Sada je: 18 sij 2018 15:20.





Započni novu temu Odgovori  [ 94 post(ov)a ]  Stranica Prethodna  1, 2, 3, 4, 5, 6, 7 ... 10  Sljedeća
 SVETI GRIGORIJE BOGOSLOV SABRANE BESEDE 
Autor/ica Poruka
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: SVETI GRIGORIJE BOGOSLOV SABRANE BESEDE
Mudri među Jevrejima tvrde da su oni u drevnosti imali jedan prekrasan i hvale dostojan zakon po kome nije svakom uzrastu bilo dozvoljeno da čita svaku knjiga Pisma. - Takvo čitanje ne bi imalo nikakve koristi, jer nije svaka knjiga Pisma razumljiva svakome od prvog čitanja, pošto u sebi sadrži dubok smisao te mnogima može naneti ogromnu štetu. Međutim, knjige koje i po svome spoljašnjem smislu imaju poučni karakter dostupne su svakom i dozvoljene su u opštoj upotrebi; a knjige koje pod malovažnom ljuskom skrivaju tajanstvenu krasotu - nagradu u****ima u traženju i svetlom životu - koja prosijava i biva shvatljiva samo onome ko ima očišćen um, dozvoljene su za čitanje onima koji su stariji od dvadesetpet godina; tek od ovog uzrasta čovek može da se uzdigne iznad čuvstvenog i da uspešno ushodi od reči ka duhu. Međutim, kod nas ne postoji nikakva vremenska granica koja određuje kada se postaje učenik, a kada učitelj; nema onog kamenja koje je nekada bilo postavljeno kao granica među jevrejskim plemenima sa ove i sa one strane Jordana. Kod nas je dozvoljeno svima i jedno i drugo, i nema nikakvog pravila vezanog za lične sposobnosti: sve je bez ikakvog nadzora. Mi se vrlo rđavo ponašamo tako da veći deo nas (da ne kažem baš: svi), pre no što obrije svoje prve malje i prevaziđe dečačko mucanje, pre no što uđe u dvore Božje, pre pošto nauči imena Sveštenih Knjiga i počne da raspoznaje pismena i pisce Starog i Novog Zaveta (ne kažem: pre no što omije duševnu nečistotu i gnusnost kojima nas je greh prekrio), ako samo nauči dve ili tri reči o pobožnosti i to napamet, a ne iz knjiga, ako se samo malo upozna sa Davidom, ako ume spretno da obuče svoj plašt ili ako ma i malo liči na filosofa (čudnog li predsedavanja i mudrosti! Samuil je posvećen i u pelenama!): već je i mudar, i učitelj, i visok u božanskom, prvi među književnicima i zakonicima; sami sebe posvećujemo u nebeske visine, želimo da nas ljudi oslovljavaju: učitelju! - ni malo ne vodimo računa o rečima, sve želimo da shvatimo duhovno (kolika mašta! koliko široko polje praznoslovlja!); mi čak počnemo da negodujemo ako nas ljudi ne hvale! Ovako se ponašaju oni koji su malo skromniji i prostiji od drugih: kakvi su tek oni blagorodniji i duhovniji? Oni, ako im se blagoizvoli da obrate pažnju na nas, posle mnogih istraživanja i osuda, napuštaju nas prezrivo ne želeći više nikakvog kontakta sa nama, kao sa nepobožnim ljudima. Ako se mi obratimo nekome od njih, sasvim uljudno i spokojno, sa pitanjem: kaži mi, divni mužu, da li ti uvažavaš plesanje i sviranje na fruli? - odgovor može da bude: naravno, uvažavam. A svakako uvažavaš mudrost i mudrace, odnosno, znanje o božanskom i čovečanskom? - I u ovome će nam potvrditi. - Šta ćeš smatrati uzvišenijim i boljim? Da li su ples i sviranje instrumenta uzvišeniji od mudrosti ili je mudrost neuporedivo uzvišenija od bilo koje nauke? Sasvim sam siguran da će odgovoriti kako je mudrost iznad svih nauka i iskustva. Međutim, za ples i za sviranje na fruli postoji škola, te svi koji žele da znaju jedno, ili drugo, moraju se svojevremeno tome učiti i uložiti veliki trud, a nekada se i novac mora potrošiti i njime platiti ljudi koji bi nas poučili ovim veštinama; nekada zbog toga vrlo daleko putujemo, trpeći nevolje koje nas na putu zadese. A mudrost, koja premašuje sve i u sebi sadrži sva blaga zajedno (sa tih razloga, Boga je mnogo priličnije, iako mu dajemo razna imena, nazivati isključivo Premudrost), smatramo vrlo laganim i jednostavnim delom koje svakome stoji na raspolaganju i svako, samo ako zaželi, može biti mudar? Veliko je neznanje, ovako misliti! - Ali ako mi (ili neko drugi, učeniji i umniji od nas) počnemo razgovarati sa njima želeći da unekoliko razvejemo njihove zablude, to će ipak biti isto što i sejanje semena na kamenu, ili razgovor sa gluvim. Oni toliko malo mudrosti poseduju da ne mogu ni svoju neukost uočiti. Čini mi se da se na njih vrlo lepo može primeniti Solomonova reč: postoji lukavstvo koje videh pod suncem, kao pogreška koja dolazi od vladaoca;[18] i što je još gore: pravo da uči druge dobija osoba koja nije svesna svog sopstvenog neznanja. Taj je zaista, kao neka bolest, dostojan suza i ridanja. Mnogo puta sam žalio zbog svega toga dobro znajući da samoljublje čovekovo i sujeta omogućavaju da se previde lične sposobnosti; sujeta kod ljudi predstavlja najveću prepreku za vršenje vrline. A lečenje i zaustavljanje bolesti moguće je jednako Petru ili Pavlu - velikim učenicima Hristovim, koji vlasno upravljaju rečju i delom i dobiše dar blagodati; oni su svima bili sve, ne bi li sve zadobili. Za nas, ostale ljude, nije nevažno da li ćemo biti dobro upućeni i naučeni od ljudi kojima je povereno ispravljanje naših postupaka.


19 svi 2013 12:17
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: SVETI GRIGORIJE BOGOSLOV SABRANE BESEDE
Pošto sam pomenuo Pavla i njemu slične onda, ako želite, izostavićemo sve ostale koji postadoše znameniti - bilo kao zakonodavci, bilo kao proroci ili vojskovođe, ili na bilo koji drugi način i iz bilo koje druge oblasti da su postali znameniti; nećemo pomenuti Mojseja, Aarona, Isusa Navina, Iliju, Jeliseja, Sudije, Samuila, Davida, Proroke, Jovana, dvanaestoricu učenika i njihove naslednike od kojih je svaki ponaosob, u svoje vreme, provodio sa naporom vreme svoga služenja i starešinstva - dakle, prećutavši o svima njima, ja za svedoka svoje reči uzimam samo Pavla da bismo iz njegovog primera videli šta znači staranje o dušama! A da bismo ovo što bolje saznali čujmo šta sam Pavle kaže o Pavlu.

Neću pominjati njegove napore, trud, bdenja, strahove, trpljenje gladi i žeđi, hladnoće, golotinje, zlobu uperenu protiv njega i podršku verujućih. Prećutaću i progonstva, tamnice, okove, sud i sudišta, svakodnevnu i svakočasnu smrt njegovu, kamenovanja, šibe, izbeglištvo, pretrpene opasnosti na suvu i na moru, brodolome, razbojnike, srodnike, opasnost od lažne braće, samoizdržavanje rukama svojim, beskorisne propovedi; prećutaću da je Pavle bio pozor za Anđele i ljude kada je stajao između Boga i čoveka, kada se podvizavao i kada je Bogu privodio narod izabrani. Osim ovih podviga ko će na pravilan način opisati njegovo svakodnevno staranje, raspoloženost srca prema svakome, brigu za sve crkve i ispoljavanje prema svima bratoljublja i sastradalnosti? Ako se neko spotaknuo Pavle je sa njim osetio slabost. Onaj se sablaznio, a Pavle se uzbudio. A njegova neumorivost u učenju, raznovrsnost u lečenju - čas čovekoljubivost, čas strogost, a čas od svega po malo: i čovekoljublje i strogost; niti se strogošću rastočio, niti se surovošću ožučio! On predlaže zakone slugama i gospodarima, načelnicima i podčinjenima, muževima i ženama, roditeljima i deci, supružnicima i bezbračnima - devstvenicima, uzdržanju i raskoši, mudrosti i neznanju, obrezanju i neobrezanju, Hristu[19] i svetu, telu i duhu. Zbog jednih blagodari, druge ukoreva; jedne naziva svojim vencem i radošću, druge izobličava u bezumlju. Ko ide pravo, tome je saputnik i satrudnik; a ko hodi lukavo, takve napušta. Čas izgoni, čas ljubi;[20] čas plače, čas se veseli; čas hrani mlekom, čas se dotiče tajni; čas snishodi, čas uzvodi uvis; čas preti šibom,[21] čas grli duhom krotosti; čas se uzvišava sa uzvišenima, čas se smiruje sa smirenima. Nekada je najmanji među apostolima, a nekada iznosi dokaze da kroz njega govori Hristos. Nekada želi da ode i da prinesen bude;[22] nekada priznaje da je zbog verujućih bolje da ostane - da živi u telu. Nikada ne traži svoju korist, nego vodi računa o deci koju je svojom blagovešću rodio u Hristu; takav je cilj svakog duhovnog načalstva: svagda i u svemu prezirati svoje, radi dobrobiti drugih! Pavle se hvali slabostima i tugom; kao nekom opremom ukrašava se mrtvilom Isusovim; on je visok telom, ali se raduje i zbog duhovnih darova; on obiluje viđenjem, ali tvrdi da sada vidi kao u ogledalu, nagađački. Bodar duhom, ali iznurava telo - zamara ga kao protivnika; ne poučava li time i nas da se ne gordimo zemaljskim, da se ne nadimamo viđenjem, da ne uzdižemo telo iznad duha? On se bori u ime svih, za sve se moli, za sve revnuje, za sve plamti - kako za one izvan zakona, tako i za one pod zakonom; on propoveda paganima, zastupnik je Judejaca. On se usudio i na nešto više radi braće svoje po telu (o, kada bih i ja, koji ovo govorim, mogao da se usudim na nešto slično!). Pavle svojom ljubavlju prema braći moli da oni umesto njega budu privedeni Hristu. Kolika uzvišenost duše njegove, kolika plamtivost! On oponaša Hrista koji je za nas postao kletva, koji je na sebe uzeo naše slabosti i bolesti ili, da kažem jednostavnije, on se prvi posle Hrista nije odrekao da strada za Judejce i to kao nečastivac, samo da se oni spasu. Zbog čega sve ovo navodim? On nije živeo za sebe, nego za Hrista i za propoved; razapeo je u sebi svet i razapevši se svetu i svemu vidljivom, Pavle sve ostalo smatra malovažnim i niskim u odnosu na svoju želju, mada je od Jerusalima i okoline sve do Ilirika ispunio svet propoveđu svojom,[23] tj. iako će biti uznesen do trećeg neba i postati očevidac raja, i čuće, nama, neizrecive reči.


19 svi 2013 12:17
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: SVETI GRIGORIJE BOGOSLOV SABRANE BESEDE
Takav je, eto, Pavle, a takav je svaki koji je duhom nalik na njega! Međutim, mi strepimo da se u poređenju sa njim ne pokažemo kao jurodivi knezovi Tanesovi, ili zavodnici koji lažno vode narod i kvare put hoda, ili nasilni gospodari, ili mlade starešine, nesavršeni umom svojim, koji nemaju ni haljinu, ni hranu, da bi mogli predvoditi ma i najmanji broj ljudi, ili proroci koji uče bezakonju, ili nepokorni knezovi koji se potucaju, a kada ogladne počnu da psuju, ili sveštenici koji su veoma daleko od toga da govore ljubazno Jerusalimu;[24] ovako sve, vrlo snažno poriče i izobličava Isaija koga je Serafim očistio užarenim ugljem. Pošto je to veoma velika služba, na****a srcu čuvstvenom i ožalošćenom, iako je ona trulež u kostima[25] čak i za čoveka umnog - smemo li kazati da je opasnost mala i da posledice ne treba da zaokupe našu pažnju?

Međutim, plaši me blaženi Osija kada kaže da nas sveštenike i načalnike očekuje sud kao pruglo[26] na straži i kao mreža razapeta na Tavoru koju razapeše lovci duša ljudskih, te prete da pokose nepotrebne proroke i istrebe ognjem sudije njihove, blagovremeno se zadrže da miropomažu cara i kneza, jer oni carstvovaše sami sobom, a ne Bogom;[27] sa druge strane, božanstveni Mihej ne trpi da se Sion zida krvlju, bilo čijom, i Jerusalim bezakonjem, da starešine njegove po mitu sude, a sveštenici uče za platu i proroci da gataju za novce.[28] Čime se preti za ovo? Sion će se preorati kao njiva, Jerusalim će postati kao gomila, a gopa od doma visoka šuma.[29] Oplakujući takvu oskudicu dobrih pastira i upravitelja da se jedva negde nazire kolos ili stablo, kada i knez prosi i sudija govori iz interesa i kličući ovim rečima velikog Davida: spasi me, Gospode, jer osiromašiše prepodobni.[30] Prorok blagovesti da u njima nestade blaga, kao da su ih moljci pojeli.[31] Joilj nam zapoveda plač; on želi da sveštenici plaču ukraj žrtvenika u vreme gladi; on je daleko od toga da nam dozvoli blagostanje u vreme oskudice drugih i ne samo da zapoveda osvećenje posta, propoved, sabiranje staraca i dece - ovih žalosnih uzrasta, nego traži da sveštenici u hram uđu u kostreti, da u velikoj smernosti polegnu na zemlju, jer opusteše polja od besplodnosti, nesta žetve i naljeva iz doma Gospodnjeg,[32] ne bi li takvom privrženošću zadobili milost. Šta poručuje Avakum? Njegova reč je najplamenija i on se direktno obraća Bogu, vapijući Vladici Hristu zbog nepravde sudija, govoreći: dokle ću, Gospode, vapiti, a ti ne čuješ? dokle ću vikati: nasilje, a ti nećeš da izbaviš? Zašto puštaš da vidim bezakonje i gledam muku i nasilje i grabež? meni se sudi, a sudija je izopačen! zato se ostavlja zakon i sud nema smisla. Zbog ovoga Prorok upozorava na kaznu: pogledajte i razgledajte i čudom se čudite i isčeznite: jer Ja činim delo.[33] Treba li navoditi sve reči kazne? Po mome mišljenju mnogo je bolje sve sakupiti i opomenuti, kao što zapoveda Avakum koji je najpre pozvao sve i naložio plač za mnogima koji učiniše bilo šta nepravedno i rđavo; pozvati i starešine i zlonamerne učitelje, nazivajući porok mutnim razvratom, pijanstvom i zabludom uma, i kazati da kroz njih ovo usvajaju i bližnji koji u tami duša svojih vide peštere gadluka i zverova,[34] odnosno, obitalište rđavih pomisli.


19 svi 2013 12:18
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: SVETI GRIGORIJE BOGOSLOV SABRANE BESEDE
Takvi su proroci koje navedoh i takvu nam pouku nalažu. Zar nećemo pažnjom udostojiti Malahiju koji na jednom mestu žestoko krivi i ukorava sveštenike što preziru ime Gospodnje i na oltar prinose oskrnavljen hleb, da ne prinose prvine - nego prinose hrome, ćopave, nečiste i prezrene darove Caru svega; na drugom mestu podseća na zavet Božji sa levitima - zavet života i mira, zavet - da se boje Gospoda i da od imena njegovog drhte. Zakon istine, kaže prorok za Levite, beše u ustima njegovim i bezakonje se ne nađe na usnama njegovim; u miru i pravo ide sa mnom i mnoge odvrati od bezakonja. Koliko je uzvišen i strašan uzrok tome? - Jer je Anđeo Gospoda Svedržitelja. Neću ponavljati koja se kazna nalaže za ove prestupe - plašim se istine. Prorok negoduje i, odbacujući njihova sveštenodejstva zbog ličnog razvrata, kaže: zar je dostojno uopšte pogledati na žrtvu vašu ili primiti prinos iz ruku vaših?[35]

Hitam da pomenem Zahariju, jer strepim od njegovog srpa, kao i od svega što iznosi protiv sveštenika. Šta nam on kaže o znamenitom Isusu, velikom Svešteniku, koga je najpre opisao u neprikladnoj i gnusnoj odeći, a potom u svešteničkoj i svetloj odeždi; ono što Isusu govori i zapoveda prisutni Anđeo neka ostane poštovano ćutanjem kao najvažnije i uzvišeno, i treba da se odnosi na mnoge sveštenike. Okolnost da desno od ovog Isusa stoji đavo i protivi mu se, po mome mišljenju, veoma je bitna i treba biti oprezan. Ko ima toliko drskosti i adamantovo srce pa da, čuvši kako prorok u****o izobličava i ukoreva druge pastire, ne zadrhti i ne smiri sebe? Stoji jauk pastira, jer je zatrvena slava njihova, kaže on; glas rike lavova; jer samo oni postradaše. Zaharija čuje njihovo ridanje koje kao da se sada dešava, te plače zajedno sa bednima. A samo nešto kasnije on govori još oštrije i snažnije: pasi ovce klanice koje ubijaju oni koji ih drže, niti ih ko krivi i koji ih prodaju govore: blagosloven da je Gospod, obogatih se; koji ih pasu, ni jedan ne žali za njima. Zato neću više žaliti stanovnika zemaljskih, govori Gospod Svedržitelj. Upućujući pretnje narodnim vođama kaže: maču, ustani na pastira moga; udari pastira i ovce će se razbeći, ali ću okrenuti ruku svoju prema malima; - gnev moj raspali se na pastira i pokarah jarce.[36] Ovako on revnuje rečju i ne može da ne zapreti; zbog toga se plašim da ih ponovim po redu da ne bih na sebe navukao mržnju.


19 svi 2013 12:18
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: SVETI GRIGORIJE BOGOSLOV SABRANE BESEDE
Ovako kazuje Zaharija; o starcima koji se pominju kod Danila ćutaću; jer priliči da se ćuti. Ćutaćemo i o tome što Vladika sasvim ispravno govori za njih: izađe bezakonje iz Vavilona, od sudija staraca, koji zaželeše da upravljaju ljudima.[37] Kako bez straha da slušamo reči Jezekiljeve koji je udostojen viđenja i tumačenja velikih tajni? Kako da saslušamo njegovu zapovest stražarima - da ne prećutkuju bezakonje, i o maču koji će ga poseći; to neće doneti koristi ni njima, ni sagrešivšima, već će predskazati šta je korisno ili ovima ili onima, kada jedni govore, a drugi saslušaju? Kako da prihvatimo njegov drugi napad na pastire: nevolja za nevoljom dolaziće i glas za glasom stizaće i tražiće viđenje od proroka; zakona će nestati u sveštenika i saveta u staraca! Ili na drugom mestu: sine čovečiji, kaži joj: ti si neočišćena zemlja i neće pasti kiša na tebe u dan gneva. Starešine njegove složiše se u njemu, kao lav su koji riče i grabi plen. Ili: sveštenici njezini prestupaju zakon moj i skrnave svete stvari i ne razlikuju sveto od oskrnavljenog i svi jednako kriju oči cvoje od subota mojih i skrnave me među sobom! Prorok preti da će razrušiti zid i one koji Za mažu krečom, odnosno, i one koji greše, i one koji prikrivaju greh, kako čine rđavi upravitelji i sveštenici koji obmanjuju dom Izrailjev, po savetu srdaca svojih prepuštenih pohotama. Prećutaću o pretnjama koje upućuje onima koji pasu sami sebe, koji mleko piju, a vunom se odevaju i ugojeno kolju, a ovce ne napasaju, iznemogloga ne dižu, skrušenog ne snaže, zabludelog ne ispravljaju, izgubljenog ne traže, nego žaloste trudom, zbog čega se ovce razbežaše i raštrkaše po svim poljima i gorama, jer nemaju pastira, i postadoše plen svake zveri, jer nema nikoga da pita za njih i da ih potraži. Šta sada? Kazano je: živ sam Ja, govori Gospod; stado moje posta grabež i ovce moje postadoše hrana; ustaću na pastire i iz njihovih ruku tražiću ovce moje;[38] ovce ću sakupiti i zaštititi, a rđave pastire ću raznim kaznama kazniti.

Da ne bih otegao besedu nabrajanjem svih proroka i citiranjem njihovih reči preći ću preko ostalih koje ne pomenuh, ali ću još samo jednog pomenuti, pošto je on poznat još pre rođenja, i osvećen je u utrobi majke svoje - to je Jeremija. On moli da mu glava bude voda, a oči izvorište suza, ne bi li prikladno oplakao Izrailj. Ništa manje on ne oplakuje i rđavu narav predstavnika Izrailjevih. Bog Jeremiji izobličava sveštenike ovako: sveštenici ne rekoše gde je Gospod. I držeći se zakona ne poznaše me; pastiri bezakonovahu. Zatim sam prorok kaže: pastiri postadoše bezumni i ne tražaše Gospoda; zato ne biše srećni i sve stado im se raspršilo. Mnogi pastiri pokvariše moj vinograd, potlačiće moj deo i pretvoriće ga u pustoš. Posle ovoga opet se preti sveštenicima: teško pastirima koji potiru i razmeću stado paše moje! Zato ovako govori Gospod pastirima koji pasu narod moj: rastočiste ovce moje i razagnaste ih i ne obilaziste ih; evo, ja ću vas obići zbog zlobe dela vaših. Jeremija želi da pastiri zavape i da zaplaču ovnovi ovčiji, jer se navršiše dani za njihovo klanje.[39]


19 svi 2013 12:18
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: SVETI GRIGORIJE BOGOSLOV SABRANE BESEDE
Zbog čega ja uopšte ponavljam starozavetna događanja? Ko će, proverivši sebe na pravilima i odredbama koje je Pavle postavio za episkope i prezvitere, upravo: da bude trezven, pobožan, da nije pijanica, ni ubica, da je primeran, da ničim nije obeščašćen i rđav[40] - ko će, dakle, za sebe smeti tvrditi da je u svemu ispravan? A koji zakon je Isus dao svojim učenicima kada ih je poslao na propoved? Da ne govorimo u detalje, ali smisao njegov je da učenici budu puni pobožnosti, trezvenosti i primerni u svemu ili, da kažem kraće, da budu toliko oduhovljeni i nebesni da njihov život bude jednako silna propoved vere kao i njihova reč. Ali, mene straše fariseji i književnici koje je Hristos tako snažno izobličio. Mi, ako želimo nebesko carstvo, po datoj zapovesti moramo premašiti fariseje i književnike u pobožnosti; svakako da ćemo biti posramljeni ukoliko se porocima i rđavim delima pokažemo rđaviji od njih; na nas će se odnositi pogrde upućene njima: zmije, porodi aspidini, slepe vođe, cedimo komarca, a proždiremo kamilu, grobovi spolja okrečeni i mnogi drugi nazivi koje su fariseji i književnici zaslužili.[41] Ovakve misli me progone danonoćno, suše mi mozak, cede telo, oduzimaju snagu, priljubljuju me za zemlju. Zbog svega nastojim da budem smiren srcem i umom, stavljam alku na jezik svoj i počinjem da razmišljam ne o starešinstvu, ne o nazidavanju i ispravljanju drugih (za to je potrebna prekomernost darova): nego, kako da izbegnem nailazeći gnev i da skinem sa sebe mrlje poroka? Treba sam da se očistim da bih mogao druge čistiti; treba da se umudrim, da bih umudrivao; da se prosvetim, da bih druge prosvećivao; da se približim Bogu, a potom i druge da privodim njemu; da se osvetim, pa da osvećujem. Rukovođi su potrebne ruke, a savetniku trezvenost.


19 svi 2013 12:19
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: SVETI GRIGORIJE BOGOSLOV SABRANE BESEDE
Kada ću ovo dostići, pitaju brzopleti i u svemu lakomisleni, koji lako grade i još lakše ruše? Kada će se svetilnik postaviti na svećnjak i kada će se talant pravilno iskoristiti, pitaju revnosni u družbi, ali spori u delu pobožnosti? Kada će se sve ovo zbiti i kakav odgovor ću vam dati na to, blagorodni? - U ovakvim stvarima i duboka starost je nedugoročna garantija. Sedina sa trezvenošću, bolja je od neiskusne mladosti; razborita staloženost je bolja od nesmotrene brzopletosti; kratkovremeno carstvovanje je bolje od dugotrajnog mrcvarenja, kao što je i maleni udeo bolji od velikog i bezvrednog udela; mala količina zlatnika - od mnogog olova; mala svetlost - od velike tame. Što se tiče dosadašnje žurbe i suvišne revnosti, opasno je ako se ona upodobi semenju koje je palo na kamenito tlo pa, pošto nema dovoljno zemlje, čim izniknu ne mogu da otrpe sunčevu svetlost i suše se; ili postanu slični temelju kuće postavljenom na peskovitom zemljištu, te ne može da otrpi kišu i vetar. Teško tebi grade, ako je tvoj car u tebi mlad, kaže Solomon.[42] Ne budi hitar na rečima,[43] - reči Solomonove upravo govore o toj brzopletosti u rečima, odnosno, o neumerenosti u delima. Ko će, naprotiv svemu, insistirati na žurbi, a da zanemari opasnost i korist? Ko će se usuditi, budući je kao glinena posuda koja se napravi za jedan dan, da postane zaštitnik istine, da stoji zajedno sa Anđelima, da slavoslovi sa Arhanđelima, da uznosi žrtve na višnji žrtvenik, da sveštenodejstvuje sa Hristom, da izgrađuje zdanje, da uznosi obraz Božji, da dela radi višnjeg sveta i, da kažem ovako: da bude bog i druge da čini bogovima? Znam čiji smo mi služitelji, gde smo postavljeni i kuda vodimo druge. Znam veličanstvenost Božju i ljudsku slabost. Nebo je visoko, zemlja daleko.[44] Ko će od nas, podložnih grehu, uzaći na nebo? Ko će, budući je obujmljen mrakom i tamom i grubim telom, svojim umom sazercati celoviti Um; ko će, stojeći posred nepostojanog i vidljivog, stupiti u zajednicu sa postojanim i nevidljivim? Teško da će neko i od čistih moći poznati i videti takvo obličje dobrote, kao što je odsjaj sunca u vodi. Ko je izmerio vodu prstima svojim i granicu nebesima; ko je premerio prah zemaljski i gore izmerio merom i bregove na poteg. Gde je mesto njegovog počivanja[45] i čemu je od ovoga On nalik? Ko je taj koji je svojom rečju stvorio sve što postoji, koji je obdario čoveka mudrošću, sjedinio razdvojeno, spojio prah sa duhom, sjedinio sve vidljivo i nevidljivo, vremeno i večno, zemaljsko i nebesko, što žudi ka Bogu, ali to ne ostvaruje, približava mu se, ali je uvek daleko od njega? Rekoh: biću mudar, kaže Solomon, ali mudrost beše daleko od mene. Zaista, svaki koji umnožava znanje, umnožava muku.[46] On se ne raduje toliko pronađenom, koliko tuguje za neostvarenim i nepronađenim; ovako obično biva sa ljudima (mislim i na sebe) koje odvlače od vode pre no što ugase žeđ ili koji se nadaju dobitku, a ne mogu da ga dohvate rukama, ili od kojih se magnoveno skriva ozaravajuće blistanje svetlosti.


19 svi 2013 12:19
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: SVETI GRIGORIJE BOGOSLOV SABRANE BESEDE
Sve ovo zadržava mene, čini me mudrim i ubeđuje da je bolje slušati glas hvale, nego biti tumač onoga što premašuje moći. Veličanstvenost, uzvišenost, dostojanstvo, čista bića koja sa naporom usvajaju sijanje Božje koji pokriva bezdane, koji je najčistija i za mnoge nesaglediva svetlost, koji je u svemu i izvan svega, koji je dobrota i iznad svake dobrote, koji prosvećuje um i beži pred bistrinom i visprenošću uma, koji isto toliko odmiče koliko mu se približavamo, koji ljubljenoga svoga uznosi gore, ali kao da mu izmiče iz ruku: takav je i toliko važan predmet naših želja i traženja! Takav treba da bude i nevestovoditelj koji venčava duše. Plašim se da, vezavši mi ruke i noge, ne izbace me iz bračne odaje kao onoga neprikladno obučenog koji je nasilno ušao tamo; mada sam ja prizvan od mladosti svoje i (kazaću ono što mnogi ne znaju) njemu sam privržen od utrobe,[47] njemu sam prineseni dar zavetom majke svoje, a potom sam i sam, kada se opasnost osnažila, ljubav uzrasla, rasuđivanje pročistilo, svome Spasitelju i Prihvatniku, dragovoljno sve dao - i imanje, i znamenitost, i zdravlje, i dar reči. Iz svega sam izvukao jednu jedinu korist: sve ovo sam prezreo i Hrista sam predpostavio svemu. Reči Božje mi postadoše slađe od meda; prizvao sam razum i dadoh reč svoju mudrosti;[48] učih se da smirujem gnev, da zanemarujem zemaljsku slavu i u tom (nema svrhe govoriti, ali ipak ću kazati) postadoh sličan mnogima. Bolje je voditi ovako trezven život, nego prihvatiti na sebe vlast i upravljanje dušama i, dok se još sam ne usavršiš, biti dobar pastir; ne očistivši dušu svoju kako treba, uzeti obavezu rukovođenja pastve, i to još u takva vremena kada je, shodno svoj ljudskoj pometnji i buni najbolje pobeći iz zajednice, udaljiti se na sigurno, sakriti se od bure i tame lukavoga; kada članovi jednog tela međusobno vojuju, kada poslednja iskra ljubavi nestaje, a sa druge strane reč: sveštenik - Pismo kaže da se izlio gnev na knezove[49] - predstavlja samo prazno ime. Sada je (neka kletva padne na glavu nečastivih') nestao sav strah iz srca i njegovo mesto je zauzela bezočnost; ko ne bi poželeo da otvori i znanje, i dubinu Duha. Svi MI pobožni jedinstveni smo u tome što osuđujemo bestidnost drugih, sud prepuštamo bezbožnima, bacamo svetinju psima, bacamo biser pred svinje, propovedamo Boga onima koji nisu osvećeni ni srcem, ni uhom. Mi samo (o žalosti!) ispunjavamo priželjkivanja naših neprijatelja i ne stidimo se bludnje u umišljenostima svojim.[50] Moavci i Amonijci, koji nisu ni smeli ući u Crkvu Gospodnju, kod nas nesmetano hode po svetištu. Svima otvorismo, ne vrata pravde, nego dveri zlorečja i međusobne bahatosti. Kod nas nije najsavršeniji onaj ko, zbog straha Božjeg, ne želi da kaže praznu reč, nego onaj ko više, zlobnim rečima, opanjkava bližnjega, bilo direktno, bilo aluzijama, noseći pod jezikom svoj trud i bolest ili, tačnije, zmijski otrov.[51] Mi lovimo grehe jedan drugome ne zbog toga da bismo ih oplakivali, nego da bismo ih osudili, ne da bismo ih izlečili, nego da bismo ih zatrovali; nama rane bližnjega služe kao opravdanje za svoje lične nedostatke. Potvrda dobrih i zlih kod nas nije - život njihov, nego družba i nesaglasnost sa nama. Što danas hvalimo, to već sutra kudimo; što drugi poriču, tome se mi divimo; ohotno povlađujemo svakoj nečastivosti - toliko smo ogrezli u poroku! Sve je postalo kao u početku kada ne beše ni sveta, ni sadašnjeg dobrog poretka ili blagoobrazija, kada su sve stvari, budući slivene u besporetku, imale potrebu u obrazujućoj desnici i sili. A ako je prikladnije drugo poređenje onda ću kazati da sve liči na noćnu bitku koja se vodi pri mukloj svetlosti meseca, pri kojoj se ne razlikuje lice neprijatelja i lice svoga; ili: kao kada na moru, u vreme bure, uz zaglušujuću huku vetra, penušanjem mora, udaranjem talasa, sudaranjem brodova, udarcima vesala, vikom starešina, jaukom poraženih, zbunjeni, nemajući vremena da se ohrabrimo, - mi (kao dopuna opštoj bedi) nasrćemo jedan na drugoga i jedan od drugoga ginemo. Ne samo da se ovako ponašaju civili, svetovnjaci, nego i sveštenici. Meni se sve čini da se sada očigledno ispunjava, davno izrečeno, prokletstvo: jednako kao ljudi, tako i sveštenstvo.[52] Ne samo običan narod da je takav, nego i moćnici narodni i vođe njihove - jednaki su. Oni zajedno vode otvoren rat sa sveštenicima uz izgovor, i iz ubeđenja, da obnavljaju pobožnost.


19 svi 2013 12:20
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: SVETI GRIGORIJE BOGOSLOV SABRANE BESEDE
Onoga sa kojim se ovo dešava ne omalovažavam, jer on stoji za veru, za istinu i, ako želite iskrenost, toga hvalim i radujem se zajedno sa njim. I sam bih voleo da budem u broju onih koji se podvizavaju i koji su omrznuti za pravdu i istinu; mogu se pohvaliti da sam već u tom broju. Dostojanstvena borba bolja je od mira koji nas odvaja od Boga. Zbog toga i Duh naoružava krotkoga vojnika[53] kao sposobnog i hrabrog da vojuje. Međutim, danas vidimo ljude koji sa krajnjim neznanjem i naglošću brane sitne i sasvim nebitne svari, a sve druge, samo ako mogu, prihvataju za saučesnike u zlu; sve ovo prikrivaju verom i njezino dostojanstveno ime zloupotrebljavaju u svojim natezanjima. Zbog takvog ponašanja omrznuše nas i pagani, a (što je nesnosnije) ne možemo poreći da smo ispravno omrznuti. I oni koji su među nama dobronamerni, takođe nas osuđuju; uopšte nije čudno što i narod, koji vrlo retko hvali bilo šta, osuđuje dobro. Na leđima našim oru grešnici,[54] i sve što mi zloumišljamo jedan protiv drugoga oni koriste protiv svih nas. Mi postadosmo pozor, ali ne Anđelima i ljudima kao, najmuževniji među podvižnicima, Pavle, koji je vojevao sa načalima i vlastima tame, nego svima koji rđavo žive, bez obzira na vreme i mesto - na trgovima, na pijankama, na veseljima, u žalosti. Aludiraju na nas u pozorišnim komadima svojim (dok ovo govorim jedva se uzdržavam od suza), ismevaju nas zajedno sa najraskalašnijim ljudima i ništa toliko ne naslađuje njihov pozor kao hrišćanin, ismejan u pozorištu. Do toga nas dovedoše naše međusobne mržnje; do toga nas dovedoše oni koji se prekomerno podvizavaju i jagme za Dobrog i Krotkog, koji Boga ljube više nego što treba. U borbi ili u bilo čemu drugom ne priliči potezati neprikladan poredak, jer se takav podvrgava ismevanju i svaki koji se bori mimo pravila biva izbačen iz borbe, lišava se pobede, makar bio najiskusniji i najhrabriji. Zar će oni koji se podvizavaju za Hrista, ali ne po Hristu, ugoditi ovome Miru[55] ako se bore za njega nedozvoljenim sredstvima? Demoni i danas drhte pri pomenu Hristovom; sila njegovog imena nije oslabljena našim porocima. A mi se ne stidimo da sramotimo ime Hristovo i samog Hrista, ne stidimo se da slušamo njegov svakodnevni vapaj: moje ime se huli zbog vas.[56] Ne plašim se ja borbe spolja i zveri koja i sada kidiše na Crkvu - svekolike moći lukavoga,[57] mada preti i ognjem, i mačem, i zverima, i mukama, i mržnjom koja premašuje bilo koju nečovečnost, i koji je pronašao teža mučenja od onih koja do sada iskusismo. Za sve to ja imam samo jedno lekarstvo, jedan put ka pobedi, a to je - (hvaliću se u Hristu!) smrt za Hrista. Međutim, što se tiče predstojeće borbe ja ne znam šta da činim, kakvu pomoć da očekujem, kakvu mudru reč, koji blagodatni dar, kakvo oružje da upotrebim protiv zamki lukavoga. Ko da pobedi ovog neprijatelja? Da li Mojsej, koji je raširio ruke svoje da bi pomogao znakom krsta koji je dočarao sobom? Ili prole njega došavši Isus koji je započeo borbu sa onima koji ustaše na Arhistratiga nebeske vojske? Ili David, ratoborni psalmopesnik koga je Bog osnažio za boj? Ili Samuilo, koji čas uznosi svoje molitve i žrtve za narod, a čas napada carstvo koje je teško pobediti? Ko će ovo oplakati kako priliči? Da li Jeremija koji je napisao plač za Izrailjem? Ko će zavapiti: oprosti, Gospode, narodu tvome i ne dozvoli nasledstvo tvoje pod sramotu, da njim ovladaju narodi?[58] Ko će se moliti za nas da li Noje, Jov ili Danilo, koji se mole i opominju[59] - da se opametimo, da ugušimo međusobna neprijateljstva, da poznamo jedan drugoga, da ne postanemo kao Izrailj i Juda, Rovoam i Jerovoam, Jerusalim i Samarija - da ne budemo čas kažnjavani za greh, čas oplakivani?!


19 svi 2013 12:20
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
---------
Post Re: SVETI GRIGORIJE BOGOSLOV SABRANE BESEDE
Priznajem, ja sam slab za ovakvu borbu; zato sam i savio kičmu svoju i sakrio lice svoje u begstvu. Od nagomilanog ogorčenja zaželeo sam samo da sedim usamljen i da ćutim, znajući da je vreme problematično, da su ljubljeni odstupili i da postadosmo odmetnici, mi - koji smo vinograd istiniti, vinograd blagovesni, plodonosni, prekrasni, obasjan orošenjem sviše i da se dijadema moje dobrote, pečat slave i venac pohvale, preobratila u nečasnost. Ali, ako je neko i pored svega rečenog odvažan i smeo, ja ga hvalim za smelost i odvažnost. Još vam ne govorim o unutrašnjoj borbi koja se odvija u nama i u našim strastima, a koju protiv nas danonoćno podiže, čas otvoreno, čas prikriveno, ovo telo i životna rasejanost koja nas koleba i uzbunjuje posredstvom čuvstvenosti i zadovoljstava, i blatnjava zemlja sa kojom smo pomešani, i zakon grehovni koji vojuje protiv zakona duhovnog upinjući se da u nama rastoči Carsko obličje i sve ono što je, zajedno sa njim, u nas uloženo, a božanskog je porekla. Zbog toga, ako je neko u stanju da nadjača prirodu koja ga vuče dole, ako je sebe već vaspitao dugovremenim ljubomudrijem i postepeno odvojio od uniženog i pomešanog sa tamom to što je u duši blagorodno i svetlonosno, (takav) ili se udostojio milosti Božje ili je pored toga i drugog dodavao najmogućije staranje da uznese svoj pogled uvis. Ja ipak nisam savladao zemljano sve dok ne očistim um, sve dok ne prevaziđem druge svojom blizinom Bogu; nimalo ne smatram bezazlenim prihvatanje obaveze staranja o dušama i posredništvo između Boga i ljudi, što je takođe dužnost sveštenika.


19 svi 2013 12:21
Profil Pošalji e-mail
Prikaži postove “stare”:  Redanje  
Započni novu temu Odgovori  [ 94 post(ov)a ]  Stranica Prethodna  1, 2, 3, 4, 5, 6, 7 ... 10  Sljedeća


Online

Trenutno korisnika/ca: / i 0 gostiju.


Ne možeš započinjati nove teme.
Ne možeš odgovarati na postove.
Ne možeš uređivati svoje postove.
Ne možeš izbrisati svoje postove.
Ne možeš postati privitke.

Forum(o)Bir:  
cron