prosti ljudi, mudri i nemudri, varvari i razna plemena koja naseljavaju svu semlju pod suncem, prizivaju Ime njegovo i klanjaju mu se. Eto šta znače reči: i počivalište Njegovo biće slavno! Samo mesto na kome je bilo pogrebno telo Raspetoga , malo i sasvim tesno, postalo je slavnije od svih carskih dvoraca. I počivalište Njegovo biće slavno! Naročito je zadivljujuće to, što se isto dogodilo u Njegovim učenicima. Za života njih su hvatali i odvodili, podvrgavali progonima, stavljali ih u okove i na svakojake muke, a po smrti postali su slavniji i od careva. Na koji način? To možeš da vidiš na sledećem primeru. U carskom gradu Rimu i carevi i upravitelji i vojskovođe ostavljaju sve i odlaze na grobnice ribara i majstora za izradu šatora. I u Konstantinopolju krunisane glave najviše vole da njihova tela budu sahranjena ne uz same apostole, nego u predvorju njihovog hrama, te su tako carevi postali vratari ribara: ovakav pogreb oni ne smatraju za sramotu, nego za čast, i to ne samo oni, nego i njihovi potomci. I počivalište Njegovo - kaže Sveto Pismo - biće slavno! Svu uzvišenost te časti shvatićeš onda kada budeš pogledao na znamenje Njegove smrti, smrti sramne, najpogrdnije od svih vrsta smrti, jer samo je taj vid smrti izložen prokletstvu. Tako na primer, u starini su jedne prestupnike spaljivali, druge ubijali kamenovanjem, a neke su lišavali života na drugačiji način; ali onaj ko bi bio raspet i obešen na (krsno) drgo, stradao je ne samo od takvog mučenja, nego i od toga što je potpadao pod prokletstvo: jer je proklet pred Bogom ko je obešen (Ponz. 21,23). Ovaj prokleti i prezreni znak najgoreg mučenja sada je postao priželjkivan i veoma voljen. Na carski venac ne ukrašava glavu tako kao krst, dragoceniji od celog sveta; predstavu krsta, koja je nekada plašila ljude, sada svi toliko ljube, da ćeš je pronaći svuda, kod upravitelja i potčinjenih, kod žena i muževa, kod devojaka i udatih, kod robova i slobodnih, svi neprestano polažu znak krsta na najblagorodnije delove svoga tela i nose ga svakodnevno na svome čelu kao na kakvom stubu. On blista na sveštenim trpezama, kod rukopolaganja sveštenika, i zajendo sa Telom Hristovim na tajnoj večeri; svuda je moguće videti ga kako se unosi: na kućama, tržnicama, u pustinjama, na putevima, na gorama, u pešterima, na humovima, na moru, na brodovima, na ostrvima, nad posteljama, na odeždama, na oružiju, u palatama, na gozbama, na zlatnim i srebrnim sasudima, na dragom kamenju, na zidnim slikama, na telima bolesnih životinja, na telima onih koji su opsednuti demonima, u ratu, u miru, danju i noću, na svečanim ručkovima i u podvižničkim kelijama; jer svima je omilio taj divni dar, ispunjen neopisivom blagodaću! Niko se više ne stidi i ne krije pri pomisli da je krst znak proklete smrti; naprotiv, svi ga smatramo za ukras bolji od venaca i kruna i đerdana i dragog kamenja. Tako, on ne samo da više nije strašan, nego je od svih omiljen, voljen i poštovan, i njegova izobraženj posvuda blistaju: na zidovima kuća, na krovovima, na knjigama, u gradovima, u selima u nenaseljenim i naseljenim mestima. Sada bih rado pitao neznabožca, usled čega je taj znak užasne kazne i proklete smrti postao voljen i omiljen, ako ne usled velike sile Raspetoga?


31 kol 2012 20:46
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Sv Jovan Zlatoust Besede
10. No, ako si tako bestidan da ovo omalovažavaš i ustaješ protiv istine, i ako ostaješ slep i pored svetlosti, onda ću ti pružiti i drugi dokaz njegovog značaja. Koji je to dokaz? Sudija raspolaže mnogim oružima za mučenje: batinama, kanzama, olovnim zupcima, kojima telu nanose povrede, trguju i drobe udove. Ko bi se odlučio da ta oruža unese u svoj dom? Naprotiv, većina ljudi ih izbegava, dok neiki i sam susret sa njima smatraju lošim znakom, i ne usuđuju se ni da ih dodirenu, ni da ih pogledaju. Ne izbegavaju li ih i ne odvraćaju li pogled od njih? Takav je u starini bio i krst, čak i strašniji. Jer, kao što sam gore rekao, on je bio ne samo znamenje smrti, već i proklete smrti. Kako je onda, kaži mi, sada postao toliko omiljen, i od svih voljen, i veoma poštovan? Zašto sada svi potiču upravo ka tom drvetu, na kome je bilo raspeto i pribijeno sveto telo Isusovo? Zašto mnogi, kako muškarci tako i žene, kada dobiju i najmanju česticu toga drveta, oblažu je zaltom i stavljaju oko vrata, iako je to nekada bio znak osude i kažnjavanja? Zato što je Onaj Koji je sve stvorio i Koji sve preobražava - Koji je vaseljenu izbavio od zlog učenja i zemlju učinio nebom- i to omrznuto i prezreno oruđe smrti uzneo iznad nebesa. Predviđajući sve to, prorok je rekao: i počivalište Njegovo biće slavno. To znamenje smrti (ne prestajem da govorim o njemu) postalo je izvor velikog blagoslova, bedem protiv opasnosti, odbijanje đavola, uzda za demone, strahota za suprostavljanje sile; ono je pogazilo smrt, skršilo bronzana vrata ada i željezne dovratke, razrušilo je tvrđavu đavola, preseklo puteve greha, izbacilo celu vaseljenu od osude, iscelilo ranu koja je po dopuštenju Božijem bila nanesena našoj prirodi. što to govorim? Ono što nisu mogli da učine ni razdvojeno more, ni raspuklo kamenje, ni promene u vazduhu, ni mana koja je tolikim hiljadama ljudi stizala tokom četrdeset godina, ni zakon, ni druga znamenja koja su se zbila kako u pustinji, tako i u Palestini, to je mogao da učini krst, i to ne sdamo u jednoj zemlji, nego u celoj vaseljeni.Krst, taj znak koji je nekad bio proklet, omrznut, sraman, znak koga su svi izbegavali, po smrti Raspetoga lako je sve to uspeo da savrši. Ne samo ova, nego i dela koja slede pokazuju njegovu silu. Ranije je vaseljena bila neplodna kada su dobrodetelji u pitanju. Zemlja nije bila ništa bolja od pustinje i nije bila u stanju da proizvede ništa dobro; a krst je od nje odjednom napravio raj i majku sa mnogo dece. I to je prorok mnogo unapred ovako najavio: veseli se nerotkinjo koja ne ražaš, zapevaj i poklikni ti koja ne trpiš muke od porođaja, jer pusta ima više dece nego li ona koja ima muža (Is. 54,1). Načinivši je takvom, Gospod joj je dao zakon uzvišeniji od pređašnjeg, što proroci takođe nisu prećutali; gledaj šta su predskazali: evo, idu dani, govori Gospod, kada ću učiniti s domom Izrailjevim i s domom Judinim na zavet, ne kao onaj zavet koji učinih s ocima njihovim, kad ih uzeh za ruku da ih izvedem iz zemlje Egipatske, jer onaj zavet Moj oni pokvariše, aja im Bejah muž, govori Gospod; nego ovo je zavet što ću učiniti s domom Izrailjevim posle ovih dana, govori Gospod: metnuću zavet Svoj u njih, i na srcu njihovu napisaću ga, i biću im Bog i oni će mi biti narod (Jer. 31,31-33). Dalje, prorok predstavlja njihovo brzo menjanje i to kako će lako da prihvate učenje: i neće više učiti prijatelj prijatelja ni brat brata govoreći: poznajte Gospoda; jer će me znati svi, od malog do velikoga, govori Gospod (Jer. 31,34). Da će Gospod kada dođe svima darovati oproštaj grehova i to je prorok takođe predskazao rečima: jer ću im oprostiti bezakonja njihova, i greha njihovih neću više pominjati (Jer. 31,34). šta može da bude jasnije od toga? Takvim predskazanjem on je najavio pozivanje neznabožaca, prvenstvo Novog Zaveta pred Starim, lakoću obraćenje i blagodatne darove koje verujući dobijaju kroz krštenje.


31 kol 2012 20:47
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Sv Jovan Zlatoust Besede
11. Onaj ko je sve to savršio, doći će jednom kao Sudija; proroci ni ovo nisu prećutali, nego su predskazali, pri čemu su ga neki sozercavali upravo u onom obliku u kome će da dođe, dok su drugi to objavljivali svojim rečima. Tako ga je Danilo, koji se nalazio među vavilonskim varvarima, video kako dolazi na oblacima; poslušaj reči proroka: videh u utvarama noćnim i gle, kao Sin čovečji iđaše s oblacima nebeskim i dođe do Starca danima i stade pred Njim: i dade mu se vlast i slava i da mu služe svi narodi i plemena ijezici (Dan. 7,13-14). A sam sud Njegov prorok predstavlja ovako: gledah dokle se postaviše prestoli i knjige se otvoriše: reka ognjena izlažaše i tecaše ispred Njega. Hiljadu hiljada služaše mu i deset hiljada po deset hiljada stajahu pred Njim (Dan. 7,9-10). Osim toga prorok predskazuje i to kakve će časti udostojiti pravednici: i dade se sud svetima Višnjega, i sveti preuzeše Carstvo (Dan. 7,22). A prorok Malahija predskazuje da će ovaj sud biti izveden kroz oganj: jer je on kao oganjlivčev (Mal. 3,2). Vidiš li sa kakvom su tačnošću proroci predskazali sve što će biti u budućnosti? Zar ćeš se ti drznuti da ne veruješ ni posle toliko zadivljujućih dokaza moći Hristove, posle proroštava koja su data toliko vremena unapred i događaja koji su se odvijali saglasno tim proroštvima, tako daneposredno ništa nije ostalo neispunjeno? A da ništa od toga nismo izmislili mi, o tome svedoče (sveštene) knjige i oni koji su ih pre svih dobili i do danas čuvaju - naši protivnici i potomci onih koji su raspeli Gospoda. Zašto ne veruju, iako imaju te knjige? Zato što nisu verovali ni kada su videli Njegova čudesa. No, to nije krivica onoga kome ne veruju, nego onih koji ni po danu ništa ne vide. Tako, Bog je stvorio vidljivi svet koji sam sobom posvuda objavljuje i proslavlja svog Tvorca; ipak postoje ljudi od kojih jedni smatraju da je sve nastalo samo po sebi, drugi smatraju da sve vidljivo postoji od večnosti, dok neki njegovo stvaranje i opstajanje pripisuju demonima, ili sučaju i sudbini, prirodnom razvitku, uticaju zvezda i tome slično. Za ovo nije kriv Tvorac - osudu zaslužuju oni koji i pored takvih lekova stradaju od najtežih bolesti. Blagorazumna duša vidi da treba delati bez duže pomoći; a nerazumna i bezosećajna iako ima mnoštvo onih koji njome rukovode predaje se strastima i ostaje slepa. To se može videti svuda, ne samo u ovoj stvari (veri) nego i drugde. Koliko je, na primer, takvih ljudi, koji nisu ni čuli za zakone, a ipak život provode u saglasnosti sa njima? Drugi su od najranije mladosti pa do duboke starosti izučavali zakone, a ipak su ih neprestano narušavali. Tako je bilo i u starini. Judejci su videli mnoštvo znamenja i čudesa, no ipak nisu postali bolji. A Ninevljanima je bilo dovoljno da čuju opomenu pa da se promene i uzdrže od poroka. Ovo se može videti ne samo kod značajnih ljudi, nego i kod običnih. Kakvog je samo učenja bio udostojen Juda, pa je ipak postao izdajnik Gospoda. A kakvu je pouku slušao razvojnik? No, na krstu on je ipak ispovedio Gospoda i najavio Carstvo Njegovo. Ne sudi o predmetima na osnovu mišljenja razvraćenih ljudi, nego na osnovu istinskih svojstava predmeta gradi svoje mišljenje o dobronamernim ljudima. Judejci nisu poverovali, a neznabošci jesu. Proroci ni to nisu prećutali; tako, prorok David zapomaže: po samom čuvenju slušaju me, tuđini pokorni su mi; tuđini blede, dršću u gradovima svojim (Ps. 18, 45-46); a Isaija veli: ko verova propovedanju našemu, i mišica Gospodnja kome se otkri (Is. 53,1)? I još: potražiše me koji ne pitahu za Mene; nađoše me koji me ne tražahu (Is. 65,1).Tako su i za vreme Gospodnjeg na zemlji Hananejka i Samarjanka poverovale u Njega, dok su ga sveštenici i starešine napadali i pripremali mu podvale, podstičući na to i druge, a one koji su poverovali u Njega isterivali su iz sinagoge. Ne treba se tome čuditi. Sličnih primera pun je i naš život, a bilo ih je i ranije. Uostalom, i među Judejcima bilo je mnogo onih koji su poverovali u Hrista, a takvih među njima ima i danas. A to što nisu poverovali svi, ni to nije novo ni čudno - u pitanju je neblagodarnost i nerazumnost duše predane strastima! Pošto sam izlođio proroštva o Hristu koja su proroci izrekli toliko godina unapred, sada ću predstaviti ona proroštva koja je o budućim događajima izrekao On Sam dok je živeo na zemlji, među ljudima, kako bi iz njih mogao da uvidiš Njegovu moć. Gospod je došao na zemlju i na različite načine uređivao je spasenje ljudi, kako onih koji su živeli u prošla vremena, tako i onih koji će doći tek kasnije. Gledaj kako On postupa. On čini čudesa i predskazuje neke od udaljenih budućih dogažaja, uveravajući ondašnje slušaoce putem njima savremenih događaja u istinitost predskazanih budućih događaja, a čudesa koja je tvorio tada, za buduća pokolenja čini verodostojnim putem ispunjavanja onoga što je predskazao; tako dvostrukim dokazom budi veru u Svoje Carstvo.


31 kol 2012 20:48
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Sv Jovan Zlatoust Besede
12. Proroštva Isusa Hrista bila su dvojaka: jedna je trebalo da se ispune u sadašnjem životu a druga će se ispuniti na kraju sveta; ona se uzajamno potvrđuju i sa velikom snagom svedoče o istinitosti i jednih i drugih. Postaraću se da nejasne reči objasnim primerom. Dvanaestorica učenika bili su saputnici Gospodu. Tada još nikome ni na pamet nije padao naziv Crkva, pošto se sinagoga nalazila u punoj snazi. šta je Gospod rekao u vreme kada se gotovo cela vaseljena predala bezbožnosti? Na ovom kamenu sazidaću Crkvu Svoju, i vrata pakla neće je nadvladati (Mt. 16, 18). Razmotri tu izreku kako god hoćeš i uvidećeš njenu istinitost u punom sjaju. Nije zadivljujuće samo to što je Gospod po celoj vaseljeni sazdao Svoju Crkvu, nego i to što ju je učinio nesavladivom onda kada izdržava tolike neprijateljske napade. Reči: vrata pakla neće je nadvladati označavaju opasnosti koje obaraju u pakao. Vidiš li istinitost onoga što je predskazano? Vidiš li silu njegovog ispunjenja? Vidiš li reči sjajno opravdane delima? Izreka sazidaću Crkvu Svoju je kratka, ali nemoj da je ostaviš bez pažnje, nego pronikni u nju svojim umom i predstavi sebi kako je to velika stvar - ispuniti crkvama svu zemlju pod suncem, obratiti tolika plemena, tolike narode, uništiti stare običaje, istrgnuti ukorenjene navike, svrgnuti vladavinu sladostrašća i u prah pretvoriti silu bezbožnosti; razvejati kao dim žrtvenike, hramove, idole i služenje njima, razuzdane praznike i nečista žrtvoprinošenja; i posvuda podići oltare istinitom Bogu - u rimskim zemljama, u Persiji, u Skitiji, u Mauritaniji, u Indiji; šta to govorim? čak i izvan granica našeg sveta; jer su i Britanska ostrva, koja leže iza granica mora, na samom okeanu, osetila silu ovih Hristovih reči - i tamo su podignute crkve i oltari. Ove reči, koje je tada Gospod izgovorio, sada su zasađene u svim dušama i nalaze se na svim ustima. Sva zemlja, koja je, da tako kažemo, bila ispunjena trnjem, očistila se, postala je čista njiva i primila seme pobožnosti. Veliko, zaista veliko delo, ili, bolje reći, dokaz neobične uzvišenosti i božanske sile, bilo bi - odjednom, bez ikakve prepreke, u vreme mira, uz pomoć mnogih i bez ikakvih neprijatelja, otrgnuti vaseljenu od poročnih navika koje su se utvrdile tokom tolikih godina i obratiti je u druge, mnogo teže. A ovde protivnici nisu bile samo navike, nego i sladostrašće - ta dva tirana. Valjalo je odbaciti ono što je u starini bilo primljeno od strane otaca, dedova, pradedova i starijih predaka, od filosofa i besednika - to je bilo veoma teško; a primiti nove običaje, koji zahtevaju velike podvige, bilo je još teže. Hristos je progonio raskoš i uspostavljao post; progonio je koristoljublje i uspostavljao nesticanje; progonio je neuzdržanost i uspostavljao celomudrenost; progonio je gnev i uspostavljao krotost; progonio je zavist i uspostavljao druželjubivost; odvodio je sa prostranog i širokog puta i dovodio na tesni put, put patnji i teškoća, i to upravo one koji su navikli na široki put. On nije uzeo neke druge ljude, izvan tog sveta i bez takvih navika, nego upravo one koji su bili oskvrnuti u tom svetu i koji su postali bedniji od blata: njima je zapovedio da idu tesnim, mukotrpnim i surovim putem, njih je u to ubedio. I koliko ih je samo ubedio? Ne jednog, ne deset, ne dvadeset, ne sto, nego gotovo sve koji žive pod suncem. A preko koga ih je ubedio? Preko jedanaest neukih, prostih ljudi, koji nisu poznavali strane jezike, preko ljudi neuglednih, siromašnih, koji nisu imali ni otazbinu, ni bogatstvo, ni telesnu snagu, ni slavu, ni znamenite pretke, ni snagu reči, ni govorničku veštinu, ni prednost učenosti: bili su to ribari ili majstori za izradu šatora, koji su govorili na svome jeziku, na jeziku koji nije bio jednak jeziku onih kojima su propovedali, nego tuđ i drugačiji od svih ostalih jezika, tj. na jevrejskom, i preko njih Hristos je sazidao Crkvu Svoju, rasprostrtu sa kraja na kraj vaseljene!


31 kol 2012 20:48
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Sv Jovan Zlatoust Besede
13. Ali nije ovo jedino što zadivljuje, nego i to, da su ovi ljudi, prosti siromašnni, malobrojni, neznatni, neuki, poniženi, prezreni, koji su govorili na tuđem jeziku i bili izabrani za ispravljanje cele vaseljene, koji su dobili zapovest da je obraćaju na teža dela, sve to obavili ne u vreme mira, nego uprkos bezbrojnim napadima koji su protiv njih preduzimani sa svih strana. U svakom narodu i gradu - i što govorim samo: narodu i gradu? - u svakom domu predstojala im je borba. Učenje koje su oni propovedali često je razdvajalo sina od oca, nevestu od svekrve, brata od brata, slugu od gospodara, potčinjenog od pretpostavljenog, muža od žene, ženu od muža, oca od dece - jer nisu ga prihvatili svi odjednom; zbog toga, oni su bili izloženi svakodnevnom neprijateljstvu, neprekidnoj borbi i hiljadama smrti; ovo je ljude podsticalo da se prema njima odnose kao prema zajedničkim neprijateljima. Svi su ih gonili: carevi, upravitelji, obični njudi, slobodni i robovi, narodi i gradovi; i ne samo njih, nego i one koji su prihvatili njihovo učenje ali još nisu bili utvrđeni u veru. Postojao je opšti rat protiv učenika i protiv učitelja, jer je to učenje izgledaloje protivno i carskim zakonima i navikama i otačkim običajima. Apostoli su nagovarali na odbacivanje idola, na preziranje žrtvenika, na odricanje od nečistih verovanja, na gnušenje nad (neznabožačkim) praznicima i ostavljanje obreda prema kojima su ljudi osećali pobožnost i strah, za koje su bili spremni da umru, pre nego da prihvate ono što su apostoli propovedali i da poveruju u Onoga Koji je bio rođen od Marije, Koji je bio osuđen od strane upravitelja i ismejan, Koji je pretrpeo bezbrojna stradanja i sramnu smrt, Koji je pogreben i vaskrsao. Sumnjičavost je izazivalo i to što je Njegovo stradanje bilo javno, što je pretrpeo bičevanje, udarce, pljuvanje, šamare, raspeće na krstu, podsmeh, izrugavanje, dok je Njegov pogreb predstavljao čin naročite milosti. Nasuprot tome, okolnosti Njegovog vaskrsenja još nisu bile poznate, pošto se po vaskrsenju javio samo učenicima. Ipak, oni su takvom propoveđu ubedili ljude i sazdali Crkvu. Kako i na koji način? Silom Onoga Ko im je to zapovedio; On Sam ih je rukovodio; Sam je sve teško činio lakim. Da nije bilo sadejstva božanske sile, ovo delo nikada ne bi ni otpočelo. I kako bi onda moglo da se ostvari? No, Onaj Ko je rekao: neka bude nebo - i to ostvario; Ko je rekao: neka nastane zemlja - i darovao joj postojanje; Ko je zapovedio: neka zasija sunce - i pokazao izvor svetlosti; Ko je sve stvorio Svojom rečju, Taj je zasadio i ove crkve; i Njegova reč: sazidaću Crkvu Svoju sve je ovo obavila. Takve su reči Božije: one savršavaju divna i čudesna dela. Gospod je jednom rekao: neka pusti zemlja iz sebe travu, bilje, što nosi seme, i drvo rodno, koje rađa rod po svojim vrstama (Post. 1,11), i odjednom - sva se zemlja pretvorila u vrt, sve - u lugove, i zemlja, pokorivši se naredbi, prekrila se bezbrojnim rastinjem. Tako je, opet, i sada rekao: sazidaću Crkvu Svoju - i to je vrlo lako ostvareno. I tada, kada se protiv nje podigla državna vlast, kada su protiv nje ustajali sa oružjem, kada su celi narodi besneli poput ognja, kada su nasuprot njoj stajale ukorenjene navike, kada su se na nju dizali besednici, filosofi, prost svet i upravitelji - tada je Njegova reč silnije od ognja spalila trnje, očistila njivu i posejala evanđelsko učenje. I pored toga što su neki od onih koji su poverovali bili zatvarani u tamnice, drugi terani u prognanstvo, neki lišavani imovine, neki ubijani, spaljivani, potapani i mučeni na svaki mogući način, izvrgavani ruglu i kao neprijatelji društva progonjeni iz svakog mesta, pojavljivali su se novi ispovednici, u sve većem broju, koji, bez obzira na stradanja drugih, ne samo da se nisu hladili u veri, nego su još odlučnije i vedrije polazili u taj divni lov, i bili su lovljeni ne po prinudi, ne nasilno, nego prilazeći sami i sa blagodarnošću onima koji su ih privodili Hristu; gledajući potoke krvi vernih, oni su dobijali još vatreniju veru i postajali još smeliji. I tako, dok su u lance okivani, progonjeni, bičevani i izlagani bezbrojnim drugim mučenjima ne samo učenici, nego i učitelji - broj vernih se povećavao i njihova revnost je rasla. Pavle o tome govori ovako: i mnoga braća u Gospodu, obodrena okovima mojim, još više su se osmelila da bez straha govore reč Božiju (Fil. 1,14); i na drugom mestu: jer vi, braćo, postadoste slični crkvama Božijim koje su u Judeji u Hristu Isusu, zato što i vi propatiste od svojih sunarodnika isto što i oni od Judejaca, koji ubiše i Gospoda Isusa i svoje proroke, i nas progoniše, i Bogu ne ugađaju i protivni su svima ljudima, sprečavajući nas da govorimo neznabošcima da bi se spasli (1.Sol.2,14-16). A u drugoj poslanici kaže i ovo: sećajte se prvih dana, u koje, tek prosvetljeni,podneste mnoge podvige stradanja, izloženi s jedne strane porugama i nevoljama, a sa druge, postavši sami sastradalnici onima koji to isto doživljavaju. Jer ste i sa okovima mojim saosećali, i s radošću podnosili otimanje imovine vaše, znajući da vi imate bolje i neprolazno imanje na nebesima (Jevr. 10, 32-34). Vidiš li koliko je velika sila Onoga Koji je sve to savršio? Mučenici, dok su stradali, ne samo da nisu bili malodušni, ne samo da nisu tugovali, nego su se radovali, slavili, likovali. Pavle kaže da su oni s radošću podnosili otimanje imovine; a za učitelje Luka u knjizi Dela apostolskih kaže da su se sa radošću vratili iz Sinedriona, udostojivši se da podnesu sramotu za ime Hristovo (Dap. 5,41). I za samog sebe pavle takođe kaže: sada se radujem u svojim stradanjima za vas, i u svome telu dopunjavam što nedostaje Hristovim pitanjima (Kol. 1,24). A zašto bi bilo iznenađujuće to što se on radovao u stradanjima, kada se; pripremajući se za smrt, ne samo radovao, nego je i učenike pozivao da učestvuju u njegovoj radosti, što je svojstveno samo neobično radosnoj duši. Ali ako se i prinosim na žrtvu i službu vere vaše, radujem se, i sa svima vama se radujem (Fil. 2,17). šta se to dogodilo, kad si se ispunio takvom radošću? Ja se - kaže on - već prinosim na žrtvu, i vreme mojega odlaska nastade (2. Tim. 4,6).


31 kol 2012 20:49
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Sv Jovan Zlatoust Besede
14. Tako su oni po svim krajevima sazdali Crkvu. Niko ne bi mogao ni jedan zid da podigne izložen takvom gonjenju i nailazeći na takve prepreke; a oni su podigli toliko crkava po celoj vaseljeni, podvrgnuti ranama, okovima, progonima, oduzimanju imovine, bičevanjima, davljenjima, spaljivanju, potapanju zajedno sa učenicima, i uz to, podigli su ne od kamena, nego od duša i volja ljudskih, što je za zidanje mnogo teži materijal od kamena. Nije isto podići zid ili dušu koja je toliko dugo bila pod vlašću demona, podstaći je na pokajanje i iz bezumne pomame obratiti je u celomudrenost. Ipak, apostoli su bili u stanju to da učine, iako su bili siromašni, bez obuće, iako su celu vaseljenu obilazili u jednoj odeći, jer su za zaštitnika i pomoćnika imali nepobedivu silu Onoga Koji je rekao: na ovom kamenu sazidaću Crkvu Svoju, i vrata pakla neće je nadvladati. Izbroj koliko je vladara ustajalo protiv njih, koliko su najtežih gonjenja protiv njih pokrenuli, vidi u kako su se teškom položaju oni sve vreme nalazili, dok se vera još nije tako dobro primila, dok ljudski umovi još nisu bili sasvim utvrđeni u njoj.


31 kol 2012 20:49
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Sv Jovan Zlatoust Besede
15. Carevi su bili neznabošci - Avgust, Tiberije, Gaj (Kaligula), Neron, Vespazijan, Tit, sve do vremena blaženog cara Konstantina; i svi su oni gonili Crkvu, jedni sa manje a drugi sa više surovosti. Iako su je neki od njih naizgled ostavljali na miru, i sama činjenica da su javno bili sledbenici bezbožnosti služili je kao povod za gonjenja, jer su im se na taj način drugi dodvoravali. No, sve te zamke razderane su lakše no paučina, rasplinule su se pre nego dim, razvejale su se brže od prašine. One su stvorile veliki zbog mučenika i ostavile Crkvi besmrtne riznice, kule i stubove, jer ovi su ne samo za života, nego i posle svoje smrti, za naredne generacije hrišćana postali izvor velike duhovne koristi. Vidiš li snagu predskazanja: sazidaću Crkvu Svoju, i vrata pakla neće je nadvladati? Nakon toga, veruj da je ni u budućnosti niko od njih neće savladati. Ako je neprijatelji nisu mogli savladati ni tada kada je bila malobrojna, kada se činilo da predstavlja nešto novo, kada učenje tek što joj je bilo predato, kada je bilo toliko prepreka i toliko nasrtaja na nju sa svih strana, onda im to siguno neće poći za rukom nakon njenog rasprostiranja po celoj vaseljeni, na svakom mestu, po gorama, pešterima i brdima. Zaista, ona je obuhvatila more i sve narode koji se nalaze pod suncem, i sada je već sasvim malo onih kojima gospodari bezbožnost, jer su uništeni žrtvenici, hramovi, idoli, praznici, obredi, dim i smrad (žrtava) i bezbožna zborišta.Kako je ovo veliko delo, i pored tako značajnih prepreka, blistavo i uspešno okončano - što svedoči o njegovoj istinitosti - ako ne božanskom i nepobedivom silom Onoga Koji je to predskazao i savršio? Niko ovome neće protivrečiti, osim možda nekih krajnje bezumnih i ludih, koji su lišeni zdravog rasuđivanja. Ne samo ova, nego i druga predskazanja svedoče o Njegovoj nepobedivoj sili. Tako je On potpuno istinito predskazivao buduće i dovodio (Svoja predskazanja) do ispunjenja. I pre će propasti zemlja i nebo, nego što će se pokazati da je bilo šta od Njegovih reči i predskazanja lažno. Zato je i On Sam, ukazujući na to pre ispunjavanja proroštava, jasno rekao: nebo i zemlja će proći, ali reči Moje proći neće. Svima je jasno - jer to nisu obične reči, nego reči Božije kojima se zidaju dela; Bog je tako stvorio nebo, zemlju, more sunce, zborove anđela i druge nevidljive sile. Objašnjavajući ovo i prorok je rekao: On reče i postadoše, On zapovedi i stvoriše se, podrazumevajući pod tim svu tvorevinu, višu i nižu, čulnu i duhovnu, telesnu i bestelesnu. Tako i predskazanje o Crkvi, kako sam gore rekao, dokazuje uzvišenost, silu i nadmoć Njegove istine, Njegovog promišljanja, dobrote i staranja.


31 kol 2012 20:50
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
---------
Post Re: Sv Jovan Zlatoust Besede
16. Sada ćemo razmotriti drugo Njegovo predskazanje, blistavije od sunca i svetlije od sunčevih zraka, koje svima stoji pred očima i koje se, kao i prethodno, prostire na buduća pokolenja. Njegova predskazanja su uglavnom takva. Ona nisu ograničena na kratko vreme i ne ispunjavaju se u jednom pokolenju, nego su namenjena svim ljudima, sadašnjim, budućim i onima koji slede za njima, pa tako dalje do kraja veka, omogućujući svima da shvate silu njihove istinitosti, upravo kao i kod prethodnog. Po tom proroštvu, Crkva će od dana kada je ono bilo izrečeno pa sve do kraja veka ostati tvrda i nepokolebiva, cvetaće i blistaće, svakoga će dana napredovati, rasti, jačati, i svim ljudima koji će živeti od tog vremena pa sve do (drugog) dolaska Hristovog pružaće najveća blaga i neiskazivu korist. Oni koji su bili pre nas, i oni pre njih, i još pre tih - svi su spoznali silu toga proroštva videći nasrtaje koji su se podigli protiv Crkve, opasnosti i zamke, pometnju, nemire i bure, i nju kako stoji nepotopiva, neosvojiva, nepobediva, neuništiva, u cvatu, napredovanju, kako sve više i više uzrasta. I to predskazuje o kome sada nameravam da vam govorim, takođe dokazuje silu Njegovu i istinitost onoga što je izrekao. Koje je to predskazanje? Hristos je jednom ušao u judejski hram, koji je tada bio veoma poštovan, koji je blistao od velike količine zlata, lepote i divne arhitekrure, u kome su bile i mnoge druge umetničke i zanatske dragocenosti; i šta je tada rekao Svojim zadivljenim učenicima? Ne vidite li sve ovo? Zaista vam kažem: neće ostati ovde ni kamen na kamenu koji se neće razmetnuti (Mt. 24,2), podrazumevajući pod tim danas razorene, uništene, i opustele zidine Jerusalima: i zaista, sva ta blistava i čuvena zdanja danas su pretvorena u ruševine. Vidiš li Njegovu veliku i neopisivu silu i u jednom i u drugom - u tome što je podigao i umnožio one koji veruju u Njega, i u tome što je Svoje neprijatelje smirio, oborio i iskorenio? Nigde nije bilo takvog hrama, toliko slavnog, koji je uživao takvo poštovanje. Judejci, gde god da su živeli, od davnina su tu dolazili donoseći darove, žrtve, molistinju i mnogo šta drugo, ukrašavajući hram bogatstvom cele vaseljene; judejski prozeliti (iz neznabožaca) takođe su se sticali ovamo iz svih krajeva, jer je slava ovog mesta bila velika i dosezala je do krajnjih granica vaseljene. Jedna reč Hristova je sve to uništila i razvejala u prah: tamo gde pre ne samo da nisu smeli da ulaze svi Judejci, nego čak ni svi sveštenici, već samo jedan prvosveštenik i to jednom godišnje, u svečanoj odeždi, sa vencima i mitrom, tamo dakle sada bez ikakve prepreke mogu da ulaze i bludnici i razvratnici i preljubočinci; jer ga je reč (Hristova) koja mu je bila upućena, razrušila i sasvim uništila; od tog hrama ostalo je samo onoliko, koliko je neophodno da bi se moglo pokazati gde se on u starini nalazio. Zamisli kakva je to sila, koja je mogla da savrši ovakvo delo. Oni koji su imali takvu moć, koji su savladavali narode i careve, koji su mnogo puta i bez prolivanja sopstvene krvi odnosili pobede u ratovima i podizali mnoštvo trofeja, od tog vremena pa sve do danas nisu bili u stanju da podignu jedan hram, iako im je dosta careva bilo naklonjeno, a takođe bilo je mnogo i njih samih, rasejanih po vaseljeni, koji su posedovali velika bogatstva. Vidiš li kako ono što je On podigao niko ne može da sruši, a ono što je On srušio niko ne može da podigne? On je podigao Crkvu, i niko ne može daje sruši; On je srušio hram, i tokom toliko dugog vremena niko ne može da ga obnovi. Crkvu su pokušavali da unište, ali nije im pošlo za rukom; i hram su pokušavali da obnove, ali nisu mogli. To je dopušteno kako niko ne bi mogao da kaže da bi oni mogli (da ga obnove) kada bi pokušali. Evo, dakle, pokušali su, ali ništa nisu mogli da urade. Car koji je u naše vreme sve prevazišao u bezbožnosti (Julijan), dao im je dozvolu i pomogao im, oni su započeli radove, ali nisu mogli da imaju nikakvog uspeha jer ih je oganj, koji je izbijao iz temelja, stalno rasterivao. A kao dokaz za to da su želeli da ga podignu, do danas služi otkriven temelj (hrama), da bi ti video da su oni pokušali da kopaju zemlju, ali nisu mogli da grade jer im su se suprostavljale pomenute reči (Hristove). Ovaj hram je i ranije bio porušen, ali je po povratku (Judejaca iz vavilonskog ropstva), posle sedamdeset godina, odmah bio obnovljen, o čemu su govorili i predskazivali proroci pre no što se dogodilo. A sada je prošlo više od tristo godina, no ni pomisliti se ne može, i nema nikakve verovatnoće ni nade, da će se on opet pojaviti. šta se suprostavilo, ako ne Božanska sila koje je tome protivna? Zar nemaju velika bogatstva? Zar njihov patrijarh, kojisa svih strana sbira prihode, ne raspolaže bezbrojnim riznicama? Zar taj narod nije neustrašiv, bestidan, uporan, drzak i ratoboran? Zar ih nije mnogo u Palestini? Zar ih nije mnogo u Fenikiji? Zar ih nije mnogo - svuda? Kako to da n isu mogli da obnove jedan hram, kad su videli da to posvuda ometa njihovo bogosluženje, narušava njihove običaje, da se žrtve i prinosi i druge ustanove zakona ukidaju i onemogućuju? Jer van toga hrama njima nije bilo dozvonjeno ni da postave žrtvenik, ni da prinesu žrtvu, ni da izvrše izlivanje na žrtvu, ni da prinesu ovce ili tamjan, ni da čitaju zakon, ni da savršavaju praznike, niti da čine bilo šta slično.


31 kol 2012 20:51
Profil Pošalji e-mail
Prikaži postove “stare”:  Redanje  
Započni novu temu Odgovori  [ 56 post(ov)a ]  Stranica Prethodna  1, 2, 3, 4, 5, 6  Sljedeća


Online

Trenutno korisnika/ca: / i 0 gostiju.


Ne možeš započinjati nove teme.
Ne možeš odgovarati na postove.
Ne možeš uređivati svoje postove.
Ne možeš izbrisati svoje postove.
Ne možeš postati privitke.

Forum(o)Bir:  
cron