Sada je: 25 lip 2019 13:56.





Započni novu temu Odgovori  [ 94 post(ov)a ]  Stranica Prethodna  1 ... 6, 7, 8, 9, 10  Sljedeća
 SVETI GRIGORIJE BOGOSLOV SABRANE BESEDE 
Autor/ica Poruka
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: SVETI GRIGORIJE BOGOSLOV SABRANE BESEDE
NAPOMENE:

Ps 49:1.
Jez 29:3.
Is 10:12.
Ps 73:8.
Is 1:2.
Ps37:3.
Julijanu.
Rm 5:5.
1 Kor 4:9.
Fil 4:13.
Jevr 10:34
Ps 66:12.
Ps 10:3; 73:3; 106:13.
Is 27:11.
Ps 46:10.
Po tumačenju Ilije Krotskog, sv. Bogoslov ovde misli na nazianske monahe koji se sablazniše time što je njegov otac, prostodušnošću srca svoga, potpisao arijansko ispovedanje vere, zbog čega se oni odvojiše od Crkve u Nazianzu i postaviše sebi za prezvitere osobe koje rukopoložiše tuđi episkopi.
Mt 13:5.
Izl 15:21.
Amos 5:8.
Lk 1:25.
Sir 11:5.
Ps 37:17.
Ps 106:2; 76:3; 74:13-14.
Mk 4:39.
Jov 38:11.
Lk 10:19.
Amos 5:7.
Ps 125:3; 7:12; 149:7; 24:8.
Is 45:8;49:13
Is 35:1
Ps 93:14
Is 25:1.
Ps 146:11; 107:16; 124:7.
Prem 10:4.
Ps 66:16; 78:6.
Galom.
Julijan i Gal.
U spomen sv. mučenika Mamanta.
Gala.
Post 4:7.
Jer 4:22.
I Kop 3:19.
Is 1:13.
Pon. zak 23:18.
Julijan.
Priče 16:18.
Jak 4:6.
Ps 119:67.
Pon zak 32:16.
Sveti Bogoslov ima u vidu ubistvo Cezara Gala po Imperatorovoj zapovesti, zbog bune protiv Imperatora.
I Petr 2:3.
Julijana.
Julijan.
Pod raskršćima i pešterama sv. Bogoslov podrazumeva mesta na kojima je Julijan, zajedno sa svojim nastavnicima, prinosio žrtve besima i zlodusima, vršeći svakovrsna gatanja.
Julijan.
Julijanove.
Konstanciju.
III Car 19:18.
Dan Z:18.
Κατα το Μαρτνρος ω δε μαρτνρας; - reč Martir ima značenje svedoka i mučenika. Sveti Grigorije upotrebljava ovu reč u dva smisla; u prvom - o Isusu Hristu, kao što je to slučaj i u Otkrovenju Jovanovom 1:5; 3:14; u drugom - o svedocima Hristove istine - Apostolima i Mučenicima.
Anaksarh je nazvao svoje telo mehom, kada su ga sabili u avan.
Zenon.
Sokrat.
Ovako je Anaksagora nazvao jedno svoje delo u kojem je sabrao sva teška pitanja.
U rimskoj državi.
Tj. zemnoga sa nebeskim u čoveku.
Mt 10:28; Lk 9:24.
Njegovo ime je Pitiodor.
Mt 10:23.
Mitru su poštovali Persijanci, Haldejci, - kasnije Grci i Rimljani; prilikom vršenja njezinih tajni, u Mitrinoj pešteri, njezini poklonici su se podvrgavali ispitu 12 žestokih muka: trpeli su glad, bičevanja, prolazili su kroz vatru, i drugo. U broju poklonika Mitre, bio je i Julijan.
Pretorov namesnik. Sozomen kaže da je njegovo ime Saljustije.
Imena dvojice mučitelja od kojih jedan beše u Epiru, a drugi u Agrigenti.
Sv. Grigorije ovde navodi Homerove reči o Skamandru. Ilijada, 22. st. 220. Julijan je u Antiohiji tajno, noću, ubijao mnoge hrišćane, a talasi Oronta su skrivali svedoke istine i izobličitelje bezčašća.
Za vreme Julijanove vladavine neki hrišćani iz kesarije zapališe hram boginje Fortune: zbog toga je car mnoge žitelje Kesarije poslao u zatočeništvo.
Praćkaš - rukovalac praćkom (prim. prev. na crpski).
Koji se pokrije šlemom Aidovim (ili Plutolovim), kako tvrdi Homer (Ilijada V, 845), postaje nevidljiv za druge ljude, iako stoji pred njima. Drugi pisci (upravo Platon u II knj. Republike) ovo isto tvrdi za Higesov prsten. Higes beše car lidijski.
Maksimin je umro od smrdljivih i zagnojenih rana koje su prekrile donji deo njegovog tela i utrobe.
Ps. 9:3
Rm 12:19; I Kop 6:1.
Mt 10:9; Dela4:32.
Rm 12:17
Mt 5:39, 40, 44
Mt 21:41.
Telhini - drevni žreci, gatari i vajari kumira na ostrovu Rodosu.
Zlatnim stihovima se nazivaju pravila života koja se pripisuju Pitagori.
Ove reči su uzete od Homera i prva od njih znači: užasno; druga: zvoniti, zvečiti; μων - li, ili; δηπτυθεν - dakle; αττα - neka; αμωσγεπως

, delimično, unekoliko.
Kinosarg - paganski hram u Atini, izgrađen na mestu gde su ranije bacali vanbračno i bludno rođenu decu.
Homer je tvrdio da bogovi imaju svoj jezik i da reka, koju ljudi poznaju pod imenom Skamandra, na jeziku bogova nosi ime Ksantom, ptica Kiminda Halkida, lekovito bilje sa crnim korenjem i belim cvetovima - moli. Ilijada, XX, 74; XIV, 291; Odiseja XIV, 305.
Ovde se misli na Julijanov zakon kojim se hrišćanima zabranjuje izučavanje književnosti i nauke.
Po mitologiji, Dimitra (Herera) je naučila Triptolema i Keleja zemljoradnji, darovavši im kočiju, koju su po poljima vozili krilati drakoni.
Telmis - drevni grad u Likiji.
Rm 12:15.
Aluzija na Homerov izraz o Andromahu: ???????? ??????? (Ilijada, VI, 484).
Izrugivanje vrlo ružne misli mitologa koji pričaju da je Saturn hteo da pojede Zevsa, međutim, umesto njega, progutao je kamen.
Kerdojem tj. sposobnjakom da zaradi, pagani su nazivali Merkurija. Da bi označili njegovu spretnost, oni su ga slikali sa vrećom za novac o pojasu i nazivali ga Sakelion - onaj koji nosi vreću. Njemu su pripisivali umešnost u krađi. Postoji izreka: "Feb ne proriče bez bakra (odnosno, bez bakarnog novca)" i pripada delfijskom proroku.
Apolon.
I Kop 4:12-13.
Mt 5:40-44.


22 svi 2013 11:01
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: SVETI GRIGORIJE BOGOSLOV SABRANE BESEDE
Reč V[1]



Svojom prethodnom rečju, okončao sam prvi podvig. Smatram da sam u dovoljnoj meri pokazao zlobu jednog čoveka iznevši sve šta nam je on učinio i šta je sve još mogao da nam učini neprestanim izmišljanjem sve težih i težih neprijatnosti. Sada ću izneti drugi cilj moje besede koji mnogi nisu ni pretpostavili, a koji je svešteniji pred Bogom, prijatniji za nas, korisniji za potomke: izneću pravedne sudove Božje i kakva je plata zlobnika za svu oholost, svejedno da li dolazi odmah po učinjenom delu ili nešto kasnije, pošto sve biva (dobro znam) voljom Umetnika - Reči i Gospodara naših dela, koji dobro zna kada da kazni, a kada da svojom dugotrpljivošću snishodi, koristeći raspoloživa mu sredstva. Ko će biti u stanju da nabroji sve bolesti koje sudom Božjim snalaze zlobnike srazmerne njihovim prestupima, nenadane i tragične smrti koje ih snalaze, beskorisno kajanje kada posred nevolja poznaju svoju bedu, shvatanje smisla raznih objava i sanovitih viđenja koja im se ozgo šalju? Ili one jasne dokaze Božjeg gneva koje su na sebi iskusili svi koji oskrnaviše Božje hramove, ili se izrugivahu nad sveštenim trpezama, ili zloupotrebiše svete sasude ili nasrnuše na naša tela ili se, pak, usudiše na razne druge gadosti? Ja ću namerno sve ovo prećutati ne zbog toga što ne verujem u desivše se događaje o kojima se priča, nego da vi ne pomislite kako se ja zadržavam na malo važnom i nebitnom, propuštajući da pomenem važnije i bitnije. Počeću svoje kazivanje o čudu koje je svima dobro poznato, a koje uvažavaju i priznaju čak i bezbožnici.

Kao što se talasi podižu neprestano jedan za drugim, tako se svakodnevno dizao protiv nas, omrznuvši najpre sebe[2] samog i osramotivši svetinju Duha blagodati[3] taj (priličnije je kazati) Jerovoam ili Ahaav, Izrailjac ili Faraon egipatski, Navukodonosor asirski ili da sva imena njihova podvedemo pod jedno: njegovo ime. Čini nam se da je on u sebi sjedinio poroke svih njih: otpadništvo Jerovoamovo, nepotrebno ubistvo Ahaavovo, srdžbu Faraonovu, svetogrđe Navukodonosorovo i zlobu svih njih zajedno. Isprobavši na nama sve poznate muke i pridodavši im još neke nove vidove zlostavljanja (nema osobe sposobnije od njega u izmišljanju muka i zla) on je, najzad, podstakao protiv nas judejski narod zloupotrebivši njegovu urođenu lakomislenost i pritajenu mržnju na nas. Prikrivajući svoje namere izgovorom raspoloženja prema judejskom rodu, on je na osnovu njihovih knjiga počeo da im dokazuje kako je upravo sada nastalo pogodno vreme njihovog povratka u svoju zemlju gde će izgraditi razrušene hramove i obnoviti običaje svojih otaca. Smislivši sve ovo i ubedivši ih u realnost svega predočenog (nije mu bilo teško da ih ovakvim obećanjima obmane) - Judejci kao opijeni počeše revnosno sprovoditi u delo zadate im obaveze. Neki su nadahnuto potvrđivali kako su i njihove žene, bez kolebanja, skinule sa sebe sve dragocene ukrase, žrtvujući sve to radi uspešnog okončanja započetog dela; mnogi su na svojim rukama nosili zemlju za izgradnju ne hajući za skupocene haljine i odeću u koje behu obučeni, niti mareći za nežne ruke i zglobove koje ipak nisu bile naviknute na teške poslove; jednostavno, sve su podredili ovome poslu. Međutim, kada su, poraženi iznenadnim i snažnim zemljotresom, pohitali hramu, jedni radi molitve, drugi tražeći spasenje, hram ih jednostavno nije primio; ovo su mnogi posvedočili. Iako su se uputili prema otvorenim vratima, ipak nisu mogli da uđu jer su vrata nevidljivim načinom i silom bila zatvorena za njih, dovodeći tako bezbožnike u još veći užas, a verujuće u stanje pokoja. Pošto su pokušali i silom da uđu, iz hrama je pokuljao plamen koji je jedne spržio (sa njima se desilo nešto slično sa Sodomljanima ili je bilo nalik čudu koje se izvršilo nad Nadavom i Aviudom, koji na čudan način pogiboše od vatre), a druge je sačuvao kao svedoke desivšeg se Božjeg gneva nad grešnicima. Tako se sve ovo desilo i svaki je dužan da veruje ovom čudu kao i svakom drugom desivšem se čudu Božjem. Još je čudnovatija bila svetlost koja se pri tom pokazala na nebu oslikavajući krst. Oblik i ime krsta koje je ranije bilo prezreno od strane bezbožnika na zemlji, sada svima postaje jasan i javan znak, vidljiv za sve i služi kao znamenje Božje pobede nad nečastivcima i silno znamenje pred svim ostalim znamenjima i znacima.


26 svi 2013 16:49
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: SVETI GRIGORIJE BOGOSLOV SABRANE BESEDE
Šta će na ovo kazati mudraci ovog sveta koji vole da se hvališu, koji nose duge brade i duge haljine, vukući plašt svoj po zemlji? Izjasni se o ovome i ti koji pišeš duge radove, koji kreiraš neverovatne storije, koji podižeš svoj pogled uvis ne bi li protumačio nebeska znamenja i kretanje zvezda, zaključujući na osnovu svega toga čudnovate događaje! Pričaj mi o svojim zvezdama, o Ariadninom vencu, o Veronikinoj kosi, o proždrljivom labudu, o snažnom teletu ili ako hoćeš i o tvome zmijodržcu[4], o kosorogu, o lavu i o svim ostalim stvarima koje si ti proglasio bogovima ili zvezdama. Gde ćeš u svojoj matematici pronaći takav krug? Gde ćeš pronaći u tvom sistemu takvu zvezdu koja bi išla sa Istoka pred tvojim mudracima, vodeći ih na određeno mesto? Ja ću o desivšim se znamenjima kazati samo ovo: zvezda sa Istoka je objavila Hristovo rođenje, a ova[5] je postala venac Hristove pobede.

Evo šta ću kazati o nebeskom i gornjem koje učestvuje u svim našim delima; ostalo će dopuniti psalam: gradove ti si razvalio.[6] Slično onim drevnim gradovima koji su razrušeni za srodno nevaljalstvo, bilo da su usred svojih bezakonih dela poplavljeni morem ili razrušeni zemljotresom, tako da mogu kazati i drugi deo: pogibe spomen njihov sa hukom, odnosno, poginuo je gromko. Takav je bio njihov pad, te je bilo potrebno mnogo vremena da bi se sve ponovo izgradilo, pod uslovom da se iko usudi na takvo delo. Takve behu pojave i na nebu i na zemlji! Zar nije i u vazduhu bilo pokazano mnogo znamenja i nije li se vazduh osvetio znamenjem stradanja (Hristovog)? Svedoci i čuvari onog čuda neka pokažu još i sada postojeću odeću zapečaćenu tada znakom krsta. Bilo neko od naših ili od pridošlica, ako je samo pričao o ovome ili ako je samo slušao one koji pričaju, odmah je na sebi ili na bližnjem video čudo: sam je ukrašen zvezdama ili je zvezde video na odeći bližnjega koje toliko lepo delovahu da je odeća postala šarenija od bilo koje majstorski izvezene tkanine ili od bilo koje slike umešnog živopisca. Šta je sve ovo značilo? Svedoci svega toliko behu poraženi da su svi u glas, kao po komandi, počeli da prizivaju hrišćanskog Boga i da mu se mole molitvama i slavopojima. Mnogi su bez oklevanja, odmah po ovim događajima, pohitali našim sveštenicima i u****o moleći da ih prime, postali članovi Crkve, poučivši se u veri, i primivši tajnu krštenja i na taj način kroz strah, izbaviše se od straha. Mislim da sam o tome dosta kazao.


26 svi 2013 16:50
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: SVETI GRIGORIJE BOGOSLOV SABRANE BESEDE
Julijan, sve podstaknutiji mržnjom prema nama, najzad stupa na vrh svojih zlodela. Pošto je stekao utisak da se dela hrišćana odvijaju po njegovim željama i da su mu oni pokorni čim on to zaželi (u tom oduševljenju odneo je pobedu nad zapadnim varvarima), preduzeo je veoma razumnu i čovekoljubivu nameru. Uzevši dve vojske, i vojnike i demone koji su njime upravljali (na koje se on i uzdao), preduzeo je pohod na Persiju, polažući svu svoju nadu više na drskost i oholost, nego li na vojnu silu. Ovaj mudrac nije mogao da pojmi da odvažnost (θαρσος) i drskost (θρασος), mada bliski imenom, behu veoma različiti među sobom; mislim na herojstvo i kukavičluk. Smelost i odvažnost u delima, dokazuju mužastvo i junaštvo; kada počne da slabi to je znak straha. Međutim, uputiti se tamo gde je opasno, a nemati uzdržljivosti, jeste znak drskosti; izbegavanje opasnosti jeste znak opreza. Ne treba misliti da jedno i drugo znači čuvanje onoga što imaš i dobijanje onoga što nemaš. Prvo naročito krasi ljude trezvene, a poslednje, ako je prikladno, da se prihvati; u suprotnom, ono je dostojno prezira. Ko sebe dovede u opasnost od misli da će izgubiti sve što dobije, taj je veoma nerazuman. Takav čovek mi liči na rđavog borca koji počne da se bori pre no što je zauzeo borbeni položaj i stav; liči mi i na krmanoša koji nastoji da potopi tuđi brod u vreme dok je njegov brod nesposoban za plovidbu.

Čini se da Julijan o ovome ni malo nije mislio; on vrlo neoprezno pristupa ostvarenju svoje zamisli; on razmišlja o porobljavanju tuđe oblasti u vreme dok su Rimljani bili u rastrojstvu. Kao Salmonejac koji stvara grom kožom, on je drsko upirao svoj pogled na Trajance i Adrijance kojih je opreznost bila zadivljujuća, ali ni na kraj pameti mu nije bilo da se opemene Kara i Valerijana koji su zbog nerazumne lakomislenosti (ne govorim prekorno o zloj sudbi, kako se izražava tragičar[7]) pretrpeli poraz u persijskim zemljama, upravo kad behu na vrhuncu svoje moći. Potpuno se predao svojoj ideji te je sakupio sve na jednom mestu: i magiju i proricanja, poznate i nepoznate žrtve. I kakav je on veliki i neobični zavet dao, Hriste moj i Reči! I stradanja Bestrasnoga i tajanstvo celog sveta - ceo hrišćanski rod predaće demonima, pod uslovom da uspe u namerenom delu.


26 svi 2013 16:51
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: SVETI GRIGORIJE BOGOSLOV SABRANE BESEDE
Početak pohoda koji su njegovi istomišljenici podržavali i na sva usta hvalili bio je ovakav: pokorivši i opustošivši deo Asirije koji razdvaja Eufrat i kroz koji teče sve do ulivanja u Tigar, Julijan je razrušio neka utvrđenja u kojima mu niko nije pružio pravi otpor, da li zbog brzine napada, kojom je zbunio Persijance ili možda i zbog toga što su Persijanci njega, ustvari, obmanuli i namamili u klopku (priča se i o jednom, i o drugom). Bilo kako bilo on je prodirao u dubinu zemlje; pošto je vojska brzo napredovala, brodovima je snabdevao vojsku hlebom, hranom i ostalim sledovanjem; za kratko vreme on je došao sve do Ktezifona gde je mislio da se malo zaustavi, odnosno, osvajanje ovog grada smatrao je naročitim uspehom. Međutim, od toga momenta njegovi planovi pošli su naopako, kao kada se pesak baca pod noge ili kada bura nasrne na brod. Ktezifon je neosvojivo utvrđenje; ograđeno je zidanim bedemom, dubokim rovom i močvarnom rekom. Još utvrđenije beše drugo mesto pod imenom Kohe, ograđeno prirodnim preprekama i izgrađenim branama. Oba utvrđenja povezana su među sobom i skoro da predstavljaju jedan grad - samo ih je reka razdvajala. Sve je ovo otežavalo osvajanje ovih utvrđenja: bilo da se ona opsedaju, bilo da se juriša, bilo brodom (velika opasnost je ploviti rekom pošto su sa zidina napadali brod strelama ili su reku za tili čas mogli da pregrade); zbog toga je Julijan dobro osmotrio utvrđenje sa svih strana i odlučio da postupi ovako: ispitavši pozamašni deo reke Eufrat on je pronašao jedan stari kanal i prokop u koji je iz Eufrata pustio onoliko vode koliko je potrebno za plovidbu broda; to je učinio iznad Ktezifona povezavši veštački Eufrat i Tigar, a brodovima omogućivši nesmetanu plovidbu iz reke u reku, bez opasnosti da sa tvrđave budu napadnuti i ugroženi.

Međutim, kako je Julijan napredovao, tako se broj persijske vojske pred njim neprestano povećavao, ali bez namere da se ispreče i započnu boj prsa u prsa: oni su neprestano, koristeći postojeće tesnace i pogodna mesta, gađali njegove brodove strelama pregrađujući mu put. Tako je Julijan došao u bezizlaznu situaciju, bez rešenja kako da postupi; rđav ishod pohoda postao mu je jasan. Jedan Persijanac, visokog položaja, oponašajući Zopira koji je bio Kirov savetnik prilikom opsade Vavilona, navukao je tobože na sebe gnev persijskog cara te je morao da beži od njega; ispitao je raspoloženje Rimljana i postupno se približio Julijanu, zadobivši njegovo poverenje; dodvorivši mu se, on ga upita: "Šta ovo znači, gospodaru? Zbog čega preduzimaš ovako lagane korake u tako važnom pohodu? Šta će ti toliki hleb na brodovima - prekomerni teret koji uliva malodušnost? Ništa toliko ne podstiče vojsku na neposlušnost i mrzovoljnost kao sitost i mnoštvo hrane. Nego, ako hoćeš da me poslušaš, ostavi sve ove brodove i pođi dalje bez njih, jer ćeš tako tvoju hrabru vojsku osloboditi malodušnosti. Zauzvrat ja ću te lično provesti drugim putem kojim ćeš brže i bezbednije ostvariti željeni cilj (tvrdim da niko drugi, sem mene, ne poznaje tako Persiju), a neprijatelja ćeš iznenaditi i savladati. Posle toga ćeš mi biti veoma zahvalan za savet i naklonost". Tek što je ovaj izneo svoj predlog Julijan mu je poverovao (lakomislenost je, ustvari, lakoverna, naročito uz Božje dopuštenje); posle toga nastaju sve njegove nevolje. Brodovi su zapaljeni, hleba i hrane je nestalo; sve je bilo smešno jer je ovo bilo čisto samoubistvo; sve nade su pale u vodu; vodič je nestao sa svojim obećanjima. Neprijatelj ih je opkolio; bitka se rasplamsala; srećnog izlaza nije bilo; hrana je stizala neredovno i sve teže; vojska se pobunila i ustala protiv cara; nade nije bilo. Jedini izlaz je bio da se vojska oslobodi rđave i loše strategije, odnosno, rđavog vojskovođe.


26 svi 2013 16:51
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: SVETI GRIGORIJE BOGOSLOV SABRANE BESEDE
Ovako su se stvari odvijale i do ovog momenta izveštaji su među sobom saglasni; o onome što se desilo posle toga izveštaji nisu ujednačeni; i oni koji su bili u ratu i oni koji nisu bili saglasni su i sa jednim i sa drugim izveštajima. Jedni tvrde da su Julijana ubili Persijanci dok je u haosu tumarao tamo-amo i da ga je zadesila ista sudbina kao Kira koji je napao svoga brata Artakserksa. Drugi o njegovom kraju pričaju sledeće: Julijan je uzašao na jedno visoko brdo da bi sa njega imao pregled bojišta i rasporeda vojske. Kada mu se vojska, mimo očekivanja, učinila vrlo brojnom, on je kao čovek koji zavidi spasenju svoje vojske kazao: "Kako će biti dosadno ako ovoliku vojsku vratim u rimsku zemlju"! Jedan od prisutnih vojnika, razdražen njegovom izjavom, proburazio mu je stomak, ne mareći za svoj život. Neki opet tvrde da ga je ubio jedan od onih inozemnih luda koje su pratile vojsku i u pozadini ratišta vijali zmije i služili kao zabava na pirovima. Neki ovu čast pripisuju jednom sracinu. Bilo kako bilo, Julijan je blagovremeno ubijen i time je spasena ne samo vojska, nego celi svet; jednim potezom mača on je kažnjen za mnoga ubistva koja je izvršio. Ja se divim, kao onaj sujetni čovek koji misli da sve može saznati na osnovu rasporenih utroba, ali ne može na osnovu toga da sazna kada će njegova sopstvena utroba biti rasporena. Neću prećutati jedan događaj o njemu koji, pored svega ostalog, potvrđuje njegovu zlobu. Julijan je ležao na obali reke probodenog stomaka u velikim bolovima. Pošto je od ranije znao da su mnogi ljudi u sličnim situacijama volšebno nestali zbog čega su ih njihovi savremenici proglasili bogovima i poštovali kao bogove, on sam, želeći ovakvu slavu, a stideći se načina svoje smrti, odlučio se na smeli korak. Njegova zloba ne prestaje prestankom života! On je pokušao da se baci u reku, a za ovaj naum poslužio se raspoloženjem bliskih mu ljudi koji će sačuvati njegovu tajnu. Ukoliko bi neki od carskih evnuha razglasio drugima ovakav tajnovit nestanak Julijanov, iz osramoćenog Julijana bi se, verovatno, tokom vremena, pojavio neki novi bog, ljudima nepoznat i nejasan. Dakle, on je tako carovao, tako je predvodio vojsku i tako je okončao život svoj.

Na njegovo mesto ubrzo je izabran novi vojskovođa iz vojnog sastava koji je posred borbenog plama preuzeo dužnost: imao je on svojih kvaliteta i po drugim pitanjima, a ne samo u vojnom pogledu. Bio je dostojanstven i hrabar, a uz to i pobožan i vrlo revnosan; međutim, nije mogao da se nosi sa Persijancima, niti mu je uspelo da razbije njihove redove, jer mu je vojska već bila izmrcvarena i zamorena. Pošto nije postao naslednik carstva, već razbijene vojske, bilo mu je stalo samo kako da što veći broj vojnika žive vrati u otadžbinu. Ukoliko Persijanci, shodno svojoj umerenosti u pobedi (kod njih je postojao zakon da i u radosti, ako pobede, zadrže umerenost) ili usled bilo kojih drugih okolnosti ne bi prihvatili pregovore, koliko neočekivane, toliko čovekoljubive, onda u životu, od vojnika, ne bi ostao ni nosač plamena.[8] Toliko su snažno Persijanci pritisli Rimljane, osokoljeni u svojoj zemlji i oduševljeni desivšim se događajima; dovoljno je ostvariti i minimalan uspeh da bi se gajila nada u povoljan ishod.


26 svi 2013 16:52
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: SVETI GRIGORIJE BOGOSLOV SABRANE BESEDE
Dakle, Julijanov naslednik imao je veliku brigu pred sobom - spasti vojsku i očuvati rimsku silu. U svemu su ovi vojnici predstavljali silu Rima, bez obzira što su ovde doživeli neuspeh, jer taj neuspeh nije proizvod njihove lične nesposobnosti, već loše procene njihovog vojskovođe. Sa Persijancima je ipak sklopljeno primirje (kazaću ukratko), vrlo sramno i nedostojno rimske vojske. Međutim, ukoliko bi neko zbog toga osudio Julijanovog naslednika, mislim da bi takav bio vrlo loš sudija i procenitelj realnog stanja. Klas pripada sejaču, a ne žeteocu; u požaru ne snosi odgovornost onaj koji nije uspeo da ga ugasi, nego ko ga je uzrokovao. Ovde se treba podsetiti onoga što je kazao Herodot o samosatskim tiranima: tu obuću je šio Istiej, a nosio je Aristagora koji je nastavio započeto od strane njegovih prethodnika.

Šta je preostalo posle svega, nego vratiti Rimljanima telo nečastivca, koji je okončao svoj život. Međutim, pošto i mi imamo pokojnika,[9] pogledajmo kakva je i kolika razlika i u tome među dvojicom careva (ako će i to unekoliko poslužiti kao sreća ili nesreća usnulima). Jednoga prati opštenarodni blagoslov, pohvale, pohodi i naši svešteni obredi, svenoćna pojanja i bdenja, palenje sveća, kako mi hrišćani poštujemo blagoslovenu smrt; kada se njegovo telo pronosi svi su i radosni i tužni. Ako je verovati glasinama koje su i do nas doprle, treba posvedočiti da, kada su pronosili telo Konstancijevo kroz Tavr u njegovo rodno mesto koje po njemu nosi ime, tada su mnogi na vrhu obližnjeg brda čuli glasove kako poju i prate ovaj sprovod; mislim da su to bili horovi Anđela nebeskih koji su svojim pojanjem nagradili Konstancija za pobožnost i blaženu končinu. Ako je on unekoliko i pokolebao i narušio pravo učenje, to ipak nije samo njegova lična volja, već posledica neiskrenosti i zlobe njegovih velmoža koji su u svoje mreže ulovili nevinu dušu, još neukorenjenu u pravoj veri, koja nije mogla da predvidi nailazeći bezdan u koji će upasti; vodali su ga kako su hteli i kuda su hteli i pod izgovorom staranja, pobuđivali su njegovu revnost na zlo. Iako smo mi svesni svega toga, ipak smo smatrali da je bolje, zbog njegovog oca koji je postavio temelj carskoj vlasti u hrišćanstvu i u veri koju je on nasledio od svoga oca, dostojno ispoštovati hram njegovog tela, jer je on ipak živeo život dostojan cara, a okončao ga je dostojanstveno, smrću pravednika. Da li je uopšte potrebno naglašavati ushićenje vojske kada se njegovo telo približilo gradu; pukovi vojske su stupili pred njega kao da je još uvek živ? Treba li uopšte pominjati i naglašavati da je ceo grad pohitao u susret telu? On je delovao vrlo dostojanstveno zbog nove porfire u koju je obučeno telo, tako da je izgledalo da i on lično ukazuje poštovanje njima, odnosno, kao da od njih prima počast! Celokupna vojska, iako se pokorila novoj vlasti, ipak je veće poštovanje ukazivala umrlome; i (kao što obično biva kada je uspomena još u svežem sećanju) tugujući zbog smrti voljenog cara, vojska ne bi mogla istrpeti da je on u ma čemu bio lišen carskih počasti, nego su uspeli da i ovog odstupnika primoraju da u njima učestvuje i da, na cara dostojan način, dočeka umrloga tj. da sa svoje glave, prilikom dočeka, skine carsku diademu i da, poklonivši se umrlom caru, pođe zajedno u pratnji sa svima do njegove grobnice - u znameniti hram svetih Apostola koji je u sebe primao i čuvao ovaj svešteni soj. Tako je, eto, sahranjen naš Imperator!


26 svi 2013 16:52
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: SVETI GRIGORIJE BOGOSLOV SABRANE BESEDE
Međutim, ispraćaj Julijana u pohode bio je drugačiji i skromniji, bez počasti (narod i gradovi dočekali su ga negodovanjem i posprdno, čega se mnogi i sada još sećaju); njegov povratak bio je još uniženiji. Kakva je to sramota? - Njegovo telo su nosili lakrdijaši i klovnovi, a ceo sprovod bio je propraćen nepriličnim igrama; tu se pevalo, plesalo, veličalo njegovo odstupništvo od vere, veličan je njegov poraz i smrt. Kakvu sramotu je doživeo? Šta je sve mogao čuti od ljudi koji ga se više nisu plašili i koji su pričama drugih ljudi dodavali sada i svoje iskustvo? Najzad, primio ga je grad Tars; nije mi poznato zbog čega je taj grad doživeo takvu sramotu? U tome gradu je određeno mesto za grob Julijanov; mesto beše neuređeno, a grob prljav, prezren i odvratan.

Ja sam ovde opisao najglavnije Julijanove propuste i krivice; međutim, pouzdano znam da su dvojici ili trojici njegovih dvorskih licemera, jednakih sa njim u zlobi (o drugima namerno ćutim), dali toliku vlast kao nagradu za njihovu nečastivost, da bi oni neometano opustišili sva imanja rimska i na kopnu i na moru, samo da se tome nije stalo na put. Svojom gramzivošću oni su premašili drevne storuke kolose! Uprava nad gradovima poverena je ne samo nepravednim ljudima, nego još i kvarnim. Pravo uprave sticalo se na jedan jedini način otpadništvom. Od Julijana su svojevremeno dobijali nagrade samo oni koji su se isticali u smišljanju zla i protiv sebe, i protiv drugih. Šta kazati o promenama i preinačavanjima u sudstvu koja su se preko noći dešavala i menjala, kao more što za jednu noć nadođe i ujutru se povuče? Ovaj neumoljivi muž želeo je da celo sudstvo drži u svojim rukama zbog lične sujete. Može neko pomisliti da ja glorifikujem njegove male prestupe. Međutim, svako će se saglasiti da takva dela i postupci priliče Jelisejskim poljima i sramu koju tamo ima Radomant,[10] a kojim Julijana udostojavaju ljudi istog kova. Jednom se čudim kod Julijana: mnoge svoje vršnjake i poznanike, naročito po azijskim učilištima, on je punovlasno pozivao sebi u goste sa tobožnjom namerom da ih nagradi i ispuni velika obećanja koja im je dao. Kada su se oni odazvali pozivu i došli kod njega, pokazalo se da je sve, ustvari, bilo jedna velika gluma i mazanje očiju. Neke od njih je uputio na ovoga, druge na onoga; neke je ipak lično primio i pozvao za trpezu, ali je sve proteklo u ćutanju i hladnoj atmosferi; umesto razgovora sa njima on je hvalio svoje dvorjane, u njihovu čast dizao čaše i nazdravljao im, a svoje zvanicedrugove otpuštao je bez ikakve nagrade i pohvale; zbog toga su svi oni došli u situaciju koga više da osuđuju: njega, zbog lukave obmane ili sebe što su tako naivno naseli njegovom lukavstvu! Julijan je bio vrlo hladan i umeo je kad je hteo, ma koliko zapao u neprijatnu situaciju, da vlada osećanjima ne pokazujući ni trunku zbunjenosti; umeo je da u sudu volšebno podstakne negodovanje, a u dvoru da stvori veliku pometnju, kako bi predstavio javnosti da i on sam, sto, trpi napade i nasilje, pa kako onda druge da štiti od sličnih situacija?! Međutim, kome nije poznato da je mnoge seljake,koji su mu dolazili po raznim pitanjima i molbama, prosto maltretirao u dvoru, tukao, gazio nogama i toliko žestok bio prema njima da su ovi bili zahvalni ako im se nešto teže nije desilo od ovoga. Kako uopšte pomenuti sva ona duvanja i oduvavanja koja je on javno izvodio pred starcima prilikom paganskih žrtvoprinošenja, da. bi ismejao naše sveštene obrede?[11] Kako je lepo videti rimskog cara sa iskrivljenim vilicama izazivajući smeh ne samo kod onih koje je želeo da zasmeje, nego i kod onih koji su stajali po strani?! On verovatno nije čuo da je boginja Atina proklela frulu koja je u vodi iskrivljeno oslikala njezin lik.Ne izazivaju li čuđenje sve te kružeće čaše koje je Julijan davao nepristojnim ženama, primajući ih od njih nazad, Prikrivajući tako svoju raskalašnost vidom tajne? Drugi su ovo lično iskusili kada je vlast dala Julijanu odrešene ruke; ja sam se u ovo uverio još ranije dok sam sa njim bio zajedno u Atini, gde je on doputovao odmah nakon povratka: svoga brata, dobivši za to imperatorovu dozvolu. Dvojak je uzrok ovog njegovog dolaska u Atinu: jedan prihvatljiv - upoznavanje Grčke i školovanje u njezinim učilištima; drugi, prikriven i malobrojnima samo poznat - savetovanje sa tamošnjim žrecima; u to vreme njegova nečastivost još nije izbila na površinu. Pokazalo se da još tada nisam pogrešio u proceni ovog čoveka, iako nemam iskustva u tim stvarima. Nepostojanost njegovog karaktera i nesvakidašnja uzbuđenost nagnali su me da procenim njegovu ličnost. U njemu nisam video ništa lepo: vrat mu je bio mlitav, pleća izbačena, pogled skriven, oči hitre, nagle i svirepe, noge klimave i šljampave, nos visok i gord, crte lica smešne i izazivaju smeh, trza i zabacuje glavom bez ikakve potrebe, reč mu je spora, pitanja nepovezana i besmislena, odgovori nevezani i nekontrolisani, bez logike i smisla.


26 svi 2013 16:52
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: SVETI GRIGORIJE BOGOSLOV SABRANE BESEDE
No, zašto ga opisivati tako podrobno? Takvog sam ga video pre nego što je počeo da čini ovakva (ne)dela, a po učinjenim delima sam ga i prepoznao. Da ovde ima nekog od svedoka iz Atine svakako bi potvrdili sve ovo što vam govorim. Kada sam ga prvi put video ja sam pred svedocima kazao: "Kakvo zlo vaspitava rimska Imperija"! Izustivši ovo odmah sam zaželeo da budem lažni prorok. Lakše bi mi bilo da me proglase lažnim prorokom, nego što je vaseljena iskusila zlo ovog čoveka i što se na zemlji pojavilo takvo čudovište kakvo pre njega nije postojalo. Zbog toga je on i doživeo kraj života dostojan svoga bezumlja. Da Bog i tu nije projavio svoju čovekoljubivost mnogi od ljudi bi iskusili veliku bedu. Kod ljudi pobožnih ona izaziva potištenost, a kod grešnika - prezir i misao da niko ne nadgleda naša dela, da smo samovlasni, da je nada zaludna, jer sve se dešava slučajno.

Eto, kako rasuđujemo mi, Galilejci, ljudi prezreni, koji se klanjamo Raspetome; učenici ribara i, kako sami kažu, neukih; mi koji se sabiramo i pojimo psalme zajedno sa starcima; mi, koji smo iznureni dugotrajnim postovima iznenada se budimo i učestvujemo u svenoćnim bdenjima i - odvažno prekorevamo vas! Gde je pisar? Gde je brojač?[12] Ja sam ovu pobedničku pesmu pozajmio od jednog našeg neukog čoveka, kako vi mislite. Gde su žrtve, obredi i tajanstva? Gde su klanja, javna i tajna? Gde umešnost gatanja po rasečenim utrobama? Gde su čudesa vračara i predznanja onih koji gataju iz stomaka? Gde je slavni Vavilon o kome se toliko govori i cela vaseljena koju si ti naumio da pokoriš prolivanjem mnogobrojne krvi? Gde su Persijanci i Miđani za koje si mislio da su već u tvojim rukama? Gde su bogovi koje si zastupao i nametao, koji su te vodili i štitili? Gde proroštva i kletve protiv hrišćana ili sva istrebljavanja hrišćana koja si preduzimao i zapovedao drugima? - Sve je isčezlo, nestalo; sve se raspršilo! Sve velike reči hvale koje su ti upućivali nečastivci postali su najobičnije maštanje i san.

Kada je jedan inoplemeni car napao svojom silnom vojskom judejskog cara Jezekiju, opkolivši pri tome Jerusalim i izlivajući silni gnev i bogohulne reči na cara i na Boga, tvrdeći da se grad, tobože, ne može spasti njegove opsade, tada je Jezekija ušao u hram, pocepao odeću svoju i počeo da rida uzdižući ruke prema nebu, prizivajući Boga kao svedoka Senahirimovog bogohulstva i moleći Ga da On bude naknada za velike pretnje koje su im upućene. "Vidiš Gospode, kaže Jezekija, kako ovaj inoplemenik mrzi i opada tebe - Boga Izrailjevog; video si Gospode, nemoj to otrpeti".[13] Careva molitva nije bila uzaludna: bogohulnik je na sebi osetio šta znači ustati na Boga, te se morao povući ne ispunivši svoje pretnje; njega je porazila neka nevidljiva sila od koje je izgubio veći deo svoje vojske, tako da je beznadežno bio proteran iz opsade. Tako je postupio Jezekija, car velikog Jerusalima, koji je i sam imao silnu vojsku. A mi, kojima je ostalo samo jedno oružje, jedna stena, jedna zaštita - uzdanje u Boga (sa svih strana su nas lišili bilo kakve ljudske pomoći), mi koji ne mogosmo ni od koga drugog očekivati pomoć ili odziv na naše molbe, okrenusmo se Bogu koji je kletvom odbacio Jakovljevu oholost.[14] O, kakvog li čudnovatog povestvovanja?! Kakvog li odvažnog uzdanja?! Nas su demonima obećali na žrtvu; mi - veliko nasleđe Božje, narod svet, carsko sveštenstvo[15] bejasmo određeni na žrtvu za ispunjavanje jedne nade, za pobedu u jednom boju. Takvu si ti nagradu obećao hrišćanima, ukoliko na njihovu štetu budeš spasen![16] Tako si ti uzvratio Gospodu Bogu tvom! Bog je sve do sada zadržavao svoj gnev zbog nas i nije raspaljivao svoju revnost u potpunosti, već je samo visoko podigao svoju pesnicu na nečastivce i mada je već zamahnuo rukom, ipak se uzdržao, dopustivši da na videlo izađe sva pogubnost Julijanove zlobe, slično nekom gnojnom i bolnom čiru; - takav je Božji zakon suda: ili da spase pokajanjem ili da kazni po svojoj pravednosti. Teško podnoseći sadašnje i strepeći pred budućim (Božja blagost postala je za nas nepodnosiva), počesmo uzdizati glas svoju Bogu: čas Ga prizivajući kao Vladiku, čas Ga moleći kao blagog Oca, čas žaleći se i stupajući sa njim u svojevrsni sud, što je odlika ljudi setnih, govoreći: zašto se, Bože, srdiš na nas dugo; dimi se gnev tvoj na ovce paše tvoje; opomeni se sabora svoga koji si stekao od starine, koji si stekao stradanjem Jedinorođene Reči tvoje, udostojivši velikog tvoga zaveta, privukavši na nebo novim tajanstvom i zalogom Duha. Podigni ruke tvoje na njihovu gordost. Ti si trpeo dok su se neprijatelji tvoji lukavo podigli na svetinju tvoju i pohvališe se na praznike tvoje! Mi prizivasmo mač i egipatske kazne, molismo Boga da sudi po zasluzi; molili smo Ga da ustane protiv nečastivih, rečima: dokle će, Gospode, dokle će se grešnici hvaliti! Dokle će narod tvoj biti ponižen i dokle će se gaziti nasleđe tvoje?


26 svi 2013 16:54
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
---------
Post Re: SVETI GRIGORIJE BOGOSLOV SABRANE BESEDE
Kad će oni prestati da bezakonuju i da hule? Učinio si da se o nas jagme neprijatelji naši i susedi da se podsmevaju sa nama; postasmo poruga svim ljudima.[17] Mi se opomenusmo vinograda prenesenog iz Egipta, iz bezbožnog mraka, koji se uzdigao u lepoti i veličanstvenoj veri, a potom je lišen svoje ograde - naklonosti Božje koja ga je negovala, postavši razgrađen i šetalište zlih gospodara; opustošio ga je divlji vepar, taj zlobni i lukavi čovek, koji je tinjao zlom, jer je sebi prisvojio zlo.

Ovako sam ja najpre razmišljao i vapio Bogu. Šta sada da kažem? - Sada oplakujem pogibao nečastivaca; postajem čovekoljubiv prema neprijateljima i kažem: kako začas propadaju i ginu; nestaju od iznenadne strahote[18] kao prah koji vetar raznosi; kao jutarnja rosa, kao fijuk odapete strele, kao udar groma, kao neuhvatljiva munja? Ako bi se oni ma i sada izmenili u svome razmišljanju, ako bi odstupili od svojih mnogobrojnih zabluda, ako bi pošli putem istine: verujem da bi im se i pad preobratio u korist! Nekada kazna služi na dobro kažnjenima. A šta ako oni i dalje ostanu pri svome, ako ne odbace idole i ne otrezne se svojom nevoljom koja često i najnerazumnije ume da osvesti? Jeremija je oplakivao Jerusalim očekujući i potražujući i od zidova i od drugih neživih tvorevina da zajedno sa njim liju suze;[19] kakav plač bi bio dovoljan ovim, bezdušnim i u****im, ljudima? Ko može i sadašnjost na pravi način da oplače, bez prolivanja suza za buduće kazne, zbog toga što se oni udaljiše od Boga i poslužiše tvorevini većma nego Tvorcu?[20] Ne samo da su poslužili tvorevini, nego ustadoše protiv služitelja Božjih, podigoše svoju zlobnu ruku na njih - ruku najdostojniju kazne? Međutim, biće onako kako Bogu bude milo i drago! Ko zna kada će Bog koji oslobađa okovane,[21] koji podiže palog i izbavlja smrti obremenjenog, koji ne želi smrti grešnika, nego čeka da se pokaje - koji i nas u tami i seni smrtnoj prosvećuje i umudruje dakle, ko zna kada će taj Bog i njih nekada primiti i, skinuvši sa njih teški i železni žezal, pokoriti ih pod svoj pastirski štap?

Moja reč opet se vraća na onu pobedničku himnu: pade Vil, izvali se Dagon, Livan se stidi i vene, Saron je kao pustinja[22] sada nisu u stanju više da zapovede glupoj i mrtvoj i neosetljivoj masi idola: načalstvuj! Ne traže više muve boga Akaronskog ili bilo šta drugo smešno; neće više razmišljati o uzvišicama i dolinama, ili o lisnatim i hladovitim gorama, ne bacaju cvoje sinove i kćeri besima,[23] zbog čega su proroci prekorevali drevni Izrailj. Šta ja imam od toga? Osvrnuću se na sadašnje, na sve ovo šta nas direktno pogađa, što se nas tiče! Neće više zlobno i prepredeno pogledati na naše sveštene hramove, neće nečistom krvlju kropiti žrtvenike koji ime dobiše od prečiste i beskrvne Žrtve; neće obeščašćivati sveta mesta gradnjom bezbožnih oltara, niti će razbacivati i oskrnjavati naše prinose; neće više sramotiti sedu kosu sveštenoslužitelja, dostojanstvo đakona, čednost djeva; neće više puštati svinje na rasporene Svetitelje da zajedno sa mekinjama proždiru i njihovu utrobu; neće više spaljivati vatrom i na vetru rasejavati telesne ostatke Svetih oramoteći ih i mešajući ih sa kostima nevaljalaca kako bi izgubili svoju silu; neće više postavljati pogubne stolice, niti će se zabavljati hulom na episkope i prezvitere, proroke i apostole, i na Hrista; neće više likovati nad nama, niti će nam zakonski onemogućavati lažno[24] obrazovanje ne bi li nam začepio usta. Kaži sada pred nama tvoje carske i sofističke reči, svoje neshvatljive silogizme i entimeme, pa će se videti kako i naši neuki ribari umeju da govore. Ostavi tvoje himne i melodiju tvojih instrumenata, zapoveda ti prorok moj.[25] Neka opet zapoji David koji je tajanstvenim kamenjem pogubio nadmenog Golijata, koji je mnoge pobedio svojom krotošću, koji je duhovnom harmonijom izlečio Saula opsednutog zlodusima. Neka tvoj svećenosac ugasi plamen, a mudre i sveštene djeve neka Ženihu upale svoje svetiljke. Neka tvoj jerofant svuče sa sebe odeću bludnice; a sveštenici neka se obuku pravdom i neka se ukrase slavom, umesto duha učmalosti.[26] Neka obuku veliki i neuprljani hiton, neka se obuku u Hrista - naš ukras. Neka umukne tvoj propovednik i neka ne govori sramotne stvari; neka se oglasi moj nadahnuti propovednik. Baci tvoje magijske i volšebne knjige; omogući da se čitaju samo proročke i apostolske. Prestani sa tvojim noćnim i gnusnim sabranjima, a ja ću vaspostaviti sveštena i svetla svenoćna bdenja. Pregradi svoje tajne kanale i puteve koji vode u ad; ja ću te uputiti na poznate puteve koji. vode na nebo. Koja vrsta oružja, kakva oprema, koliko ljudi i opremljenih ratnika bi stvorili to što učiniše naše molitve i Božija volja? Bog je svojom rečju odagnao tamu, rečju svojom stvorio je svetlost, osnovao je zemlju, zaokružio je nebo, rasporedio je zvezde, razlio je vazduh, ograničio je more, pružio je reke, oduševio je životinje, stvorio je čoveka po svome liku, ukrasio ga je svojom lepotom. On je i sada razvejao noćni mrak svojom rečju i sve je obasjao svetlošću, doveo u pređašnji poredak i ustrojstvo. Više ne gospodare alavi i lažljivi demoni; tvorevina se ne obeščašćuje klanjanjem koja su se njoj ukazivala umesto Bogu. Baci svoje Triptolemove i Keleje i mistične drakone; stidi se zbog knjiga svoga bogoslova - Orfeja; iskoristi dar vremena koji pokriva tvoju sramotu. Ako misliš da su ovo samo basne i izmišljotine, onda nam predoči tvoje noćne misterije. Kod nas govori drvo, ne proriče tronožac, ne ispunjava se Pitija ne znam čime, ali svakako ne basnama i buncanjima. Kastaljski izvor je opet zaćutao i ćuti; njegova voda više ne pobuđuje na prorokovanje, nego na podsmeh. Apolon je opet postao bezživotni kip, Dafna - drvo, koje se u basnama oplakuje. Dionis je opet androgin i sa sobom vodi puk pijanaca; tvoje veliko tajanstvo bog Fal, plamti ljubavlju prema prekrasnom Prosimnu. Munja je opet savladala Semelu. Na obe noge hrama Ifest, taj bog koji je sav začađen, mada je on slavni umetnik kao i Tersist Olimpijski. Arej je zbog ljubavi ponovo okovan i ranjen Strahom, Užasom i Zabunom. Afrodita, koja je ne sraman način rođena, opet bludniči i služi sramnim brakovima. Atina je ponovo djeva i rađa drakona. Iraklo ponovo besni ili, da kažemo, prestaje da besni. Zevs, savetnik i gospodar bogova, usled pohote i sladostrašća, ponovo se preobražava u sve oblike od kojih jedan od njih gospodari svima njima i sve njih u sebi sadrži. Dijev grob se opet pokazuje na Kritu. Kada ponovo vidim Kerdoja, Logija i Epagonija, zatvoriću svoje oči i pobeći ću, jer se sramim. da ih gledam. Ja ti ne branim da se klanjaš sili krasnorečivosti. Ali se čudim tvojim klanjanjima koja ukazuješ androginama u egipatskom Nilu, Izidi, mendezijskim bogovima, Apisi, svim ostalim čudovištima i zverima koje ti živopišeš i slikaš. Smejem se tvome Panu, Priapu, Hermafroditu i drugim bogovima koji su jarosni ili ojađeni ili rastrzani. Sve ovo prepuštam pozorišnim igrarijama i stihotvorcima koji opisuju i ukrašavaju vaše bogove; svoju reč završiću poukom.


26 svi 2013 16:54
Profil Pošalji e-mail
Prikaži postove “stare”:  Redanje  
Započni novu temu Odgovori  [ 94 post(ov)a ]  Stranica Prethodna  1 ... 6, 7, 8, 9, 10  Sljedeća


Online

Trenutno korisnika/ca: / i 0 gostiju.


Ne možeš započinjati nove teme.
Ne možeš odgovarati na postove.
Ne možeš uređivati svoje postove.
Ne možeš izbrisati svoje postove.
Ne možeš postati privitke.

Forum(o)Bir:  
cron