Sada je: 19 stu 2018 20:12.





Započni novu temu Odgovori  [ 69 post(ov)a ]  Stranica Prethodna  1, 2, 3, 4, 5, 6, 7  Sljedeća
 Sv. Jovan Zlatousti(Hrizostom) Beseda na Jovanovo Jevanđelje 
Autor/ica Poruka
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Sv. jovan Zlatousti(Hrizostom) Beseda na Jovanovo jevandjelj
3. Da su Jevreji istovremeno i slušali besedu i videli samog Hrista, možda bi se podsmehnuli Jovanovom svedočenju. Međutim, kako su mnogo slušali o Hristu i pre Njegovog javljanja tako da je time, što je izgovoreno, bila pobuđena njihova pažnja, dogodilo se upravo suprotno. Na osnovu izgleda (obličja) Onoga o Kojem je svedočio Jovan nisu odbacili Njegovo učenje nego su, poverovavši onome što je rečeno, prihvatili da je on slavniji od Jovana. Izraz: Koji za mnom dolazi znači: Onaj Koji će posle mene propovedati, a ne Onaj koji je iza mene. To je kod Mateja iskazano rečima: Onaj što dolazi za mnom … (st. 11), koje se ne odnose na Njegovo rođenje od Marije, nego na početak Njegove propovedi. Da se to odnosilo na rođenje, onda ne bi bilo rečeno dolazi nego došao je, jer je u to vreme, kad je Jovan to izgovarao, Hristos već bio rođen. A šta znače reči: Ispred mene je? Znače da je On slavniji i dostojniji poštovanja, nego ja. "Ne mislite da sam samo zbog toga što sam pre Njega došao da propovedam, ja veći od Njega. Ja sam daleko manji od Njega, i to toliko manji, da nisam dostojan da se ubrojim ni među Njegove sluge." Na taj način reči ispred mene je izražavaju ono isto što je Matej rekao na drugačiji način: Ja nisam dostojan ni da odrešim remenje na obući Njegovoj. Da se reči ispred mene je ne odnose na Njegovo rođenje, očigledno je iz onog što je dodato. Da je ovim hteo da govori o Njegovom rođenju, onda bi dodatak: Pre mene beše, bio suvišan. Svi vi, naravno, znate da je potrebno dokazivati nejasne, a ne jasne misli. Ako bi ovde bilo reči o postojanju, onda ne bi bilo nerazumljivo što onaj, koji je pre rođen, mora biti prvi. Međutim, kako Jovan govori o dostojanstvu, s pravom se i bavimo rešenjem nedoumice koja se pojavila. I verovatno su mnogi bili u nedoumici pitajući se kako to da je Onaj, Koji je kasnije došao, stao napred, tj. da se pokazao kao dostojniji poštovanja? Za takvo pitanje on bez oklevanja navodi uzrok. Uzrok je taj što je Hristos po postojanju pre Jovana. "Hristos nije usled nekog napredovanja iza Sebe ostavio mene koji sam došao pre Njega, i Sam stao napred: On je pre mene, iako je došao posle mene."
Ako je to, reći ćeš ti, bilo izgovoreno o Hristovom javljanju ljudima i Njegovom proslavljenju među njima, koje je zatim usledilo, kako to da se o onome, što se još nije okončalo, govori kao o nečemu što je već bilo? On nije rekao: biće nego beše. Kod drevnih proroka je, međutim, bilo uobičajeno da o budućim događajima govore tako, kao da su se oni već izvršili. Tako, na primer, govoreći o Njegovom ubijanju, Isaija ne kaže da će kao ovca biti vođen na zaklanje, tj. ne govori u budućem vremenu, nego kaže: Kao ovca na zaklanje vođen bi (Is. 53; 7). On se u to vreme još ne beše ovaplotio, ali prorok o budućem događaju govori kao da se već desio. Ni David, predizobražavajući krst, nije rekao: "Probošće ruke moje i noge", nego Probodoše ruke moje i noge i Razdeliše odeću moju među sobom i za haljinu moju bacahu kocku (Ps. 21; 17. i 19). Govoreći o izdajniku koji se još ne beše ni rodio, on takođe kaže: Čovek moga mira, u koga se uzdah, koji jeđaše hleb moj, podiže na me petu (Ps. 40; 10). Na sličan način on govori i o onome, što se događalo na krstu: I dadoše mi za hranu žuč, i u žeđi mojoj napojiše me octom (Ps. 68; 22).


30 kol 2012 12:31
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Sv. jovan Zlatousti(Hrizostom) Beseda na Jovanovo jevandjelj
4. Hoćete li da nastavim, ili će i ovo biti dovoljno? Ja tako mislim. Istina, mi ovaj odlomak nismo razradili u svoj njegovoj širini, ali smo zato pronikli u njegovu dubinu, a to nije ništa manji trud. Pored toga, strahujemo da će vaša revnost oslabiti ako vas prekomerno zadržimo. Dakle, okončaćemo ovo slovo na doličan način. A koji je to doličan način? Slavoslovlje kakvo dolikuje Bogu. Međutim, Bogu ne dolikuje samo slavoslovlje na rečima nego, daleko više, slavoslovlje na delima. Tako da se svetli svetlost vaša pred ljudima, da vide vaša dobra dela i da proslave Oca vašega Koji je na nebesima, rečeno je u Pismu (Mt. 5; 16). I uistinu, vozljubljeni, ne postoji ništa svetlonosnije od dobrog načina života. Izražavajući tu misao, jedan od mudrih kaže: Put je pravednički kao svetlo videlo (Priče Sol. 4; 18). Ono ne svetli samo onima, koji svojim delima upale svetlost, nego i njihove bližnje rukovodi po pravom putu. Nalićemo jelej u te svetiljke, da bi se oganj još više podigao i da bi se pokazalo izobilje svetlosti. Taj jelej nema samo sada veliku moć; u ono vreme kad su još uvek prinošene žrtve, on je u velikoj meri prevazilazio njihovu silu. Milost?? hoću, a ne žrtve (Os. 6; 6 i Mt. 9; 13), i to je sasvim pravedno. Onaj žrtvenik je bezdušan, dok ovaj ima dušu. Tamo sve, što je položeno na žrtvenik, postaje plen ognja, pretvara se u pepeo i prašinu, u dim koji biva razvejan po vazduhu. Ovde nema ničega sličnog, a i plodovi su sasvim drugačiji. To pokazuje i Pavle. Govoreći o bogatstvu ljubavi prema siromašnima kod Korinćana, on kaže: Vršenje ove službe ne popunjava samo sve nedostatke svetih, nego i pobuđuje mnoge na obilno zahvaljivanje Bogu… Kroz iskustvo ove službe oni hvale Boga zbog vaše pokornosti ispovedanju evanđelja Hristova i zbog prostodušnosti u zajedničarenju s njima i sa svima (2. Kor. 9; 12–14). Vidiš li kako se ljubav prema siromašnima preobražava u zahvalnost i proslavljanje Boga, u usrdne molitve i u vatrenu ljubav onih, kojima je učinjeno dobročinstvo? Svakoga dana ćemo, vozljubljeni, prinositi žrtve na taj žrtvenik. Te žrtve su važnije i od molitava, i od postova, i od mnogih drugih dela, ali samo ukoliko se prinose od pravednog dobitka i od takvog truda koji je čist od svakog koristoljublja, pljačke i nasilja. Bog prima takve darove, dok one druge, njima suprotne, odbacuje i nenavidi. On ne želi da Ga poštujemo žrtvama od tuđe nesreće. Takve žrtve su nečiste i nepotrebne, i pre će razgneviti nego umilostiviti Boga. Zbog toga se svesrdno moramo potruditi da, pod vidom služenja, ne ražalostimo Onoga Kojeg hoćemo da poštujemo. Ako je Kain, prinevši Bogu lošije od onoga što je imao, i pri tom nikome ne učinivši nepravdu, ipak bio izložen strašnoj kazni, zar onda naša kazna neće biti još teža ako Mu prinesemo nešto što smo stekli pljačkom i koristoljubljem? Bog nam je ovu zapovest?? i dao zato da bismo bližnjeg ljubili a ne mučili. Onaj pak koji uzima od drugog pa zatim daje drugom, ne ljubi nego vređa i pokazuje krajnju nepravednost. Kao što se iz kamena ne može iscediti jelej, tako ni iz kamenosrdnog ne može poteći čovekoljublje. Stoga se nemojte brinuti samo o tome da date ubogima, nego i o tome da to ne bude pljačkanje od drugih. Ukoliko se budemo tako brižljivo ponašali, onda ćemo se, po blagodati Božijoj, i od Boga udostojiti velikog čovekoljublja, pomilovanja i oproštaja u svemu, u čemu smo sagrešili tokom dugog vremena, i izbavićemo se ognjene reke, iz koje neka svi mi budemo istrgnuti, i neka zadobijemo Carstvo nebesko, blagodaću i čovekoljubljem Gospoda našeg Isusa Hrista kroz Kojeg i sa Kojim neka je slava Ocu sa Svetim Duhom u vekove vekova. Amin.


30 kol 2012 12:32
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Sv. jovan Zlatousti(Hrizostom) Beseda na Jovanovo Jevanđelje
I od punoće Njegove mi svi primismo, i blagodat na blagodat (Jn. 1; 16)

1. Razrešavajući nedoumicu onih koji su rasuđivali zbog čega je Hristos, iako je počeo da propoveda posle Jovana, stao ispred i proslavio se više od njega, Jovan je, kao što smo nedavno rekli, dodao: Pre mene beše. To je jedan razlog. Evanđelista iznosi i drugi, koji je izrečen (u Evanđelju): Od punoće Njegove mi svi primismo, i blagodat na blagodat (st. 16). Zatim navodi još jedan razlog. Koji? Jer se Zakon dade preko Mojseja, a blagodat i istina postade kroz Isusa Hrista (st. 17). Šta znače, reći ćeš ti, ove reči: Od punoće Njegove mi svi primismo? Trebalo bi da svoju reč usmerimo upravo ka tome. Njegovi darovi, kaže Evanđelista, nisu pozajmljeni: On je sam izvor i sam koren svih blaga – samosušti život, samobitna svetlost, samosavršena istina.
On to mnoštvo blaga ne zadržava u Sebi Samom, nego ga izliva i na sve ostale; izlivajući ga u izobilju, Sam svagda ostaje pun; obogaćujući druge, On Sam se ni u čemu ne umanjuje; svagda izlivajući i deleći ta blaga, ostaje u istom savršenstvu. A to, što ja imam u sebi, kaže Jovan, to je pozajmljeno, jer ja sam to dobio od Drugoga. To je nešto malo od svega, i liči na oskudnu kapljicu u poređenju s neizrecivom pučinom i morem bez obala. Bolje rečeno, ni ovo podobije ne može da izobrazi ono što se trudimo da iskažemo: izdvoj iz mora kapljicu, i more se samim tim umanjuje, iako je to umanjenje neprimetno. To se, međutim, ne može reći za ovaj izvor: ma koliko da ga iscrpljujemo, on se niukoliko ne smanjuje. Navešćemo još jedno poređenje, koje je takođe slabo i ne uspeva da izrazi ono što pokušavamo da kažemo, ali će nas ipak, bolje nego ovo prvo, dovesti do izložene misli. Zamislimo izvor ognja, sa kojeg se može zapaliti hiljada, dve ili tri hiljade svetiljki. Zar sam oganj, i nakon što svoju silu prenese na tolike svetiljke, ne zadržava jednu te istu punotu? To je svima poznato. Ako se u deljivim telima, koja se umanjuju oduzimanjem čestica, nalazi nešto takvo što se, i posle prenošenja svoje sile drugim telima, niukoliko ne umanjuje, onda se to u daleko većoj meri mora nalaziti u bestelesnoj i besmrtnoj sili. Ako je ono o čemu ovde govorimo (tj. oganj) i suština i telo, ako se i deli i ne deli, onda u pogledu sile koja potiče od bestelesne suštine daleko manje možemo da sumnjamo da ona nije izložena ničemu sličnom.
Zbog toga Jovan i kaže: Od punoće Njegove mi svi primismo, i svoje svedočenje sjedinjuje sa Krstiteljevim (svedočenjem). Reči: I od punoće Njegove mi svi primismo ne pripadaju Preteči nego Hristovom učeniku. Evo šta znače te reči: nemojte misliti da mi, kao ljudi koji su mnogo vremena proveli s Njim i s Njim delili trpezu, svedočimo samo zbog blagodarnosti. Evo, čak je i Jovan, čovek koji Ga ranije nije video i koji nije boravio kraj Njega, a video Ga je zajedno sa ostalima tek u ono vreme kad Ga je krstio, uskliknuo: Pre mene beše i time je sve rekao. Međutim, svi mi – dvanaest, tri stotine, pet stotina, tri, pet i desetine hiljada Jevreja i uopšte, vascelo mnoštvo verujućih i tadašnjeg, i sadašnjeg, i budućeg vremena, dobili smo od Njegove punote. Šta smo dobili? Blagodat na blagodat. Kakvu blagodat umesto kakve blagodati (grčki: ??????????????????, što doslovno znači: blagodat umesto blagodati, i za razumevanje ovog dela teksta mora se uzeti u obzir grčki izvornik, prim. prev)? Novu umesto stare. Slično kao što je postojala pravda i pravda, (po pravdi zakona besprekoran – Filiplj. 3; 6), vera i vera (iz vere u veru – Rim. 1; 17), usinovljenje i usinovljenje (njihovo usinovljenje – Rim. 9; 4), slava i slava (kad je slavno ono što prestaje, mnogo će više biti u slavi ovo što ostaje – 2. Kor. 3; 11), zakon i zakon (zakon Duha života u Hristu Isusu oslobodi me – Rim. 8; 2), služenje i služenje (njihovo služenje, rečeno je – 2. Kor. 3; 7–8, a na drugom mestu: Duhom Božijim služimo – Filiplj. 3; 3), zavet i zavet (učiniću s domom Izrailjevim i domom Judinim novi zavet, ne kao onaj zavet koji učinih s očevima njihovim – Jer. 31; 31–32), osvećenje i osvećenje, krštenje i krštenje, žrtva i žrtva, hram i hram, obrezanje i obrezanje – tako postoji i blagodat i blagodat. Ovde su, međutim, obrasci jedno, a istina drugo. I jedno i drugo ima isto ime, ali ne i isto značenje. I na otiscima i na izobraženjima (slikama) čovekom se naziva i ono (figura) što je naslikano crnom, i ono što je naslikano belom bojom, kao i ono što ima svoje sopstvene boje. I statua, bez obzira da li je glinena ili kamena, podjednako se naziva statuom. Međutim, jedno je obraz (obličje) a drugo istina.
2. Prema tome, na osnovu sličnosti imena ne smeš zaključivati o istovetnosti stvari, kao ni o njihovoj razlici. Ako je postojao obraz, on nije bio tuđ istini. Međutim, kako je u sebi sadržao samo senku, on je bio niži od istine. Kakva je razlika među svim ovim navedenim pojmovima? Hoćete li da se posvetimo tumačenju jednog ili dva navedena pojma? Tako ćete razumeti i ostale, i svi ćemo videti da su jedni bili lekcije za decu, a drugi za snažne i odrasle ljude, da su jedni bili dati kao zakon samo za ljude, a drugi kao da su dati za angele. Odakle da počnemo? Hoćete li da počnemo od samog usinovljenja? Dakle, kakva je razlika između starozavetnog i novozavetnog usinovljenja? Ono prvo je bilo čast na rečima, a ovo drugo i na delu. O onome je rečeno: Bogovi ste i sinovi Višnjeg svi (Ps. 58; 6), a o ovome: Koji se od Boga rodiše (Jn. 1; 13). Kako i na koji način? U kupelji večnobića i obnovljenja Duha Svetoga. Oni su, i pored imena sinova, imali duh ropstva; iako su bili počastvovani tim imenom, ostali su robovi. Mi smo oslobođeni, tako da smo tu počast dobili ne samo po imenu nego i u stvarnosti. Ukazujući na to, Pavle je govorio: ne primiste duha ropstva da se opet bojite, nego primiste Duha usinovljenja, kojim vičemo: Avva, Oče! (Rim. 8; 15). Mi se nazivamo sinovima kao oni koji su rođeni sviše i koji su, da tako kažemo, presazdani. Ako bi pak neko hteo da upozna starozavetni i novozavetni način osvećenja, video bi da i tu postoji razlika. Stari su se tim imenom (tj. imenom svetih) nazivali ukoliko nisu služili idolima, ako nisu bludničili i ako nisu činili preljubu. Mi, međutim, ne postajemo sveti samo kroz uzdržanje od tih poroka, nego i kroz zadobijanje najviših savršenstava. Taj dar najpre dobijamo samim nailaskom Duha Svetoga, a zatim i sopstvenim životom, koji je daleko uzvišeniji od jevrejskog. A da te reči nisu samohvalisanje, saslušaj šta je rečeno onima: "Ne gatajte, i ne vodite decu svoju kroz oganj, jer ste sveti narod" (v. 5. Mojs. 18; 10–12). Njihova svetost se na taj način sastojala u udaljavanju od paganskih (neznabožačkih) običaja. Kod nas, međutim, nije tako: Da bude sveta, rečeno je, i telom i duhom (v. 1. Kor. 7; 34). Starajte se da imate mir sa svima i svetost bez koje niko neće videti Gospoda (Jevr. 12; 14). Tvoreći svetinju u strahu Božijem (2. Kor. 7; 1). Zavisno od toga na koga se primenjuje, reč sveti ne izražava uvek jednu istu misao. Mi kažemo da je i Bog svet, ali ne onako, kao što smo sveti mi. Vidi šta kaže prorok, saslušavši glas koji je dolazio od serafima: Pogiboh, jer sam čovek nečistih usana, i živim usred naroda nečistih usana (Is. 6; 5), iako je ovaj prorok bio svet i čist. Međutim, ukoliko o svojoj svetosti sudimo po višnjem obrascu, onda se pokazuje da smo nečisti. Sveti su angeli i arhangeli, sveti su serafimi i heruvimi. Međutim, postoji razlika između naše i svetosti višnjih sila. Mogao bih da ispitam i sve preostale pojmove, ali vidim da se beseda već isuviše odužila. Zbog toga ću, ostavivši dalje ispitivanje, prepustiti vama samima da rasudite o ostalim predmetima. Vi biste kod kuće mogli da ih uporedite i da uočite razliku među njima, i da na sličan način ispitate i sve ostalo. Kaži mudrome, i biće još mudriji (Priče Sol. 9; 9). Na taj način ćete vi okončati ono što smo mi započeli. Sada pak moramo da se vratimo pređašnjem redosledu ove besede.


31 kol 2012 12:15
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Sv. jovan Zlatousti(Hrizostom) Beseda na Jovanovo Jevanđelje
Rekavši da od punoće Njegove svi primismo, Evanđelista dodaje: blagodat umesto blagodati i time pokazuje da se i Jevreji spasavaju blagodaću "Nisam vas izabrao radi vašeg umnoženja, nego radi vaših otaca", kaže Bog. Ako od Boga nisu izabrani po svojoj zasluzi, onda je očigledno da su tu počast dobili po blagodati. I svi mi smo spaseni blagodaću, ali ne kao oni, i ne u tom, nego u daleko važnijem i uzvišenijem stepenu. Na taj način, ni naša blagodat nije takva. Nama nije darovano samo opraštanje grehova (to nam je zajedničko s njima jer svi sagrešiše – Rim. 3; 23), nego i opravdanje, i osvećenje, i usinovljenje, i blagodat Duha koja je daleko svetlonosnija i izobilnija. Kroz tu blagodat smo postali vozljubljeni od Boga, ali ne kao sluge (robovi), nego kao čeda i prijatelji. Zbog toga je i rečeno: blagodat umesto blagodati. Delo blagodati bio je i domostroj pod Zakonom, pa čak i samo naše postanje iz nebića. Za kakve smo prethodne zasluge mogli da dobijemo tu nagradu, kada nas uopšte nije ni bilo? To se dogodilo zbog toga što nam Bog u svakom slučaju prethodi Svojim dobročinstvima. I ne samo naše postanje iz nebića nego i momentalno, neposredno nakon postanja, poučavanje o tome šta treba a šta ne treba činiti, polaganje tog zakona u samu našu prirodu i ukorenjivanje u nas nepotkupljivog suda savesti – sve su to dela najveće blagodati i neizrecivog čovekoljublja. Delo blagodati je i njegovo obnavljanje (tj. obnavljanje ovog zakona), nakon (njegovog) izopačenja, kroz pisani zakon. Trebalo bi da oni, koji prestupe jednom datu zapovest, budu izloženi kaznama i mučenjima. To, međutim, nije učinjeno: opet je usledilo ispravljanje, i opet je darovan oproštaj, ali ne po pravu nego po milosti i blagodati. A da je to uistinu bilo po milosti i blagodati, saslušaj šta kaže David: Čini milostinju Gospod, i sud svima onepravdovanima. Kazao je puteve Svoje Mojseju, sinovima Izrailjevim volju Svoju (Ps. 102; 6–7), kao i na drugom mestu: Dobar je i pravedan Gospod, zato će zakon postaviti onima koji greše na putu (Ps. 24; 8).


31 kol 2012 12:20
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Sv. jovan Zlatousti(Hrizostom) Beseda na Jovanovo Jevanđelje
3. Dobijanje zakona je, dakle, delo milosti, saosećanja i blagodati. Zbog toga Evanđelista, govoreći blagodat umesto blagodati, dodavanjem sledećih reči još snažnije pokazuje veličinu darova: Jer se Zakon dade preko Mojseja, a blagodat i istina postade kroz Isusa Hrista. Vidite li kako Jovan Krstitelj i učenik Hristov (tj. Jovan Evanđelista) postepeno uznose slušaoce ka sve uzvišenijem razumevanju, pripremivši ih za to jednostavnijim mislima? Upoređujući sa sobom Onoga, Koji neuporedivo sve prevazilazi, Jovan Krstitelj time ukazuje na Njegovo prevashodstvo, zbog čega kaže: Ispred mene je, a zatim dodaje: jer pre mene beše. Evanđelista iskazuje mnogo više od njega (Krstitelja), iako je i to još uvek daleko ispod dostojanstva Jedinorodnog Sina. Evanđelista ga ne poredi sa Jovanom, nego sa nekim koga su Jevreji mnogo više poštovali, i pri tom mislim na Mojseja. Jer se Zakon, kaže, dade preko Mojseja, a blagodat i istina postade kroz Isusa Hrista. Zapazi njegovu razboritost. On ne poredi ličnosti, nego dela. Pošto je ukazano da dela jednog prevazilaze dela drugog, čak bi i neblagodarni nužno morali da prihvate takvo učenje i uveravanje o Hristu. Kada svedoče sama dela, koja su takva da se u pogledu njih ni najmanje ne može sumnjati niti u pristrasnost, niti u neprijateljstvo prema bilo kome, onda to predstavlja neoboriv dokaz čak i za nedobronamerne ljude. Zbog toga je svedočenje takvih dela van svake sumnje. Pogledaj i to, kakvo poređenje pravi Evanđelista, učinivši ga razumljivim čak i za slabe ljude. On prevashodstvo (blagodati nad zakonom) ne opisuje rečima, nego tako što razliku među njima izražava samim njihovim imenovanjem, suprotstavljajući zakonu blagodat i istinu, a rečima dade se reč postade. Između jednog i drugog postoji velika razlika. Dade se – taj izraz se odnosi na služitelja, koji je zakon primio od drugoga i predao ga onima, za koje mu je zapoveđeno da im preda. Postade blagodat i istina – time se izobražava Car, Koji Svojom vlašću oprašta sve grehe i deli Svoje darove. Zbog toga je Gospod i govorio: Opraštaju ti se gresi tvoji i Da znate da vlast ima Sin Čovečiji na zemlji opraštati grehe, reče uzetome: Tebi govorim, uzmi odar svoj i idi domu svome (Mk. 2; 10–11). Vidiš li kako kroz Njega proishodi blagodat? Zapazi to isto i u pogledu istine. Na blagodat ukazuje i ta okolnost, i događaj sa razbojnikom, i dar krštenja, i blagodat Duha koja se daje kroz Njega, i mnogo toga drugog. Istinu ćemo pak jasnije razumeti ako proučimo (pra)obraze. Domostroj koji je trebalo da se izvrši u Novom Zavetu unapred je nagovešten kroz praobraze, a Hristos ga je izvršio Svojim dolaskom. Razmotrimo, dakle, neke od tih obraza (obličja, slika), jer je nemoguće da u sadašnje vreme istražimo svaki od njih. Kada izučite neke, koje vam ovde predstavim, onda ćete na osnovu njih razumeti i ostale. Hoćete li da počnemo od samih stradanja? Šta govori praobraz? Uzmite jagnje i prinesite ga na žrtvu, kao što je naredio i zapovedio Gospod (v. 2. Mojs. 12). Međutim, Hristos nije to učinio; On to nije zapovedio, nego je On Sam postao kao jagnje i Samoga Sebe prineo Ocu kao dar i žrtvu.


31 kol 2012 12:21
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Sv. jovan Zlatousti(Hrizostom) Beseda na Jovanovo Jevanđelje
4. Pogledaj kakvi su još (pra)obrazi dati kroz Mojseja, dok se istina izvršila kroz Isusa Hrista. U vreme kada su Amalićani napali Jevreje na Sinajskoj gori, Mojsejeve ruke bile su raširene, a pridržavali su ih Aron i Or, stojeći jedan s jedne, a drugi sa druge strane. Hristos je Sam držao Svoje ruke raširene na krstu. Razumeš li sada kako je bio dat praobraz, a kako se izvršila istina? Zakon je, pored toga, govorio: Proklet da je koji ne bi ostao na rečima ovog zakona, i tvorio ih (5. Mojs. 27; 26). A šta kaže blagodat? Hodite k meni svi koji ste umorni i natovareni i ja ću vas odmoriti (Mt. 11; 28). Evo šta kaže Pavle: Hristos nas je iskupio od prokletstva zakona postavši za nas prokletstvo (Gal. 3; 13). Pošto smo dobili toliku blagodat i istinu, nećemo, usled same veličine dara, postati nemarni. Ukoliko smo udostojeni veće počasti, utoliko smo više dužni da uzrastamo u vrlini. Onaj, ko nije mnogo oblagodaćen, ne pokazuje ni veliku revnost prema sebi, tako da ne zaslužuje ni veliku osudu. Onaj, međutim, koji je uzdignut na najviši stepen počasti, a u sebi pokazuje niske osobine i ponižavajuća dela, zaslužuje daleko veću kaznu. Neka ne da Bog da to bilo kad pomislim o vama. Uzdamo se u Gospoda, da su se vaše duše uznele na nebesa, da su se odrešile od zemlje i da se vi, iako ste u svetu, niste predali svetovnim strastima. I pored takvog mog uverenja, ne prestajemo da vam savetujemo jedno isto. I tokom telesnih borbi svi posmatrači ubeđuju borce da ne padaju, da ne leže ničice, nego da budu krepki i da se održe na nogama. Oni, međutim, koji i pored tih saveta ne mogu da ustanu jednom za svagda bivaju lišeni pobede i, kao nesposobni za podvig, s prezirom ostaju u takvom položaju. Ovde, međutim, možemo da očekujemo nešto dobro, ne samo od vas koji ste budni, nego i od onih koji su pali, samo ukoliko požele da se isprave. Zbog toga mi i činimo sve ovo, i molimo, i dosađujemo, i prekorevamo, i pohvaljujemo, samo da bismo ustrojili vaše spasenje. Nemojte se stoga srditi zbog naših čestih saveta da vodite vrlinski život. Mi ne govorimo kao oni koji osuđuju vašu lenjost, nego kao oni koji u pogledu vas gaje najveće nade. Pored toga, ono što je do sada rečeno i ono što će tek biti iskazano, ne tiče se samo vas, nego i nas koji govorimo. I nama samima je potrebna takva pouka, i mada sami govorimo, ništa nas ne sprečava da te reči uputimo i nama. Susrevši krivoga za greh, beseda ga popravlja; onoga pak koji ne učestvuje u grehu i koji je slobodan od njega, odvodi još dalje. Ni mi, naravno, nismo čisti od sagrešenja. Prema tome, lečenje je isto za sve, i lekovi se svima nude. Iscelenje, međutim, nije isto za sve i srazmerno je sa voljom onoga koji se njime koristi. Onaj, ko lekove koristi kako bi trebalo, ima i koristi od lečenja a onaj, ko lekove ne polaže na ranu, samo pojačava zlo u sebi i upravlja ga ka najnesrećnijim posledicama. Prema tome, nećemo se srditi kad nas leče, iako bi nam lekovi mogli izazvati gorke patnje, jer će oni (lekovi) na kraju doneti najslađi plod. Sve ćemo učiniti da očišćeni od rana i ozleda koje je na duši načinio greh pređemo u budući vek, da se udostojimo da gledamo lice Hristovo, i da ne budemo prepušteni surovim i osvetničkim silama, nego onima koje nas mogu uvesti u nebesko nasleđe, priugotovljeno onima koji Ga ljube. Neka sve to i dobijemo blagodaću i čovekoljubljem Gospoda našeg Isusa Hrista, Kojem neka je slava i sila u vekove vekova. Amin.


31 kol 2012 12:22
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Sv. jovan Zlatousti(Hrizostom) Beseda na Jovanovo Jevanđelje
BESEDA PETNAESTA

Boga niko nije video nikad; Jedinorodni Sin, Koji je u naručju Oca, On Ga objavi (Jn. 1; 18).

1. Bog ne želi da mi samo slušamo reči i imena koja se pominju u Pismu, nego želi da ih i razumemo. Zbog toga je blaženi David mnoge od svojih psalama napisao ovako: Otvori oči moje i shvatiću čudesa Tvoja u zakonu Tvome (Ps. 118; 18). Posle njega je njegov sin, koji je zauzeo njegovo mesto, poučavao da za mudrošću treba tragati više nego za srebrom i sticati je više nego zlato. Gospod je Jevrejima savetovao da izučavaju Pismo i time nas još više podstakao da ga istražujemo. On nije govorio u tom smislu da ćemo, čim pročitamo Pismo, moći odjednom i da ga razumemo. Niko, naravno, neće ispitivati ono što je u blizini i na dohvat ruke, nego ono što ostaje u senci i što se može otkriti tek nakon dugog traganja. Pismo se zbog toga i naziva tajnom riznicom, kako bi nas pobudilo da ga istražujemo.
To nam se savetuje stoga, da rečima Pisma ne bismo pristupali prosto i slučajno, nego veoma obazrivo: onaj ko bez rasuđivanja počne da sluša šta se u njemu govori i ko sve bude prihvatao doslovno, onako kako je i rečeno, mogao bi da o Bogu pretpostavi mnoge nedoličnosti. Mogao bi da dopusti i da je Bog čovek, i da se sastoji od bakra, i da se gnevi i srdi, kao i još mnogo rđavih misli. Međutim, ukoliko neko pronikne u dubinu smisla, izbeći će svaku sličnu nedoličnost. Eto, i u odlomku koji danas čitamo, kaže se da Bog ima naručje, a što je svojstveno telima. Niko, međutim, neće biti toliko glup da bestelesnog smatra za telo. Da bismo sve to razumeli u duhovnom smislu i kako dolikuje, iscrpnije ćemo ispitati ovo mesto. Boga niko nije video nikad. Kojim je putem Evanđelista došao do toga? Nakon što je pokazao preimućstvo darova Hristovih, koje je takvo da se između njega i darova koje je preneo Mojsej nalazi neizmerna razdaljina, on hoće da ukaže i na dovoljan razlog za toliku razliku među njima. Mojsej je, kao sluga, služio nižim delima, dok nam je Hristos kao Vladika, Car i Carev Sin doneo neuporedivo uzvišenije darove, budući da svagda sapostoji sa Ocem i da Ga stalno gleda. Zbog toga je Evanđelista i dodao: Boga niko nije video nikad. Šta da kažemo na reči gromoglasnog Isaije? Videh Gospoda gde sedi na prestolu visoku i uzdignutu (Is. 6; 1). Šta da kažemo na svedočenje samog Jovana o tome da je Isaija to rekao onda, kada je video slavu Božiju (v. Jn. 12; 41)? Šta da kažemo na Jezekiljeve reči? On je video Boga kako sedi na heruvimima. Šta zatim da kažemo na Danilove reči, jer i on kaže: Starac dana sede… (Dan. 7; 9). A šta da kažemo na reči Mojsejeve: Pokaži mi slavu Svoju (2. Mojs. 18)? Jakov je čak i ime dobio od Njega, jer ga je nazvao Izrailjem. Izrailj, naime, znači onaj koji je Boga video. Boga su videli i drugi. Zbog čega je onda Jovan rekao: Boga niko nije video nikad? On pokazuje da je sve to bilo delo snishođenja, a ne viđenje same božanske suštine. Da su videli samu suštinu Božiju, onda je ne bi viđali na različite načine, jer je ona prosta, bezoblična, nesložena i neopisiva: ne stoji, ne sedi, ne hoda. Sve je to svojstveno samo telima. To, kako Bog postoji, zna jedino On Sam i Bog Otac je to oglasio kroz jednog od proroka: Govoriću prorocima, viđenja ću umnožiti, i u rukama proročkim upodobih se (Os. 12; 10 – prema tekstu Septuaginte i prema crkvenoslovenskom prevodu), odnosno, Ja sam sišao i javio se, ali ne onim što Ja jesam. Kako je trebalo da nam se Sin javi u stvarnom telu, On je od početka pripremao ljude za sozercavanje suštastva Božijeg, onoliko koliko je njima bilo moguće da ga vide. Ono, međutim, što je Bog Sam u Sebi, ne samo da nisu videli proroci, nego ni angeli i arhangeli. Ako bi ih ti upitao o tome, kao odgovor ne bi čuo ništa što se odnosi na suštinu nego samo pojanje: Slava na visini Bogu i na zemlji mir, među ljudima dobra volja (Lk. 2; 14). Ako bi poželeo da o tome nešto doznaš od heruvima i serafima, začuo bi samo tajinstvenu trisvetu pesmu, i to da su nebo i zemlja puni slave Njegove (Is. 6; 2). Ako bi se s tim pitanjem obratio još višim silama, ništa ne bi doznao osim toga da one imaju samo jedno delo – da hvale Boga. Hvalite Ga, rečeno je, sve sile Njegove (Ps. 148; 2). Dakle, Samog Boga Oca vide jedino Sin i Sveti Duh. Kako bi uopšte neko stvoreno biće, ma kakvo da je ono, i moglo da vidi Nestvorenog! Ako ne možemo jasno da vidimo ni neku bestelesnu silu, takođe stvorenu, a što se mnogo puta pokazalo u slučaju angela, onda utoliko pre ne možemo da vidimo nestvoreno i bestelesno suštastvo. Zbog toga Pavle i kaže: Koga niko od ljudi ne vide niti može videti (1. Tim. 6; 16). Da li to preimućstvo pripada samo Ocu, ali ne i Sinu? Ne, ono takođe pripada i Sinu. A da pripada i Sinu, saslušaj šta kaže Pavle, koji to potvrđuje i kaže: Koji je ikona Boga nevidljivoga (Kol. 1; 15). Kao ikona Nevidljivoga, On je i Sam nevidljiv, inače ne bi bio ikona. Nemoj da se čudiš što Pavle na drugom mestu kaže: Bog se javi u telu (1. Tim. 3; 16). To javljanje se izvršilo u telu, a ne po suštini. Da je On nevidljiv ne samo za ljude nego i za nebeske sile, ponovo potvrđuje Pavle. Nakon što je rekao: Bog se javi u telu, dodaje: i pokaza se angelima (1. Tim. 3; 16).


31 kol 2012 12:23
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Sv. jovan Zlatousti(Hrizostom) Beseda na Jovanovo Jevanđelje
2. Na taj način se i angelima pokazao onda, kada se obukao u telo. Pre toga Ga ni oni nisu videli, jer je i za njih Njegova suština nevidljiva. Kako je onda, reći ćete vi, Hristos rekao: Gledajte da ne prezrete jednoga od malih ovih, jer vam kažem da angeli njihovi na nebesima stalno gledaju lice Oca Moga nebeskog (Mt. 18; 10). Šta to znači? Zar Bog ima lice i zar Se ograničava nebesima? Neka niko ne bude u toj meri lišen uma da bi to tvrdio! U kom je smislu to rečeno? U onom istom u kojem i Blaženi čisti srcem, jer će Boga videti (Mt. 5; 8). Ovde se govori o viđenju kakvo je nama moguće, o viđenju umom i o bogomisliju. Na taj način se i za angele može reći da oni po svojoj čistoj i budnoj prirodi ništa drugo ne sozercavaju osim Boga. Zbog toga i Sam Gospod kaže: Niko ne zna Oca do Sin (Mt. 11; 27). Šta to znači? Zar mi živimo u neznanju o Njemu? Ne. To znači da niko ne zna Oca tako, kako Ga zna Sin. I ranije su Ga mnogi videli, u onoj meri (viđenja) koja je za njih bila dostupna, ali božansku suštinu niko nije video. Tako i sada, svi mi znamo za Boga. Međutim, kakav je On po Svojoj suštini – to ne zna niko osim Onog, Koji je Od Njega rođen. On ovde znanjem naziva tačno sozercanje i poimanje, i to onakvo, kakvo ima Otac o Sinu: kao što Otac poznaje Mene i Ja Oca (Jn. 10; 15).
Pogledaj s kakvom to punotom izražava Evanđelista. Rekavši: Boga niko nije video nikad, on nakon toga nije rekao: "Sin koji Ga je video, On Ga objavi", nego iznosi nešto što je još potpunije od viđenja, odnosno: Koji je u naručju Oca, budući da obitavanje u naručju označava daleko više nego viđenje. Onaj ko jednostavno vidi, još uvek nema pouzdano poznanje o viđenom predmetu. Međutim, onaj ko prebiva u naručju, ima potpuno poznanje. Dakle, ako Oca niko ne zna osim Sina, onda ti, kad to čuješ, nemoj da pomisliš da Sin, iako Oca zna savršenije nego drugi, ipak ne zna kakav je On Sam po Sebi. Evanđelista je upravo zbog toga i rekao da je Sin u naručju Očevom. I Sam Hristos obznanjuje da On zna Oca onoliko, koliko i Otac zna Sina. Dakle, onoga ko počne da protivureči, upitaj: zna li Otac Sina? On će, ukoliko nije sišao s uma, svakako odgovoriti: da. Mi ćemo zatim upitati: ima li Otac potpuno znanje o Sinu i vidi li šta je Sin? Protivnik će se, naravno, i s tim saglasiti. Odatle izvedi i zaključak o potpunom znanju Sina o Ocu. Sam Sin je rekao: Kao što Otac poznaje Mene, i Ja poznajem Oca (Jn. 10; 15) i Ne da je ko video Oca, osim Onoga Koji je od Boga; On je video Oca (Jn. 6; 46). Zbog toga je, kao što sam rekao, Evanđelista pomenuo naručje, i tom jednom rečju sve nam je objasnio: i srodstvo, i jedinstvo suštine, i nerazdeljivo znanje, i jednakost vlasti. Osim toga, Otac u Svom naručju ne bi mogao da ima nijedno drugo biće; ni Sin se, da je sluga i jedan od mnogih, ne bi odvažio da obitava u naručju Vla****. To je svojstveno samo istinskom Sinu, Koji ima veliku odvažnost pred Svojim Roditeljem i Koji u Sebi nema ničega manje nego On. Hoćeš li da doznaš za večnost Sina? Saslušaj šta Mojsej govori o Ocu. Upitavši Ga šta da odgovori Egipćanima ukoliko budu pitali ko ga je poslao, dobio je zapovest da kaže: Poslao me Onaj Koji jeste (2. Mojs. 3; 14). Onaj Koji jeste označava postojano biće, biće beznačalno (bespočetno), biće u pravom i istinskom smislu te reči. To isto označava i izraz u početku beše, koji označava postojano biće. Taj izraz Jovan na ovom mestu koristi da bi označio da Sin bespočetno i večno postoji u naručju Očevom. A da ti, zbog zajedničkog imenovanja, ne bi pomislio da je On samo jedan od onih koji su postali sinovi po blagodati, ovde je dopisan član (?), koji Ga i razlikuje od sinova po blagodati. Ako ti ni to nije dovoljno, i ako se još uvek priklanjaš dole, saslušaj imenovanje koje je Sinu svojstvenije: Jedinorodni. Ako i posle toga gledaš naniže, neću odbiti da za Boga upotrebim ljudski izraz – pri tom mislim na naručje, samo da ti ne bi zamišljao ništa unižavajuće. Da li sagledavaš promisao i čovekoljublje našeg Vla****? Bog dopušta da na Njega primenimo nedostojne reči, samo da bi ti na taj način otvorio oči i pomislio na nešto veliko i uzvišeno, a ti i dalje ostaješ dole? Najzad, reci mi zašto se ovde pominje naručje, kao grub i telesni pojam? Da li zato, da bismo Boga zamišljali kao telo? Ne, nipošto, kažeš ti. Zbog čega onda? Ako on ne izražava niti istinitost Sina, niti to da je Bog telo, onda je taj izraz nabačen uzaludno i bez ikakve potrebe. Zašto? Neću prestati da te ispitujem o tome. Zar nije očigledno, da je taj izraz upotrebljen zato, da bismo posredstvom njega shvatili da je On uistinu Jedinorodni Sin i da je savečan Ocu? On Ga objavi. Šta je On objavio? Da je Bog jedan? To su često govorili i proroci, to je često usklikivao Mojsej: Gospod je Bog naš jedini Gospod (5. Mojs. 6; 4), kao i Isaija: Pre Mene nije bilo Boga niti će ga posle Mene biti (Is. 43; 10).


31 kol 2012 12:24
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Sv. jovan Zlatousti(Hrizostom) Beseda na Jovanovo Jevanđelje
3. Šta još doznajemo od Sina, kao od Onog Koji je u naručju Oca? Šta doznajemo od Jedinorodnog? Kao prvo, da upravo to čini Njegovu dejstvenu (delatnu) silu. Zatim smo dobili jasnije učenje i poznanje o tome da je Bog Duh i da oni, koji Mu se klanjaju, treba da se klanjaju duhom i istinom; pored toga, čuli smo da je nemoguće videti Boga i da Njega ne zna niko osim Sina, i da je On Otac istinskog Jedinorodnog. Takođe i sve ostalo, što se o Njemu pripoveda. Sama reč: objavi ukazuje na jasnije i očiglednije učenje, koje nije predato samo Jevrejima nego čitavoj vaseljeni. Dakle, objavljivanje ovde označava osobitu jasnost učenja. Zbog toga se On i naziva Logosom i Angelom Velikog saveta. Ako smo udostojeni uzvišenijeg i savršenijeg učenja, nakon što nam Bog u poslednja vremena nije govorio samo kroz proroke nego i kroz Jedinorodnog Sina, onda smo i mi dužni da pokažemo uzvišeniji život, dostojan takve počasti. Kao što On snishodi ka nama dotle da hoće da sa nama besedi, i to ne posredstvom slugu nego neposredno, onda bi s naše strane bilo nedolično da u sebi ne pokažemo ništa bolje od pređašnjih vremena. Jevreji su za učitelja imali Mojseja, a mi samog Vladiku Mojsejevog. Pokazaćemo, dakle, mudroljublje dostojno te počasti, i nećemo imati ništa zajedničko sa zemljom. On nam je radi toga i doneo učenje sviše, sa nebesa, da bismo tamo uzneli svoju misao i da bismo, srazmerno svojim snagama, podražavali svog Učitelja. Kako da mi podražavamo Hrista, reći ćeš ti. Čini sve za opšte (zajedničko) dobro i ne traži svoje. Jer i Hristos ne ugodi Sebi, nego kao što je napisano: ruženja onih koji ruže tebe padoše na mene (Rim. 15; 3). Neka niko ne traži svoje. I neka, tražeći svoje, svaki ima u vidu bližnjeg. Što je naše, to je i njihovo. Tako smo mnogi jedno telo u Hristu, a pojedinačno udi smo jedni drugima, rečeno je u Pismu (Rim. 12; 5). U odnosu jednog prema drugom nećemo biti kao da smo razdeljeni. Neka niko ne kaže: taj i taj mi nije prijatelj, taj i taj mi nije rođak, ili nije mi sused; ja nemam ništa zajedničko s njim; kako da mu priđem; kako da započnem razgovor? Ako ti on i nije rođak, čak i ako ti nije prijatelj – on je svejedno čovek, ima istu prirodu kao ti, ima jednog Vladiku, on je tvoj saslužitelj i sažitelj, jer živi u istom svetu u kojem i ti. Ako, pored toga, drži i jednu veru, onda je on deo tvoga tela. Koje prijateljstvo može da stvori takvo jedinstvo, kao srodstvo po veri? Mi nećemo ispoljavati onu bliskost i opštenje kakve međusobno imaju prijatelji s prijateljima, nego onu (bliskost i opštenje) kakve međusobno imaju telesni udovi. Niko i nikad neće naći prijateljstvo i opštenje koje bi bilo uzvišenije od ovog. Ti ne možeš da kažeš: otkud sam ja blizak i povezan s tim i tim, kao što to ne možeš da kažeš ni za svog brata, jer bi to bilo smešno. Svi mi se krstismo u jedno telo (1. Kor. 12; 13). Zašto u jedno telo? Zato da se ne bismo delili, nego da bismo uzajamnom saglasnošću i prijateljstvom očuvali povezanost celog tela. Nećemo, dakle, prezirati jedni druge, da ne bismo prezreli same sebe, jer je rečeno: Nikada niko ne omrznu na svoje telo, nego ga hrani i neguje (Ef. 5; 29). Bog nam je zbog toga dao jedan dom – ovaj svet, i sve podjednako podelio: za sve je zažegao jedno sunce i raširio jedan krov, a to je nebo. Ustrojio nam je jednu trpezu – zemlju, a dao nam je i drugu (trpezu), koja je daleko važnija od ove prve, ali je takođe zajednička. Saučesnici u Tajinstvu znaju o čemu govorim. Svima nam je dao jedan zajednički način duhovnog rođenja, svi mi imamo zajedničku otaxbinu na nebesima, svi mi pijemo iz jedne čaše. Ni bogatašu nije dao ništa više ni dragocenije, niti je siromahu dao nešto manje i bezvrednije, nego je sve podjednako prizvao. Podjednako je podelio kako duhovna, tako i telesna blaga. Odakle potiče takva nejednakost u životu? Od koristoljublja i nadmenosti bogatih. Braćo, neka ubuduće ne bude tako. Budući da svi mi imamo nešto zajedničko i najneophodnije, što nas sjedinjuje u jedno, nećemo se deliti zbog ovozemaljskih i ništavnih dela, pod kojima podrazumevam bogatstvo, siromaštvo, telesno srodstvo, neprijateljstvo, prijateljstvo. Sve je to senka, pa je čak i ništavnije od senke za one, koji su povezani lancima uzvišene ljubavi. Sačuvaćemo te lance nepokidanima, i nikakav zao duh ne može prodreti među nas da bi razrušio to jedinstvo. Neka ono bude u svima nama, blagodaću i čovekoljubljem Gospoda našeg Isusa Hrista, kroz Kojega i sa Kojim neka je slava Ocu i Svetome Duhu, sada i uvek i u vekove vekova. Amin.


31 kol 2012 12:25
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
---------
Post Re: Sv. jovan Zlatousti(Hrizostom) Beseda na Jovanovo Jevanđelje
BESEDA ŠESNAESTA

I ovo je svedočanstvo Jovanovo, kada poslaše Judejci (Jevreji) iz Jerusalima sveštenike i levite da ga zapitaju: ko si ti (Jn. 1; 19).

1. Zavist je opasna strast, vozljubljeni. Opasna je i pogibeljna za same zavidljivce, a ne za one kojima zavide. Ona najpre njima samima nanosi štetu i uzrokuje propast, kao neki smrtonosni otrov koji se ugnezdio u njihovoj duši. A ako ona nekad naškodi i onima, kojima zavide, onda je ta šteta mala i beznačajna. Pored toga, ona im donosi korist koja je daleko značajnija nego taj gubitak. Tako se ne događa samo sa zavišću, nego i sa svim ostalim strastima. Ne biva oštećen onaj koji trpi zlo, nego onaj koji zlo čini. Kada ne bi bilo tako, Pavle ne bi savetovao svojim učenicima da je bolje da trpe nepravdu nego da je čine, govoreći: Zašto radije ne pretrpite nepravdu?
Zašto radije ne pretrpite štetu (1. Kor. 6; 7)? On je vrlo dobro znao da propast ne sledi za onim koji trpi, nego za onim koji čini zlo. Sve vam to govorim povodom zavisti Jevreja. Ljudi, koji su iz gradova priticali ka Jovanu kajući se za svoje grehe i primajući krštenje, isti su oni koji su nakon krštenja, kao da su ponovo razmislili, poslali da ga pitaju: ko si ti? Uistinu porodi aspidini, porodi zmijini, ako nisu i gori od toga! Rode lukavi, preljubnički i razvratni, zar i nakon krštenja iskušavaš i ljubopitljivo hoćeš da doznaš, ko je Krstitelj? Može li išta biti gluplje od te gluposti? Kako ste mu pristupili? Kako ste ispovedili svoje grehe? Kako ste požurili da vas on krsti? Kako ste ga pitali šta treba da činite? Sve ste to, dakle, činili bez razmišljanja, bez svesti o uzroku i osnovi za to? Uostalom, blaženi Jovan im ništa takvo nije rekao. On nije vikao, niti ih je prekorevao, nego je snishodljivo odgovarao. Zašto je on tako postupio, tek treba da doznamo, kako bi svima bilo jasno i očigledno jevrejsko zlodelo. Jovan je pred Jevrejima često svedočio o Hristu. Kada je krštavao, često ga je pominjao onima koji su dolazili kod njega i govorio: Ja vas krštavam vodom za pokajanje; a Onaj što dolazi za mnom jači je od mene… On će vas krstiti Duhom Svetim i ognjem (Mt. 3; 11). Međutim, oni su u odnosu na Jovana pokazali ljudsku slabost: imajući u vidu svetovnu slavu i gledajući na spoljašnjost, smatrali su da je nedostojno Jovana da se potčini Hristu. Jovana je mnogo šta uzdizalo u njihovim očima. Kao prvo, bilo je to ugledno i znamenito poreklo, jer je on bio sin prvosveštenika. Kao drugo, strogost njegovog života i prezir prema svemu ljudskom jer je on, zanemarivši i odeću i dom, pa čak i samu hranu, stalno živeo u pustinji. Kod Hrista je sve bilo suprotno: poreklo neznatno, što su Jevreji često i isticali: Nije li mati Njegova Marija, i braća Njegova Jakov i Josija… (Mt. 13; 55). Njegova prividna otaxbina bila je toliko neslavna da je čak i Natanail rekao: Iz Nazareta može li biti šta dobro (Jn. 1; 46). Njegov način života bio je sasvim uobičajen, a odeća Ga ni po čemu nije razlikovala od ostalih. ON nije nosio kožni pojas, niti je nosio haljinu od kamilje dlake, nije se hranio medom i biljem (kao Jovan Preteča). ON je živeo kao i svi ostali, i prisustvovao zborovima poročnih ljudi i carinika samo da bi ih pridobio. Ne shvatajući to, Jevreji su Ga vređali, kao što i Sam kaže: Dođe Sin Čovečiji koji i jede i pije, a oni kažu: Gle čoveka izjelice i vinopije, druga carinicima i grešnicima (Mt. 11; 19). Kako ih je Jovan često od sebe slao kod Onoga Koji je, prema njihovom mišljenju, bio niži od njega, oni su, budući postiđeni i gnevni zbog toga, želeli da im učitelj bude Jovan, ali se nisu usuđivali da mu to otvoreno kažu. Zbog toga su kod njega uputili izaslanstvo, nadajući se da će ga laskanjem privoleti da se proglasi za Hrista. Kod njega nisu poslali neke prezrene ljude, kao kod Hrista, kad su želeli da Ga uhapse, nego sveštenike i levite, i to sveštenike iz Jerusalima koje su najviše uvažavali (Evanđelista to nije bez razloga primetio). Poslali su ih, dakle, da bi Jovana upitali: Ko si ti? Međutim, i njegovo rođenje bilo je svima poznato, tako da su svi govorili: Šta li će biti ovo dete (Lk. 1; 66)? Glas o njemu beše se već raširio po čitavoj planinskoj oblasti. Kad je došao na Jordan, žitelji svih gradova pohitali su kod njega, dolazeći iz Jerusalima i čitave Judeje da ih on krsti. Dakle, ti isti ljudi sada su pitali – ne zato što ga nisu poznavali (kako su mogli da ne poznaju čoveka koji je postao toliko poznat?), nego zato što su hteli da ga navedu na ono o čemu sam govorio.


31 kol 2012 12:26
Profil Pošalji e-mail
Prikaži postove “stare”:  Redanje  
Započni novu temu Odgovori  [ 69 post(ov)a ]  Stranica Prethodna  1, 2, 3, 4, 5, 6, 7  Sljedeća


Online

Trenutno korisnika/ca: / i 0 gostiju.


Ne možeš započinjati nove teme.
Ne možeš odgovarati na postove.
Ne možeš uređivati svoje postove.
Ne možeš izbrisati svoje postove.
Ne možeš postati privitke.

Forum(o)Bir:  
cron