Sada je: 18 sij 2018 06:10.





Započni novu temu Odgovori  [ 69 post(ov)a ]  Stranica Prethodna  1 ... 3, 4, 5, 6, 7  Sljedeća
 Sv. Jovan Zlatousti(Hrizostom) Beseda na Jovanovo Jevanđelje 
Autor/ica Poruka
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Sv. jovan Zlatousti(Hrizostom) Beseda na Jovanovo Jevanđelje
2. Saslušaj kako ovaj blaženi čovek odgovara upravo na tu njihovu misao kojom su ga pitali, a ne na samo pitanje. Kad su ga upitali: Ko si ti, on je odmah odgovorio onako, kako je i trebalo da odgovori: Ja sam glas vapijućeg u pustinji (Mk. 1; 3), čime je poništio sve njihove pretpostavke. Na pitanje: Ko si ti, on priznade, i ne poreče, i priznade: Ja nisam Hristos (st. 20). Zapazi mudrost Evanđeliste. On tri puta govori jedno isto, kako bi pokazao Pretečinu vrlinu kao i lukavstvo i nepromišljenost Jevreja. I Luka govori da je Preteča, kada je narod pretpostavljao da je on Hristos, odbio takvu pretpostavku. Takve su osobine dobronamernog sluge: on ne samo da neće da prigrabi čast koja pripada gospodaru, nego ju odbija čak i u slučaju kad mu je drugi nude. Uostalom, običan narod je do takve pretpostavke došao usled svoje prostote i neznanja, a oni, koji su ga, kao što sam već rekao, pitali sa zlom namerom, nadali su se da će ga laskanjem privući onome što su hteli. A da nisu upravo to imali u vidu, ne bi odmah prešli na drugo pitanje, nego bi se rasrdili što on govori nešto sasvim drugo i ne odgovara na pitanje. Oni bi mu rekli: "Zar mi to pretpostavljamo? Zar smo to došli da pitamo?" Budući da su bili razobličeni i uhvaćeni na delu, oni prelaze na drugu temu i pitaju: Šta dakle? Jesi li ti Ilija? I reče: Nisam (st. 21). Oni su očekivali da će i Ilija doći, kao što je i Hristos rekao. Na pitanje učenika: Zašto, dakle, književnici kažu da Ilija najpre treba da dođe, On odgovara: Ilija će zaista doći najpre i urediti sve (Mt. 17; 10–11). Zatim su ga upitali: Jesi li ti prorok? I odgovori: Ne (st. 21). On je, međutim, bio prorok. Zašto se toga odrekao? Opet zbog toga, što je prozreo cilj ispitivanja. Oni su očekivali da će doći neki izabrani prorok, pošto je Mojsej govorio: Proroka će ti Gospod Bog tvoj podignuti između braće tvoje kao što sam ja, njega poslušajte (5. Mojs. 18; 15). To je bio Hristos. Zbog toga oni ne govore uopšteno: Jesi li ti prorok, nego uz dodatak člana (grč. ??????????), što znači: "Da li si ti onaj prorok o kojem je predskazivao Mojsej?" Zbog toga se on i odrekao – ne toga da je prorok, nego da je upravo taj, predskazani prorok. A oni mu rekoše: Ko si? Da odgovor damo onima koji nas poslaše: šta kažeš o sebi samom (st. 22)? Vidiš li kako oni još drskije nastupaju i bivaju još u****iji, kako ponavljaju pitanja i ne odustaju? Jovan, međutim, najpre krotko odbija njihove lažne pretpostavke, a zatim daje istinski odgovor o sebi: Ja sam glas vapijućeg u pustinji: poravnite put Gospodnji, kao što kaza Isaija prorok (st. 23). Budući da je o Hristu već izrekao nešto veliko i uzvišeno, on žuri da se obrati proroku i da na taj način potvrdi svoje reči. A izaslanici bejahu od fariseja. I zapitaše ga i rekoše mu: Zašto, dakle, krštavaš kad ti nisi Hristos, ni Ilija, ni prorok (st. 24–25). Vidiš li da nisam uzaludno govorio da su upravo do toga želeli da ga dovedu? Na početku to nisu rekli, kako ne bi bili izloženi sveopštem prekoru. Zato su, kad je on rekao: ja nisam Hristos, želeći da sakriju ono što su smišljali u duši, počeli da se raspituju o Iliji i o izabranom proroku. Kad je Jovan rekao da on nije niti jedan niti drugi, oni su, najzad, dovedeni u nedoumicu, zbacili svoje maske. Sasvim otvoreno su pokazali svoju lukavu nameru i rekli: Zašto onda krštavaš ako nisi Hristos? Zatim su ponovo poželeli da se prikriju, pa su pomenuli i druga lica, Iliju i proroka. Budući da nisu mogli da ga pokolebaju čašću, pomišljali su da optužbama iznude od njega priznanje o nečemu, čega nije bilo. Ni to, međutim, nisu mogli da učine. O, bezumlje! O, nadmenosti i prolazna ispraznosti! Poslali su vas da biste od njega doznali ko je on i odakle je došao: hoćete li i zakone da mu propišete? I upravo su to oni i hteli, primoravajući ga da samoga sebe proglasi za Hrista. On, međutim, ni sad ne negoduje, i ne izražava ništa slično, iako bi s pravom rekao, na primer: "Zar vi hoćete da mi zapovedate i da mi dajete zakon?" Naprotiv, on i tada pokazuje veliku krotkost: Ja, kaže, krštavam vodom, a među vama stoji koga vi ne znate. To je Onaj što dolazi za mnom, koji preda mnom bi, kome ja nisam dostojan odrešiti remena na obući Njegovoj (st. 26–27).


31 kol 2012 12:27
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Sv. jovan Zlatousti(Hrizostom) Beseda na Jovanovo Jevanđelje
3. Šta su Jevreji na to mogli da kažu? Ovo je njihova neoboriva presuda i bespoštedna osuda, jer su samima sebi presudili. Na koji način? Oni su smatrali da je Jovan dostojan svakog poverenja i toliko pravedan, da mu nisu verovali samo onda, kad je svedočio o drugima, nego i onda, kada je govorio o samome sebi. Da nisu imali takvo mišljenje o njemu, ne bi uputili izaslanike da kod njega doznaju o njemu samom. Sasvim je izvesno da jedino onim ljudima, koje smatramo sasvim pravednima, verujemo i onda kada govore o samima sebi. Nije, međutim, jedino to zatvorilo njihova usta, nego i samo raspoloženje duha s kojim su mu pristupili. Pristupili su mu s posebnom usrdnošću, mada su se kasnije promenili. Ukazujući i na jedno i na drugo, Hristos je govorio: On beše svetiljka koja goraše i svetljaše, a vi htedoste malo vremena da se radujete svetlosti njegovoj (Jn. 5; 35). Sam Jovanov odgovor pokazao je čoveka dostojnog poverenja. Onaj, koji ne traži svoju slavu, istinit je i u njemu nema nepravde (Jn. 7; 18). On tu slavu nije tražio, i poslao ih je kod drugoga. Međutim, izaslanici su bili ljudi od poverenja i poštovani, tako da im nije preostao nikakav izgovor ili opravdanje za njihovo neverovanje u Hrista. Zašto niste prihvatili Onoga, o Kojem je govorio Jovan? Poslali ste svoje starešine, i posredstvom njih ste ga ispitivali. Slušali ste šta je odgovarao Krstitelj. Oni su, sa svoje strane, pokazali svu revnost i svu radoznalost, ukazujući na sva lica za koja su pretpostavljali da bi on mogao biti. On je, međutim, sasvim slobodno ispovedio da nije niti Hristos, niti Ilija, niti prorok. Ne ograničavajući se na to, on je rekao i ko je on sam, govorio je o suštini svog krštenja, odnosno da je ono malo i nevažno, i da u sebi nema ničega osim vode. Time je ukazao na prevashodstvo krštenja koje je podario Hristos. Tome je dodao i svedočenje proroka Isaije, izgovoreno mnogo pre toga, gde je jednoga nazvao Gospodom, a drugog Njegovim slugom i robom. Šta je nakon toga još preostalo da se učini? Zar nije trebalo poverovati u Onoga, o Kojem je svedočio Jovan, pokloniti Mu se i ispovediti Ga kao Boga? A da to svedočanstvo nije bilo delo laskanja nego (delo) istine, pokazali su moral i mudroljublje onog ko svedoči. To je razumljivo i otuda, što niko bližnjega ne pretpostavlja samome sebi i što niko ne bi hteo da mu ustupi čast koju može i sam da zadobije, posebno ako je ta čast tako velika. Na taj način ni Jovan ne bi izneo takvo svedočenje o Hristu da On nije bio Bog. Čak i da je on sam odbacio tu čast koja je viša od njegove prirode, sigurno je ne bi pripisao ni drugom, nižem biću. Među vama stoji kojega vi ne znate. To je rekao stoga što se Hristos, kao prost čovek, obično mešao sa gomilom naroda, svagda poučavajući protiv gordosti i slavoljublja. Znanjem je Jovan ovde nazvao pouzdano znanje o tome ko je On i odakle dolazi. Izraz dolazi za mnom Jovan često koristi, kao da time kaže: "Nemojte misliti da se sve sadrži u mom krštenju. Da je ono savršeno, za mnom ne bi išao drugi koji će ustanoviti drugo krštenje. Moje krštenje je samo priprema i ukazivanje na put ka tom krštenju. Naše delo je senka i obraz (obličje). Mora doći druga ličnost, koja će pokazati istinu." Na taj način reči dolazi iza mene najbolje ukazuju na Njegovo dostojanstvo. Da je Jovanovo krštenje bilo savršeno, ne bi bilo potrebe da se traži drugo. Preda mnom bi, tj. On je dostojniji poštovanja i slavniji je od mene. Da ne bi pomislili da se to dostojanstvo može uporediti, Jovan je, želeći da ukaže na to neuporedivo dostojanstvo, dodao: Ja nisam dostojan odrešiti remena na obući Njegovoj. On nije jednostavno bio preda mnom, nego je tako da ja nisam dostojan da se ubrojim čak ni među Njegove najneznatnije služitelje. Ako je Jovan nedostojan da odreši remen na Njegovoj obući, Jovan od kojega nije veći nijedan među rođenima od žena, gde je onda naše mesto? Ako onaj, koji je dostojniji od celog sveta ili, bolje rečeno, koji je bolji od njega (jer je rečeno: svet ih ne beše dostojan), smatra sebe nedostojnim da bude među Njegovim najneznatnijm slugama, šta onda da kažemo mi, obremenjeni hiljadama poroka, mi koji smo toliko daleko od Jovanove vrline, koliko je zemlja daleko od neba?


31 kol 2012 12:27
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Sv. jovan Zlatousti(Hrizostom) Beseda na Jovanovo Jevanđelje
4. Jovan, dakle, za sebe kaže da je nedostojan da odreši remen na obući Njegovoj, dok neprijatelji istine dolaze do takvog bezumlja da se smatraju dostojnim da Ga znaju onako, kako On zna Samoga Sebe. Šta može biti gore od takvog bezumlja? Šta je nastranije od takvog samohvalisanja? Dobro je rekao neki od mudraca: Neznanje o Gospodu početak je gordosti (Sirah 10; 14). Đavo, koji pre nije bio đavo, ne bi bio zbačen i ne bi ni postao đavo, da se nije razboleo od iste bolesti. Ona ga je lišila njegovog nekadašnjeg dostojanstva, ona ga je bacila u pakao, ona je za njega postala uzrok svakog zla. Taj porok, sam po sebi, može da naškodi svakoj duševnoj vrlini: i milostinji, i molitvi, i postu, i bilo čemu drugom. Rečeno je da ono, što je visoko među ljudima, nije čisto pred Bogom.
Ne skrnave samo blud i preljubništvo one koji im se predaju. To čini i gordost, i to mnogo više. Zašto? Iako je blud neoprostivo zlo, čovek može da se pozove na žudnju, dok umišljenost nema nikakvog razloga, nikakvog izgovora koji bi zasluživao makar i senku oproštaja. Ona nije ništa drugo do razvrat duše i najteža bolest koja ne potiče ni od čega drugog osim od nerazboritosti. Uistinu, ne postoji nerazboritiji čovek od onog umišljenog, čak i kad bi posedovao najveće bogatstvo, čak i kad bi dobio široko spoljašnje obrazovanje, čak i kad bi bio postavljen na najviši stepen vlasti, čak i kad bi imao sve, što se ljudima čini dostojnim zavisti. Ako je onaj koji se gordi istinskim preimućstvima jadan i nesrećan, i ako gubi nagradu za sva svoja savršenstva, zar onda nije najsmešniji onaj, koji se gordi zbog ništavnog blaga, senke i cveta trave (takva je slava ovoga veka), jer on postupa slično ubogome i niščem kojeg stalno muči glad, a koji je jedne noći usnio prijatan san i počeo da se gordi zbog toga. Jadan si i nesrećan! Tvoju dušu proždire najsurovija bolest, a ti, iako krajnje siromašan, maštaš da imaš toliko i toliko talanata zlata i mnoštvo posluge? Čak ni to nije tvoje. Ako ne veruješ mojim rečima, neka te uveri iskustvo nekadašnjih bogataša. Ako si tako opijen, da ne razumeš ono što se događalo drugima, sačekaj malo i saznaćeš na osnovu ličnog iskustva da nikakve koristi nemaš od onog blaga kada, prilikom poslednjeg izdisaja, nemajući vlast ni nad jednim satom, ni nad jednim minutom, budeš morao da to blago i protivno svojoj volji ostaviš ljudima koji te okružuju i to, što se često dešava, onima kojima ne bi želeo da ga ostaviš. Mnogi čak nisu ni imali mogućnost da donesu odluku o njemu (blagu) jer su odlazili iznenada. Iako su želeli da se još njime naslađuju, to im nije bilo dopušteno i, budući da su iznenada otišli iz ovog sveta, ostavljali su svoje blago onome, kome nisu hteli. Da se to ne bi i nama dogodilo, mi ćemo sada, dok smo još živi i zdravi, poslati svoje blago u svoj (budući) grad. Jedino ćemo tako moći da se njime naslađujemo i nikako drugačije. Jedino tako ćemo ga ostaviti na sigurnom i bezbednom mestu. Ništa, baš ništa neće moći odatle da ga opljačka: ni smrt, ni poverljiva svedočanstva, ni naslednici, ni klevete, ni lažne optužbe. Koliko ga ponesemo sa sobom, odlazeći odavde, toliko ćemo se njime i naslađivati. A ko je toliko nesrećan da ne bi poželeo da se večno naslađuje svojim imetkom? Prenesimo svoje blago i položimo ga tamo. Za to prenošenje nisu nam potrebni ni magarci ni kamile, ni kola, ni lađe, Bog nas je izbavio i od tih briga. Biće nam potrebni samo ubogi, slepi, hromi, bolesni. Njima je poveren taj prevoz, i oni to bogatstvo odnose na nebo, oni uvode vlasnika bogatstva u naslađivanje večnim blagom, koje neka zadobijemo i svi mi, blagodaću i čovekoljubljem Gospoda našeg Isusa Hrista, kroz Kojeg i sa Kojim neka je slava Ocu i Svetome Duhu, sada i uvek i u vekove vekova. Amin.


31 kol 2012 12:28
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Sv. jovan Zlatousti(Hrizostom) Beseda na Jovanovo Jevanđelje
BESEDA SEDAMNAESTA

Ovo se dogodi u Vitaniji, s one strane Jordana, gde Jovan krštavaše. A sutradan vide Jovan Isusa gde dolazi k njemu i reče: Gle, Jagnje Božije, koje uzima na se grehe sveta (Jn. 1; 28–29).

1. Velika je vrlina odvažnost i otvoreno ispovedanje Hrista, pri čemu se to ispovedanje pretpostavlja svemu drugome. Toliko je velika i divna ta vrlina da Sin Božiji Jedinorodni ispoveda takvog čoveka pred Svojim Ocem, iako ta plata i nije srazmerna. Ti ispovedaš na zemlji, a On ispoveda na nebesima; ti ispovedaš pred ljudima, a On pred Ocem i svim angelima. Takav je bio i Jovan. On nije gledao niti na narod, niti na slavu, niti na bilo šta ljudsko nego je, prezrevši sve to, svima slobodno propovedao Hrista. Zbog toga Evanđelista označava i samo mesto te propovedi, da bi ukazao na odvažnost gromoglasnog propovednika.
On nije propovedao niti u kući, niti iza ugla, niti u pustinji, nego na Jordanu, među mnoštvom naroda, u prisustvu svih koje je on krštavao (ispred Jovana koji je krštavao stajali su Jevreji). On je razglasio to divno ispovedanje o Hristu, preispunjeno velikim, uzvišenim i neizrecivim dogmama, a o sebi je govorio da je nedostojan da odreši remen na obući Njegovoj. Kako je to izrazio Evanđelista? Dodavši reči: Ovo se dogodi u Vitaniji. U najtačnijim prepisima se kaže: U Vitavari. Vitanija nije bila s te strane Jordana, i nije bila u pustinji, nego u blizini Jerusalima. Ta mesta Evanđelista označava i iz drugih razloga. On nije hteo da pripoveda o drevnim događajima, nego o onima koji su se odigrali neposredno pre tog vremena, i zato za svedoke svojih reči priziva ljude koji su se nalazili na tim mestima i bili očevici. Na taj način kao dokaz navodi i sama mesta. Uveren da u svom pripovedanju ništa ne uzima od samoga sebe, on ništa i ne dodaje i govori sasvim jednostavno, kako je i bilo, uzimajući svedočenje od samih mesta koje, kao što sam već rekao, nije nevažno za dokazivanje istine. A sutradan vide Jovan Isusa gde dolazi k njemu, i reče: Gle, Jagnje Božije, koje uzima na se grehe sveta (st. 29)! Evanđelisti kao da su međusobno podelili vremena. Matej se ukratko osvrnuo na vreme do zatvaranja Jovana Krstitelja u tamnicu i požurio da opiše događaje koji su usledili. Evanđelista Jovan ne samo da nije ukratko predstavio to vreme, nego se upravo na njemu posebno zaustavio. Nakon Isusovog dolaska iz pustinje, Matej nije govorio o onome što se događalo u međuvremenu, npr. o onome što je propovedao Jovan ili o onome šta su govorili Jevreji koje su poslali kod njega. Skrativši sve ostalo, on odmah prelazi na tamnicu. A kad ču Isus da je Jovan predan, otide odatle (Mt. 4; 12). Jovan, međutim, nije tako postupio: nije govorio o odlasku u pustinju o kojem govori Matej, već kazuje o okolnostima nakon Isusovog silaska sa gore i, govoreći o mnogo čemu, dodaje: Još ne beše Jovan bačen u tamnicu (Jn. 3; 24). Zašto sad, reći ćeš ti, Isus dolazi kod Jovana, i to ne čini samo jednom, nego i drugi put? Matej kaže da je On morao da dođe zbog krštenja. Ukazujući na to, i Sam Isus dodaje: Tako nam treba ispuniti svaku pravdu (Mt. 3; 15). Jovan kazuje da je On došao i drugi put, posle krštenja, i to ističe Krstiteljevim rečima: Video sam Duha gde silazi kao golub sa neba i ostade na Njemu (Jn. 1; 32). Zbog čega je, dakle, On došao kod Jovana? On nije jednostavno prolazio tuda, nego je došao upravo kod njega. Vide Jovan Isusa gde dolazi k njemu, rečeno je u Pismu. Budući da Ga je Jovan krstio zajedno sa još mnogima, mnogi su mogli da pretpostave da je On kod Jovana došao kao i mnogi drugi, odnosno da bi ispovedio grehe i s pokajanjem se oprao u vodi. Zbog toga je Isus i došao ponovo, da bi i samom Jovanu omogućio da ispravi takvu pretpostavku. I zaista, kada je Jovan rekao: Gle, Jagnje Božije, koje uzima na se grehe sveta (st. 29), u potpunosti je poništio svoje podozrenje. Ako je On toliko čist da može da oprašta čak i tuđe grehe, onda je jasno da On nije došao da bi ispovedio sopstvena sagrešenja, nego zato da bi čudesnom propovedniku dao priliku da, ponavljanjem prethodno rečenog, još preciznije nagovesti slušateljima ono što je ranije već izrekao o Njemu, ali da tome doda i nešto drugo. Rečca gle upotrebljena je zato što su mnogi, podstaknuti Jovanovim rečima, još odavno želeli da Ga vide. Jovan zato i ukazuje na Njega kad se On pojavio, i kaže: gle, izražavajući time da je On Taj kojeg su odavno čekali. Gle, Jagnje. Jagnjetom Ga naziva jer na taj način opominje Jevreje na Isaijino proroštvo i na praobraz iz Mojsejevog vremena, da bi ih posredstvom praobraza priveo bliže istini. Međutim, starozavetni jaganjci nikada na sebe nisu primali ničije grehe, dok je Ovaj na Sebe primio grehe čitavog sveta i izbavio ga od gneva Božijeg kad mu je zapretila propast. Ovo je Onaj za Koga rekoh: za mnom dolazi čovek koji preda mnom bi, jer pre mene beše (st. 30).


31 kol 2012 12:29
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Sv. jovan Zlatousti(Hrizostom) Beseda na Jovanovo Jevanđelje
2. Vidiš li da Evanđelista i na ovom mestu tumači izraz: preda mnom bi? Nazivajući Ga Jagnjetom i govoreći da će On na Sebe uzeti grehe sveta, Krstitelj zatim kaže: preda mnom bi i na taj način ukazuje da preda mnom označava prihvatanje grehova sveta i krštenje Duhom Svetim. "Moj dolazak nije imao drugi cilj osim da propovedam o sveopštem Dobročinitelju vaseljene i da krštavam vodom. Njegov dolazak ima za cilj očišćenje svih ljudi i darovanje blagodatnih sila Utešitelja." Preda mnom bi, tj. otkrio se kao slavniji od mene, jer pre mene beše. Neka se postide sledbenici bezumlja Pavla Samosatskog, koji se protive tako očiglednoj istini! Ja Ga ne videh (st. 31)??. Pogledaj kako on od svog svedočenja udaljuje svako podozrenje, pokazujući da mu ono nije dato po ljudskom pristrašću, nego po otkrovenju Božijem. Ja Ga ne videh, kaže Jovan. Kako onda možeš da budeš verodostojan svedok? Kako ćeš učiti druge, ako ni sam ne znaš? On, međutim, nije rekao: Ja Ga ne znadoh nego Ja Ga ne videh, jer je tako najverodostojnije. Kako je mogao da bude pristrasan prema nekome koga nije znao? Ali da se javi Izrailju, zato dođoh ja da krštavam vodom (st. 31). Dakle, Njemu Samom nije bilo potrebno krštenje, dok umivanje nije imalo nikakav drugi cilj osim da se drugima položi put ka veri u Hrista. Jovan nije rekao: "Došao sam da krštavam da bih očistio one što se krštavaju ili da bih im oprostio grehe" nego da se javi Izrailju. Reci mi, da li to znači da je bez krštenja bilo nemoguće propovedati i privući narod? To nije bilo tako lako. Da je propoved bila bez krštenja, ne bi svi tako priticali; da ih nisu uporedili, ne bi znali za prevashodstvo jednog krštenja nad drugim. Ako narod nije dolazio kod Jovana samo zato da bi slušao šta on govori, zbog čega su onda dolazili? Da bi se krstili i ispovedili svoje grehove. Međutim, kada su dolazili da se krste, doznali bi i za Hrista i za razliku u krštenju. Iako je Jovanovo krštenje bilo važnije od jevrejskog, zbog čega su se svi i okupljali oko njega, ono još uvek nije bilo savršeno. Kako si Ga prepoznao? Silaskom Svetog Duha, odgovara Jovan. A da neko ne bi pomislio da je Hristos tobože imao potrebu za Duhom kao što je imamo mi, saslušaj kako Jovan uklanja i to podozrenje, pokazujući da je do silaska Duha došlo jedino radi obznanjivanja Hrista. Nakon što je rekao: Ja Ga ne videh, Jovan dodaje: Onaj Koji me posla da krštavam vodom On mi reče: na koga vidiš da silazi Duh i ostaje na Njemu, to je Onaj Koji krštava Duhom Svetim (st. 33). Vidiš li da je jedini cilj silaska Duha Svetoga bio da ukaže na Hrista? Najzad, Jovanovo svedočenje bilo je nesumnjivo. Međutim, želeći da ga učini još verodostojnijim, on ga uznosi do Boga i Duha Svetoga. Kako je Jovan svedočio o nečemu toliko velikom i divnom, što je moglo da začudi sve slušaoce – odnosno, o tome da će jedan (Isus) uzeti na Sebe grehe sveta, i da veličina Njegovog dara služi kao iskupljenje koje je dovoljno za to – tako je morao i da ih pripremi za takvu misao. Kao priprema je poslužilo i učenje da je On Sin Božiji, da Njemu nije potrebno krštenje i da je Duh Sveti sišao samo zbog toga, da bi ukazao na Njega. Sam Jovan nije imao moć da prenese Duha. To dokazuju i oni koje je on krstio, govoreći: Nismo ni čuli da ima Duh Sveti (Dela ap. 19; 2).
Hristu nije bilo potrebno krštenje, niti ovo niti neko drugo, i bolje bi bilo da kažemo da je krštenju bila potrebna sila Hristova. Najveće od tih blaga je što su kršteni bivali udostojeni Duha. Zbog toga je Hristos, kada je došao, priložio taj dar Duha. I posvedoči Jovan govoreći: Video sam Duha gde silazi kao golub sa neba i ostade na Njemu. I ja Ga ne videh, ali Onaj, Koji me posla da krštavam vodom, On mi reče: Na koga vidiš da silazi Duh i ostaje na Njemu, to je Onaj Koji krštava Duhom Svetim. I ja sam video i zasvedočio da je on Sin Božiji (Jn. 1; 32–34). Jovan često upotrebljava reči: Ja Ga ne videh, i to ne bez razloga i cilja, nego zato što su bili rođaci po telu. Evo, Jelisaveta, rođaka tvoja, i ona zače sina, kaže se u Pismu (Lk. 1; 36). Kako niko ne bi posumnjao da je pristrasan prema Njemu zbog srodstva, Jovan često ponavlja: Ja Ga ne videh. Tako je u stvari i bilo. On je sve vreme živeo u pustinji, izvan očinskog doma. Međutim, kako je onda branio Isusu da se krsti, govoreći: Ti treba mene da krstiš (Mt. 3; 14), ako Ga nije znao pre silaska Svetog Duha i ako Ga je tada prvi put upoznao? To je svedočilo da Ga je dobro poznavao. Ispravno je, međutim, da on Njega nije poznavao do samog tog vremena (vremena krštenja). Čudesa koja su se dešavala u Isusovom detinjstvu, kao što su događaji sa mudracima i ostalo, odigrala su se mnogo ranije, kada je i sam Jovan bio dete. Od tada je proteklo mnogo vremena i Isusa, naravno, nisu svi poznavali. Naprotiv, da su Ga poznavali, Jovan ne bi rekao: Da se javi Izrailju, zato dođoh ja da krštavam vodom (st. 31).


31 kol 2012 12:30
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Sv. jovan Zlatousti(Hrizostom) Beseda na Jovanovo Jevanđelje
3. Otuda nam je jasno da su priče o znamenjima koja je, kako neki kažu, Isus satvorio od ranog detinjstva, laži i izmišljotine lažljivaca. Da je On još od najmlađeg uzrasta počeo da tvori čudesa, Jovan bi onda morao znati za Njega, a narodu ne bi bio potreban učitelj koji bi ukazivao na Njega. Međutim, Jovan sam za sebe kaže da je došao zbog toga, da se javi Izrailju, dok je drugi put rekao: Ti treba mene da krstiš. Najzad je, kad Ga je bliže upoznao, o Njemu je propovedao narodu, govoreći: Ovo je Onaj za koga rekoh: za mnom dolazi čovek koji preda mnom bi, jer pre mene beše i Onaj, Koji me posla da krstim vodom poslao me je radi toga da se javi Izrailju. Na taj način je Onaj, Koji ga je poslao, otkrio Jovanu Hrista i pre silaska Duha. Zato je Jovan i pre Njegovog dolaska govorio: Koji za mnom dolazi ispred mene je, jer pre mene beše (st. 15). Jovan, dakle, nije poznavao Isusa pre Njegovog dolaska na Jordan i zajedničkog krštenja, ali Ga je upoznao onda, kada je On blagovoleo da se krsti, i pri tom Ga je upoznao po otkrovenju prilikom krštenja, po ukazivanju Oca i Duha Jevrejima, zbog kojih se i dogodio silazak Svetog Duha. Da ne bi bilo zapostavljeno svedočanstvo Jovana koji je govorio da On pre mene beše, da će krstiti Duhom i da će suditi vaseljeni, Otac se oglasio i blagovestio o Sinu, a Duh Sveti je sišao i spustio taj glas na glavu Hristovu. Budući da je jedan krstio a drugi primao krštenje, Duh Sveti je sišao da neko ne bi pomislio da su Očeve reči izgovorene o Jovanu i na taj način uklonio tu pretpostavku. Dakle, kada Jovan kaže: Ja Ga ne videh, on govori o prošlom vremenu, a ne o vremenu koje je blisko krštenju. Kako bi onda branio Isusu da se krsti, govoreći: Ti treba mane da krstiš? Kako bi onda izgovorio te reči o Njemu? Zašto Jevreji nisu poverovali, reći ćeš ti, kad Jovan nije bio jedini koji je video Duha kako silazi u vidu goluba? Ako su ga i videli, znajte da za takve stvari nisu potrebne samo telesne oči, nego prevashodno oči uma, kako se stvarni predmet ne bi smatrao za privid. Oni su videli i kako je Hristos tvorio čudesa, i kako je Svojim rukama doticao bolesne i umrle, i kako im je vraćao život i zdravlje. Međutim, toliko su bili opijeni mržnjom da su zamišljali suprotno od onoga što su videli. Kako su mogli da se odreknu svog neverja samo zbog silaska Svetog Duha? Neki kažu da Duha nisu svi ni videli, nego samo Jovan i nekolicina drugih, dobronamernijih ljudi. Iako se Duh mogao videti čuvstvenim očima, nije bilo nužno da ta pojava bude očigledna za sve prisutne. I Zaharija je mnogo toga video na čuvstveni način, kao i Danilo i Jezekilj, a da pri tom niko nije učestvovao u njihovom viđenju. I Mojsej je video mnogo toga što nije video niko drugi. Ni svi učenici Hristovi nisu bili udostojeni da vide Njegovo preobraženje na gori, niti su svi učestvovali u viđenju vaskrsenja, na šta jasno ukazuje Luka kada kaže da se Vaskrsli javio samo nama, svedocima unapred izabranim od Boga (Dela ap. 10; 41). Ja sam video i zasvedočio da je On Sin Božiji (st. 34). Kada je Jovan zasvedočio da je On Sin Božiji? On Ga je nazivao Jagnjetom i govorio da će On krstiti Duhom Svetim, ali nije rekao da je On i Sin Božiji. Ostali evanđelisti ne kažu da je Jovan bilo šta rekao nakon krštenja i ćute o događajima tog vremena. Oni govore o čudesima koja je Hristos satvorio posle Jovanovog utamničenja. Na osnovu toga može se zaključiti da su oni prećutali i to, i još mnogo toga, što je ovaj isti Evanđelista i napomenuo na kraju svog teksta. Oni su bili toliko daleko od namere da o Njemu izmišljaju bilo šta veliko, da su jednoglasno i sa svom preciznošću izložili upravo one okolnosti koje su, kako se činilo, bile najnepovoljnije za Njega, i ti nećeš otkriti da je bilo koji od njih prećutao o nečemu sličnom. Što se tiče čudesa, neka od njih je jedan prepuštao drugome da ih opiše, dok su neka svi prećutali. Ovo vam ne govorim bez cilja, jer imam u vidu bestidnost neznabožaca. To služi kao dokaz pravednosti evanđelista, kao i dokaz da ni o čemu nisu govorili usled pristrasnosti. Pomoću tog dokaza, zajedno sa ostalim (dokazima), možete da ratujete protiv neznabožaca. Besmisleno bi bilo da lekar sa svom usrdnošću brani svoje umeće, i da obućar i tkač i sve ostale zanatlije brane svoje zanate, a da onaj, koji ispoveda da je hrišćanin, ne bude u stanju da izgovori slovo u odbranu svoje vere. Nemar u onim poslovima nanosi štetu imetku, dok nemar u pogledu vere pogubljuje same naše duše. Mi se nalazimo u tako žalosnom stanju da u ono prvo (tj. u razna svetovna zanimanja) ulažemo sva svoja nastojanja, dok ono najvažnije, od čega zavisi naše spasenje, zapostavljamo kao da je sasvim bezvredno.


31 kol 2012 12:34
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Sv. jovan Zlatousti(Hrizostom) Beseda na Jovanovo Jevanđelje
4. Neznabošci nisu skloni da osuđuju svoje sopstvene zablude. Ako oni, istrajni u svojim lažima, sve čine da bi prikrili sram svojih lažnih učenja, dok mi, služitelji istine, ne možemo nje radi ni usta da otvorimo, kako onda da nas oni ne osude zbog slabosti našeg ispovedanja, kako da ne posumnjaju da mi živimo u laži i zabludi, kako da ne hule na Hrista kao na licemera i varalicu koji se radi obmane koristio neukošću prostih ljudi? Za takvu hulu krivi smo samo mi, koji se ne trudimo da izučimo svoju veru nego, smatrajući je za suvišno delo, brinemo samo o ovozemaljskom. Poklonik nekog plesača, trkača ili borca sa zverima svesrdno se trudi da ga brani, izliva mu pohvale, štiti od opadača i sa hiljadu poruga pobeđuje protivnika. Međutim, kada nam predstoji da iskažemo slovo u odbranu hrišćanstva, svi obaraju oči ka zemlji, češu se, zevaju i sa osmehom se povlače. Kakvo negodovanje zaslužuje pojava da je Hristos za nas manje značajan od nekog plesača, i što vi sakupljate hiljade dokaza u njegovu odbranu, bez obzira na to što su to najprezreniji ljudi, dok o odbrani Hristovih čuda ne želite čak ni da razmislite ili da se bar zabrinete! Mi verujemo u Oca, Sina i Svetoga Duha, u vaskrsenje tela i u život večni. Sad, ako bi vas neko od neznabožaca upitao: ko je Otac, ko je Sin, a ko je Sveti Duh, ili: kako to da vi sami, koji priznajete tri božanstva, nas optužujete za mnogoboštvo, šta biste rekli, šta biste odgovorili? Kako ćete odbiti takav prigovor? Šta ćete učiniti ako vam, s obzirom da ćutite, postave i drugo pitanje: kakvo je to vaskrsenje? Hoćemo li ponovo ustati u ovom istom telu, ili u nekom drugom? Šta ćete na to reći? Šta ako vas upitaju zbog čega je Hristos došao baš sad a ne ranije? Ili On, možda, sad hoće da promišlja o ljudima, dok se za sve prethodno vreme nije brinuo o nama? Ako, osim toga, počnu da se raspituju i o mnogo čemu drugom? Nema smisla da i dalje postavljamo pitanja i da ih ostavljamo bez odgovora, kako na taj način ne bismo naškodili prostom narodu. Ono što smo rekli dovoljno je da vas probudi iz sna. Šta, u stvari, ako nas počnu ispitivati o tim stvarima, a mi ne budemo u stanju čak ni da saslušamo njihove reči? Reci mi, hoćemo li biti izloženi maloj kazni, ako budemo uzrok takvih zabluda za ljude koji sede u tami? Želeo bih da imate dovoljno slobodnog vremena, pa da svima vama pokažem knjigu koju je protiv nas napisao jedan bezbožni paganski filosof, kao i one knjige koje su pisali stariji od njega, ne bih li vas tako podstakao i udaljio od takvog nemara. Ako su oni već toliko neumorni u svojim pokudama upućenim nama, možemo li mi zaslužiti bilo kakav oproštaj ako ne budemo u stanju da odbijemo njihov napad? Zbog čega smo privedeni u Crkvu? Zar nisi čuo šta kaže apostol: Svagda budite spremni sa krotošću i strahom na odgovor svakome koji od vas traži razlog vaše nade (1. Petr. 3; 15). To isto savetuje i Pavle, govoreći: Reč Hristova neka obitava u vama bogato (Kolos. 3; 16). Šta na to kažu ljudi, nerazumniji od trutova? "Blagoslovena je svaka prosta duša", a takođe i: Ko hodi bezazleno, hodi pouzdano (Priče Sol. 10; 9). Sve zlo, međutim, potiče otuda što mnogi ne umeju čak ni da navedu svedočanstvo Pisma. Premudri na ovom mestu ne govori o glupom ili o čoveku koji ništa ne zna, nego o čoveku nezlobivom, koji nije lukav nego je dobronameran. Kad bi bilo drugačije, onda bi uzalud bilo rečeno: Budite mudri kao zmije i bezazleni kao golubovi (Mt. 10; 16). Zbog čega, međutim, da se rasplinjujemo u tome, kad ta beseda ionako nikuda ne vodi? Osim onoga što je sad rečeno, mi i ne činimo ništa drugo što se odnosi na život i delanje, nego smo u svakom pogledu jadni i dostojni podsmeha. Uvek smo spremni da optužujemo jedni druge, i da (jedni druge) ispravljamo u onome, za šta smo sami krivi i za šta zaslužujemo osudu. Tu nikad ne oklevamo. Ja vas, dakle, molim, da se ne ograničavate na uzajamne optužbe. Time ne možete nikako da steknete milost u Boga. Potrudimo se, da u svemu pokažemo promenu na bolje, da bismo živeli u slavu Božiju i naslađivali se budućom slavom, koje neka se udostojimo blagodaću i čovekoljubljem Gospoda našeg Isusa Hrista, Kojem neka je slava i sila u vekove vekova. Amin.


31 kol 2012 12:35
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Sv. jovan Zlatousti(Hrizostom) Beseda na Jovanovo Jevanđelje
BESEDA OSAMNAESTA

Sutradan opet stajaše Jovan i dvojica od njegovih učenika. I ugledavši Isusa gde ide, reče: Gle, Jagnje Božije! I čuše ga oba učenika kad govoraše, i otidoše za Isusom (st. 35–37).

1. Nemarna je ljudska priroda, i lako biva privučena pogibelji, ali ne zato što je takva sazdana, nego što je takva postala usled svojevoljnog nemara. Zbog toga ju je potrebno mnogo savetovati. I Pavle, pišući Filipljanima, da bi ih podstakao, kaže: Meni nije dosadno pisati vam jedno isto, a vama je ukrepljenje (Filiplj. 3; 1). Zemlja, koja je dobila seme, ubrzo donosi plod, i druga setva joj nije potrebna. Međutim, naša duša nije takva. Poželjno bi bilo da sejač, koji često seje i u to ulaže veliki trud, makar jednom dobije plod. Pre svega, izloženo učenje ne može lako da se utisne u dušu, jer je u njoj mnogo toga skamenjenog i obavijena je mnoštvom trnja. Osim toga, dolazi mnogo klevetnika koji otimaju ta semena.
Kada se pak seme unedri i ukoreni, potrebna mu je ista takva briga da bi moglo da naraste, a kada se pojavi, da ostane čitavo i da ga ništa ne ošteti. Uostalom, kada su u pitanju zemaljska semena, klas koji je sazreo i zadobio potrebnu silu ne boji se više niti škodljive rose, niti žege, niti nečeg drugog. U učenju, međutim, nije tako: čak i kad se sve u potpunosti ustroji, ovde se često dešava da jedna oluja ili bura sruši sve ili da do toga dođe usled nepovoljnih okolnosti, zbog nagovora zlonamernih ljudi ili zbog sticaja raznih drugih iskušenja. Ovo vam ne govorimo bez cilja, nego zato da ne biste, slušajući Pretečino ponavljanje istih reči, počeli da ga optužujete za praznoslovlje ili da o njemu govorite kao o besposlenom čoveku koji se dosađuje. On je, naravno, želeo da se čuje i ono što je jednom rekao. Međutim, kako usled uspavanosti u početku mnogi nisu obraćali pažnju na ono što je rečeno, on ih ponovo budi ponavljanjem jednog istog. Pogledaj: Onaj što dolazi za mnom preda mnom bi i nisam dostojan odrešiti remena na obući Njegovoj, a takođe i to je onaj Koji krštava Duhom Svetim i ognjem i video sam Duha gde silazi sa neba kao golub i ostade na Njemu (Jn. 1; 27–34). Niko, međutim, nije obraćao pažnju na njega, i niko ga nije upitao: Šta to govoriš, o kome, i zašto? Zbog toga je rekao i ovo: Jagnje Božije, koje uzima na se grehe sveta. Međutim, ni time ih nije probudio iz neosetljivosti (bezosećajnosti, otupelosti). Na taj način je bio primoran da ponavlja jedno isto, kao da grubu i otvrdlu zemlju omekšava novim oranjem i da rečju, kao plugom, podiže potisnutu dušu, da bi u njenu dubinu ubacio seme. Zbog toga Krstitelj nije ni umnožavao svoje reči, budući da se brinuo samo o jednom: da ih privede i prisajedini Hristu. On je znao da im, ukoliko Ga prihvate i poveruju, neće biti potreban drugi koji će svedočiti o Njemu. Tako se i dogodilo. Ako su Samarjani, saslušavši Hrista, govorili ženi Samarjanki: Sad ne verujemo više zbog tvog kazivanja, jer sami smo čuli i znamo da je ovo Spasitelj sveta, Hristos (Jn. 4; 42), onda su se daleko lakše ka Hristu mogli obratiti Jovanovi učenici, kako se u stvari i dogodilo. Nakon što su došli kod Hrista i saslušali Ga jedne večeri, oni se više nisu ni vraćali kod Jovana nego su se u toj meri predali Hristu da su na sebe preuzeli i Jovanovo služenje i sami počeli da propovedaju Hrista. On nađe najpre brata svojega Simona, i reče mu: našli smo Mesiju, što prevedeno znači: Hristos (Jn. 1; 41). Obrati pažnju i na sledeće. Kad je Jovan govorio: Onaj što dolazi za mnom preda mnom bi i ja nisam dostojan odrešiti remena na obući Njegovoj, nikoga nije ulovio. Međutim, kad je počeo da govori o ustrojavanju našeg spasenja i da se izražava jednostavnijim rečima, njegovi učenici su pošli za Hristom. To, međutim, nije jedino na šta treba obratiti pažnju. Zapazi i to da nije toliko mnoštvo priveo Hristu onda, kad je o Bogu govorio nešto veliko i uzvišeno, kao onda, kada je govorio o Njegovoj blagosti, čovekoljublju i onome što se odnosilo na spasenje slušalaca. Čuli su da će On na Sebe uzeti grehe sveta – i odmah su pohitali k Njemu. Ako je moguće da operemo svoje grehe, zašto onda da oklevamo, govorili su oni. Evo, pred nama stoji Onaj, Koji će nas od njih osloboditi bez ikakvog našeg truda. Zar nije krajnje nerazumno da takav dar odlažemo za neka druga vremena? Neka to čuju i oglašeni, koji svoje spasenje odlažu do poslednjeg daha. Sutradan opet stajaše Jovan… i reče: Gle, Jagnje Božije. Hristos ništa ne govori, govori samo Krstitelj. Tako se dešava i sa ženikom. Ne počinje odmah on sam da govori s nevestom, nego najpre stoji i ćuti, a drugi ukazuju na njega i predaju mu nevestu. Kada se ona pojavi, ne prihvata je on sam i ne uvodi, nego mu je drugi predaju. Kada je pak prihvati iz ruku drugih ljudi, ona je već toliko blagonaklona prema njemu da se više i ne seća onih, koji su je spojili s njim. Tako se dogodilo i sa Hristom. On je došao da sa Sobom zaruči Crkvu, i u početku ništa nije govorio On Sam, nego je samo stajao. Njegov prijatelj Jovan predao Mu je desnicu te neveste, uručivši mu, posredstvom svoje reči, ljudske duše. Kada ih je primio, Hristos ih je toliko priklonio Sebi da se više nisu vraćali onome, koji ih je predao.


31 kol 2012 12:37
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Sv. jovan Zlatousti(Hrizostom) Beseda na Jovanovo Jevanđelje
2. I to nije sve, jer ovde treba još nešto primetiti. Kao što prilikom sklapanja braka devojka ne žuri ka mladiću nego on prilazi k njoj, čak i ako je carski sin i čak ako je uzeo i devojku iz nižeg staleža ili robinju, tako se dogodilo i ovde. Nije se ljudska priroda uznela na nebo, nego je Sam Bog sišao ka njoj, prezrenoj i ubogoj. Nakon sklapanja braka, On joj nije dopustio da ostane ovde, nego ju je primio na Sebe i uveo u Očev dom. Zašto Jovan nije pojedinačno uzeo svoje učenike i govorio s njima o Hristu, i na taj način Mu ih predao, nego je u prisustvu celog naroda rekao: Gle, Jagnje Božije. Zato da se ne bi ispostavilo da je to njegov predumišljaj. Da su kod Hrista otišli zato, što ih je Jovan u to ubedio i da bi ugodili Jovanu, moglo bi se dogoditi da ubrzo i napuste Hrista. Sada pak, kad su odlučili da za Hristom slede na osnovu učenja, upućenog svima, Jovanovi učenici bili su postojani u tome, jer nisu sledili (za Njim) da bi ugodili učitelju nego zbog sopstvene usrdnosti i radi sopstvene koristi. Svi proroci i apostoli propovedali su Hrista u Njegovom odsustvu: jedni do Njegovog dolaska u telu, drugi nakon Njegovog vaznesenja. Jedino je Jovan propovedao o Njemu u Njegovom prisustvu. Zbog toga se on i naziva ženikovim prijateljem, jer je jedino on prisustvovao braku. On je sve to ustrojio i izvršio, on je tom delu postavio početak. I ugledavši Isusa gde ide, reče: Gle, Jagnje Božije. On je to govorio pokazujući da ne svedoči samo glasom, nego i očima. On se u radosti i ushićenju divio Hristu. On nije odmah počeo da ubeđuje učenike, nego se najpre divi i predaje ushićenju prilikom javljanja Hristovog. Svima pokazuje i dar sa kojim je došao, i način iskupljenja. Reč "jagnje" izražava i jedno i drugo. Jovan nije rekao: "koje će uzeti" ili "koje je uzelo" nego "koje uzima" grehe sveta, kao da je Hristos to svagda činio. On na Sebe nije primio grehe samo onda, kad je postradao, nego tako, kao da je stalno raspet. On je jednom prineo žrtvu za greh, ali tako, kao da tom jednom žrtvom svagda očišćuje grehe. Na taj način, kao što Njegovo imenovanje kao Logosa označava prevashodstvo Njegove prirode i kao što Ga ime Sina izdvaja od svih ostalih bića, tako i reči: Hristos, Jagnje, prorok, svetlost istinita, pastir dobri i ostale, upotrebljene za Njega, predstavljaju izraze kojima je dopisan član (?), da bi pokazale razliku između ovih i uobičajenih izraza. Bilo je mnogo jaganjaca, proroka, pomazanika (grč. "hristos") i sinova. Međutim, Jovan pokazuje veliku razliku između Njega i svih njih. On to nije potvrdio samo dodavanjem člana, nego i dodavanjem naziva "Jedinorodni", budući da Hristos nema ničeg zajedničkog sa tvorevinom. Ako se nekome učini da te reči nisu izgovorene blagovremeno, s obzirom da je bio deseti čas (to je bilo vreme dana: a bijaše, kaže, oko desetog časa – st. 39), onda taj, prema mom mišljenju, mnogo greši. Za mnoge ljude, koji robuju telu, vreme posle zasićenja nije, naravno, pogodno za važna dela jer je duša opterećena hranom. To su, međutim, bili ljudi koji nisu koristili čak ni uobičajenu hranu, koji su i uveče bili onoliko trezvenoumni koliko smo mi ujutro ili, bolje rečeno, daleko trezvenoumniji (zato što mnogima od nas ostaci večernje hrane ispunjavaju dušu nečistotom, dok oni ničim sličnim nisu opterećivali tu lađu). Zbog toga ne čudi što je Jovan i u večernjim satima govorio o takvim stvarima. Pored toga, on je živeo u pustinji, pored Jordana, gde su svi sa strahom dolazili da se krste, tako da su se u to vreme malo brinuli o žitejskim delima, slično kao što je i narod bez hrane tri dana proveo kraj Hrista. Dužnost je usrdnog propovednika, isto kao i marljivog zemljodelca, da ne napušta svoje delo dok ne vidi da se zasađena reč ukorenila. Zašto Jovan nije prošao po čitavoj Judeji propovedajući o Hristu, nego se zaustavio na reci očekujući Njegov dolazak, da bi Ga zatim, kad On dođe, pokazao narodu? Jovan je hteo da sama dela posvedoče o Hristu, a poseban cilj Jovanov bio je samo da oglasi dolazak Hristov i da privoli (ubedi), makar i nekolicinu, da saslušaju Život večni. Veće svedočenje Jovan je prepustio Samom Hristu, odnosno svedočenje dela, kao što kaže i Sam Hristos: Ali ja imam svedočanstvo veće od Jovanovog, jer dela koja Mi dade Otac da ih svršim ova dela… svedoče za Mene (Jn. 5; 36). Pogledaj koliko je to svedočanstvo bilo jako. Jovan je bacio samo malu iskru, i odmah je buknuo visok plamen. Oni, koji do tog vremena nisu slušali Jovanove reči, najzad su progovorili: Sve što kaza Jovan za Ovoga istina beše (Jn. 10; 41).


31 kol 2012 12:38
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
---------
Post Re: Sv. Jovan Zlatousti(Hrizostom) Beseda na Jovanovo Jevanđelje
3. U protivnom slučaju, odnosno da je Jovan propovedao prolazeći čitavom Judejom, moglo bi se učiniti da on to čini iz ljudskih razloga, i propoved bi bila sumnjiva. I čuše ga oba učenika kad govoraše, i otidoše za Isusom (st. 37). Jovan je imao i druge učenike. Međutim, oni ne samo da nisu pošli za Hristom, nego su Mu i zavideli. Ravvi, govorili su oni Jovanu, Onaj što beše s tobom preko Jordana, za Koga si ti svedočio, eno krštava, i svi idu Njemu (Jn. 3; 26). I drugi put se pojavljuju s optužbama: Zašto mi postimo, a Tvoji učenici ne poste (Mt. 9; 14). Međutim, najbolji među njima nisu tako postupali, nego su, čim su čuli Hrista, krenuli za Njim. Oni Ga nisu sledili zato, što su prezreli svog učitelja, nego iz poslušnosti prema njemu, predstavljajući najveći dokaz za to, da su postupili po zdravom ubeđenju. Neki su to učinili samo zato što je Jovan predskazao da će Hristos krštavati Duhom Svetim. Oni nisu napustili svog učitelja, ali su hteli da saznaju da li će Hristos darovati nešto više nego Jovan. Zapazi kako se njihova brižnost sjedinila sa skromnošću. Oni nisu odmah prišli i počeli da ispituju Isusa o važnim i neophodnim stvarima. Nisu hteli da razgovaraju s Njim otvoreno i u prisustvu svih, niti uzgred i slučajno, nego nasamo. Znali su da reči njihovog učitelja nisu izražavale samo smirenje nego i čistu istinu. A jedan od dvojice koji čuše od Jovana i odoše za Njim bejaše Andrej, brat Simona Petra (st. 40). Zašto Evanđelista nije naveo i ime drugog učenika? Neki to objašnjavaju time da je učenik, koji je pošao za Hristom, bio onaj isti koji je ovo i napisao. Drugi pak misle da on nije bio među izabranim učenicima i da je Evanđelista pominjao samo imena značajnijih ličnosti. Kakva je korist i da znamo ime tog učenika, kada imena sedamdeset dvojice (učenika) ne znamo? To isto se može videti i kod Pavla: A poslasmo s njim i brata koga hvale po svim crkvama zbog propovedanja Evanđelja (2. Kor. 8; 18). Andreja je pomenuo i iz drugog razloga. Koji je to razlog? Ti znaš da Simon i Andrej, kada su čuli: Hajdete za mnom i učiniću vas lovcima ljudskim (Mt. 4; 19), nisu posumnjali u to neobično obećanje. Trebalo bi, međutim da znaš i to, da je začetke vere još pre Simona položio njegov brat Andrej. A Isus obazrevši se i videvši ih gde idu za Njim, reče im: Šta tražite? Otuda možemo da naučimo da darovi Božiji ne prethode našim željama. Kad mi počnemo da ispoljavamo želju, tad nam On daje mnogo načina za spasenje. Šta tražite? Šta to znači? Zar to pita On, Koji poznaje ljudska srca i proniče u naše pomisli? On, međutim, ne pita zato da bi doznao (kako bi to bilo moguće?) nego da bi ih tim pitanjem još više približio Sebi, da bi im omogućio da budu odvažniji i da bi im pokazao da su dostojni da besede s Njim. Oni su se verovatno stideli i plašili, kao ljudi koji su Ga poznavali samo na osnovu svedočenja njihovog učitelja o Njemu. Da bi iz njih iskorenio sve to, tj. i stid i strah, On sam postavlja pitanja i ne dopušta da ćutke dođu do Njegovog obitavališta. Uostalom, možda bi se to isto dogodilo i da On nije postavljao pitanja, jer oni ne bi prestali da idu za Njim i po Njegovim tragovima došli bi do Njegovog obitavališta. Zašto ih je pitao? Zato da bi, kao što sam rekao, umirio njihova zbunjena i uznemirena srca i da bi ih podstakao na odvažnost. Svoju odanost Hristu nisu izrazili samo time što su Ga sledili nego i samim pitanjima. Iako još nisu bili Njegovi učenici i još ništa od Njega nisu čuli, oni Ga već nazivaju učiteljem, pridružujući se Njegovim učenicima i pokazujući Mu razlog zbog kojeg su Mu se pridružili, odnosno, da žele da od Njega doznaju nešto korisno. Zapazi i njihovu razboritost. Oni nisu govorili: nauči nas dogmama ili nečemu neophodnom nego: Gde stanuješ? Kao što sam već rekao, želeli su da s Njim o nečemu razgovaraju nasamo, da Ga saslušaju i da nauče od Njega. Oni zbog toga i ne odlažu svoju nameru, ne govore: doći ćemo drugog dana i saslušaćemo Te kad budeš govorio na saboru naroda, nego pokazuju svu svoju usrdnost za slušanje, tako da ih ni samo vreme ne sprečava u tome. Sunce se već beše priklonilo zapadu: beše oko desetoga časa, kako je rečeno. Zbog toga im Hristos ni ne određuje mesto za besedu, nego ih samo sve više i više privlači da slede za Njim, pokazujući da ih prima kod Sebe. Nije im rekao ništa slično ovome: sad nije vreme da idete u moj dom, dođite sutra, ako budete hteli da nešto čujete, a sad idite kući. Naprotiv, besedi s njima kao s drugovima i prijateljima, koji su već dugo vremena uz Njega. Zašto On na drugom mestu kaže: Sin Čovečiji nema gde glavu skloniti (Lk. 9; 58), a ovde: Dođite i vidite gde živim (st. 39). Reči: Nema gde glavu skloniti pokazuju da On nije imao lično utočište a ne da On nije živeo ni u kakvom domu. Evanđelista u nastavku kaže da su taj dan proveli kod Njega, a zbog čega – to nam nije rekao, jer je cilj samo po sebi jasan. Ni zbog čega drugog oni nisu sledili za Hristom, niti ih je Hristos privukao k Sebi, osim zbog pouke. Oni su se te noći naslađivali Njegovim učenjem, i to u takvom izobilju i u takvoj radosti da su obojica bez oklevanja pošli da i druge privedu Hristu.


Zadnja izmjena: O.Goran; 31 kol 2012 20:23; ukupno mijenjano 1 put/a.

31 kol 2012 12:39
Profil Pošalji e-mail
Prikaži postove “stare”:  Redanje  
Započni novu temu Odgovori  [ 69 post(ov)a ]  Stranica Prethodna  1 ... 3, 4, 5, 6, 7  Sljedeća


Online

Trenutno korisnika/ca: / i 0 gostiju.


Ne možeš započinjati nove teme.
Ne možeš odgovarati na postove.
Ne možeš uređivati svoje postove.
Ne možeš izbrisati svoje postove.
Ne možeš postati privitke.

Forum(o)Bir:  
cron