Sada je: 22 kol 2017 03:35.





Započni novu temu Odgovori  [ 94 post(ov)a ]  Stranica 1, 2, 3, 4, 5 ... 10  Sljedeća
 SVETI GRIGORIJE BOGOSLOV SABRANE BESEDE 
Autor/ica Poruka
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post SVETI GRIGORIJE BOGOSLOV SABRANE BESEDE
slika


ŽIVOT I RAD SVETOG GRIGORIJA BOGOSLOVA

I

Grigorije Bogoslov, veliki otac i učitelj Crkve, rodio se u jugozapadnoj oblasti Kapadokije, na imanju svojih roditelja, u blizini grada Nazianza. Kapadokija među savremenicima nije uživala dobar ugled. Kapadokijske porodice i zajednice nisu bez razloga smatrane verolomnima, lažljivima i brzopletima. Za njih je postojala izreka da, ako zmija ujede Kapadokijca, uginuće. Sem toga, Kapadokija u IV veku postaje gnezdo arijanstva. Međutim, ona je iznedrila i trojicu velikih Kapadokijaca - Vasilija Velikog, Grigorija Bogoslova i Grigorija Nisijskog - brata Vasilijevog, koji proslaviše njezino ime i postadoše, ne samo za Kapadokiju, nego i za celokupno pravoslavlje glavni oslonac i izvor bogoslovske mudrosti. Porodice, iz kojih se rodiše ovi veliki delatnici Crkve, dale su primer i obrazac pravih hrišćanskih žena, kao što su Nona, majka Grigorija Bogoslova, Emelija, majka Vasilija Velikog i Grigorija Nisijskog i Makrina, sestra poslednje dvojice - imena koja je istorija gordo čuvala i pominjala u vaspitavanju potomstva. Grigorijev otac - takođe Grigorije - beše imućan čovek za ono vreme. Pripadao je hrišćanskoj porodici i kao već hrišćanin, prešao je u sektu "ozarenih teista", koji su se klanjali bogu sa izgledom sunca i vatre. Njihovo učenje predstavlja mešavinu judejskih i persijskih verovanja. Ženu Grigorija starijeg, ubeđenu hrišćanku, onespokojilo je muževljevo istupanje iz hrišćanstva. Mnogo puta ga je ubeđivala da napusti sektu i zahvaljujući njezinom insistiranju on je ponovo, ovaj put nepovratno, napustio sektu i vratio se u krilo Crkve, krstivši se 325. godine; krstio ga je episkop kesarijski Leontije na proputovanju kroz Nazijanz, idući na sabor u Nikeju. Posle krštenja postaje prezviter u Nazianzu, a 329. godine i episkop toga grada. Njegovo bogoslovsko obrazovanje beše veoma oskudno, ali svojom pastvom je upravljao odlučno i krotko, ispoljivši u pastirstvovanju svu energiju i dušebrižnost. Najveći uticaj na njega imala je njegova žena koja mu se podčinjavala u svemu, kao mužu, ali je time neprimetno postala njegova učiteljica i voditeljka. Ona beše veoma dobra i ubedljiva žena; govorila je da bi zbog ubogih čak i muža svoga mogla založiti, pa i decu. Prema sirotinji je bila širokogruda i nikog od njih nije odbijala sa praga. Grigorije beše njihov prvenac, sin molitve. Posle njega rodiše sina Konstancija i ćerku Gorgoniju. Kao prvencu, rođenom u vanrednim okolnostima (rodio se 330. g. kao plod molitve, posle dugogodišnjeg supružanskog života bez dece), posvetiše mu svu roditeljsku ljubav i pažnju. Majka se potrudila da ga vaspita u pravom i iskrenom hrišćanstvu, a tome na ruku je išao i vrlo visoki moralni život kojim su ga u porodici okruživali. Otac mu je omogućio puni kurs obrazovanja. Najpre u Nazianzu, zatim u dvema Kesarijama - Kapadokijskoj i Palestinskoj, pa u Aleksandriji i na kraju, kao zbir svega - u Atini. Takav je put razvoja i usavršavanja bogatih darova budućeg svetitelja Crkve. Ko se od savremenih mladića može pohvaliti ovakvom usrdnošću u naukama, tako bogatim i svestranim obrazovanjem, koje je dobio Grigorije Bogoslov?


17 svi 2013 20:10
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: SVETI GRIGORIJE BOGOSLOV SABRANE BESEDE
U Atini se snažnim plamenom razgorelo njegovo druženje i prijateljstvo sa Vasilijem. Temelj ovom prijateljstvu postavljen je još u Kesariji Kapadokijskoj gde su obojica primili srednjoškolsko obrazovanje. To je bilo vanredno druženje. U svoj odnos prema Vasiliju, Grigorije ulaže svu svoju prefinjenost, neizrecivi izliv ljubavi i samoodricanja.
"U Atini sam tražio krasnorečivost, kaže Grigorije - a pronašao sam sreću, jer sam susreo Vasilija. Ličio sam na Saula koji je, tražeći magare, pronašao sebi carstvo. Slučajni pronalazak pokazao se uzvišeniji od glavnog cilja".
Tokom 360. godine njegovo školovanje je završeno i on je napustio Atinu. Nešto pre njegovog odlaska iz Atine, nju je napustio i Vasilije te je Grigorije, ostavši bez druga, osetio svu izlišnost svog daljeg bavljenja u Atini. U Atini je proveo oko 10 godina i za to vreme je veoma dobro izučio književnost i filosofiju klasične starine i savršeno je ovladao retorikom i dijalektikom. Sablazni i primamljivosti ovog velikog paganskog grada nisu taknule dušu njegovu, a hrišćanski poziv mu beše osnovni i jedinstveni cilj života. Utolivši žeđ za znanjem i vrativši se u rodni Nazianz, maštao je o osami, sazercanju i posvećenosti Bogu.
I po vaspitanju i po svojim duševnim stremljenjima Grigorije nije bio sklon aktivnoj delatnosti. Prilike u kojima je provodio detinjstvo i mladalačke godine razvile su u njemu sva duševna svojstva. Ništa prizemno nije ga se doticalo. Majka mu je stalno govorila: "Ja sam te rodila posle mnogo svojih molitava, pa se i sada molim za tebe da u svemu budeš savršen". Njezina molitva beše uslišana. Od najmlađih godina Grigorije je plamtio duhom svojim za Hrista, jer su se u veri i ljubavi prema Hristu iskristalisale sve njegove misli i želje. "Najveće moje bogatstvo, govorio je on, jeste Hristos, koji je uzneo moj um uvis". Ako je njegov ovozemaljski život i bio oznamenovan raznoraznim zbivanjima, naročito u poslednjem periodu života, ipak to nije bio plod njegove volje, nego sila neophodnosti - svejedno da li je ispunjavao volju svojih roditelja, koja za njega beše svetinja, ili dug svoj prema Crkvi, naročito kada je bio potreban autoritet njegovog glasa radi odbrane i interesa Crkve. On sam je želeo da mu život bude jednoličan, jer tako je mogao da se posveti svome unutarnjem biću i životu. U pismu Vasiliju Velikom on nedvojbeno kaže da mu je "najvažnije delo - tihovanje". Ustvari, njegovo tihovanje i pasivnost behu takvi samo na prvi pogled. On je živeo veoma bogatim duhovnim životom, duboko sakrivenim od očiju većine, a taj život je predstavljao najverniji put ka Hristu, jer je sav njegov smisao bio u odricanju od svega sujetnog i prizemnog; zadatak ovakvog života ogleda se u moralnom samovaspitanju i u pripremanju za budući večni i idealni život. Sa ovog aspekta pojmljiva je njegova ravnodušnost, pa čak i neželenje primanja blistavog obrazovanja i darova životnih. Žitelji njegovog rodnog grada - Nazianza, znajući njegove vanredne oratorske kvalitete, predlagahu mu da postane učitelj besedništva, ali se on toga odrekao. U njemu je potajno tinjao veliki dar učitelja Crkve; međutim, plašeći se obaveza koje bi ga odvojile od sazercateljnog života, on je odrekao i prezviterski čin; međutim, protiv njegove volje, otac ga rukopolaže u čin prezvitera. Rukopoloženje je toliko pomutilo njegov duševni mir da je on, jednostavno, pobegao u Pont, u manastir svoga druga Vasilija, kako bi u samoći pronašao i povratio svoj duševni sklad i spokojstvo. Tek posle u****ih očevih nastojanja on se vraća u mesto službovanja. Opet protiv svoje volje prima i episkopski čin od svoga druga Vasilija Velikog i postavljenje za episkopa gradića Sasime; i ovom prilikom je, radi duševnog mira i stabilnosti, pobegao u Pont i opet zbog u****osti svoga oca, vraća se u Nazianz da mu pomogne u upravljanju Crkvom. Svako spoticanje u životu za njega beše spoticanje sa ljudskim slabostima i porocima - sa lažima, klevetama, zavišću, nedobronamernošću, itd. Otuda nastadoše osećanja učmalosti i razočarenja koja se svaki put, kada je bio prisiljen da napusti svoju osamljenost i tihovanje, pojavljivahu u ulozi delatelja. Pred njegove oči svaki put izlažahu tada dva života - jedan savršeni, uređen po zavetima Hristu i u Hristu, i drugi - koji je većina ljudi živela i koji je veoma udaljen od evanđelskog ideala; on je svaki put prednost davao prvom životu. "Osamljujem se u Bogu, piše on Vosposiju, episkopu kolonijskom, koji je jedini čist i neiskvaren. Udubljujem se u sebe samoga". Poetski izobličavajući zemaljske kumire ljudi - bogatstvo, lepotu, slavu, itd., on zaključuje da je "jedino dobro i prekrasno za čoveka - uzimanje krsta i preselenje odavde". Zbog toga je Grigorije bio ubeđen da je "prekrasno živeti život tuđ životu". Ovako je on utemeljio i uredio svoj život. Najveći deo života posvećuje osami i samo usled preke potrebe, izlazi iz nje.


17 svi 2013 20:11
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: SVETI GRIGORIJE BOGOSLOV SABRANE BESEDE
II

Početkom 374. godine upokojio se otac Grigorija Bogoslova, a ubrzo posle njegove smrti upokojila se i njegova ljubljena majka. Brat i sestra se upokojiše još ranije. Postavši slobodan od obaveza prema svojim ljubljenim srodnicima, prema kojima je svagda sagorevao najdubljom sinovskom ljubavlju i odanošću, Grigorije Bogoslov je mogao u celosti da se posveti tihovanju. Imao je izvesne obaveze prema nazianskoj crkvi. Pozvavši episkope da odaberu naslednika njegovom pokojnom ocu, on se udaljio u Selevkiju, u manastir sv. Tekle. Njegova davnašnja želja se ostvarila i on se celim bićem posvetio sazercateljnom životu. Ipak, ovakvo stanje nije bilo dugog veka. 1. januara 379. godine upokojio se njegov drug Vasilije Veliki i pravoslavna crkva je posle ovog gubitka sebe zaista morala smatrati osiromašenom. Jedini oslonac i uzdanica postao joj je Grigorije Bogoslov; međutim, i on se izdvojio od učešća u njezinoj sudbi. No, veliko svetilo nije dugo moglo ostati pod sudom. Upokojenjem Vasilija Velikog osetila se preka potreba za njegovim rukovodstvom. Te, 379. godine, završava se drugi period njegovog života posvećenog tihovanju i počinje treći period - epoha na****e delatnosti i aktivnog učešća u upravljanju Crkvom. Tih godina obratiše mu se pravoslavni žitelji grada Konstantinopolja sa molbom da on u svoje ruke uzme upravljanje pastvom ovog grada. Uslovi u kojima je Grigorije imao da preuzme svoju dužnost behu veoma surovi. Arijanstvo je u IV veku podelilo hrišćanski svet na dva dela: pravoslavni i arijanstvujući. Nikejski sabor je osudio arijanstvo, ali je još više omogućio deobu. Postojale su ili su posle Sabora nastale čitave oblasti samo pravoslavnog življa, ali su postojale iste takve oblasti u kojima su svi bili arijanci i tu je arijanstvo cvetalo. U prvu grupu treba ubrojati Aleksandriju i Egipat. Aleksandrijska crkva jednodušno je ispovedala nikejsku veru i beše branič pravoslavlja. Ništa manja revnosnica pravoslavnog ispovedanja vere beše i istočna crkva Jerusalimska ili Palestinska. Poslednja oblast u kojoj se nikejsko ispovedanje očuvalo u svoj čistoti beše Ilirik (Makedonija, Ahaja i Dakija). Što se tiče situacije u ostalim delovima Istoka - uglavnom je cvetalo arijanstvo. U vlasti arijanaca behu Sirija, Trakija, Azija i Pont, a centralno mesto i sedište arijanstva beše Antiohija Sirska. Rame uz rame sa Antiohijom, po arijanskom uticaju, stajao je i Konstantinopolj koji je, kao prestonica, zauzimao visoko mesto u svim crkvenim poslovima. Grigorije Bogoslov ga naziva "okom vaseljene, najperspektivnijim gradom na zemlji i na moru, raskrsnicom Istoka i Zapada u koji su svi dolazili i iz koga su odlazili; iz njega je, kao iz jedinstvenog centra, dolazilo sve najbitnije za veru". I, eto, takav jedan centar i raskrsnica sveta, postao je plen arijanstva. Tamošnji episkopi - Evsevije, Makedonije, Evdoksije, Demofil, behu neprijatelji pravoslavlja, a nepokolebivi njegovi ispovednici, kao npr. Markel Ankirski, u Konstanipolju behu okarakterisani i osuđeni kao protivnici vere. Članovi pravoslavne Crkve u Konstantinopolju predstavljahu neznatnu i ugnjetenu manjinu. Dovoljno je ukazati na činjenicu da u vreme dolaska Grigorija Bogoslova u Konstantinopolj u njemu ne beše ni jednog pravoslavnog hrama. Grigorije Bogoslov je prihvatio upućeni mu poziv i oko Pashe 379. godine doputovao je u Konstantinopolj. Smestivši se u kuću svog srodnika, on je jednu od prostorija te kuće preuredio za hram i posvetio Vaskrsenju Hristovom (otuda naziv Anastasija) koja je bila sasvim dovoljna da primi pravoslavnu zajednicu prestonice. Grigorije se sasvim posvetio preporodu pravoslavlja i snagom svoje krasnorečivosti uspeo je da privuče na svoju stranu mnoge zabludele. U ovom poslu ispoljio je nesvakidašnju energiju i samopožrtvovanje. Njegova propoved i rad stvorili su mu mnoštvo neprijatelja koji u svojoj ostrašćenoj mržnji prema njemu, mnogo puta nasrnuše i na njegov život. Međutim, prema svim tim iskušenjima i nastojanjima protivnika svojih Grigorije je ispoljio nepokolebivu postojanost volje i hrabrost duha, te je s pravom zaslužio dobijeni naziv "ispovednika". Po ličnom svedočanstvu na njega je bačeno "toliko kamenica koliko su drugi primili ruža".


17 svi 2013 20:12
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: SVETI GRIGORIJE BOGOSLOV SABRANE BESEDE
Malo po malo novoosnovana crkva pravoslavna u Konstantinopolju sve više je jačala i umnožavala se, a to je zasluga svetle ličnosti Grigorija Bogoslova: njegov pobožni život, dobrota i duboka moralnost očaraše i pridobiše srca ljudi i razoružaše neprijatelje. Njegov značaj i autoritet behu toliko veliki da su i takvi ljudi, kao bl. Jeronim, koji u to vreme beše nadaleko poznat, dolazili kod njega ne bi li posedeli ukraj nogu njegovih i izrazili mu svoju ljubav, odanost i poštovanje. Da bi još više utemeljio i osnažio Crkvu Grigorije Bogoslov jača odnose sa aleksandrijskom crkvom koja je, kako rekosmo napred, bila bedem pravoslavlja. On je sa radošću primao i ugošćavao episkope koji su dolazili iz Egipta u Konstantinopolj, posvećujući im čak i jednu svoju pohvalnu reč: "Pozdravljam dobrodošlicom došljake iz Egipta, kaže on, jer je od vas odjeknula reč[1] svim ljudima zdrave propovedi i ispovesti. Vi ste najplodonosniji od svih, naročito od sadašnjih pravoverujućih... Zbog toga, zaključuje Grigorije, grlim i pozdravljam najbolji narod - najhristoljubiviji narod, koji plamti pobožnošću". Međutim, ovakva bliskost Grigorija sa Aleksandrijcima raskinuta je ubrzo posle toga, Kada ovi učiniše jedan zaista glupav postupak. Jedan Aleksandrijac, koji je uživao njegovu gostoljubivost i podršku, neki Maksim (cinik), beše monah pustolov. Svoju moralnu nepodobnost prikrivao je licemernom pobožnošću i neiskrenom filosofijom. U Konstantinopolj ga dovedoše slavoljubiva glad i žeđ. Grigorije Bogoslov je potpuno poverovao tome licemeru obasuvši ga svojim prijateljstvom, a za uzvrat je očekivao dobro svojoj crkvi. On je Maksimu posvetio jednu besedu u kojoj ga naziva pobornikom pravde, "hrišćaninom iznad svih". Možemo li ovde Grigorija optužiti za prekomerno poverenje i lakomislenost? Naime, taj Aleksandrijac je imao prijateljske odnose i sa Atanasijem Velikim i sa Vasilijem Velikim! I jedan i drugi behu u prepisci sa njim, a ovaj poslednji je iskreno verovao u njegovu pobožnost. Ophodeći se dvolično prema Grigoriju Maksim je, ustvari, imao plan da Grigorija svrgne sa episkopske stolice i zauzme njegovo mesto. U sprovođenju ovoga plana svoju ulogu odigraše i episkopi Egipta, predvođeni aleksandrijskim episkopom Petrom. Da bi ostvarili svoj cilj oni su doputovali u Konstantinopolj i tajno, noću, uđoše u Grigorijev katedralni hram i tu posvetiše i uzvedoše Maksima u čin episkopa. Mada su oni rukopoložili Maksima za episkopa, Grigorija nisu uspeli da smene, pošto je sav narod i imperator Teodosije, bio na strani Grigorijevoj. Ovaj događaj je toliko povredio Grigorija da je umislio da napusti katedru, što je i obelodanio sabravšem se narodu u hramu. Njegov plan narod je dočekao ridanjem i vapajem: "Ako ti izagnaš sebe iz Konstantinopolja, zajedno sa sobom izgnaćeš iz Konstantinopolja i učenje o Trojici". Ove reči same po sebi mnogo govore o svekolikom crkvenom radu Grigorijevom. On je odlučio da ostane i da sa još većim žarom prione na svoj posao. Radi ostvarivanja pune pobede pravoslavlja i pravoslavne crkve preostao je još jedan korak - priznavanje pravoslavlja za važeću veru, pošto je za vreme Teodosijevih prethodnika: poluarijanca Konstancija i arijanca Valenta, njegovo preimućstvo srozano i uništeno. Teodosije je svojim ukazom, poslatim iz Soluna, obnarodovao da od sada pravoslavlje ima biti jedinstvena vera cele imperije, a potom je, 24. decembra 380. godine, lično doputovao u Konstantinopolj i predložio arijanskom episkopu Demofilu da, ili prihvati pravoslavni dogmat ili ostavi episkopsku katedru. Demofilovim padom Grigorije Bogoslov postaje jedini kandidat za katedru pravoslavnog konstantinopoljskog arhiepiskopa. I narod i imperator želeše na njoj da vide upravo Grigorija; Grigorije je, međutim, shodno svojoj ličnoj skromnosti, odbio ovaj visoki predlog, izjavivši da će on prihvatiti ovaj čin samo ako ga odabere i postavi sabor episkopa - na jedinstven kanonski način. Bez obzira na lično protivljenje Grigorije je bio njezin jedini rukovoditelj i pastir. Njemu su vraćene sve crkve i hramovi koje su ranije arijanci oduzeli od pravoslavnih, a u njegovu nadležnost potpadoše sva crkvena imanja i prihodi. Ne štedeći u svojim propovedima lažno učenje arijanaca on je, ipak, izvojevavši protiv njih pobedu, ispoljio prema njima nesvakidašnje razumevanje i snishodljivost i nije preduzeo sudska isleđenja i progone, kao što su oni činili prema pravoslavnima kada su preuzeli svu vlast u svoje ruke. Imperator Teodosije, da bi još više utemeljio duhovno jedinstvo, sazvao je veliki sabor istočnih episkopa koji je dobio naziv drugi Vaseljenski, konstantinopoljski, Sabor. Za predsednika Sabora episkopi izabraše pobožnog i krotkog Meletija koga papa Damas nije priznao u svojstvu episkopa Antiohije. Jednom od odluka tog Sabora Grigorije je postavljen na katedru Konstantinopolja. No, na toj katedri on je proveo tek nekoliko sedmica. Tokom Sabora upokojio se Meletije i zajedno sa sobom, u grob je odneo i taj mir koji je samo on umeo da unese u saborske sednice.


18 svi 2013 10:22
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: SVETI GRIGORIJE BOGOSLOV SABRANE BESEDE
Po njegovoj smrti za predsedavajućeg Sabora bi određen Grigorije. Međutim, na Saboru behu i episkopi koji nisu delili mišljenje Grigorijevo i čiju nasrtljivost je kočio samo autoritet Meletijev. Grigorije je na Saboru, zajedno sa svojim aleksandrijskim prijateljima, ostao usamljen što se očitovalo već prilikom rešavanja prvog pitanja: određivanja Meletijevog naslednika. Grigorije je insistirao na kandidaturi Pavlina, dok je Sabor svoj glas stavio na prezvitera Flaviana. Dolaskom zakasnelih egipatskih i makedonskih episkopa stvar je krenula u još gorem pravcu. Grigorije nije mogao da bude do kraja poverljiv prema egipatskim episkopima posle njihovog udela u Maksimovom rukopoloženju, a i jedni i drugi behu nezadovoljni Grigorijem što je sabor počeo svoj rad ne sačekavši da oni stignu. Sem toga, ovi episkopi postaviše pitanje o zakonitosti i postavljenju Grigorija Bogoslova na konstantinopoljsku episkopsku katedru i time unesoše opštu pometnju u rad Sabora. Grigorije, ne želeći da posluži kao uzrok razmirica i razdora, dobrovoljno se odrekao arhiepiekopske katedre i u junu 381. godine udaljio se u Nazianz. Tu je pronašao Crkvu u rukama apolinarista. Ne obazirući se na sva razočarenja koja mu je pričinio Sabor i na svoju iscrpljenost, Grigorije je preuzeo rukovodstvo nad njom sve do 383. godine, kada je na njegovu molbu za episkopa Nazianza rukopoložen Evlalije. Posle njegovog postavljenja Grigorije Bogoslov se potpuno povukao iz svih zbivanja u Crkvi, odlučivši da ostatak svoga života provede u osami. Njegov rad na konstantinopoljskom Saboru ispoljio je svu njegovu nesposobnost i nespremnost za praktični rad gde nije dovoljno samo upravljati, nego je svagda trebalo biti u saglasju sa ljudima koji postupaju isključivo po svojim nahođenjima. Njegov naslednik na Saboru, a samim tim i na katedri - Nektarije, uspeo je da sačuva predsedavajuće mesto na Saboru i da sam rad Sabora dovede do srećnog završetka. Jednom od saborskih odluka indirektno je naglašena velika zasluga koju je Grigorije učinio crkvi u Konstantinopolju. Na jednom saborskom zasedanju odlučeno je da konstantinopoljska crkva, po važnosti svojoj, zauzme drugo mesto posle rimske crkve, a zasluga za ovakvo uzvišavanje iste nesumnjivo pripada radu Grigorija Bogoslova.


18 svi 2013 10:22
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: SVETI GRIGORIJE BOGOSLOV SABRANE BESEDE
III



Četvrti vek, u kome je tekao život Grigorija Bogoslova, sa svekolikom njegovom crkvenom i literarno-bogoslovskom delatnošću, karakterišu ne samo javivše se jeresi, počev od arijanstva, nego i rađanje novog pravca bogoslovske misli. Ispovednici vere iz vremena gonjenja, koji su živeli i u IV veku, sačuvaše neposrednost vere i čistotu religioznog osećanja. Oni su verovali onako kako je Crkva učila i njihova vera beše prosta, jednostavna i iskrena. Oni se protivljahu novotarenju i činili su konzervativni elemenat Crkve. Međutim, paralelno sa tim crkvenim stremljenjem u IV veku se pojavila težnja da se pitanja vere potčine razumu. Ceneći samo religiozno znanje, oni samoj veri nisu pridavali neku veliku važnost. Zaboravljajući na ograničenost razuma oni smatrahu da se i razumom može, bez pomoći neposredne vere, poznati božanstvo. Pogubnost ovakve težnje ispoljila se početkom IV veka. Arijeva jeres o Drugom Licu Svete Trojice rasprostranila se već dvadesetih godina veka, a bila je rezultat htenja da se razumom shvati i istumači božanstvo Sina Božijeg.

Čuvari istinite vere i crkvenih predanja, sveti oci Crkve, nisu mogli ravnodušno da gledaju na necrkvena stremljenja arijanstva - da bi, kako su gordo govorili arijanci, "sve bilo verno istraženo i predstavljeno"; u ličnosti Grigorija Bogoslova i u njegovim delima Crkva je imala revnosnog zaštitnika vere narušene maloverjem i slobodoumnošću. Istorijski značaj njegove književne delatnosti veoma je velik.

Vladajući prefinjenim, punim mekosti i sarkazma, jezikom, on rasvetljava neosnovanost arijanskih ubeđenja u oblasti razuma i neophodnost da se sve dovede u saglasje, pod izgovorom da se želi dobro Crkvi. Iznećemo ukratko najbitnije razlike između pravoslavnog i arijanskog učenja koje Grigorije Bogoslov stavlja u usta arijanstvujućima: "Kod nas (arijanaca) crkveno učenje liči na kameleona ili polipa i neprestano prima novu boju i izgled, a ti (Grigorije) - učaurio si se na jednom mestu kao da je vera uvek jedna (i ista), što ograničava dogmat istine, jer se ide po jednoj stešnjenoj stazi reči". Zaista, strast za novotarijama i uvek novim, originalnim, mislima po pitanju ozbiljnih i dubokih pitanja religije, predstavlja karakterističnu osobinu arijanstvujućih. Grigorije Bogoslov istavlja veru iznad razuma. U veri postoje takvi zahtevi koji su jednostavno nedostupni hladnom umovanju i mnogo lakše se shvataju iskrenom i dubokom verom. On kaže: "Ne savetujem: budi hrabar, nego naprotiv: boj se doticanja uzvišenih predmeta koji premašuju tvoje moći". Pri istraživanju pitanja religije, po Grigoriju Bogoslovu, svagda treba razlikovati i znati "šta treba predpostaviti samoj veri, a šta razumu". U jarkim bojama on dočarava suprotnost između ograničenog našeg razuma i predmeta koji se njime shvata - neistraživo Božanstvo. "Mi kao da činimo nešto veliko malim oruđem, kada ljudskom mudrošću obujmljujemo poznanje sušteg, kada predmetima natprirodnim pristupamo sa svojim osećanjima koji nas zadržavaju i obmanjuju i ne možemo neprikosnovenim umom prići mnogo bliže istini".


18 svi 2013 10:27
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: SVETI GRIGORIJE BOGOSLOV SABRANE BESEDE
Po njegovom mišljenju, "obuhvatiti mišlju tako veliki predmet nemoguće je, jer misli nemaju tu moć, ni način, ne zbog toga što su ljudi naklonjeni ovozemaljskom, nego što su veoma uzvišeni i bogoljubivi". Sa tih razloga je jasno da rasuđivanje o predmetima vere može biti stvar samo odabranih, naznačenih Bogom, delatnika Crkve. Bog je jedino Mojseju zapovedio da stupi u oblak i razgovara sa njim; Isus Hristos je otkrio svoje božanstvo samo malobrojnim i odabranim učenicima na Tavoru: Petru, Jakovu i Jovanu. Narod je - mladenac u veri i potrebna mu je pastirska pouka u istinama vere. Grigorije daje prednost hrišćaninu, prostom verniku, u odnosu na onoga koji se u delima vere isuviše oslanja na razum. "Siromašan je u reči i u znanju svaki koji se oslanja na proste izraze, ali njima se spasava kao na malenoj lađi, nasuprot brzopletom glupanderu koji se neumešno prepušta logičkim dokazima".

Ukazavši na nemogućnost punog bogopoznanja i poznanja suštine, Grigorije Bogoslov pruža čitav niz vrednih ukazanja potrebnih za poznanje Boga, u meri očitovanja njegova delatnosti u svetu. Ta ukazanja su neophodna predostrožnost svima koji hrabro i trezveno rasuđuju o nepostižnoj tajni božanstva. Bogat lični opit razmišljanja tokom osame i tihovanja i odricanja od svega ovozemaljskog i uzimanja zaveta ćutanja, jednom rečju - opit religioznog udubljivanja koji on označava samo jednom rečju - ljubomudrije, treba da ubedi da se božansko pokazivanje u svetu može uspešno poznati i shvatiti samo: 1) kada čovek, ugušivši u sebi sva čulna iskušenja, omogući duhu da prevagne nad telom, pošto je čovekovo telo prepreka između čoveka i Boga; 2) kada se čovek celovito prepusti razmišljanjima o Bogu, a za tako šta je potrebno prethodno zanemarivanje i napuštanje ovosvetskih briga; 3) kada čovek ne ograničava polje svoga duhovnog stremljenja nekom oblašću u kojoj se ispoljavaju i pokazuju sve neshvatljive sile Boga. - Kazano ukratko, razlika u stavovima po pitanju bogopoznanja između Grigorija Bogoslova, kao učitelja i predstavnika drevne pravoslavne Crkve i arijanaca, kao predstavnika novog, racionalističkog stremljenja u delima vere, definiše se sledećim: po Grigoriju Bogoslovu Bog je nedostižni ideal kome teži čovekov razum u svome usavršavanju i očišćenju. Arijanci su smatrali da je razum čovekov sposoban da shvati božanstvo, te su tako samo božanstvo nizveli na stepen zemnog.

Ovo je jedan aspekt. Sa druge strane, arijanstvo je pokušalo da obrazloži učenje o Licima Svete Trojice, a zbog njihovog zastranjivanja u tome, Grigorije Bogoslov je, da bi izobličio i rasvetlio njihovo pogrešno učenje, pružio završno i celovito učenje o Licima Svete Trojice. Istorijski značaj ovog posla veoma je velik, kako dubinom bogoslovskih misli sadržanih u njemu, tako i uticajem koji je taj rad imao na savremenike.

Izlaganjem i formulisanjem pravoslavnog učenja o Ličnostima Svete Trojice određuje se jedna, najbitnija, strana bogoslovske delatnosti Grigorija Bogoslova. On postaje jedan od osnivača dogmatskog bogoslovlja, pošto se u njegovim delima sa neiscrpivom punotom, dubinom i jasnošću daje pravoslavno učenje o Licima Svete Trojice. U dogmatskom smislu veoma su važni sledeći radovi: 1) "Pet reči o bogoslovlju", nazvani ovako od strane samog Propovednika; zbog njih je Crkva ovenčala Grigorija nazivom "Bogoslov"; 2) "O postavljanju episkopa i o dogmatu Svete Trojice"; 3) "O očuvanju dobrog poretka u besedovanju o Bogu".

Grigorije Bogoslov je napisao ukupno 45 beseda koje su imale veliki uspeh među savremenicima. Ovom prilikom ukazaćemo na sledeće besede koje su imale vanredan istorijski interes: 1) "Odbrana povodom begstva u Pont posle posvećenja za prezvitera", u kojoj se govori o uzvišenosti i naporu pastirskog služenja; 2) "Dve reči protiv Julijana", polemičkog karaktera; 3) "Pohvalna reč u čast Vasilija Velikog, Grigorija Starijeg i brata Kesara".

Grigorije Bogoslov je poznat i kao poeta. Obdaren prefinjenom i nežnom dušom, umeo je da jarkim i milozvučnim opisima iskaže složena duševna stanja; voleo je i shvatao je prirodu.

Njegovi stihovi su prožeti istinskohrišćanskim usmerenjem. Ljubav prema Hristu i žudnja za njim - eto osnovnih motiva njegove poezije. Mnogi svetovni pisci su ga citirali u svojim poetskim radovima.


18 svi 2013 10:28
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: SVETI GRIGORIJE BOGOSLOV SABRANE BESEDE
Najzad, Grigorije Bogoslov je napisao 243 pisma koja predstavljaju vrlo bogat istorijski materijal; pisma imaju najraznovrsniji sadržaj. Neka pisma, kao prezviteru Kledoniju i patrijarhu Nektariju, napisana su radi izobličavanja Apolinarija i imaju veliki dogmatski značaj. U drugim, pak, pismima Grigorije Bogoslov daje odgovor na postavljena mu pitanja i pruža svoje hrišćanske pouke i savete. Ta pisma imaju poučni karakter i, kao takva, vredna su i za nas. Najzad, mnoga od pisama predstavljaju pomoć i zastupništvo ugnjetenima pred moćnicima ovog sveta.

U jednom od svojih pisama Vasiliju Velikom, Grigorije Bogoslov ga naziva učiteljem dogmata i rukovođom života. U istoj meri ovo se odnosi i na Grigorija Bogoslova. U svojim radovima on se pokazuje kao autoritativni tumač pravoslavnih dogmata, a njegovo mišljenje savremenici su veoma cenili. U crkvenom životu, bez obzira na svo njegovo neraspoloženje za aktivni rad, on se ipak hvata u koštac sa svim problemima. Sva velika zbivanja i kolebanja crkvenog života neizostavno su usmeravana na njega kao na centar od koga se očekuje rasplet.

Protiv lične volje, usled potrebe, on uzima ulogu umiritelja svih valova i postaje ustrojitelj crkvenog poretka. Bio je u prilici da gladi sukob svoga oca sa pastvom zbog očevog potpisivanja arijanskog simvola vere. Posredovao je u mirenju Jevsevija, episkopa kesarijskog i njegovog pomoćnika - prezvitera Vasilija, svoga druga i budućeg svetitelja pravoslavne Crkve. Silno je uticao na episkope prilikom izbora kandidata na slobodnu kesarijsku katedru; blagodareći tome uticaju nju je dobio Vasilije. U vreme teške borbe Vasilija Velikog sa Antimom, Vasilije, želeći Grigorijevu pomoć, nasilno ga rukopolaže za episkopa gradića Sasime koji je predstavljao centralni borbeni punkt na granici Vasilijeve i Antimove episkopije. Kada je pravoslavlje, pritisnuto arijanstvom, počelo da isčezava u Konstantinopolju, pravoslavni žitelji toga grada pozvaše u pomoć Grigorija Bogoslova. Rukovodeća uloga pripala mu je i na drugom vaseljenskom Saboru u Konstantinopolju, mada je on kasnije, usled nastalih okolnosti, bio prisiljen da je se odrekne. Međutim i kada se povukao u tišinu Grigorije Bogoslov nikada nije raskinuo svoj odnos sa Crkvom: u vezi najvažnijih pitanja svi su osluškivali njegov glas; njegov drug Vasilije Veliki svagda se savetovao sa njim, a mnogi episkopi pravoslavne Crkve postojano behu u prepisci sa njim.

Kao propovednik, Grigorije Bogoslov je na slušaoce vršio magičan uticaj. Snagom svoje reči on vraća konstantinopoljskoj pravoslavnoj crkvi njezino prvenstvo. Svaka njegova propoved ugušivala je raspoloženje prema arijanstvu i kod arijanaca stvaralo sve veće i veće neprijateljstvo i zlobnost prema njemu, što je rezultiralo otvorenim nasrtajem na njegov život. Međutim, nasuprot njima, sv. Grigorije Bogoslov prema svojim neprijateljima svagda ispoljava neshvatljivu ljubav i blagonaklonost. Osećaj mržnje je stran njegovoj blagorodnoj duši. Postavši u Konstantinopolju pobednik i gospodar situacije, on prema pobeđenim arijancima ne ispoljava silu, niti je oduzimao njihova, nepravedno stečena, imanja. Prema jereticima i neistomišljenicima ispoljava široku strpljivost. "Tajna spasenja, kaže on, pripada onima koji je žele, a ne nasilnicima". Kao čovek, Grigorije Bogoslov beše pravi hrišćanin. Tokom celog života svog ovozemaljskog on nikoga nije omrznuo, optužio, niti je bilo kome naneo zlo. Pokorni sin prepun ljubavi, samopregorni i odani drug Vasilija Velikog, zastupnik ubogih i ugnjetenih - takav on beše u životu.

Crkvene brige i problemi su ga iskreno mučili i žalostili i on je uvek insistirao na dobru Crkve, zaboravljajući i zanemarujući pri tome na samog sebe. Potrebe crkvenog života su ga svagda okupirale, često raspinjale i dovodile u očaj. On ovako piše Evdoksiju Ritoru: "Crkve su bez pastira, dobro propada, zlo pobeđuje; treba ploviti po noći, a nigde se ne vidi svetlost svetionika; Hristos spava".

Međutim, iskreno je verovao u konačnu pobedu pravoslavlja i pravoslavne crkve nad svim njezinim protivnicima: "Vrlo dobro znam, piše on u drugom pismu, da će se ubrzo sve smiriti i ujediniti, svrgnuti istinom i vremenom". Grigorije je umro početkom 380. godine. Sve što je posedovao ostavio je nazianskoj crkvi kao pomoć ubogima. Crkva ga je uvrstila u red svetitelja. Njegov spomen slavi se 25. januara.[2]


18 svi 2013 10:30
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: SVETI GRIGORIJE BOGOSLOV SABRANE BESEDE
NAPOMENE:

1.1Sol 1:8.
2.Po starom kalendaru, odnosno, 7. februara po novom (prim. prev. na srpski).


18 svi 2013 10:32
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
---------
Post Re: SVETI GRIGORIJE BOGOSLOV SABRANE BESEDE
Reč I

Na Pashu, i o svome kolebanju.[1]




Vaskrsenja dan - najcelishodniji početak. Prosvetimo se slavljem i zagrlimo jedan drugoga. Recimo: braćo, i onima koji nas mrze[2] a tim pre onima koji su iz ljubavi bilo šta pretrpeli ili učinili. Podredimo sve Vaskrsenju; oprostimo jedan drugome: i ja (svestan sam toga), koji se priklonih svrsishodnoj prinudi, i vi, koji prihvatate svrsishodnu prinudu, mada ste unekoliko tužni i razočarani u mene zbog moga kolebanja i odugovlačenja. Možda je ono pred Bogom dragocenije i bolje od hitrosti drugih. Dobro je i ukloniti se unekoliko od Božjeg priziva, kao što je Mojsej u drevnosti postupio, a posle i Jeremija; dobro je, međutim, i hitati i revnovati u odzivu na glas Zovućeg, kao što učiniše Aron i Isaija; neka i jedno i drugo bude odraz pobožnosti - jedno zbog lične slabosti, a drugo zbog uzdanja na silu Zovućeg. Pomazan sam u dan tajne; u dan tajne udaljih se na kratko da bih ispitao samoga sebe; u dan tajne ja se i vraćam,[3] odabirajući ovaj dan kao dobrog staratelja moje bojažljivosti i nemoći, da bi Vaskrsli iz mrtvih i mene sada obnovio Duhom i, obukavši me u novog čoveka, radi nove tvari, radi rađajućih se u Bogu, učinio dobrim učiteljem koji sa Hristom i umire dragovoljno i vaskrsava.

Sinoć je zaklano Jagnje, poškropljena su vrata, Egipat je oplakivao svoje prvence; mimo nas je prošao pogubitelj kojem je naš pečat strašan i dostojanstven, i mi smo zaštićeni najdragocenijom krvlju: sada pobegosmo iz Egipta od žestokog vladaoca Faraona i nemilosrdnih sudija, oslobodismo se blata i robstva i niko nam više ne brani da praznujemo praznik izlaska u čast Gospoda Boga našeg - da ne praznujemo u kvascu starom, ni u kvascu zloće i nevaljalstva, nego u beskvasnim hlebovima čistote i istine,[4] ne noseći sa sobom bezbožni egipatski kvasac. Ja se sinoć raspinjah sa Hristom, danas se proslavljam sa njim; sinoć umirah sa njim, danas oživljavam; sinoć se sahranih, danas savaskrsavam.

Prinesimo darove Postradavšem za nas i Vaskrsavšem. Možda ćete vi pomisliti da ja govorim o zlatu, ili o srebru, ili o tkaninama, ili o sjajnim i dragim kamenovima. To je zemna tvar i veštastvo koje prolazi i na zemlji ostaje, i najviše ga poseduju zlobnici - sluge prizemnog, sluge onoga u čijoj je vlasti ovaj svet. Prinesimo sebe, darujmo Liku ono što je stvoreno po liku, poznajmo svoje dostojanstvo, poštujmo Prvolik, shvatimo silu tajanstva[5] i za koga je Hristos umro. Upodobimo se Hristu, jer i Hristos se upodobio nama: postanimo bogovi radi njega, jer i On je postao čovek radi nas. On je primio rđavije, da bi darovao bolje; sirotovao je, da bismo se mi obogatili njegovom ubogošću; uzeo je obličje sluge, da bismo mi primili slobodu; sišao je, da bismo se mi uzneli; iskušavao se, da bismo mi pobedili; pretrpeo je uniženje, da bi nas proslavio; umro je, da bi spasao; vazneo se, da bi sebi privukao one koji u dolji leže, u grehovnom padu. Sve predajmo, sve prinesimo na dar Bogu koji se predao radi nas, kao cena iskupljenja: međutim, ništa od svega prinesenog neće biti isto kao kad Bogu darujemo sebe, kao onoga ko razume i shvata silu tajanstva i ko je postao sve radi Hrista, kao što je i On to bio radi nas.


18 svi 2013 12:22
Profil Pošalji e-mail
Prikaži postove “stare”:  Redanje  
Započni novu temu Odgovori  [ 94 post(ov)a ]  Stranica 1, 2, 3, 4, 5 ... 10  Sljedeća


Online

Trenutno korisnika/ca: / i 0 gostiju.


Ne možeš započinjati nove teme.
Ne možeš odgovarati na postove.
Ne možeš uređivati svoje postove.
Ne možeš izbrisati svoje postove.
Ne možeš postati privitke.

Forum(o)Bir:  
cron