Sada je: 19 lip 2018 10:37.





Započni novu temu Odgovori  [ 94 post(ov)a ]  Stranica Prethodna  1, 2, 3, 4, 5, 6 ... 10  Sljedeća
 SVETI GRIGORIJE BOGOSLOV SABRANE BESEDE 
Autor/ica Poruka
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: SVETI GRIGORIJE BOGOSLOV SABRANE BESEDE
Povrh toga sa mnom se desilo još nešto (pred svima vama otkriću moju tajnu): ne znam koliko je to umesno; svejedno, stvari su se tako desile. Postideo sam se onih koji ničim nisu bolji od ostalih (ako nisu i lošiji), koji se sa neumivenim rukama, kako se obično kaže, sa nečistim dušama, grabe najsvetijeg dela i pre no što postadoše dostojni da pristupe sveštenstvu, upadaju u svetilište, tiskaju se i guraju oko Svete Trpeze; ovaj čin ne poštuju za obrazac vrline, nego za sredstvo prehrane; ne smatraju ga službom punom odgovornosti, nego za prvenstvo u kome se nikome ne polažu računi. Takvi ljudi, jadni ličnom pobožnošću, ali i po sebi, jedva da su malobrojniji od onih nad kojima će načalstvovati tako da, ako se ovakvo stanje nastavi, tokom vremena i ovog zla, po mome mišljenju, neće više ostati ljudi nad kojima će oni načalstvovati - svi će samo poučavati umesto da, po Božjoj reči, budu poučeni Bogom;[5] svi će prorokovati i, po drevnoj priči, biće i Saul među prorocima.[6] Neki poroci i gresi vremenom bivaju snažniji ili slabiji; međutim, nigde i nikada, ni sada ni ranije, nije bilo u toj meri u kojoj se danas među hrišćanima šire ovako sramotna dela i gresi. Ako u našoj moći nije da se odupremo navali zla, onda u najgorem slučaju treba da ga omrznemo i da ga se postidimo - to (ni)je poslednja stepenica pobožnosti.

Evo sada poslednjeg razloga koji je mnogo važniji od napred navedenih, jer se sada dotičem najglavnije reči i neću lagati (što je nedozvoljeno kada se rasuđuje o ovakvom predmetu); nikada nisam mislio, a i sada ne mislim, da je isto voditi stado ovaca ili volova i upravljati ljudskim dušama. U prvom slučaju dovoljno je da svoje ovce i volove ugojiš i udebljaš, te ćeš odabirati mesta koja obiluju vodom i travom, i gonićeš svoja stada sa jednog mesta na drugo, odmaraćeš ih i timariti: neke ćeš voditi štapom, a neke pastirskom sviralom. Pastir ovaca i volova nema drugi posao; ponekad će biti u prilici da stado brani od vukova, a ponekad će se osvrnuti za obolelim govečetom. Pastir ovaca se najviše brine da pronađe hladovito mesto za sebe, lug ili grm, i da prilegne na prekrasnu travu, da iz svoje zelene postelje na vreme dođe do studene vode, da sa krčagom hladne vode u rukama zapeva ljubavnu pesmu, da se razgovori sa ovcama ili volovima i da najbolja grla što bolje proda ili zakolje i pojede. A o vrlinama ovaca ili volova niko i nikada se ne brine. Šta je njima do njihove vrline? I koji je pastir svome ličnom zadovoljstvu predpostavio interes stada? Međutim, čoveku kome je teško da živi podređen, još je teže da postane načalnik i da upravlja ljudima, naročito ako je u pitanju služenje kao naše, zasnovano na Božjem zakonu, koje uzvodi Bogu, u kome što je više dostojanstva i počasti, sve je više opasnosti, naravno, za onoga koji razmišlja. Takav će, kao prvo, podobno srebru i zlatu u svakoj prilici i u svakom delu, nastojati da zveči zdravim zvukom, a ne da bude kao nečista moneta. Takav će, što god bude većim brojem ljudi gospodario, sve više rađati zlo; porok koji se proširi na mnoge opasniji je od poroka koji ostane na jednoj osobi. Tako će lepa tkanina dobiti jednu neodstranjivu boju, a bliske stvari primiće jedna od druge zadah ili smrad koji se neće toliko brzo širiti po vazduhu da ga svi osete, koliko će ispuštati štetno i zarazno isparenje; na isti način podčinjeni, u najkraćem mogućem vremenu, prihvatiće na sebe poroke načalnika svoga; lakše će prihvatiti poroke, nego protivno poroku vrlinu. Kod ovakvih ljudi porok prevladava u odnosu na vrlinu. Već pri samoj pomisli da porok lako pobuđuje čoveka na revnost i lovi ga u svoje mreže, mada nas niko ne podstiče, bivam poražen; sa druge strane, vrlina je vrlo retko i na****o delo, mada se mnogi podstiču na njihovo vršenje. Ovakvu misao imao je, čini mi se, i najblaženiji Agej kada je doveden u priliku da sveštenike upita da li će svešteno meso, ako se dotakne haljine ili bilo koje druge hrane i pića, ili posude, toga momenta osvetiti to čega se dotaklo? Kada su sveštenici odgovorili: neće, on ih upita ovako: neće li se bilo koja stvar, ako se dotakne nečega nečistog, oskvrniti istog momenta? Na ovo oni odgovoriše: biće nečisto i oskvrniće se.[7] Šta ovo znači? Isto to što i ja tvrdim i govorim. Ljudska priroda ne prihvata vrlinu kao što i nakvašena materija ne prihvata plamen; međutim, većina ljudi spremna je i sposobna da primi rđavo, kao što se suva trska lako pali i na vetru brzo širi plamen. Svako na sebe lakše i brže prima veliku dozu poroka, nego što prima uzvišenu vrlinu u maloj meri. Mala količina pelena istog momenta zagorča med, dok med i u duploj dozi neće zasladiti pelen. Iščupajte mali kamen: on će kroz nastalu rupu za sobom povući svu reku; vodu može zadržati i pregraditi, sa teškom mukom, najtemeljnija brana.


19 svi 2013 12:12
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: SVETI GRIGORIJE BOGOSLOV SABRANE BESEDE
Dakle, prvo čega se plašimo od svega što rekosmo jeste da ne postanemo rđavi živopisci vrline, a naročito da ne postanemo rđavo obličje i uzor drugim živopiscima; ili da se na nas ne primeni poslovica koja kaže: upinjemo se da lečimo druge, a sami smo prekriveni krastama. Kao drugo, ako bi neko od nas, koliko je moguće, sačuvao sebe čistim od greha, ja još uvek ne znam da li je samo to dovoljno onome koji želi druge da uči vrlini. Taj, kome je poveren ovakav zadatak, ne može samo biti neporočan (poroka se gnušaju i oni koji su pod njegovom vlašću); takav se mora odlikovati vrlinom, shodno zapovesti koja nalaže da se uklonimo od zla i da učinimo dobro.[8] Učitelj nije dužan samo da u duši svojoj izgladi rđave stvari, već da na mesto njih u dušu svoju utisne najbolje, kako bi u svemu premašivao vrlinu drugih, a ne samo njihovo dostojanstvo. On ne sme da zna meru u dobru, niti u usavršavanju sme ceniti to što je ostvario, koliko mora tugovati za onim što je izgubio, odnosno, što nije ostvario; pređeno uvek mora usmeravati ka višem stupnju i ne sme imati visoko mišljenje o sebi iako mnoge premašuje, nego treba da smatra padom ako u nečemu ne odgovara svome činu. Sve svoje uspehe treba da meri zapovešću, a ne primerom bližnjih (da li su poročni i da li uopšte uspevaju u vrlini), da vrlinu ne vaga na maloj vagi: nju obavezno meriti shodno Velikom, od koga je sve i za koga je sve, ne misleći pri tom da svima priliči jedno i isto: kao što nismo svi istog uzrasta, nemamo iste crte lica, niti nam je ista narav, ni kvalitet zemlje, lepota... Kod običnog čoveka porok je sve ono što on rđavo učini, što zaslužuje kaznu i podleže oštroj osudi zakona, a kod načalnika i to, što nije ostvario zadato savršenstvo, što nije neprestano nastojao u dobru prevashodstvom svoje vrline; primerom i ubeđivanjem treba da navodi narod na poredak, a ne silom da obuzdava bezporedak. Sve što se radi protiv volje, sem što je ružno i nasilno, nije ni junaštvo. Što se prisilom i prinudno savije, kao rastinje naprimer, odmah se vraća u svoje pređašnje stanje i položaj, čim sila prestane. A što se čini svojevoljno, vezano je uzama srčanog raspoloženja i veoma je zakonito i potrebno. Zbog toga i naš zakon, kao i Zakonodavac, naročito ističu da stado treba napasati voljom, a ne prinudom.[9]


19 svi 2013 12:12
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: SVETI GRIGORIJE BOGOSLOV SABRANE BESEDE
Zamislimo da je neko neporočan i da je uzašao na vrh vrline: ali ja ipak ne vidim kojim znanjem se on to naoružao, na koju silu se uzda, da bi se odvažio na ovakvo načalstvovanje. Po mome mišljenju, jedino iskustvo iz iskustva, i nauka iz nauke, čini čoveka najhitrijim i izmenjivim bićem. U ovo se svako može uveriti ukoliko lečenje duše uporedi sa lečenjem tela i shvati koliko je lečenje duše osetljivije i teže, a samim tim i prevashodnije. Jedno je truditi se nad telima i nad propadljivim veštastvom koje nas vuče dole - nad materijom koja će se svejedno razrušiti, iako sve do sada, zahvaljujući nauci, nekako savlađuje u njoj postojeće rastrojstvo; jer telo ne izlazi iz svojih granica i u tim granicama će biti razrušeno ili bolešću, ili vremenom. A sasvim nešto drugo predstavlja staranje o duši koja je od Boga i božanstvena je, koja pripada višnjem blagorodstvu i njemu žudi, mada je sjedinjena sa rđavijim (možda i zbog drugih razloga koji su poznati jedino Bogu koji ju je i sjedinio sa telom, a mogu biti poznati i onima koje je Bog poučio takvim tajnama, koliko mogu poneti - ja i meni slični ljudi) radi dvaju sledećih ciljeva. Kao prvo, da bi duša mogla naslediti višnju slavu radi podviga i borbe sa donjim, i da bi u iskušenju bila prekaljena kao zlato što se kali plamenom, da bi primila ono čemu se nada kao nagradu za vrlinu, a ne samo kao dar Božji. Naravno, u tome je vrhunac blagosti Božje da dobro postane naša sopstvenost; ne samo da je usejano u nas zajedno sa našom prirodom, nego treba da postane naše htenje i stremljenje naše slobode koja može da se okrene na ovu ili na onu stranu. Kao drugo, da bi duša postupnim načinom mogla i rđavije da privuče na svoju stranu i ponese uvis, da bi ona, postavši rukovođom službenom veštastvu i obrativši ga u sasluživanje Bogu, postala telu isto ono što je Bog duši.

Lekar tela uzima u obzir mesto, slučaj, uzrast, starosno doba i tsl., propisuje terapiju, lekove i način života, upozorava na štetno da hirovi bolesnika ne bi ometali i ugrozili lečenje; nekada i nad nekim, ako je to potrebno, preduzimaju se i drugi načini: čišćenje rane, odsecanje i drugi još ozbiljniji vidovi lečenja. Mada nam sve ovo izgleda vrlo na****o i komplikovano, ipak nije to isto što i lečenje naravi, prirode, strasti, svojevoljnosti i svega ovome sličnog, ili odkidanje svega zverskog i divljeg što se priljubilo za nas, a na to mesto ukorenjivati i pelcovati sve što je krotko i blagorodno, ili vaspostavljati pravilni odnošaj između duše i tela, ne dozvoljavajući da rđavije gospodari i upravlja boljim, što bi zaista bila krajnja nepravda; potrebno je načalstvenom i vladičanstvenom podrediti sve što je svojom prirodom niže od ovoga kako i zakon Božji nalaže. Taj zakon jednako važi i za vidljivo I za nevidljivo, za prirodno i za natprirodno.


19 svi 2013 12:13
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: SVETI GRIGORIJE BOGOSLOV SABRANE BESEDE
U rasuđivanju o svemu što pomenuh primećujem da telo, koje je lakar uspeo da sačuva onakvim kakvo je po prirodi svojoj, samo po sebi ni malo ne ropće protiv sredstava lečenja koja je lekar odredio; naprotiv, lekarsko iskustvo i nauka gospodare prirodom; ponekad nastane izvestan vremenski prekid zbog volje bolesnikove, ali se on vrlo lako kontroliše i zaustavlja,

Kod nas, međutim, samoljubivost i mudrovanje, nepodnošenje i nepriznavanje pobede nad sobom, predstavljaju veliku prepreku vrlini i opasnog neprijatelja onima koji očekuju našu pomoć. Koliko treba truda da bismo otkrili lek kojim ćemo lečiti i izlečiti bolest, toliko treba napora da bismo bolest i lečenje izbegli. Mi smo hrabri sami protiv sebe i iskusni smo u pogledu onoga što šteti našem zdravlju. Čas robski prikrivamo greh, pritiskamo ga u dubinu duše kao neku zagnojenu i zlokobnu krastu, kao da ćemo ga sakriti od velikog oka i suda Božjeg, ako smo ga već sakrili od ljudi; čas pod vidom različitih predloga pravdamo greh i strasti koje su u nama; čas se pravimo da ne čujemo, da nalikujemo aspidi gluvoj i onome koji je zapušio uši svoje, kako ne bismo čuli glas lekara[10] i iskoristili mudrost lekarstva kojim se zaceljuje duševna patnja; čas (ovako postupaju najhrabriji od nas) nemamo ni stida, ni srama zbog greha, već hodamo uzdignute glave, kako se to obično kaže, ne obazirući se na učinjena bezakonja. Koliko je ovo veliko rastrojstvo uma! Ili: kako još da nazovemo ovu bolest!? - Ono što treba da ljubimo - vrlinu, mi progonimo od sebe, kao neprijatelje koji mrze one koji ih prekorevaju i koji se gnušaju reči pravednika[11]; slični smo onima koji misle da su naudili drugima, a ustvari naštetili su sopstvenom telu.

Sa tih razloga predpostavljam da je naša lekarska veština mnogo na****ija i teža, a samim tim i važnije od lečenja tela. Međutim, postoji još jedan razlog njezine komplikovanosti: lečenje tela više se bavi vidljivim, bez ulaženja u dubinu; naše, pak, lekarstvo odnosi se na tajne srca u čoveku[12] i naša borba sa neprijateljem vodi se u unutrašnjosti, u nama, jer naš neprijatelj kao oružje protiv nas koristi upravo nas same (ima li čega užasnijeg!?) i tako nas predaje grehovnoj smrti. Za borbu nam je potrebna velika i savršena vera, a u najvećoj meri Božja pomoć; u istoj meri potražuje se i naša lična revnost, u ovo sam ubeđen, posvedočena i rečju i delom, da bi najprevashodnija nim duša pravilno bila lečena, očišćena i vrednija od svega ostalog.


19 svi 2013 12:13
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: SVETI GRIGORIJE BOGOSLOV SABRANE BESEDE
Što se tiče cilja i jednog i drugog lečenja (treba da ih uporeDimo i u tom odnosu), cilj jednoga je da sačuva zdravlje i blagostanje tela kada je ono narušeno ili izgubljeno - mada je neizvestno da li će ozdravljenje biti korisno za bolesnika. Nekada i bolest ume da bude od koristi baš kao i siromaštvo ili bogatstvo, slava i uniženje, ubogost i znamenitost roda, pošto svojom prirodom sve zauzima neku sredinu i, ako se ne priklanjaju ni jednoj ni drugoj strani, mogu da budu dobri ili rđavi, u zavisnosti od toga kako ih njihovi vladaoci upotrebljavaju. Međutim, cilj drugog lekarstva je da se duša zaštiti, da okrilati i izađe iz sveta i preda se Bogu, da očuva obličje Božje, ili - ako: je duša u opasnosti, da je obnovi, ako je povređena da useli Hrista u srca[13] Duhom; ukratko: onoga ko pripada višnjoj zajednici i činu da učini bogom i pričasnikom višnjeg blaženstva. Ovo nam želi i vaspitač Zakon i Proroci, kao posrednici između zakona i Hrista, i Savršitelj, i kraj duhOvnog zakona - Hristos, božanstvo i primljeno telo, I nova smesa - Bog i čovek. Sa tih razloga Bog se pričislio telu posredstvom duše i ono što je među sobom udaljeno sjedinjeno je srodstvom posredujućeg za ovim i drugim; sve se sjedinilo u jedno, za sve i za jedinog Praoca duša za dušu neposlušnu, telo za telo koje se pokorilo duši i zajedno sa njom osuđeno; Hristos, koji je nepribrojan grehu i iznad greha je; za Adama koji je bio pod grehom. Zbog toga je staro zamenjeno novim; stradanjem je pozvan stradajući; svaki naš dug lično je odužio Taj koji je iznad nas; otkrilo se novo tajaistvo: čovekoljubiva Božja raspoloženost prema, neposlušnošću, palom čoveku. Zbog toga je - rođenje i Djeva; zbog toga su - jasle i Vitlejem; rođenje umesto stvaranja, Djeva umesto žene, Vitlejem umesto Edema, jasle umesto raja, malo i vidljivo umesto velikog i skrivenog. Zbog toga su - Anđeli, koji proslavljaju Nebeskog koji je potom postao Zemni; pastiri koji poznaše slavu Jagnjeta i Pastira; zvezda putovođa, mudraci koji se klanjaju i prinose dare da bise prekratilo idolosluženje. Zbog toga je Isus primio krštenje i svedočanstvo ozgo; zbog toga je postio, bio iskušavan i pobedio kušača! Zbog toga se izgone demoni, isceljuju bolesti i veliko delo propovedi predaje se malima i oni ga prihvataju. Zbog toga se bune narodi i ljudi pomišljaju zaludne stvari. Zbog toga je - drvo za drvo, a ruke - za ruku; ruke odvažno ispružene, za ruku neuzdrživo pruženu; ruke prikovane - za ruku svojevoljnu; ruke koje sjedinjuju sve krajeve zemlje za ruku koja je prognala Adama. Zbog toga je - uznošenje na krst radi pada, ocat za jedenje, trnov venac za rđavo vladanje, smrt za smrt, tama radi svetlosti, pogrebenje zbog sunovrata u zemlju, vaskrsenje za vaskrsenja. Sve je bilo radi nas, kao neko Božje vođenje dece i lečenje naše slabosti, čime će se stari Adam vratiti tamo odakle je pao i bićemo privedeni drvetu života od koga nas je udaljio plod drveta poznanja kojeg su kušali pre vremena i netrezveno. Takvog iscelenja satrudnici i služitelji - svi mi jesmo; mi, koji predstojimo drugima; mi, koji treba da poznamo i iscelimo lične slabosti i grehe, ili još bolje: ovo i nije toliko važno (na ovakvo izražavanje nagnala me je poročnost mnogih koji se nalaze u sveštenom činu) - mnogo važnije je biti u stanju lečiti i iskusno očistiti druge da bi korist imali i jedni i drugi: i oni koje treba lečiti i oni koji su postavljeni da leče.


19 svi 2013 12:14
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: SVETI GRIGORIJE BOGOSLOV SABRANE BESEDE
Sem toga, lekari tela dužni su da podnose mnoge napore, brige i, kako reče jedan od njihovih mudraca[14] - iz tuđe nesreće da i sami skupe za sebe tugu; nešto će sami pronaći svojim umećem, nešto će pozajmiti od drugih, ali sve to zajedno moraju usmeriti na korist potrebitom bolesniku; to što oni pronađu ili uspeju da izbegnu, ne isključujući i malenkosti, za njih nije malovažno, već ima svoju moć u snaženju zdravlja ili u otklanjanju opasnosti. Čemu sve to? Da bi čovek više dana poživeo na zemlji! Međutim, ima ljudi koji nisu pogodni za društvo, jer su nedruštveni, a shodno njihovim porocima bolje bi bilo da su već odavno umrli i smrću se oslobodili poroka, te najveće bolesti. Ali, pretpostavimo da je takav izlečeni bolesnik dobar čovek; da li će on još dugo živeti? Hoće li biti živ za svagda? Šta će imati od ovakvog i ovozemaljskog života? Želja za napuštanje ovakvog života, po mome mišljenju, treba da bude prvo i najveće blago svojstveno čoveku - zdravomislećem i umnom. Međutim, ako dođemo u opasnost da izgubimo spasenje duše svoje, duše blažene i besmrtne, koja će se večito ili kažnjavati tj. mučiti zbog učinjenih poroka ili proslavljati zbog vrlina - koliko predstoji podvizavanja i vrlinskog življenja da bi svojim primerom i druge iscelila i omogućila da ozdrave, da bi ispravila obličje života, a prah pokorila duhu? Različita su shvatanja kod muža i žene, drugačija u starosti nego u mladosti, u siromaštvu i u bogatstvu, kod radosnog i tužnog, kod bolesnog i zdravog, kod starešina i podčinjenih, kod mudraca i prostih, kod pokornih i hrabrih, kod gnevljivih i krotkih, kod stabilnih i kolebljivih. A ako još malo podrobnije razmotrimo - kolika je tek razlika između bračnih i devstvenika? I kod ovih poslednjih opet, između pustinožitelja i onih u opštežiću, i onih u svetu!? Među opitnima i usavršenima u sazercanju i onih koji ispunjavaju dužno!? Između gradskih i seoskih žitelja, među prostosrdačnima i brzopletima, među onima koji su okupirani svojim delom i onih koji žive prazno; između onih koji posle sreće doživeše nesreću i onih koji su uspešni i nisu osetili ukus nesreće!? Svi se oni među sobom razlikuju svojim željama i stremljenjima. Nekada je ta razlika veća nego što se među sobom razlikujemo telesnim izgledom, ili (ako hoćete) sjedinjenošću i razjedinjenošću stihija iz kojih se mi sastojimo; zbog svega toga nad njima ne možemo imati nadzor. Kao što se različitim telima daje ista hrana i lekarstvo - jedno priliči zdravome, jedno bolesnome: tako se i duše leče na različite načine. Svedoci ovakvog lečenja su sami bolesnici. Jedne izgrađuje i podiže reč, druge primer. Za neke je potreban bič, a za druge uzda; jedni su lenjivi i nepokretni na dobro te ih treba pobuđivati udarcima reči; drugi, opet, iznad svega plamte duhom i nezadrživi su u svojoj težnji, slično mladim, snažnim, konjima koji beže od zadatog cilja i može ih ispraviti samo reč. Jednima koristi hvala, drugima - kazna; ali i jedno i drugo u svoje vreme; ako bilo šta dođe u nevreme biće štetno. Jedne ispravlja savet, druge - ukor, svejedno da li će prekor biti javan ili tajan. Postoje ljudi koji se ne obaziru na tajne prekore, ali će ih otrezniti ako se ukore javno; drugi će, opet, izgubiti stid ako ih javno izobličite, dok će ih tajni prekor ispraviti i uzvratiće nam posle toga svojom pokornošću. Neki se nadimaju mislima zbog toga što su im dela tajna, o čemu se i brinu; smatraju sebe umnijima od drugih i kod njih treba pažljivo motriti i na najmanje postupke njihove; a kod nekih, opet, bolje je ništa ne primećivati i, što se kaže, što sam video nisam video, što sam čuo nisam čuo, da ih ne bismo svojom revnošću u prekorevanju zainatili da zaborave na stid najplodotvornije sredstvo koje pokorava - i ohrabrili na još rđavija dela. Nekada je potrebno i razgneviti se, ne gneveći se, prezreti, ne prezirući, gubiti nadu, ne očajavajući, sve u meri svačije potrebe; druge treba lečiti smernošću, krotošću i saučestvovanjem u njihovim uzdanjima. Neke treba jednostavno savladati i pobediti; drugima više koristi kad dozvolite da vas oni pobede; potrebno je i hvaliti i osuditi - kod jednih nedostatak i snagu, kod drugih rastrojstvo i smušenost.


19 svi 2013 12:14
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: SVETI GRIGORIJE BOGOSLOV SABRANE BESEDE
Naše lečenje nije takvo kakvi su vrlina i porok, od kojih prva svagda i za sve predstavlja sreću i dobro je, a drugo uvek šteti i rđavo je; kod nas jedno i isto, naprimer - strogost ili krotost, kao i ostalo što nabrojah, nije svagda i za sve spasiteljno ili opasno. Naprotiv, za jedne je dobro i korisno jedno, a za druge drugo, shodno prilikama vremena i okolnostima i naravi bolesnika. Ma koliko se mi trudili i upinjali umom svojim nikada nećemo moći mislima obujmiti, a rečima iskazati, svaku okolnost i mogućnost lečenja; međutim, na delu i u opitu, ovo postaje jasno i lekaru, i lekarskoj nauci. Kao što je opasno onome ko hodi po zategnutoj žici, razapetoj na velikoj visini, da posrne na bilo koju stranu, jer svako posrnuće može biti pogubno za njega, što znači da ga jedino ravnoteža spasava: tako i u našem zvanju svakom koji, usled lagodnog života ili zbog svog neiskustva, naginje na ovu ili na onu stranu nagib može biti opasan i ne samo da će sam pasti u greh, nego će za sobom povući i svoje učitelje. Dakle, potrebno je ići isključivo carskim putem i paziti da, po rečima Priča, ne zađemo ni levo, ni desno.[15] Takvo je svojstvo naših slabosti i zbog toga dobri Pastir treba da ispolji veliki trud u upoznavanju duša svoje pastve, i da im bude vođa po zakonu direktnog i pravednog pastirstva koje će biti dostojno našeg istinitog Pastira.


19 svi 2013 12:15
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: SVETI GRIGORIJE BOGOSLOV SABRANE BESEDE
Što se tiče propovedanja i pouke rečima (kazaću najzad i o tome nešto, jer to nam je prva obaveza, a mislim na uzvišenu reč božansku za koju se sada svi interesuju), treba znati da se ja, kad neko ovom delu pristupa drsko i smatra da je ona dostupna svakom umu - divim mnogoumlju (da ne kažem: maloumlju!) takvog čoveka. Za mene uopšte nije jednostavno i neobično svakome dati na vreme meru reči i sa rasuđivanjem provoditi plan istine naših dogmata tj. našeg učenja o svetovima ili svetu, o materiji, o duši, o umu i umnim prirodama, kako dobrim tako i zlim, o Promislu koji sve obuhvata i raspoređuje sve događaje, kako logične, tako i nelogične, o našem prvonačaliom ustrojavanju i o poslednjem uzdanju, o praobrazima i istini koju oni praslikuju, o Zavetima, o prvom i drugom Hristovom dolasku, o ovaploćenju, stradanjima i smrti Hristovoj, o vaskrsenju, o kraju sveta, o sudu i plati - o groznom i o slavnom; a što je najvažnije: kako da verujemo - o načalnoj, carstvujućoj i blaženoj Trojici. U ovom dogmatu, kada njime prosvećujemo druge, najopasnije je iz straha od mnogoboštva zaključavati božanstvo u jednu Ipostas ostavljajući u svome učenju samo gola imena i poštujući kao jednu osobu Oca i Sina i Duha Svetoga; jednako je opasno da odemo u suprotnu krajnost i da razdelimo božanstvo na tri različite, ili međusobno tuđe, ili bespočetne, ili nepodčinjene ličnosti, odnosno: suprotstavljene Bogove; time ćemo pasti u zlo koje je jednako sa prvim, jer odvodi u suprotnu stranu. - Pošto sada u učenju o Bogu susrećemo tri pogreške: bezbožnost, judejstvo i mnogoboštvo, čiji su zastupnici: prvog - Libijac Savelije, drugog Aleksandrijac Arije, a trećeg - neki iz broja naših pravoslavaca; dakle: kakvo je moje učenje? - Izbegavajući sve štetno kod sva tri lažna učenja treba ostati u oblasti pobožnosti. Kao prvo, ne treba se prepustiti Savelijevom bezboštvu i njegovom razlaganju i spajanju po kome su Ipostasi jedno i isto, ili svaka od njih je ništa (jer istupajući iz sebe i prelivajući se jedna u drugu one prestaju da budu to što jesu); ili obrazuju i sastavljaju sobom nekog složenog i nepoznatog boga koji liči na mitske životinje. Kao drugo - ne treba padati u judejsku ograničenost rasecajući prirode Arijevim umnim istupanjem - ne pripisivati božanskoj prirodi zavist, ograničavajući božanstvo jednim Nerođenim, iz straha da time Bog ne pretrpi štetu ukoliko dozvolimo da je On Otac istinitog i ravnočasnog, po prirodi, Boga. Najzad, ne treba uvoditi pagansku mnogonačalnost koju odavno prevaziđosmo i tri načela koja jedno drugome ne protivureče, niti se saglašavaju. Ne treba biti takav ljubitelj Oca pa mu oduzimati očinstvo; na koji način će On biti Otac ako bi Sin, kao tvorevina, bio odvojen od njega i razjedinjen sa njim prirodom (jer tuđe ne može biti Sin), ili ako je pomešan i sliven sa Ocem, što u krajnjem slučaju opet znači da je On sliven sa samim sobom? Ne treba biti ni takav ljubitelj Hrista, pa Sinu oduzimati sinovstvo (jer na koji način je On Sin ako za načelo nema Oca), a Ocu ne ostavljati preimućstvo - da bude načelo koje mu pripada kao Ocu i Roditelju. Jer Otac bi bio načelo nečega uniženog i nedostojnog ili, da kažemo, načelo u niskom i nedostojnom smislu, ako ne bi bio načelom božanstva i blagosti koje se ogleda u Sinu i u Duhu Svetom - u prvom, kao u Sinu i u Reči, a u drugom, kao u ishodećem i Duhu. Kao što je neophodno sačuvati jedinstvo Božje, tako je potrebno ispovediti tri Ličnosti, i uz to - svaku od njih sa svojim ličnim svojstvom.


19 svi 2013 12:15
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: SVETI GRIGORIJE BOGOSLOV SABRANE BESEDE
Da bi se na pravovaljan način, shodno dostojanstvu onoga o čemu govorimo, izložilo sve ovo potrebno je mnogo više vremena od ovoga sa kojim mi raspolažemo i bolji uslovi od ovih u kojima mi živimo. Naročito danas, a tako je i svagda, za ovo je potreban Duh uz čiju pomoć jedino možemo o Bogu i misliti, i govoriti, i slušati. Čistome treba dodavati samo čisto. Sada sam o tome govorio ukratko da bi vam postalo jasno kako je besedniku teško da govori o takvim predmetima, naročito ako je sabranje veliko i ako su prisutni različitog uzrasta i zvanja i sposobnosti koji, slično mnogožičanom instrumentu, očekuju i potrebuju nejednako akcentovanje - teško je, dakle, pronaći odgovarajuće reči koje bi u ovolikoj masi zadovoljile i poučile sve sabrane. Teško je i zbog toga što opasnost dolazi sa tri strane: od misli, od reči i sluha, te je nemoguće besedniku da se ne oklizne bar na jednom od ovih iskušenja. Jer, ako je um neprosvećen, reč slaba, a sluh neočišćen, izgovorena reč neće se shvatiti; zbog jednog od ovih uzroka jednako kao i od svih zajedno, istina neophodno hramlje. Teško je i zbog toga što ovde opasnost može da vreba i iz nemara slušalaca za pobožnost i veru, pogotovo ako su oni već obučeni u ovome na drugačiji način. Neki stupaju na podvig učenja o Bogu, Najuzvišenijem Suštastvu, radi svoga spasenja, svojom plamenom verom; neki sa velikom odbojnošću slušaju reči ukazujući im pokornost ne pobožnošću, nego izmenama istine i spremniji su da odustanu od svega, nego što će se odreći svojih misli sa kojima dođoše na ovo mesto; pre će se odreći dogmata kojima se poučavaju, nego svojih navika u kojima su vaspitani. Ukazaću još na bolest umerenih ljudi koji nisu potpuno rđavi i koji, mada greše protiv istine, ipak možda neće biti tako strašno osuđeni pošto greše iz nemara i njihova revnost nije po razumu, a prestup im nije toliko velik kao onima koji od volje Gospodnje otpadaju svojom zlobom i svesnim lukavstvom. Možda će se oni, tokom vremena, još i preokrenuti i preobratiti po toj istoj nebrizi za veru po kojoj su se i protivili; dovoljno je samo da ih se reč dotakne, kao kremen kada dotakne železo; reč će u njima, ili na unutrašnji, ili na spoljašnji način stvoriti blagovremeni udar na oplodotvoren i dostojan svetlosti razum u kome je moguće da od male iskre zasija silni svetionik istine. Ali šta da kažemo o ljudima koji po svojoj gordosti i sujeti nepravdu smatraju uzvišenom,[16] kada se bombastim rečima nekog Janija ili Jamvrija okrenu ne protiv Mojseja, nego protiv istine i ustanu protiv zdravog učenja? Šta kazati o trećoj vrsti ljudi koji po svome neznanju i drskosti, halapljivo kao svinje, kidišu na svako učenje i u mulju gutaju prekrasni biser istine? Ili šta kazati za sve one koji nemaju svoje mišljenje, niti lični obrazac, svejedno da li rđav ili ispravan, učenja o Bogu, već su spremni da slušaju bilo koje učenje i bilo kojeg učitelja ne bi li od svega odabrali najprikladnije i najbesopasnije za sebe, prepuštajući ovakav izbor sebi samima - rđavim sudijama istine; oni lutaju od jedne predpostavke do druge pokolebani i smušeni svakovrsnim učenjem, menjaju učitelje i razbacuju lakomisleno mnoga pisma te im se od lutanja raspršuje i sluh i um, kao što vetar raspršuje piljevinu; (koliku nerazumnost!) ispoljavaju prema svakom učenju, polažući u sebe pogubno pravilo da hrabro ismevaju i preziru našu veru kao nešto nepostojano i nezdravo, izvodeći pogrešan zaključak o učenju na osnovu onoga što čuše od učitelja; oni su nalik na čoveka kome su povređene oči ili sluh, a upinje se da okrivi sunce ili zvuke - prvo, što je tamno i što ne blešti, a druge, što su tihi i disharmonični? Zbog toga je mnogo lakše zapečatiti i upisati istinu u duši koja je nalik na neispisani vosak, nego li po starim pismenima tj. posle već rđavo primljenih pravila i dogmata, ispisati u duši reč pobožnosti, jer će se u tom slučaju istina pomešati i pobrkati sa već usvojenim. Istina, mnogo je lakše ići po omeđenom i istrasiranom putu, nego li po raskopanom i neizvestnom, i mnogo je lakše obrađivati zemlju koju je plug već mnogo puta preorao i usitnio; dakle, bolje je pisati po duši koju još nije izbrazdalo pogrešno učenje i u kojoj se nisu zapečatili tragovi poroka. U suprotnom, pobožnom krasnopiscu predstoje dve stvari: da izbriše pređašnje tragove i na njihovo mesto da upiše najlepše reči dostojne čuvanja. Mnogo je u nama urezano lukavih obličja i reči koje se jednako tiču i ostalih varijanti (παυη) duše, kao i same reči; koliko truda treba da ispolji taj kome je povereno ovo detinje rukovođenje duša i staranje za njih! Međutim, moja reč se još nije dotakla najbitnijeg, jer ne želim da budem opširniji nego što treba.


19 svi 2013 12:16
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
---------
Post Re: SVETI GRIGORIJE BOGOSLOV SABRANE BESEDE
Ako bi neko hteo da ukroti i pripitomi neku zver, a njih ima raznih: i velikih i malih i divljijih i pitomijih, svakako da će morati da uloži veliki trud da bi gospodario i rukovodio takvom čudovišnom prirodom, jer ne vole sve zveri zvuk glasa ili ponuđenu hranu, tepanje i zvižduk, ili neki drugi način kroćenja; za jedne će biti prijatno jedno, za druge nešto sasvim drugačije, u zavisnosti od njihove prirode i navike. Šta bi ukrotitelj tih zveri morao da učini? Naravno, ako bi hteo ispravno da upravlja njima i da sebe sačuva od njih, morao bi se domišljati i svakoj od njih pristupiti na prikladan način. Pošto telo Crkve nalikuje složenom i raznovrsno živom organizmu, sastavljenom od mnogih i različitih naravi i umova, predstojatelj apsolutno mora da bude i običan, prost, jednostavan, ali i mnogostran i uzvišen, kako bi po pravdi i istini mogao sa svima da kontaktira - da sa svakim razgovara na koristan način. Jedni su po svojim sposobnostima još mladenci i, može se reći, nisu ojačali, te im je potrebno mleko za hranu, odnosno, najprostija i osnovna lekcija, jer ne mogu da usvoje slovesnu hranu koja priliči mužu. A ako bi im neko ipak predložio i takvu hranu oni bi, okusivši i opteretivši se (jer um, kao i telo mladenca, nije sposoban da svari primljeno) imali više štete. Drugi, pak, koji su već unekoliko osposobili svoja čuvstva za razlikovanje istinitog od lažnog, imaju potrebu u premudrosti koja se propoveda već savršenima.[17] Ako bismo njih hteli da napojimo mlekom i nahranimo zeljem pićem i hranom za slabe, oni bi se sasvim opravdano razočarali u one koji ih ne snaže u Hristu i ne omogućavaju im da uzrastaju pravovaljano, kako priliči odraslom mužu i meri ličnog duhovnog uzrasta. Ko može imati dovoljno snage za ovo? Mi smo nesposobni da krmanimo rečju istine i da mešamo vino sa vodom tj. učenje koje veseli srce čovekovo sa učenjem banalnim, ovozemaljskim, jeftinim, propadljivim i zaludnim, kako to mnogi čine. Oni koji bi od takvog krmanoštva hteli da ostvare neku korist, razgovaraju sa svojim slušaocima o svemu, slično običnim brbljivcima ili onima koji žele da ugode svome trbuhu; reči im služe za ličnu zabavu, jer izlaze iz zemlje i u nju se opet vraćaju; međutim, takvi se proslavljaju u narodu i nisu ni svesni da nanose veliku štetu sebi i da prolivaju najneviniju krv prostih duša koja će biti tražena iz ruku naših. Dobro znamo da je mnogo bolje iskusnijima poveriti rukovođenje, nego biti nevešt rukovođa drugih; bolje je pokorno prikloniti svoje uvo, nego oslobađati nenaučen jezik. Posavetovavši se o ovome sa samim sobom (verovatno ne sa rđavim savetodavcem, ali ako i nije tako, ono u svakom slučaju sa dobronamernim), ja sam zaključio da neznalici koja ne zna ni šta treba da kaže, ni šta treba da uradi, više priliči da se sam pouči, nego da kao neznalica uči druge. Srećan je onaj do koga, mada i u dubokoj starosti, dostigne staračka reč koja može doneti korist duši još uvek mladoj po blagodati. A uzimanje na sebe obaveze poučavanja drugih, mada ni sam ne poučen i, shodno poslovici, bolje je na velikoj glinenoj posudi učiti se pravljenju saksija tj. nad dušama drugih usavršavati se u pobožnosti, po mome mišljenju, priliči i svojstveno je samo krajnje nerazumnim ljudima i drskim; nerazumnim, ako nisu svesni svoga neznanja - drskim, ako su ga svesni, a ipak se osmele na delo.


19 svi 2013 12:16
Profil Pošalji e-mail
Prikaži postove “stare”:  Redanje  
Započni novu temu Odgovori  [ 94 post(ov)a ]  Stranica Prethodna  1, 2, 3, 4, 5, 6 ... 10  Sljedeća


Online

Trenutno korisnika/ca: / i 0 gostiju.


Ne možeš započinjati nove teme.
Ne možeš odgovarati na postove.
Ne možeš uređivati svoje postove.
Ne možeš izbrisati svoje postove.
Ne možeš postati privitke.

Forum(o)Bir:  
cron