Sada je: 24 lip 2019 19:48.





Započni novu temu Odgovori  [ 94 post(ov)a ]  Stranica Prethodna  1 ... 5, 6, 7, 8, 9, 10  Sljedeća
 SVETI GRIGORIJE BOGOSLOV SABRANE BESEDE 
Autor/ica Poruka
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: SVETI GRIGORIJE BOGOSLOV SABRANE BESEDE
Međutim, nikako nemojte pomisliti da je rđavo samo ono što je on već učinio, a ono što je zamislio da uradi da je čovekoljubivije i priličnije caru. Ne! Bilo bi dobro kada nameravana dela ne bi bila još groznija od učinjenih, o kojima vam govorismo. Kada drakon pođe u akciju onda su mu jedne krljušti već nakostrešene, druge se spremaju, a treće opet čekaju svoj red i izgledaju pasivne za neko vreme, ali to još ne znači da se i one neće nakostrešiti; ili, ako vam odgovara drugačije poređenje: kada munja udari u nešto i zapali, tada jedan deo te stvari bude sav u plamenu, drugi delovi tek tinjaju i spremaju se da buknu kada ih oganj potpuno obuhvati; isto ovako se i on ponaša - jedna zlodela je već učinio, druga je predvideo da učini, a o trećima razmišlja i pretnjama nam ih nagoveštava; ovi nagoveštaji su toliko ružni i neuobičajeni da su samo njemu mogli pasti na um; ovakva dela zamisliti i ostvariti mogao je samo on, mada je i pre njega bilo gonitelja i protivnika hrišćanstva. Ono o čemu Dioklecijan, prvi i najljući gonitelj hrišćanstva, nije ni razmišljao ili njegov naslednik Maksimian, koji ga je nadmašio u žestokosti svojoj ili njegov naslednik i zlobni gonitelj Maksimin koji je zbog svojih zlodela pretrpeo veliku kaznu u vidu gnusnih telesnih rana,[77] što oni, dakle, i ne pomisliše, on je zamislio i uradio, o čemu svedoče njegovi saradnici i svedoci svih nauma i dela; on je unekoliko bio zadržan Božjom čovekoljubivošću i suzama hrišćana koje su mnogi izobilno lili kao jedino lekarstvo protiv mrskog gonitelja. Namislio je da hrišćane liši svih njihovih prava i da za njih budu zatvorene sve javne ustanove, trgovi, skupovi i sabranja, pa čak i sudovi: njegova ideja je bila da se ovim i sličnim stvarima ne može niko koristiti ukoliko ne prinese tamjan i kad na paganskom žrtveniku i ne plati visoku cenu za opšta prava. O zakoni, o zakonodavci, o carevi! Tvorac sa jednakom čovekoljubivošću koja ni prema kome nije oskudna, svima daruje krasotu neba i nasladu sunčevim zracima i udisanje prijatnog vazduha; na njega se ugledajte pa i vi svim slobodnim ljudima omogućite jednako i istovetno pravo zakonske zaštite i pokroviteljstva. Međutim, on je naumio da hrišćanima oduzme osnovna prava, da ih pritisne zakonom da ćute kada im se oduzima imanje ili im se nanosi bilo kakva veća ili manja šteta; shodno zakonu oni ne bi mogli uživati nikakvu pravnu zaštitu, niti bi nanesenu im nepravdu mogli izneti pred sud. Neka ih progone sa rođene zemlje, neka ih ubijaju, ako je moguće neka im ne dozvole ni da dišu slobodno! Stradalnike je sve ovo još više utvrdilo u veri i revnosti pred Bogom, a počinitelje još više ljutilo i onespokojavalo, odnosno, razjarivalo. A čime je ovaj svoj naum obrazložio, taj ubica i otpadnik, narušitelj zakona i zakonodavac, ili da kažem vernije rečima naših Sveštenih knjiga - taj neprijatelj i protivnik?[78] - Time što i u našem zakonu stoji napisano: ne protivi se, ne sudi se,[79] ni sa kim ne ulazi u spor, niti bilo šta smatraj za svoje vlasništvo,[80] nego brini o životu u drugom svetu, a sve ovdašnje prezri kao ništavno;[81] ne uzvraćaj zlom na zlo, a ako te neko udari po obrazu nemoj uzvratiti, nego okreni i drugi obraz; ne treba ubogom dati samo kaput, nego i košulju. Možda je on u vidu imao i zapovest da se molimo za neprijatelje i one koji nas progone.[82] Svakako da ove uredbe naše poznaje taj koji je i sam čitao reč Božju, koji je udostojen bio da služi velikom oltaru i koji je započeo da gradi hram u čast Mučenika!

Međutim, evo šta mene čudi kod njega: kako on, koji je tako pažljivo čitao Sveto pismo, nije pročitao i one reči, ili ih je možda namerno prevideo, koje kažu da će zlobnik zlom poginuti[83] - zlobnik, odnosno, svaki koji poriče i odbacuje Boga i što je još gore, svaki koji goni nepokolebive ispovednike vere i na njih baca takve tegobe i nevolje koje sam zaslužuje. Ako on može da dokaže da, kao što mi treba da budemo savršeni (što on predlaže zakonom svojim) i da se nepokolebivo držimo predatih nam pravila, tako je isto i njemu naznačeno, možda, voljom bogova njegovih - da bude najzlobniji čovek i da je od dvaju suprotnih navika, poroka i vrline, nama određen bolji deo, a njemu i njegovim istomišljenici namenjen je rđaviji žreb; kada on postane ovoga svestan mi ćemo pred očima svih biti jedini pobednici, a to će morati posvedočiti i naši neprijatelji i protivnici. Ako oni ma i malo prisvajaju sebi časti i krotosti, makar na rečima, ako ne na delima; ako oni i pored svega toga što su isuviše rđavi i dovoljni svojim bogovima, još uvek nisu poznali svoju sramotu i žreb koji im zaista pripada: onda neka nam objasne kako to može biti pravedno i gde je to uostalom zapisano da mi i pored svih stradanja treba samo i stalno da trpimo, a oni da nas uopšte ne štede, iako mi štedimo njih? Osvrnite se, uostalom, na ono što je prošlo. Postojala su vremena i našeg i vašeg vladanja i ono je, na smenu, prelazilo iz jednih ruku u druge: kažite kakve ste nevolje vi pretrpeli od hrišćana koje bi nalikovale ovima koje hrišćani trpe od vas? Jesmo li mi vas lišili bilo kakvih prava? Da li smo na vas huškali prost narod? Jesmo li na vas uputili vojne jedinice koje bi postupale strožije nego im je naređeno? Da li je iko od vas došao u životnu opasnost od nas? Da li smo bilo kome oduzeli čast i vlast koji pripadaju ljudima? Jednom rečju - jesmo li bilo kome naneli bilo kakvu nevolju i bedu kojima vi nas neprestano ugrožavate? Nesumnjivo da vi ovako šta nećete nama potvrditi, vi, koji nas optužujete za našu krotost i čovekoljubivost.


22 svi 2013 10:56
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: SVETI GRIGORIJE BOGOSLOV SABRANE BESEDE
Sem toga, ti najmudriji i najtrezveniji od svih, ti koji siliš hrišćane da se drže uzvišene vrline, kako ne možeš da shvatiš da se u našem zakonu nešto prepisuje kao neophodnost, tako da će oni koji to ne izvrše podleći opasnosti, dok se drugo nešto ne potražuje neizostavno, nego je prepušteno slobodnoj volji našoj da odluči i shodno odluci da primi odgovarajuću čast i pagradu? Najpoželjnije i najsavršenije bi bilo kada bi svi mogli biti najbolji ljudi, sa najuzvišenijim stupnjem vrline. Međutim, božansko se mora razlikovati od čovečanskog i za božanstvo nema vrline kojoj bi ono bilo strano, nepričasno, a za čovečanstvo - veliko je ako dostigne i srednji stupanj; zbog čega onda ti želiš da ozakoniš to što nije svima svojstveno i moguće, te smatraš dostojnim osude one koji ne mogu da očuvaju zapoveđeno? Kao što nije dostojan hvale svaki onaj ko ne zaslužuje kaznu, tako isto nije dostojan hvale ni svaki koji je zaslužio kaznu. Dobro je želeti dužno savršenstvo, međutim ne može se istupati iz granica svojstvenog nam ljubomudrija i čovečanskih sila.

Međutim, ja sam dužan da opet vratim svoju reč na književnost; ne mogu a da se često ne pozovem na nju. Bogootpadnik je učinio mnoge nepravde zbog kojih je dostojan mržnje; ali ako je u čemu kriv to je svakako za narušavanje zakona. Neka sa mnom podele moje negodovanje svi ljubitelji književnosti koji se njome bave kao svojim delom, kojem broju i sam pripadam. Sve ostalo sam prepustio drugima koji su to želeli: napustio sam bogatstvo, znamenitost roda, slavu, vlast - sve što se nalazi na zemlji i čime se ljudi naslađuju kao snoviđenjem. Samo jedno sam zadržao za sebe: retoriku, i ne krivim sebe za sav trud koji sam uložio, i na kopnu i na moru, koji mi je omogućio ovo bogatstvom. O, kada bih ja i svaki moj drug mogli vladati silom reči! To je prvo što sam zavoleo i što volim posle najbitnijega tj. posle Boga i onih uzdanja koja su iznad svega vidljivog. Ako svakoga muči svoje breme, kao što reče Pindar, onda ni ja ne mogu a da ne govorim o ljubljenom predmetu i ne znam ima li ičega pravednijeg od toga da se rečju uzvrati blagodarnost književnosti i filološkim naukama za iskustvo u rečima. Dakle, kaži nam najlakomisleniji i najnenasitiviji od svih: od kuda ti uopšte ideja da zabraniš hrišćanima izučavanje književnosti i filologije? To nije samo zaprećeno, već je uredbom ozakonjeno. Od kuda ti ta ideja i šta ju je uzrokovalo? Ko je taj krasnorečivi Hermes koji ti je dao misli (da se izraziš tako)? Koji zlobni i lukavi Telhini[84] i zavidni demoni? Ako želite ja ću kazati uzrok svemu: posle toliko mnogih zlodela i nezakonitosti preostalo ti je, najzad, da javno napadneš i sebe samog pošto tamo gde si mislio da dejstvuješ umno i trezveno tu si, ne primećujući to, osramotio sebe i dokazao svoje bezumlje. Ako grešim, onda ti objasni šta znači tvoja odredba i šta te je pobudilo da doneseš zakon o filološkim naukama? Ako razložno obrazložiš - mi te nećemo ponovo napadati, već ćemo jednostavno sami sebe žaliti. Mi smo naučili kako treba pobediti logičkim rasuđivanjima, ali isto tako poštujemo i uvažavamo zakonitu pobedu nad nama.


22 svi 2013 10:57
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: SVETI GRIGORIJE BOGOSLOV SABRANE BESEDE
Filološke nauke i grčko obrazovanje (το ελληνιξριν), kaže on - naši su; jednako nam pripada i poštovanje bogova; a vaš udeo je - neobrazovanost i sirovost, pošto se sva vaša mudrost sastoji u jednom: veruj. Međutim, mislim da se sa ovim neće složiti pitagorejski filosofi, za ko e izraz: sam je kazao, predstavlja prvi i najuzvišeniji dogma; njega više poštujete i uvažavate nego zlatne, ili bolje, olovne stihove.[85] Kod Pitagorinih sledbenika posle prve, koju mnogo hvale posvećeni u njegove tajne, filosofije ćutanja, usmerene na to da učenici ćutanjem nauče da odmeravaju svoje reči, prihvaćeno je kao pravilo o kojim predmetima učenja ne treba pitati ili odgovarati, a zatim, kada zatreba nešto da se dokaže ne govoriti ništa osim sledećeg: kako je mislio Pitagora; stav: mislio je on, služi kao dokaz koji ne podleže proveri ili istraživanju. Međutim, ne znači li taj izraz: sam je rekao, isto što i naše veruj - nad kojim se vi toliko rugate - samo drugim slovima i rečima? Naš izraz znači da nije dozvoljeno sumnjati u reči bogonosnih muževa, a činjenica da su oni dostojni našeg poverenja dokazuje da su njihove reči snažnije od bilo kojeg logičkog dokaza i negiranja. Na koji način ćeš ti dokazati da književnost i filologija pripadaju samo tebi? Ako su one samo tvoje, sa kojih razloga mi ne možemo njima da se bavimo, kao što zabranjuju tvoji zakoni i tvoja besmislenost? Kakvo je to grčko obrazovanje na koje se odnosi književnost i na koji način mi treba da shvatimo tu reč? Ja sam spreman, kao ljubitelj oba izraza, da zajedno sa tobom razmotrim njegovu silu i smisao, znajući da se vrlo često jednom i istom rečju označavaju sasvim različita zvanja, različiti predmeti. Ti možeš ustvrditi da se grčko obrazovanje odnosi ili na pagansku veru, ili na narod i prve ustrojitelje sile grčkog jezika. Ako se ono tiče paganskog verovanja, molim te da nam kažeš i pokažeš gde i od strane kojih žrečeva je ustrojeno grčko obrazovanje, i gde je određeno, i kojim demonima, da se prinose žrtve? Nije zapoveđeno da svi prinose jedno i isto, i ne na isti način. Evo primera; kod Liđana pobožnim delom se smatra proklinjanje Vutina i njegovog zlorečja; žitelji Tavride ubijaju strance; Frigijci - škope sebe uz umilne zvuke frule, nakon zavodljivog plesa; kod nekih - pederastija; kod drugih - bludničenje; i zar je to malo ako u vidu imamo još i ostale ludorije koje vršite u vašim tajnama, o čemu ja smatram neumesnim govoriti. Kojem je od bogova ili demona posvećeno grčko obrazovanje? Ako bi ovo i bilo tako, iz toga se još ne vidi, niti proizilazi, da je ono svojina pagana ili da je opšte dostojanstvo isključiva privilegija i osobenost nekog od vaših bogova i demona; kao što i ostale zajedničke stvari ne prestaju biti opšte i zajedničke, bez obzira što ih vi prinosite na žrtvu bogovima. Ako ti ovo ne priznaš, a grčki jezik nazoveš vašom sopstvenošću zbog koje ćeš nas izolovati od njega kao od otačkog nasleđa koje nama nimalo ne pripada onda, kao prvo, ne vidim kako ti to možeš povezati sa poštovanjem demona? Jer iz činjenice da jedni i isti ljudi imaju zajednički jezik i veru - grčku, još ne sledi da jezik pripada veri i da bi zbog toga nas trebalo lišiti tog jezika. Do ovakvog logičkog zaključka doćiće i vaši učitelji logike. Jer ako dva predikata pripadaju jednom i istom subjektu: iz toga ne proizilazi da su i oni jedno i isto. Dakle, ako pretpostavimo da je jedan i isti čovek - majstor i živopisac zlatnih dela, onda bi trebalo majstorstvo živopisa poistovetiti sa zlatarskom umešnošću, što je ružno. Zbog toga ja pitam tebe, ljubitelja grčke nauke i filologije: hoćeš li nam potpuno zabraniti da govorimo grčkim jezikom ili ćeš nam dozvoliti da samo koristimo prosti, narodni jezik, a zabranićeš nam upotrebu visokoumnog i književnog jezika koji je rezervisan samo za obrazovane? Kao da reči: σμερδαλεον, κοαβιξειν, μων, δηπτυθεν, αττα, αμωσγεπως,[86] pripadaju jednom narečju, a ostale reči slobodno baci u kinosarg, kao što su u njega bacali nezakonito rođenu decu?[87] Ako prosti i neknjiževni termini jednako pripadaju grčkom jeziku: zbog čega nam ne zabranite da i njih upotrebljavamo i uopšte, zašto nam ne zabranite upotrebu bilo koje grčke reči, ma kakva da je? To bi bilo mnogo prikladnije vašem čovekoljublju, a sasvim odgovara vašoj gluposti.


22 svi 2013 10:57
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: SVETI GRIGORIJE BOGOSLOV SABRANE BESEDE
Baš u vezi sa ovim predmetom ja želim da ti ukažem na uzvišenije i savršenije gledanje. Ne želim da polemišem da li postoje reči koje pripadaju isključivo bogovima (ne mislim na reči μωλυ, ξανθον, χαλκις;[88] ja se nad njima podsmevam), reči koje su važnije i prevashodnije u odnosu na naše reči, mada se i one formiraju oblikom usta i jezikom, a treperenjem vazduha dolaze do naših ušiju - ne misliš li da bi bogovima priličnije bilo da među sobom razgovaraju posredstvom misli i simvola?! Naš stav je sledeći: i jezik, i bilo koja nauka da je u pitanju, nije privilegija samo njihovih izumitelja, već pripadaju svima koji imaju sposobnosti da se njima koriste; kao što u muzičkoj harmoniji jedna struna daje ovaj ton, druga drugi, visoki ili niski, ipak sve one, pod rukovodstvom iskusnog dirigenta ili muzičara daju jednu predivnu harmoniju i zvuk: tako i ovde - najveći Umetnik i Stvaralac - Reč, mada je odabrao i ustrojio različite nauke i umeća, ipak je sve njih namenio svim ljudima koji žele sebe da zaulare njihovim uzama i čovekoljubljem, i da život svoj ukrase krotošću.

Kako možeš tvrditi da je grčko obrazovanje - tvoje? Zar pismenost ne pripada i Feničanima ili Egipćanima ili još pre svih njih Jevrejima, koji sve premašuju svojom mudrošću i koji veruju da je sam Bog napisao zakon na tablicama zakona? Tebi li pripada antička krasnorečivost? A igra piona, nauka brojeva, umešnost čitanja pomoću palaca, mere, vaga, vojno iskustvo - čije je to? Nije li to Evbejaca? U Evbeji se rodio Palamid koji je mnoge stvari pronašao i svojim pronalascima pobudio zavist, a sa njom i nevolje zbog svoje mudrosti tj. osuđen je na smrt u borbi protiv Iliona. Dakle? Ako Egipćani i Feničani, ako Jevreji od kojih i mi mnogo pozajmljujemo za svoju nauku, ako, najzad, i žitelji ostrva Evbeje budu, kao i ti, prisvajali kao svoju sopstvenost ono što proiađoše, šta ćemo tada učiniti? Kako ćemo se protiv njih zaštiti? Ulovićemo se tako u mrežu sopstvenim zakonima![89] Zar nećemo tada postati kao čavka u tuđem perju i nećemo li ostati goli i bezlični? Ili su tvoja sopstvenost - stihovi? Ima li na njih pravo ona starica sa kojom se u begu sudario jedan mladić i oborio je na zemlju, koja je tada sebe odbranila stihom koji se tome mladiću veoma dopao i koji je, budući se očarao njima, postao poeta i stihotvorac? Šta ćeš na to kazati ti, koji si očaran poezijom? Ako se gordiš svojim oružjem, kaži mi, hrabri vojniče: od kuda ti oružje? Ne vodi li ono svoje poreklo od kiklopa koji behu iskusni u kovanju gvožđa? Ako ti se tvoja carska odeća čini najbitnijom i najdragocenijom, zbog koje si postao i mudrac i zakonodavac, kaži mi, molim te, nisi li dužan da je vratiš Tircima, pošto je pas njihovog čobana, povredivši svoje uvo olizao krv sa njega i time svoju njušku i krzno umazao purpurnom bojom krvi, što je i pastir video, i tako je vama, carevima, posredstvom Tiraca predata ta bajna boja i krznena odeća? Šta da kažemo o obradi zemlje i gradnji brodova, čega mogu da nas liše Atinjani svojim pričama o Dimitrama,[90] Triptolemima, drakonima, Kelejima i Ikarusima, predajući vam o svemu tome mnoštvo basni na kojima vi zasnivate vaša sramna tajanstva po svemu dostojna noćne tame? Da li ti sada odgovara da prestanem sa okolišanjem i da pređem na glavni predmet tvoga bezumlja, odnosno, zloumlja? Od kuda je u tvoju nadležnost dopalo da posvešćuješ i da se posvećuješ u tajne i da služiš bogovima? Nije li to došlo od Trakijaca? Neka te sama reč θρησκευειν (= služenje bogovima) u to uveri. A žrtvoprinošenja - ne potiču li ona od Haldejaca i Kiprana? Ne pripada li astronomija Vaviloncima? Geometrija Egipćanima? Magija Persijancima? Gatanja i tumačenje snova - od koga dolaze ako ne od Telmisjana?[91] Gatanje pticama - nije li to od Frigijaca koji su pre svih počeli motriti i istraživati uzlete i letove ptica? Ali, da ne pričam puno - od kuda tebi sve te pojedipe prinadležnosti bogopoštovanja? Ne potiče li svaka od njih od pojedinog naroda? A kada su se sve pojedinačne navike pomenutih naroda sjedinile u jednu celinu, dobilo se jedinstveno tajanstvo sujeverja! Dakle? Nakon što se sve vrati svojim prvobitnim vlasnicima i izumiteljima, može li se poreći istina da tebi neće ostati ništa tvoje osim zlobe i bogootpadništva? Ustvari, ti si prvi hrišćanin koji je naumio da ustane protiv Gospoda, kao što su nekada kod Skita sluge ustajale na svoje gospodare. Istina, ti bi više voleo da po tvojim normama bude uništena ta zla rulja, kako bi se nanovo vaspostavila rimska država u drevnom njezinom sjaju, slobodna od bilo kakvog unutarnjeg međuopštenja i koškanja koje je mnogo netrpeljivije i strašnije od rata sa spoljašnjim neprijateljem, isto kao što je mnogo bolnije kidati svoje sopstveno telo, nego li tuđe.


22 svi 2013 10:57
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: SVETI GRIGORIJE BOGOSLOV SABRANE BESEDE
Ako u svemu ovome vidite njegovo oštroumno lukavstvo, prikriveno ličnim interesom, što ni malo ne odgovara carskom veličanstvu: dozvolite da vam iznesem još lukavije njegove plaiove. On je znao da je naše učenje vrlo uzvišeno i po svojim dogmatima i po svedočanstvima datim ozgo; da je ono i drevnije i novije; drevnije - po proroštvima i uzvišenim, božanstvenim, mislima u njima; novije - po poslednjem javljanju Boga i po njegovim čudesima; shvatio je da je naše učenje još veličanstvenije i slavnije po predanim i do sada očuvanim pravilima crkvenog ustrojstva. Dakle, da i ovo ne bi bilo lišeno njegovog lukavstva - šta on čini? Posličnjava se Rapsaku Asircu, vojvodi asirskog cara Senahirima. Rapsak, izvojevavši pobedu u judejskoj oblasti sa velikom silom i mnogobrojnom vojskom opseo je Jerusalim i nadomak grada raširio svoj šator: međutim, kada silom nije mogao da osvoji grad, a pošto nije mogao da dočeka doušnike iz grada koji bi mu kazali kakvo je stanje u gradu, on je naumio da žitelje grada pridobije sladunjavim obećanjima i predlozima koje im je uputio na njihovom maternjem jeziku. Međutim, oni su osetili njegovu nameru i nisu želeli da se uhvate u ponuđenu klopku - najpre su zatražili od njega da im se ne obraća na jevrejskom, nego na svom, sirskom, jeziku. Ovo mu se dopalo te im je predložio da u svim gradovima osnuje učilišta, katedre, viša i niža mesta za sedenje, čitanje i tumačenje paganskih učenja koja se tiču vaspitanja i formiranja morala i upoznavanja sa tajnama; predložio je obrazce molitava koje će proiznositi i jedni i drugi, epitimiju za one koji pogreše; jednom rečju, sve što odgovara našem ustrojstvu; još je namislio da sagradi gostione i domove za strance, stecišta za ljubitelje trezvenosti, za devojke i za zajednice koje sebe posvetiše umovanju i razmišljanju; želeo je čak da oponaša i našu čovekoljubivost prema ubogima ukazujući im poštovanje i pomažući im u svemu potrebnom, preporučujući ih i drugima za pomoć, što je sve video kod nas i to mu se dopalo. Eto, šta je sve zamišljao taj novi uvoditelj dogmata i sofista. A što sve to nije sprovedeno u delo - ne znam da li je to dobro za nas koji se skoro oslobodismo njega ili je to najbolje za njega samog, pošto sve to beše velika maštarija. U protivnom bi se potvrdilo koliko je majmunsko oponašanje daleko od čovekoljublja. Pričaju da i majmuni oponašaju sve one postupke koje pred njihovim očima učini čovek ne bi li ih obmanuo; međutim, upravo time oni i hvataju majmune, jer njihovo oponašanje naših postupaka ne može da pronikne u našu namisao. Prorok svedoči da: konj tesalijski, žena lakedemonska i muškarci koji piju vodu Aretuze, odnosno, Sicilijanci, najviše vrede od svih srodnih im bića: međutim, od ove tvrdnje mnogo je pravednija tvrdnja da su hrišćanski običaji i zakoni svojstveni samo hrišćanima tako da niko drugi, ako bi to zaželeo, ne može da ih oponaša i da ih menja pošto oni nisu dati i utemeljeni ljudskim delima, već silom Božjom i dugovečnošću svojom.


22 svi 2013 10:58
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: SVETI GRIGORIJE BOGOSLOV SABRANE BESEDE
Sada je najpriličnije da razmotrimo, kao na pozornici, tu njihovu namisao i da poznamo njihovo učenje i koji cilj imaju njihova sabranja da bismo, kao što kaže Platon za svoj grad izgrađen rečima, poznali smisao njihove misli. Ljubomudrije se deli na dva dela: na umozriteljno i delatno; prvo je uzvišenije, ali teže za shvatanje, dok je drugo niže, ali korisnije. Kod nas oni odgovaraju jedan drugom. Umozriteljno je naš saputnik u usavršavanju, a delatnost - pristup umozrenju; mudrost se ne može dostići ukoliko se ne živi mudro. Kod njih, pak, oba ova dela liče na plitko korenje koje svaka voda može da isčupa i ponese. Ja znam koji je od ova dva dela smešniji i slabiji. Osvrnimo se na njihovo blaženstvo i dozvolimo sebi, kako je to običaj u mnogim pozorišnim predstavama, da se pozabavimo akterima predstave i basana, kao što piše: "radujmo se sa radosnima i plačimo sa uplakanima"[92], i na drugom mestu: "razgovaraj o praznom sa praznoslovcima". Kod suza često biva i smeha, kao što je to primetio poeta.[93] Dakle, zamislimo veliku pozornicu ili - ne znam kako oni uobičavaju da nazovu dom svoj. Neka glasnogovornici pozivaju narod, neka se narod odaziva na poziv, neka prva mesta zauzmu oni koje krase sede vlasi i ljudi znamenita roda, ljudi slavni, hitre mudrosti zemaljske, koje krasi prelest, a ne pobožnost. Ustupićemo im tu prednost; šta će oni učiniti posle toga? Neka sami odrede predsedavajuće, neka se ukrase purpurnom odećom, lentama i raznobojnim vencima. Odavno sam primetio da oni uživaju u ovako živopisnim ukrasima ne bi li se izdvojili od običnih ljudi; kao da je sve što je za opštu upotrebu, što je uobičajeno, dostojno prezira, a ono što potvrđuje nadmenost i što pripada malobrojnima treba da uliva poverenje. Ili će se i po ovome oni od nas razlikovati zanoseći se mišlju da im je priličnije da budu iznad drugih, a ne da se ponašaju prirodno, kakav im je urođeni izgled? Mi se, međutim, mnogo više bavimo usavršavanjem svoje unutrašnjosti, unutarnjeg čoveka, nego što vodimo računa o spoljašnjosti i spoljašnjem izgledu; pažnju naših posmatrača mi tako upućujemo na našu duhovnost, na ono što se umom može videti, a tome učimo i naš narod. Dakle, neka sve bude kako je rečeno.

Šta dalje? Naravno, ti ćeš im predstaviti tumače sveštenih knjiga, koje vi nazivate božanstvenim, otvorićeš knjige moralne i bogoslovske. Koje i čije knjige, kaži mi, molim te! Priliči da se Hezoidova teogonija razmotri i da se polemiše o tamo opisanim ratovima, bunama, o titanima i gigantima, veoma strašnim i delima i imenom. Kot, Vriarej, Hig, Enkelad - ličnosti koje vi predstavljate sa drakonskim nogama; munjom obavijeni bogovi i nabacana na gigante ostrva, strele i grobovi pobunjenika; odvratna nedonoščad i prevremeni porodi giganata, hidre, himere, Kerberi, Gorgoni, jednom rečju - mnoštvo svakovrsnog zla - eto lepote koju slušaocima možemo prezentovati od Hezoida! Neka sada sa svojom citrom pristupi poeta Orfej; neka zazvuče njegovi veliki i čudnovati stihovi i misli u Zevsovu čast, koji sadrže njegovo bogoslovlje.


22 svi 2013 10:58
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: SVETI GRIGORIJE BOGOSLOV SABRANE BESEDE
"O, Zevse, najslavniji, najveličanstveniji među bogovima, koji se kriješ pod izmetom ovaca, konja i mazgi"! Originalno, ako je time hteo da dočara životvornu i živonosnu silu toga boga; je li uopšte moguće to drugačije izraziti? Međutim, on je spreman i na mnogo odvažnije reči. Naprimer: "rekavši ovo, boginja δοι(ψ)ς ανεσυρατο μυρ(ψ)ς", da bi svoje ljubimce uveo u nepotrebne tajne svoje: što se i sada još izobražava spoljašnjim gestovima tela. Neka se svemu ovome pridoda još i Fanes, Erikapej i taj koji je proždrao sve ostale bogove, a zatim ih je povratio iz sebe, postavši tako otac svim ljudima i bogovima. Neka sve ovo predlože čudnovatim slušaocima bogoslovlja; neka ovome dodaju svoja još čudnovatija tumačenja i čudovišne alegorije i pouke udaljavajući se od svoga predmeta i lelujajući se na pučini ili strmeni umozrenja, bez ikakve osnove. Međutim, gde ćeš svrstati Homera, tog velikog tragikomičara i poetu bogova? U njegovim poemama pronaći ćeš i jedno i drugo, odnosno, i grozote i podsmeh. Ustvari, može li se bezbrižno videti i očekivati Okean sa Tetisom, posredovanjem gizdavo obučene Here, nalik bludnici? Teško vaseljeni ako oni samo još malo požive celomudreno! Ne znam da li ćeš i ti ovo na isti način objasniti tako da suhost i vlažnost budu izmireni, da ne bi bilo kakvim suviškom iz njih sve ostalo bilo dovedeno u haos; ili ćeš izmisliti i pronaći još nešto, mnogo gore. Zatim, koliko je čudnovato zajedništvo groznoga i poštene Here, kada ga ova zavodi svojom bestidnošću usred dana! A poete svojim rečima prepunim metrike laskaju mu, prostiru mu rosni lotos i povraćaju iz zemlje šafran i hiacint. Eto, na čemu je osnovano i čime može sve biti objašnjeno? Kako shvatiti i usaglasiti to što se ta ista vaša Hera, sestra i supruga velikog Zevsa, belih ramena, ukrašena ružama, čas predstavlja kao obešena u eteru, i u oblacima, sa železnim nakovanjima koji je vuku naniže i sa zlatnim (naravno, iz poštovanja prema njoj) okovima na rukama, tako da i za bogove koji žele da se zauzmu za nju beše rizik da i sami ne stradaju; čas na sebe stavlja pojas ljubavi i raskošno se uredivši, opčinjava Zevsa tako da su, po njegovom ličnom priznanju, sve ostale i pređašnje želje njegove bile mnogo slabije od ljubavi koju je ona u njemu pobudila? Kako je strašno što lakedemonskoj ljubavnici dolaze bogovi na noge, nebo grmi i drhti i od toga se ljuljaju temelji zemlje, more se pomera sa svoga mesta, otvara se carstvo ada i pojavljuje se ono što je dugo vremena bilo skriveno. Ili, kako su grozni ti pokreti crnih obrva i talasanje besmrtnih vlasi od čega se ceo Olimp potresa? Nije li čudnovato videti ranjenog Areja, tog nakaradnog ljubavnika zlatne Afrodite, neopreznog preljubnika, zarobljenog u gvozdenu tvrđavu koga je za obe noge vezao hromi Hefest, kako izaziva pozor ostalih bogova koji na njega gledaju kao na nepotrebnog i otpuštaju ga za malo novaca?


22 svi 2013 10:59
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: SVETI GRIGORIJE BOGOSLOV SABRANE BESEDE
Sve ove i mnoge druge basne, umno i haotično smišljene i raznoliko složene, može li bilo ko od vas urediti i upriličiti, pa ma bio jednak Zevsu? Ako je sve ovo istina nemojte crveneti kad se o tome govori, nego se hvalite i gordite time; ili, pak, dokažite da u tome nema ničega sramotnog! Zašto treba potezati za basnama da bi se prikrila sramota? Odstupnici se brane basnama, a ne oni koji smelo nastupaju. Ako je sve to ipak laž onda, kao prvo, neka nas upute na bogoslove i mi ćemo sa njima da se porazgovorimo, pa neka oni kažu da li je glupo i ispravno gorditi se onim čega se sami stide? Nije li čudno istavljati u raznim vidovima i predstavama to što bi moglo da bude narodu i nepoznato (jer nisu svi obrazovani); a što je još gore trošiti toliki novac na hramove, žrtvenike, kumire, prinose, skupocene žrtve i darove, uvećavajući tako nesreću, umesto da se bez ikakvog troška živi pobožno i čini milostinja? A ako kažu da su sve to prazne izmišljotine poeta koji metrikom i basnama htedoše svoja dela da učine prijatnim i da naslade uši, ili da se u svemu tome nalazi duboki, prikriveni, smisao koji mogu da pojme samo veliki mudraci: pogledajte kako ću onda ja, vrlo jednostavno, da rasudim o tome. Kao prvo, zbog čega oni hvale te koji vređaju njihove bogove i skoro ih udostojavaju božanskih počasti? Veliki dobitak tim ljudima je ako pe dožive nikakvu nevolju zbog ovakve zlobe svoje. Ako zakon predviđa smrtnu kaznu i onim ljudima koji nisu na javnom mestu uvredili nekog od postojećih bogova, kakvu kaznu treba da dobiju oni koji svojim stihovima vređaju sve bogove, javno im pripisujući najsramnija dela, podvrgavajući ih podsmehu? I kod nas postoje izvesne tajnovite reči skrivenog smisla, što ja ne poričem; međutim, u čemu je njihova sila i simvolika? Njima se uopšte ne omalovažava vidljivo, niti se dostojanstva i divljenja lišava nevidljivo, nego nas one na jasan način uvode u svoju dubinu i liče na prekrasno i neprikosnoveno telo koje se ne oblači u rite. Čini mi se da je sasvim u redu da i spoljašnji tj. vidljivi znaci božanstvenog, kao i govor o njemu, ne budu neprilični i nedostojni označenog - da se ljudi ne bi mogli ožalostiti ako i o sebi čuju tako nešto što govorimo o bogovima; naprotiv, bogovi bi morali biti mnogo uzvišeniji i prekrasniji, u krajnjoj meri bar ne gnusni, kako bi pričinjavali zadovoljstvo mudrima, ali ne nanoseći nikakvu štetu ni prostom narodu. Kod vas je, međutim, neverovatno i to što treba shvatiti običnim razumom, jer veoma šteti shvatanjima. Šta je tu trezveno ako se grad dovede u opasnost ili ako se po hridima i podvodnim stenama plovi u pristanište? Šta iz toga proizilazi? Koje su posledice takvog učenja? Ti ćeš praznosloviti i alegorijom ili drugim izmišljotinama prikrivaćeš svoju bedu; ali niko ti neće verovati. Pre će se uveriti na osnovu onoga što sami vide. Dakle, ti nikakvu korist nećeš doneti slušaocu, a posmatraču, koji se bazira samo na onome što vidi, donećeš pogibao. Takav je umozriteljni deo njihovog mudrovanja! Sve je to toliko daleko od naznačenog i zamišljenog cilja da se sve drugo pre može dovesti u saglasje - čak i ono što je najvećim prostranstvom međusobno razdeljeno - nego sjediniti i usaglasiti njihove izmišljotine ili misliti da je smisao basni delo jednog istog učitelja.


22 svi 2013 10:59
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: SVETI GRIGORIJE BOGOSLOV SABRANE BESEDE
Što se tiče moralnog učenja njihovog, šta kazati? Odakle i od čega početi; čime ono može pobuditi svoje slušaoce na vrlinu i pobožnost; može li ih ono uopšte učiniti boljima? Nema lepšeg dela od jedinomislija - da gradovi i narodi i porodice i svi ljudi žive u saglasju sledujući zakonu i poretku prirode koja je sve razdelila i sjedinila. Međutim, kojim primerima oni mogu poučiti jedinomisliju? Zar time što će početi da pričaju o međusobnom ratovanjy bogova, o njihovoj međusobnoj netrpeljivosti, svađama i nevolji koju sami podnose i trpe, ali koju i drugima nanose, o sramotnim stvarima kojima je ispunjena sva njihova istorija i sva poezija? Budu li iznosili takve primere onda će pre miroljubive ljude preobratiti u ratoborne, a mudre zaglupiti, nego što će drske i glupave ukrotiti ili opametiti. I u redovnim prilikama vrlo je teško ljude odviknuti od poroka i iz rđavog stanja privesti ih u trezvenost; a ko njih može učiniti krotkima i uzdržljivima kada su im bogovi predvodnici i pokrovitelji strasti i ostrašćenosti, kada im je porok najveća vrlina kojom se hvale, jer u ime bogova dižu žrtvenike na kojima im prinose žrtve, tako da se sve vrši zakonito (svaki porok kod njih stoji pod zaštitom i pokroviteljstvom nekog boga, kome se dotični porok i pripisuje)? Zaista, nema ničega ružnijeg nego kada ljudi počnu ozakonjenu sramotu da smatraju nečim božanstvenim! Otuda kod vas izobilje nepravdi. - Kao drugo, neka njihovi učitelji predlože da svaki svoje roditelje poštuje sa strahopoštovanjem i da u njima, posle Prvoga Uzroka, vide prvi uzrok svog života. Neka nas time ubede i onda tek neka nam počnu navoditi primere i dokaze iz svoga bogoslovlja. Neka tome privole Krona koji je unakazio Urana samo da ovaj ne bi mogao rađati bogove. Kako Zevs - taj slatki kamen[94] i gorki ubica tiranina koji je, oponašajući oca svoga Krona, ustao protiv njega - nije kadar da ga ubedi u suprotno? Neću iznositi ostale primere i načine njihovog poštovanja roditelja, jer to sve piše u njihovim knjigama. - Kao treće, neka paganski nastavnici pokušaju da ih nauče preziranju novca, da se potrude da ne gledaju u svemu interes i dobitak, i da ne nastoje nepravednim putem da dođu do imetka - tog zaloga bede i nevolja. Međutim, kako tada govoriti pred njima o Kerdoju?[95] Kako tada pokazati njegovu vreću za novac? Kako tada obrazložiti njegovu spretnost u krađi? Gde smestiti izreku: "Feb bez bakra ne proriče", ili: "Nema ničega poštenijeg od novca"? Sve ovo kod njih je veoma poštovano. Šta još? Zar ne žele i oni da poučavaju trezvenosti i uzdržanju? Ubedljivi obrazci nisu daleko. Zevs, uzimajući razne oblike radi obmanjivanja žena, može da se preobliči u orla zbog neizrecive ljubavi prema frigijskoj deci, da bi bogovi što raskalašnije pirovali gledajući kako im vino služe sramni ljubimci Zevsovi; tu je još i Triesper Iraklo koji je tokom samo jedne noći, u Testijevoj kući, učinio trinaest svojih podviga koji, ne znam zbog čega, nisu uvršteni među ostale njegove podvige! Jesu li potrebni još neki primeri obuzdavanja strasti? Neka Arej ukroti gnev i porok svoj, Dionisije - pijanstvo, Artemida - svoju mržnju prema strancima i neznancima, njihov lukavi prorok[96] - svoj neumereni smeh, Zevs, koji je bežao sa ostalim demonima na sočni pir neporočnih Etiopljana - proždrljivost i još Vuin, koji je ime dobio zbog mržnje prema zemljoradnicima čijeg je vola za plugom pojeo, kao i mnogi drugi bogovi koji jednako hitaju na miris dima i žrtvene krvi!


22 svi 2013 11:00
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
---------
Post Re: SVETI GRIGORIJE BOGOSLOV SABRANE BESEDE
Ima li ovo bilo kakve srodnosti sa našim učenjem po kome je svaki od nas dužan da ljubav prema sebi meri svojom ljubavlju prema drugome, želeći bližnjima isto što i samom sebi; po kome se krivicom smatra ne samo učinjeno nedelo, nego i smišljanje kakvog nedela, želenje zla; po kome se jednako kažnjava želja kao i već učinjeno nedelo; po kome smo dužni da se brinemo jedino o celomudrenosti, da bismo mogli i svoje oko, a ne samo ruke, uzdržavati od ubistva i greha, i da bismo naš gnev ocelomudrili; po kome su narušavanje zakletve ili krivokletstvo jednako strašni i mrski da nam je i kletva zabranjena? Mnogi od nas uopšte nisu imali novca; drugi, međutim, ako su i imali mnogo novca, omrznuli su ga i više su zaželeli ubogost i siromaštvo od bilo kojeg bogatstva. Ugađanje i služenje stomaku, tom nesnosnom i odvratnom gospodaru i izvoru svih zala, mi prepuštamo svetini; nije preterano ako ustvrde da se podvižnici hrišćanski trude i nastoje da žive kao da su bez tela, iznuravajući smrtno besmrtnim; oni imaju samo jedan zakon vrline - da ničim ne budu savladani u podvigu, zbog čega sve oko sebe zanemaruju i previđaju. Dok se svi ostali kažnjavaju, na osnovu svojih zakona, za učinjena dela, mi sasecamo samo izvorište greha, blagovremeno ga izbegavajući kao neku zlu i nezadrživu bujicu. Ima li od ovoga nešto prevashodnije i bitnije? Ili: gde ćeš i kod kojih ljudi pronaći one koji na klevete blagosiljaju - kada ih hule oni su smerni (jer štetu ne nanosi osuda, nego istina) - kada ih gone, trpe[97] - kada im uzmu jednu odeću, daju i drugu - kada ih kunu, mole se za one koji ih proklinju;[98] jednom rečju - da tuđu naglost pobeđuju svojim milosrđem i da strpljivo podnose sve uvrede ne bi li neprijatelje time učinili boljima? Neka i oni svoj porok na isti način obuzdaju i potvrde delima prepuštamo im to; ali, kako će oni moći dostići i ostvariti meru našeg učenja i vrline kada mi zlim smatramo čak i nenapredovanje u dobru, ako od starih neprestano ne postajemo novi, ako tapkamo u mestu i ostajemo u jednom istom položaju, kao čigra ili zvrčak koja se stalno vrti u krug, ali nikako ne ide napred? Pred nama je mnogo dobrih podviga i tek što jedan okončasmo, drugi započinjemo, a treći plameno isčekujemo, sve dok ne ostvarimo i dostignemo kraj i oboženje radi koga i dobismo život i biće, i kome neoklevano hitamo, pod uslovom da umom ushodimo uvis gde nas čekaju dobra, dostojna Božjeg veličanstva.


22 svi 2013 11:00
Profil Pošalji e-mail
Prikaži postove “stare”:  Redanje  
Započni novu temu Odgovori  [ 94 post(ov)a ]  Stranica Prethodna  1 ... 5, 6, 7, 8, 9, 10  Sljedeća


Online

Trenutno korisnika/ca: / i 0 gostiju.


Ne možeš započinjati nove teme.
Ne možeš odgovarati na postove.
Ne možeš uređivati svoje postove.
Ne možeš izbrisati svoje postove.
Ne možeš postati privitke.

Forum(o)Bir:  
cron