Sada je: 22 srp 2018 18:33.





Započni novu temu Odgovori  [ 94 post(ov)a ]  Stranica Prethodna  1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8 ... 10  Sljedeća
 SVETI GRIGORIJE BOGOSLOV SABRANE BESEDE 
Autor/ica Poruka
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: SVETI GRIGORIJE BOGOSLOV SABRANE BESEDE
Šta me je u svemu toliko uplašilo? Ne smatrajte me prekomerno plašljivim; naprotiv, pohvalite moju obazrivost. Za Mojseja sam čuo da, kada je sa njim besedio Bog, mada mnogi behu pozvani na goru, a među njima beše i Aron sa dvojicom svojih sinova sveštenika i sedamdeset starešina - narodnih upravitelja, svima ostalima beše zapoveđeno da se poklone izdaleka, samo je Mojsej mogao da pristupi Bogu; narodu nije bilo dozvoljeno ni da se popne na brdo;[60] nije svako dostojan da se približi Bogu, već samo onaj ko je, kao Mojsej, sposoban da prihvati (smesti) slavu Božju. Osim toga, odmah u početku davanja zakona, trube, munje, tuča, mrak, zadimljeno brdo, strahota i kazna, pa ako se ma i zver dotakla tada brda bila je ubijena kamenjem;[61] ovo i druge strahote zadržavale su narod da se približi brdu i za njih bi veliko opterećenje bilo da, posle očišćenja, čuju još i glas Božji; međut lm, Mojsej se i pored svega penje na goru i ulazi iza oblaka, dobija zakon i tablice zakona - za narod kamene tablice, a za one koji su uzvišeniji od naroda, tablice duha. Takođe sam čuo za Nadava i Aviuda koji su tamjan zapalili tuđim ognjem da behu kažnjeni u isto vreme i na istom mestu gde počiniše nedelo, i mada njihov otac beše Aron, pred Bogom kao drugi Mojsej, ipak nije mogao ni on da ih spase.[62] Poznato mi je šta se desilo sa sveštenikom Ilijom i nešto kasnije sa Uzom. Jedan je bio kažnjen zbog bezakonja sinova svojih koji su se, prilikom žrtvovanja, prevremeno usudili da uzmu meso iz kotlova, mada ni otac nije odobrio njihov postupak.[63] Drugi je kažnjen samo zato što je dotakao kivot koji su vukli volovi; mada je hteo da pridrži kivot da ne padne sa kola, ipak je poginuo;[64] na taj način Bog je sačuvao dostojanstvo kivota. Poznato mi je da su i telesni poroci, kako sveštenika, tako i žrtvenih životinja, strogo istraživani i bilo je ozakonjeno da savršeni prinose najsavršenije; to je, po mom mišljenju, služilo kao simvol duševne neporočnosti i čistote. Ne dozvoljava se svakom da obuče svešteničku odeždu, niti da dotakne sveštene sasude; ni da kuša žrtvu ako nije nadležan ili ako su mesto i vreme neprikladni; ni pomazanje jelejem, niti posluživanje tamjanom, ni ulazak u svetište, ako je ma i malo nečist dušom i telom. Još više je branjen ulazak u svetinju nad svetinjama u koju je samo jedna osoba ulazila, određenog dana u godini. Ni u zavesu hramovnu nisu smeli uvek pogledati, niti je doticati, baš kao i kivot, ili čistilište, ili izvezene heruvime. Znajući sve ovo, kao i našu nedostojnost u odnosu na Velikog Boga, Arhijereja i Žrtve, ako samim sobom ne predložimo Bogu žrtvu živu i svetu, ako ne ispoljimo opit blagougodnog i slovesnog služenja, ako ne prinesemo Bogu žrtve hvale - skrušen duh, takve žrtve koje od nas jedino potražuje Taj koji nam je sve darovao - znajući sve to, dakle, da li sam se ja mogao osmeliti i odvažiti da mu prinosim žrtvu spoljnju, u svemu ravnu (αντιτυπον) velikim tajanstvima? Jesam li se mogao obupi u obličje i čin sveštenika pre nego sam osvetio ruke svoje prepodobnim delima, pre no što sam naučio oko da zdravo gleda na tvar i da se divi Tvorcu tvari, a ne da sramoti Sazdatelja, pre no što je kazna Gospodnja otvorila uši moje, dok mi se uho nije naviklo da slušam;[65] nije data zlatna grivna sa raznoraznim sardijskim kamenom: tj. reč mudroga u uho onoga koji sluša;[66] pre no što se usta, usne i Jezik ne odvezaše i ne privukoše Duha, ne raširiše se i ne ispuniše ce[67] duhom izrečenih tajana i dogmata, dok se usta, po reči mudrosti, ne vezaše božanstvenim čuvstvom,[68] da bi (dodaću rečenom) se njime blagovremeno rastopila, a jezik ispunio radošću, odnosno, dok ne postane organ božanskog slatkopojanja, uzbuđen slavom, ustajući rano i trudeći se dok se prilepi grlu svome; pre no što noge moje behu postavljene na kamenu i pre no što se usavršiše kao jelenske, i pre no što se stope moje ne usmeriše ka Gospodu, ne izlivajući se ni malo, ni mnogo, sve dok svi udovi ne postadoše oružje pravde,[69] dok nisam odbacio umrtvljenost progutanu životom,[70] koja je ustupila mesto Duhu?


19 svi 2013 12:21
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: SVETI GRIGORIJE BOGOSLOV SABRANE BESEDE
Ako neko ne plamti srcem čistim i kada čita Pismo, ako ne prima ognjem iskušane reči Božje, ako ih nije napisao tri puta na širini srca[71] da bi dobio um Hristov,[72] ako neko ne uđe u, od mnogih, skrivene riznice, nevidljive i tamne[73] da bi video i poznao njihovo bogatstvo, stvorivši situaciju da može da pomogne i drugima, duhovno duhovnim pokazujući[74] ko još nije bogoprilično video krasotu Gospodnju i nije posetio hram njegov, ili bolje da kažemo, ako neko još nije postao hram Boga Živoga, živo žilište Hristovo u duhu; ko nije poznao srodnost i razliku među obličjima i stvarnošću, i ko nije prešao od prvog ka drugome da bi, izbegnuvši vethost slova, radio na obnovi duha[75] i prešao od zakona ka blagodati, izmoždenog tela ali punog duhom; ko opitno nije istražio sve sile Hristove, kako prve, tako i one niže i poslednje koje Hristu pripadaju po čovečanstvu, upravo da je On - Bog, Sin, Obraz, Reč, Premudrost, Istina, Svetlost, Život, Sila, Para, Izlivanje,[76] Sijanje, Tvorac, Car, Glava, Zakon, Put, Vrata, Temelj, Kamen, Biser, Mir, Pravda, Osvećenje, Izbavljenje, Čovek, Sluga, Pastir, Jagnje, Arhijerej, Žrtva, Prvorođen svake tvari, Prvorođen po vaskrsu iz mrtvih;[77] ko beskorisno čuje ove nazive i stvari i ne uđe u zajedničarenje sa Rečju i ne shvati u kakvom je On odnošaju sa svakim nazivom, ko se nije trudio da razume premudrost Božju u tajni skrivenu;[78] ko se još kao mladenac hrani mlekom, a nije sjedinjen sa Izrailjom, nije upisan u vojsku Božju, nije sposoban da uzme krst Hristov na sebe; ko još nije postao ni početni član tela Hristovog: - hoće li takav dragovoljno i sa radošću moći primiti kada ga postave na čelo punote Hristove? Protiv ovoga što rekoh ne dozvoljavam nikakav prigovor i savet. U svemu tome ja vidim uzrok silnome strahu i krajnju opasnost za onoga koji pozna važnost napredovanja i pogubnost pogreške. Neka drugi, razmišljah ja, ko je iskusan u moreplovstvu i trgovini putuje po kupljenu robu, neka preplovljava širinu mora, neka se svakodnevno nosi sa vetrovima i burama, neka mnogo, ako mu pođe za rukom, dobije i mnogo neka tuguje. A za mene, koji se držim kopna i koji orem ne baš duboku brazdu života, i koji se izdalje klonim mora i dobiti, prijatnije je da živim kako mogu, ma i sa malim i tankim parčetom hleba i da provodim dane u miru i spokojstvu, nego da se radi velikih dobiti upuštam na dugovremenu i veliku opasnost. Za čoveka postavljenog visoko gubitak je i to ako, pošto primi puno, ne prenese svoju odvažnost i na mnoštvo drugih, nego se zadrži na malom broju ljudi i velikom svetlošću osvetljava mali dom, odnosno, da u mladićko sveoružje oblači dečije telo. Za čoveka malovažnog uopšte nije toliko opasno ako nosi malo breme: niti će izazvati podsmeh, niti uvećati opasnost, ako na sebe uzme nešto što je neprimereno njegovim moćima. Kao što čujemo kulu gradi samo onaj ko je prethodno izračunao sve troškove i video da li ima moći i snage za to.[79]


19 svi 2013 12:22
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: SVETI GRIGORIJE BOGOSLOV SABRANE BESEDE
Dakle, pred vama je - obrazloženje i opravdanje moga begstva; pitanje je da li ono zadovoljava. Sve to me je udaljilo od vas, braćo i prijatelji, na moju veliku žalost, a možda i vašu; tada mi se činilo da je to ipak neophodno. Vratila me je, kao prvo, moja privrženost vama i osećanje vaše privrženosti prema meni (jer međusobno raspoloženje najbolje snaži ljubav); a kao drugo, moja lična briga, moje lično delo - sedina i nemoć sveštenih roditelja, koji se razboleše više od mene nego li od svojih godina - ovog Avraama Patrijarha, najdragoceniju i ravnoangelnu za mene glavu i Sare, koja nas je duhovno rodila učenjem vere. Njima treba da budem štap, i starost, i potpora u nemoći - to je prvi moj zavet koji ispunjavam po svojoj moći i zbog njega sam napustio ljubav prema znanju, meni najdragocenije zanimanje, samo da se ne bih pokazao sujetnim. Postalo mi je nepodnošljivo da zbog jednog razloga prokockam sav trud i lišim se blagoslova kojeg je jedan starozavetni pravednik na prevaru dobio od svoga oca, podmetnuvši lažne malje; smicalicom i rđavim sredstvom ulovio je dobro. Dakle, dva su razloga mojoj popustljivosti i krotosti; nema ničega čudnog što sve moje, napred iskazane dileme, ne opstaše pred njima. Smatram da je nekada vrlo trezveno omogućiti da budeš pobeđen, kao što i svako drugo delo ima svoje vreme; bolje je biti časno pobeđen, nego nezakonito i na štetu održati izvojevanu pobedu. Kao treće, (ovo je najbitniji razlog moga povratka zbog koga ću prećutati sve ostale razloge), prisetio sam se drevnih vremena i u njima pronašao jednu priču iz koje sam izvukao naravoučenije za moje stanje.

Smatram da sve što nalazimo u Pismu nije bez razloga napisano, a ako vidimo samo gomilanje reči i predmeta, onda znajte da je to napisano radi rasplinjavanja slušalaca i radi njihove zabave. Takav cilj imaju jelinske basne kojima nije bitna istina, već njima očaravaju sluh i srce. Ali mi, koji pažljivo izvlačimo duhovni smisao iz svake crte i reči, ne mislimo (to bi bilo i nepravedno) da bi i najbeznačajnije stvari, koje pisci podrobno opisaše, bez nekog naročitog smisla bile zapisane i sačuvane u sećanju do današnjih dana. Naprotiv, njihov cilj je da služe kao spomenik i nauk kako da se i mi postavimo u sličnim situacijama, odnosno, da se, rukovodeći se njima kao nekim pravilima i predukazanim obrazcima, znamo postaviti i jedno izbeći, a drugo odabrati.


19 svi 2013 12:22
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: SVETI GRIGORIJE BOGOSLOV SABRANE BESEDE
O čemu je ovde reč i kakva je pouka svemu? Možda nije loše da o svemu tome i ovde progovorim radi pouke mnogima. Jona je bežao od lica Božjeg, ili bolje kazati, mislio je da može pobeći; međutim, zadržalo ga je more, bura, kitova utroba i trodnevni boravak u njoj, što je poslužilo kao obličje mnogo uzvišenije tajne. Jona je bežao da ne bi morao otići Ninevljanima sa tužnom i neobičnom vešću, a da posle toga ne ispadne lažac ako se grad spase pokajanjem. Nije ga ogorčilo spasenje zlobnika, već se stidio da bude sluga laži, jer je revnovao za verodostojnost proroštva koje se u njemu moglo podvrgnuti sumnji; mnogi behu nesposobni da proniknu u dubinu Božju o ovom planu. A kako sam ja o ovome slušao od jednog mudrog muža koji mi je unekoliko objasnio spoljašnju stranu svega, pošto je bio kadar da shvati i pozna duboki smisao proroka nije ovo uzrokovalo da blaženi Jona pobegne i da, iako prikriven na moru, dođe u Jopu, a iz Jope u Tars. Neshvatljivo je da on kao prorok, nije poznao Božji plan tj. da je Bog po svojoj velikoj premudrosti, po neispitivim sudbama, neistraživim i neshvatljivim putevima svojim, samo pretnjom, proizveo da se Ninevljani opamete i izbegnu predskazanu kaznu. A ako je prorok znao ovo, onda je jednako neshvatljivo da se on ne pokorava Bogu koji je na bogopriličan način ustrojio spasenje Ninevljana. Misliti da se Jona nadao kako će se sakriti na moru i spasti od velikog oka Božjeg bilo bi veoma ružno i naivno; takva misao ne bi priličila ne samo proroku, nego ni drugom razumnom čoveku koji iole poznaje nesavladivu Božju silu. Jona, kako o njemu govori pomenuti muž, u to sam i ja ubeđen, bolje od bilo koga je znao i to šta će se desiti posle njegove propovedi Ninevljanima, ali i to da on nikako svojim begstvom, makar i promenio mesto boravka, ne može pobeći od Boga; isto kao što niko drugi ne bi mogao da se sakrije ma ušao u nedra zemlje, u dubinu mora, ma pronašao način da se na krilima uznese i leti po vazduhu, ma sišao u preispodnju ada ili se sakrio gustinom oblaka ili izmislio neki drugi, bolji, način begstva i skrivanja. Ako Bog želi da nekoga zaustavi i zadrži u ruci svojoj onda se to nikako ne može izbeći i nadmudriti. On predupređuje hitre i zaskače begunce, smiruje visoke i razoružava silnike, kroti drske, guši bilo koju silu. Svakako da je Jona znao za moćnu ruku Božju i nije ni mislio da može pobeći od Boga. Međutim, pošto je Jona unapred sagledao pad Izrailja i predosetio da prorokovana blagodat prelazi na pagane, on sa tih razloga izbegava propoved, ne žuri u izvršenju zapovesti i, napustivši stražarsku kulu radosti, što na jevrejskom jeziku znači Jopija - tj. drevnu uzvišenost i dostojanstvo, sam sebe baca u more tuge. Zbog toga se i iskušava, i spava, i trpi brodolom, i budi se, i prihvata žreb, i pogružava se u more, i kit ga guta, ali ne nestaje, nego i tamo priziva Boga i, (kakvog li čuda!) slično Hristu, nakon tri dana, vraća se odatle.


19 svi 2013 12:22
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: SVETI GRIGORIJE BOGOSLOV SABRANE BESEDE
Ostavimo za sada reč o tome sa nadom da će Bog omogućiti da o tome kasnije govorimo podrobnije. A sada, da bismo se držali teme, razmišljajmo o tome šta je Joni moglo poslužiti kao izgovor za izbegavanje proročke službe. Međutim, može li za mene biti kakvog izgovora i opravdanja, ako bih ja i dalje nastojao na odbijanju da prihvatim na mene naloženo (ne znam kako da se izrazim), lagano ili teško, breme služenja. Možda će neko prigovoriti (što je jedino i moguće u datom slučaju) i kazati da sam ja nedostojan sveštenosluženja pred Bogom i da najpre treba postati dostojan crkve, a potom oltara i prvo oltara, a potom - predsedanja; neko drugi će me možda opravdati i razrešiti odgovornosti. Međutim, strašne pretnje, još strahovitije kazne za nepovinovanje, kao i za suprotno: ako je neko drzak i nema ni malo straha, ne skriva se i ne odriče, kao Saul u očevoj opravi[80] kada ga pozvaše da preuzme vođstvo i on se toga prihvatio kao najlakšeg i običnog dela, mada nije bezopasno menjati svoj stav i već prihvaćeno ispravljati.

Sa tih razloga ja se dugo borih sa pomislima razmišljajući kako da se postavim; zapadoh među dva straha od kojih me je jedan zadržavao dole, a drugi - da idem uvis. Posle mnogih nedoumica i premišljanja za jednu ili za drugu stranu ja se, napokon, odlučih za snažnije; mnome je ovladao i pobedio strah da se ne pokažem nepokornim. Vidite kako sam se držao sredine ovih strahova ne pružajući ruke ka nedostižnom načalstvu, niti odbacujući dato. Prvo bi značilo drskost, a poslednje - nepokornost, a i jedno i drugo - prostakluk. Ipak sam zadržao sredinu između drskosti i bojažljivosti; bojažljiviji sam od onih koji se hvataju za bilo kakvo starešinstvo, ali sam hrabriji od onih koji se svega odriču. Tako sam ja shvatio postavljeno pitanje i izraziću se sada još jasnije: onima koji treba da budu starešine, verovatno, pomaže zakon trezvene pokornosti pošto Bog svojom blagošću nagrađuje veru, a onoga ko se u njega uzda čini savršenim starešinom. Međutim, ne znam ko će pomoći u slučaju neposlušnosti i nepokornosti. Nimalo nije bezopasno ako prečujemo reči: "duše njihove tražiću iz vaših ruku".[81] Kako se vi odrekoste mene i ne htedoste da budete vođe i starešine naroda moga: tako ću se Ja odreći vas i neću vam biti car. Kao što vi ne poslušaste moje reči, nego mi drsko okrenuste leđa: tako će i vama biti; kada me prizovete, neću se osvrnuti na molitvu vašu". - Neka se ne primeni na nama takav prigovor Pravednog Sudije kome hvalimo milost,[82] ali zajedno sa njom i cyd!


19 svi 2013 12:23
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: SVETI GRIGORIJE BOGOSLOV SABRANE BESEDE
Ja se opet okrećem istoriji i razmatram najpobožnije muževe drevnosti i tamo nalazim da su neki odvažno prihvatili povereno im starešinstvo, a drugi malo usporiše primanje toga dara; međutim, ni jedni ni drugi nisu osuđeni, ni oni koji se odrekoše - usled straha, niti su pohvaljeni oni koji dadoše saglasje svoje - za revnost. Jedni se uplašiše važnosti službe, a drugi se prikloniše po veri u Prizvavšeg ih. Aron je ispoljio spremnost, a Mojsej je protivurečio. Isaija se povinovao, a Jeremija se plašio mladosti svoje i nije prihvatio proročku službu sve dok nije dobio obećanje i silu od Boga koja je premašila njegov uzrast. Ovakvim razmišljanjima sam se tešio i duša moja je, malo po malo, omekšala; kao pomoćnika u ovim razmišljanjima uzeh vreme, a za savetnika - Božje zapovesti kojima sam podredio sav svoj život. Zbog toga ne protivurečim, niti se protivim (ovo su reči moga Vla**** koji nije pozvan na starešinstvo, već se kao ovca na zaklanje vodi),[83] nego se smirujem i priklanjam pod krepku ruku Božju i molim da izvinete moju prethodnu lenjost i nepokornost, ma koliko bio kriv u svemu. Zaćutao sam. Ali neću svagda ćutati; udaljih se nakratko, koliko je potrebno, da bih razmotrio stvari i sam sebe utešio u tuzi, ali sada sam spreman da Ga slavim u crkvi i hvalim na zboru staraca.[84] Ako za jedno priliči osuda, za drugo se može izviniti.


19 svi 2013 12:23
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: SVETI GRIGORIJE BOGOSLOV SABRANE BESEDE
Ali zašto ja ovoliko otežem besedu? Ja sam sa vama, pastiri i sapastiri! Sa tobom sam, sveta pastvo, koja si najdostojnija Arhipastira Hrista! I ti, oče moj, potpuno si me pobedio i podčinio Hristovim, a ne ljudskim zakonima. Upoznao si moju pokornost; uzvrati blagoslovom. Rukovodi molitvama i rečima, utvrđuj duhom. Očev blagoslov utvrđuje dom dece.[85] O, kada bih se ja, i ovaj duhovni dom koji sam odabrao i za koji sam se molio, utvrdili i da mi on postane mir moj za sva vremena, iz veka u vek i kada se iz ovdašnje crkve preselim u višnju crkvu u slavlje prvorođenih, koji su zapisani na nebesima! Takva je moja molitvena i pravedna želja!

Bog sveta, koji je stvorio oboje i koji nas je sjedinio, koji je posadio careve na presto i sa zemlje uzdigao bednoga, koji je iz uniženog stanja prizvao ništega, koji je izabrao Davida, slugu svoga, od stada ovčijih - toga koji beše najmlađi među sinovima Jesejevim; koji blagovesnicima daje reč silom mnogom za propoved jevanđelja, koji sam napasa pastire i vodi vođe, neka podrži našu desnicu, neka nas vodi po volji svojoj i neka nas primi u slavi da bismo bili kadri da napasamo razumno stado njegovo, a ne u opravi bezumna pastira[86] - jedno je u broju blagoslovenih, a drugo u broju prokletih; - neka On daruje silu i moć ljudima svojim;[87] neka predstavi sebi pastvu slavnu i neuprljanu, dostojnu višnjeg staništa, u obitelji veselećih se, u svetlosti svetih, da bismo u njegovom hramu svi mi, i pastva i pastiri, mogli blagovestiti slavu u Hristu Isusu, Gospodu našem, kome neka je slava u sve vekove. A m i n!


19 svi 2013 12:24
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: SVETI GRIGORIJE BOGOSLOV SABRANE BESEDE
NAPOMENE:

Ps 37:7.
Ps 55:8.
Tit 1:2.
Os Z:4
Is 54:13
1Car 10:11
Agej2:13, 14
Ps 37:27.
I Petr 5:2
Ps 58:45
Agej2:15; Amos5:10.
1PetrZ:11.
Ef 3:17
Hipokrat
Priče 4:27
Ps 73:8
I Kor 2:6
Prop 10:5, sr. Priče 26:2.
Onima koji žive u Hristu.
II Kor 2:8
I Kop4:21.
II Tim 4:6
Rm 15:19
Is 19:11; 3:12; 3:4-7; 9:15; 1:23; 8:21; 40:2
Priče 14:30
Zamka
Os 5:1-2; 5:6; 7:7; 8:10; 8:4
Mih 3:10-11.
Mih 3:12.
Ps 12:1.
Mih 7:4
Joilj 1:3; 2:15-16; 1:10 i 9
Av 1:24 i 5.
Av 2:15.
Mal 1:6-7; 2:5;; 2:6-7; 2:13.
Zah Z:2; 11:3-6; 13:7; 10:3
Dan 13:5.
Jez 33:6; 7:26; 22:24-26; 13:15; 34:26; 34:8; 34:10.
Jer 1:5; 9:1; 10:21; 12:10; 23:12; 25:34.
I Tim 3:23
Mt 23:24-33
Prop 10:16.
Priče 29:30.
Priče 25:3.
Is 40:12; 66:1
Prop 7:23
Ps 22:11.
Priče 2:3
Ps 17:40
Ps 110:5.
Ps 9:28; 140:3.
Os 4:9.
Joilj Z:11.
Ps. 129:3.
Ef 2:14.
Is 52:5
Julijana Otpadnika.
Joilj 2:17
Jez 14:14.
Izl 24:1-2.
Izl 19:13
Lev 10:12.
1Car 2:13-14.
II Car 6:6-7
Is 50:4-5.
Priče 25:12
Ps 119:131; 81:11.
Priče15:7
Ps 57:7; 40:3; 18:34; 119:133; 7:3.
II Kor 5:4
Priče 22:21
I Kop 2:16
Is 43:3.
1Kor 2:13
Rm 7:6
Prem Sol 7:25.
Kol 1:15, 18.
I Kor 2:7.
Lk 14:28.
I Car 10:22.
Jez 3:18.
Ps 107:8.
Is 50:5; 53:7.
Ps 107:32.
Sir 3:9.
Zah 11:15.
Ps 68:36.


19 svi 2013 12:24
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: SVETI GRIGORIJE BOGOSLOV SABRANE BESEDE
Reč IV

Prvo izobličavanje cara Julijana.




Slušajte ovo svi narodi, pazite svi koji živite po celoj vaseljeni.[1] Kao da stojim na nekom uzvišenju sa koga daljine mogu da sagledam, sve prizivam i svima upućujem ovu moćnu i uzvišenu propoved. Pazite narodi, plemena, naselja, ljudi svakog roda i uzrasta - svi, koliko god nas je sada i koliko god da će nas biti na zemlji! Neka se moja reč čuje još i dalje! - Pazite na moju reč i sve nebeske Sile, svi Anđeli, koji istrebiste mučitelja - nije zbačen Sion, car amorejski, ni Og, car vasanski (lokalni vladari koji nanesoše zlo malom delu vaseljene - Izrailju), nego - zmija,[2] otstupnik, veliki um,[3] Asirijac, svima zajednički neprijatelj i vrag koji je na zemlji učinio mnoga zla, nevolje i jad, ali i u visinama[4] koji smišlja i predviđa mnoge nepravde! Slušaj nebo i pazi zemljo![5] I meni priliči da, zajedno sa najglasnijim među prorocima Isaijom, uskliknem! Samo se u jednom razlikujemo: prorok poziva nebo i zemlju da svedoče protiv Izrailja koji se odmetnuo od Boga; a ja ih prizivam protiv mučitelja i otpadnika koji je pao - padom dostojnim nesreće. Pazi, ako nas čuješ i ti, dušo, velikog Konstancija! Pazite hristoljubive duše careva koje vladaste pre njega! Osobito neka bude na oprezu duša Konstancijeva; on je uzrastao sa Hristovim nasleđem i, postupno se utvrđujući, postao je znamenitiji od svih careva. No, (kakvog srama!) on je pao i greh neznanja koji je nedostojan njegove pobožnosti; sam ne znajući to, vaspitao je hrišćanima vraga Hristovog; od svih dela svoga čovekoljublja ispoljio je jednu rđavu uslugu time što je spasao i zacario na štetu spasenog i carujućeg. A, o kada bi ovo Konstancija moglo obradovati, da bi se uništila nevolja i vaspostavilo pređašnje blagostanje hrišćana, ja proiznosim ovu reč!


21 svi 2013 11:01
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
---------
Post Re: SVETI GRIGORIJE BOGOSLOV SABRANE BESEDE
Reč prinosim Bogu na dar i ova reč je čistija i sveštenija od bilo koje beslovesne žrtve; prinosim je ne da bih oponašao mrske i sujetne reči, nego kao mrzost prema žrtvama bogootstupnikovim čije se bogatstvo i obilje sastojalo u sili nesreće i u nemudroj, da tako kažem, mudrosti; pošto i sva sila i učenost veka ovoga u tami hodi i daleko je od svetlosti istine. Ako je ta mudrost takvih ljudi takva i ako ona takve plodove donosi - kao trava brzo se suši, kao zelje[6] brzo vene i propada zajedno sa onim koji ih je porodio, koji ginu bučno i svojim padom privlače veći pozor nego svojom nečastivošću ja, koji prinosim žrtvu hvale i palim beskrvni dar reči, pitam: ko će dočarati prizor koji bi bio jednak blagodarnosti! Koji jezik može biti toliko gromoglasan, koliko ja želim? Čije se uho neće pokolebati, a sluh povući pred takvom revnošću reči?

Blagodarnost koju proiznosim rečju najsvojstvenija je Reči koja, od svih drugih naimenovanja, prvenstveno se naslađuje ovim zvanjem i našom sposobnošću da ga možemo imenovati, ali će i njemu[7] poslužiti kao prikladna plata pošto će za svoje prestupe protiv dara reči biti posramljen upravo rečju. Iako je dar reči opšte dostojanstvo svekolike slovesne tvorevine: Julijan, prisvajajući ga samo za sebe omrznuo je hrišćane i koristeći se darovitošću u rečima, o daru reči rasuđuje krajnje nerazumno. Kao prvo, nerazumno zbog toga što je zlonamerno, tendenciozno i proizvoljno tumačio naimenovanja kao da jelinsko obrazovanje pripada narodu, a ne jeziku. Sa tih razloga je zabranio da se mi školujemo da ne bismo prigrlili tuđe dobro. To dalje znači da nam ne dozvoljava da izučavamo nauke i sva znanja koja su Grci stekli; sve to je samo za sebe zadržao. Zatim, nerazumno se ponadao da se može sakriti od nas i da će nas, koji preziremo takvu slovesnost, lišiti jednog od prvih dobara, ali se sam plaši osude i izobličenja smatrajući da se sila kritike nalazi u lepoti sloga, a ne u poznanju istine i iznošenju dokaza, od kojih nas niko ne može izolovati, niti onemogućiti da svojim jezikom ispovedimo Boga. Jer mi, kao i sve ostalo, i reč posvećujemo Bogu; a kada je potrebno posvećujemo i telo svoje istini. Stoga, izdavši takvu naredbu kojom se zabranjuje lep govor, on ipak nije mogao da zabrani nama da kazujemo istinu. Tako je on ispoljio i potvrdio svoju nemoć, a nije mogao izbeći osudu u ličnoj nesreći kojoj se još više podvrgao svojom pogreškom. Njegova zabrana nama da besedimo pokazuje da se on nije uzdao u ispravnost svoje vere ili reči. On se ustremio na čoveka koji sebe smatra najsilnijim borcem i očekuje da ga svi poštuju kao najhrabrijeg borca, ali je istovremeno ukazom zabranio da se bilo ko usudi izaći njemu na megdan. Sve je to - dokaz robovanja, a ne hrabrosti! Venci se daju onima koji se podvizavaju, a ne onima koji sede na vrhu; onima koji napregoše sile, a ne onima koji su lišeni velikog dela sila. Ako se on zaista plašio da ga neko ne izazove na megdan, već je priznao svoj poraz, odnosno, pobedu nad sobom, i bez borbe je ustupio vrh onome sa kojim se prepirao. Tako je postupio naš mudri car i zakonodavac! A da bi svi osetili njegovu silu i uverili se u njegovu glupost, on je na početku svoga carovanja najpre ustao protiv besedništva. Međutim, mi prinosimo hvalu Bogu pošto je taj dar postao slobodan. Nama naročito priliči da, kao što Boga poštujemo drugim prinosima i darovima ne štedeći ništa - ni novac, ni imanje koji su ovovremeni i čovekoljubivošću Božjom sačuvani od nasilja - prvenstveno poštujemo rečju, plodonošenjem pravednim i opštim za sve koji dobiše milost. Dovoljno rekosmo o daru reči; ako odužimo prestupićemo granice umesnosti i mnogi će pomisliti da se brinemo o nečem drugom, a ne o tome zbog čega se sabrasmo.


21 svi 2013 11:02
Profil Pošalji e-mail
Prikaži postove “stare”:  Redanje  
Započni novu temu Odgovori  [ 94 post(ov)a ]  Stranica Prethodna  1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8 ... 10  Sljedeća


Online

Trenutno korisnika/ca: / i 0 gostiju.


Ne možeš započinjati nove teme.
Ne možeš odgovarati na postove.
Ne možeš uređivati svoje postove.
Ne možeš izbrisati svoje postove.
Ne možeš postati privitke.

Forum(o)Bir:  
cron