Sada je: 18 sij 2018 06:15.





Započni novu temu Odgovori  [ 91 post(ov)a ]  Stranica Prethodna  1, 2, 3, 4, 5 ... 10  Sljedeća
 SVETI VASILIJE VELIKI ŠESTODNEV 
Autor/ica Poruka
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: SVETI VASILIJE VELIKI ŠESTODNEV
Nemoj se, dakle, čuditi što zemlja nikuda ne pada, jer ona po prirodi zauzima središnje mesto. U svakom slučaju, nužnije joj je da ostane na svome mestu, nego da izlazi iz svoga sedišta, krećući se po prirodnim zakonima. Ako ti se čini verovatnim nešto od ovoga što je rečeno, prenesi svoje divljenje na premudrost Božiju koja je sve tako uredila. Jer, divljenje pred veličanstvenim stvarima nije umanjeno kad se pronađe način na koji se neko od čudesa zbiva. Pa ako se i ne pronađe, neka prostota vere bude snažnija od logičkih dokaza.

Isto ovako mogli bismo govoriti i o nebu, odnosno o tome da su mudraci ovoga sveta sastavili najraznovrsnije rasprave o nebeskoj prirodi. Jedni su, dakle, govorili o tome da je nebo sastavljeno od četiri elementa, i da ga je moguće opipati i videti; da sadrži zemlju koju je moguće dodirnuti, vatru koja se može videti, a ostala dva (= vodu i vazduh) za mešanje. Drugi su, pak, odbacivali ovu teoriju kao neverovatnu, pretpostavljajući da postoji nekakva peta suština tela od koje je nebo sastavljeno. To je po njima nekakvo eterično telo, koje, kako kažu, nije ni vatra, ni vazduh, ni zemlja, ni voda, niti uopšte naliči na bilo koji od prostih elemenata. Jer, prostim elementima je svojstveno pravolinijsko kretanje, pa ako su laki streme gore, a ako su teški teže dole.


13 tra 2013 19:19
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: SVETI VASILIJE VELIKI ŠESTODNEV
Sa druge strane, pak, kretanje prema gore ili prema dole nije isto što i kružno obrtanje; i uopšte, pravolinijsko kretanje se veoma razlikuje od kružnog obrtanja. Ako se kretanje nekih tela po prirodi razlikuje, svakako da se razlikuju i njihove suštine. Ne možemo, pak, pretpostaviti ni da je nebo sastavljeno iz prva četiri tela, koja nazivamo elementima, jer ono što je sastavljeno iz raznih elemenata ne može da ima pravilno i nesputano kretanje, pošto svako od prostih sastavnih delova onoga što je složeno, po svojoj prirodi ima drugačiju putanju. Zbog toga su složena bića najpre zahvaćena zamahom u stalnom kretanju, jer nije moguće da jedno kretanje bude svojstveno suprotnim telima i da im odgovara; nego ono kretanje koje je svojstveno lakim telima, suprotno je kretanju težih. Naime, kad se krećemo prema gore, opterećuje nas zemljina teža; a kad težimo prema dole, savladavamo i ono što je svojstveno vatri, povlačeći ga, protivno prirodnim zakonima, sa sobom prema dole. Ovo uzajamno povlačenje elemenata ka suprotnim pravcima postaje uzrok pada. Ono, pak, što je prisiljeno na nešto protiv prirodnih zakona, oduprevši se jedva i to na silu, brzo se razlaže na one elemente iz kojih je sastavljeno, jer se svaki od sastavnih elemenata vraća na svoje mesto. Zbog tih, kako kažu, prirodnih uslovljenosti ovakvih razmatranja, odbacivši teorije prethodnika, uveli su vlastitu teoriju oni koji kao osnovu postavljaju peto telo iz koga je sastavljeno nebo i zvezde koje su na njemu. Jedan drugi veštak pretpostavki, ustavši protiv takvih, raspršivši i rasturivši njihove teorije, umesto njih je uveo svoju teoriju. Ako sada pokušam da govorim o njima, završiću u istom brbljanju kao i oni. No, pustimo mi njih da opovrgavaju jedan drugoga, pa napustivši raspravu o suštini, i verujući Mojsiju da stvori Bog nebo i zemlju, proslavimo vrhunskog Umetnika svega što je stvoreno sa toliko mudrosti i umeća - na osnovu krasote onoga što je vidljivo zamislimo Prekrasnoga, a na osnovu veličanstva ovih čuvstvenih i ograničenih tela prosudimo o Beskonačnome i Preuzvišenome, o Onome Koji mnoštvom Svojih sila prevazilazi svaki um. Uostalom, ako i ne poznajemo prirodu tvorevine, ipak sve ono što u potpunosti potpada pod naša čula toliko je čudesno da se i najokretniji um pokazuje nižim od najmanje tvorevine u svetu, i to toliko nižim da nije u stanju da je dostojno istraži, kao ni da isplete dostojnu hvalu Tvorcu, Kome priliči svaka slava, čast i sila, u vekove vekova. Amin.


13 tra 2013 19:19
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: SVETI VASILIJE VELIKI ŠESTODNEV
NAPOMENE:

1.Post. 1,1.
2.Del. ap. 7,20 i Izl. 2,2.
3.Del. ap. 7,22.
4.Jevr. 11,25.
5.Izl. 2,1112.
6.Izl.2,15.
7.Izl. 33,11.
8.Br. 12,68.
9.1Kor. 2,4 i 2,13.
10.Post. 1,1.
11.1 Kor. 7,31.
12.Mat. 24,35.
13.Rimlj. 1,21-22.
14.Kol. 1,16; Rimlj. 8,38; Ef. 1,21 i 1 Petr. 3,22.
15.Priče Solom. 16,7.
16.Ps. 111,10 i Priče Solom. 1,7.
17.Izl. 31,2.
18.Rimlj. 1,20.
19.Is. 51,6.
20.Is. 40,22.
21.Jov 38,6.
22.Ps. 75,3.
23.Ps 24,2..
24.Ps. 94,4.


13 tra 2013 19:23
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: SVETI VASILIJE VELIKI ŠESTODNEV
DRUGA BESEDA



Pozabavili smo se jutros sa onih nekoliko reči, i našli da je toliko skrivena dubina njihovoga smisla da smo se u potpunosti obeshrabrili za tumačenje onoga što sledi. Jer, ako je takva priprata svetinje1, i ako je predvorje hrama toliko časno i preuzvišeno da preobiljem svoje krasote zaslepljuje naš um, kakva li je tek svetinja nad svetinjama? Ko li je odvažan da stupi u te nepristupne odaje? Ili, ko će zaviriti u ono što je skrovito. Nemoguće je, naime, viđenje umstvenih stvari i neobjašnjiv je u potpunosti njihov logos.

No, i pored svega toga, pošto je pravedni Sudija odredio znatnu platu kako bi čovek imao volju da čini ono što treba, nemojmo ni mi ustuknuti pred istraživanjem. Svakako da nismo toga dostojni. Pa ipak, ako se, uz pomoć Svetoga Duha, ne udaljimo od smisla Svetoga Pisma, nećemo biti osuđeni - iako smo i sami ništavni - nego ćemo, potpomognuti blagodaću Božijom, izgrađivati Crkvu Božiju.

A zemlja, veli, beše bez obličja i pusta.[1] Pošto su oboje, i nebo i zemlja, po postanju bili iste časti, kako to da je nebo dovedeno do savršenstva, a da je zemlja stvorena još uvek nesavršena i neuređena? I uopšte, šta je to na zemlji neustrojeno? I iz kog razloga je zemlja bila nevidljiva? Konačno sazdavanje zemlje predstavlja izobilje koje je na njoj: klijanje svakovrsnog bilja, bujanje visokog drveća - i plodnog i neplodnog lepota boja i miomiris cveća, kao i ono bilje koje će, zapovešću Božijom kasnije iznići iz zemlje, i ukrasiti nju koja ga je iznedrila. A pošto tada još ne beše postalo ništa od svega ovoga, povest o stvaranju s pravom je nazivala zemlju pustom. To isto bismo mogli reći i za nebo: ni ono ne beše u celosti sazdano, niti beše u potpunosti ukrašeno, pošto ga nisu obasjavali ni Mesec ni Sunce niti je bilo krunisano vencem zvezda. Jer, ništa od toga još ne beše stvoreno. Prema tome, nećeš se ogrešiti o istinu ako kažeš da je nebo bilo neuređeno. Zemlju je, pak, nazvao nevidljivom iz dva razloga: zato što još ne beše čoveka da je vidi, i zato što je bila ispod površine vode koja ju je prekrivala, te se nije mogla videti. Vode se, naime, još ne behu sabrale na svoja zborišta, koja je Bog kasnije načinio i nazvao morima. Šta je, dakle, to što je nevidljivo? Najpre ono što se po prirodi ne da videti telesnim očima, kao što je naš um. Zatim ono što je po prirodi vidljivo, ali je skriveno, jer je nekim telom zaklonjeno, kao što je skriveno gvožđe koje je u dubini zemlje; u tom smislu je, smatram, ovde rečeno za zemlju da je nevidljiva, jer beše prekrivena vodom. Prema tome, pošto svetlost još ne beše nastala, uopšte nije neobično da Pismo naziva zemlju nevidljivom jer beše u mraku, pošto je neosvetljen bio vazduh iznad nje.


14 tra 2013 15:45
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: SVETI VASILIJE VELIKI ŠESTODNEV
Ali izopačitelji istine, oni koji ne vežbaju svoj um u tome da sledi Pismo, već prema sopstvenom nahođenju izvrću njegov smisao, kažu da se pod tim rečima podrazumeva materija. Jer, ona je, vele, po svojoj prirodi i nevidljiva i bezoblična, te je nju, koja je po sebi bez svojstava i bez ikakvog obličja i izgleda, preuzeo Umetnik i premudrošću Svojom je uobličio i doveo u poredak, i tako je od nje sazdao sve što je vidljivo. Ako je materija, međutim, nestvorena onda je ona, pre svega, ravne časti sa Bogom, i dostojna je istih počasti starešinstva sa Njim. Ima li išta nepobožnije od toga da se, onoga istoga uzvišenoga mesta, koje pripada premudrom, i silnom i prekrasnom Tvorcu i Sazdatelju svega, udostoji materija koja je bez ikakvih svojstava i bez obličja - ta krajnja bezobličnost, odnosno neizreciva gnusoba - koristim njihove vlastite izraze? Zatim, ako smatraju da je materija toliko velika da preuzima svo znanje o Bogu, na taj način oni suprotstavljaju njenu ipostas neistraživoj sili Božijoj, pošto je ona dovoljna da sobom prekrili svu mudrost Božiju; a ako smatraju da je materija manja od energije Božije, oni i tako dopadaju do krajnje hule, jer tvrde da Bog, pošto u Njega nema materije, ostaje bezuspešan i bezdelatan u Svojim delima. No, obmanula ih je oskudnost čovečanske prirode. Naime, svako naše umeće bavi se određenom materijom, kao što se kovačko umeće bavi gvožđem, a građevinsko drvetom; a u tim slučajevima, jedno je materijal, drugo je zamisao, a treće ono što iz te zamisli nastaje; materijal se, pak, uzima spolja, dok se zamisao ostvaruje umećem, a ishod je ono što nastaje iz oboje, odnosno iz zamisli i materijala. Na isti način oni rasuđuju i o božanskom stvaranju, odnosno smatraju da je obličje svetu darovala premudrost Tvorca svega, a da je materija spolja postojala pred Tvorcem: da je svet stvoren složenim, i da svoju podlogu i suštinu ima odnekud drugo, a da je samo obličje i izgled poprimio od Boga. Otuda oni i poriču da je veliki Bog imao učešća u sazdavanju svega, već tvrde kako je On, kao da prilaže kakav prinos, dao od Sebe samo nekakav mali deo učestvujući u sazdavanju tvorevine. Zbog niskosti svojih misli oni nisu bili u stanju da sagledaju uzvišenost istine; nego su imali u vidu to da su kod nas umetnosti naknadne u odnosu na materijale, te da su uvedene u naš život zbog nužnosti naših potreba. Jer, vuna je odranije postojala, a umeće tkanja je nastalo da bi sobom dopunilo nedostatnost prirode; i drvo je već postojalo, a zatim je preuzelo umeće građenja, koje nam je, obrazujući materijal prema svakovrsnim potrebama, pokazalo korist drveta, dajući moreplovcima veslo, zemljodelcima lopatu, a vojnicima koplje. No, pre nego što je postalo išta od ovoga što se sada vidi, Bog je, razmotrivši u Svome umu i odlučivši da ono što ne postoji prevede u biće, zamislio istovremeno i kakvo će biti naznačenje sveta, te je sazdao materiju koja je priličila Njegovoj zamisli. Za nebo je izdvojio materiju podobnu nebu, a za oblik zemlje položio je materiju koja je zemlji srodna i korisna. Vatru i vodu i vazduh sazdao je po Svojoj volji, i preveo ih u suštastvo, onako kako to logos svake stvorene stvari zahteva. Ceo svet, sastavljen iz nejednakih delova, povezao je nekakvom neraskidivom vezom ljubavi u jednu zajednicu i sklad. Tako i one stvari, koje su zbog svoga mesta međusobno najviše udaljene, pokazuju da su sjedinjene uzajamnom naklonošću. Neka prestanu, dakle, njihova basnoslovna izmišljanja; neka prestanu da u slabosti svojih rasuđivanja čovečanskim rečima odmeravaju silu koja je neshvatljiva za um i koja je u potpunosti neizreciva.


14 tra 2013 15:46
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: SVETI VASILIJE VELIKI ŠESTODNEV
Stvori Bog nebo i zemlju[2], i to ne po polovinu od svakoga, već celokupno nebo i celokupnu zemlju, odnosno njihovu suštinu i obličje iz jedna. Jer, Bog nije davalac obličja, već Sazdatelj same prirode bića. Pošto je tako, neka nam oni objasne kako su sjedinjene delatna sila Božija i trpna priroda materije; jer, sa jedne strane je materija koja pruža podlogu bez obličja, a sa druge je Bog koji ima znanje o obličjima, ali je bez materije, tako da svako dopunjuje nedostatke onoga drugoga. Na taj način Sazdatelj ima gde da pokaže Svoje umeće, a materija da odbaci bezobličnost i nedostatak izgleda. No, toliko o onome što se njih tiče. Vratimo se onome što je bilo u početku.

A zemlja beše nevidljiva i pusta. Rekavši, naime: U početku stvori Bog nebo i zemlju, Mojsije je prećutao mnoge stvari, kao: vodu, vazduh, vatru, i sve što od njih nastaje; jasno je, dakle, da je sve to nastalo zajedno sa celokupnim svetom kao njegova nadopuna, a izostavila ih je ova pripovest da bi se naš um vežbao u okretnosti, jer mu pruža malo podataka kako bi on iz toga shvatio sve ostalo. Dakle, pošto nije rečeno da je vodu stvorio Bog, već je rečeno da zemlja beše nevidljiva, razmisli ti sam o tome kakvim pokrivačem je bila prekrivena te se nije mogla videti. Vatra, opet, nije mogla da je prekrije; jer, vatra osvetljava i čini vidljivim i ono što je prikriveno i što je tamno. Ni vazduh, naravno, tada nije bio pokrivač zemlje; jer priroda vazduha je retka i providna, i u njemu se kreću sve vrste vidljivih stvorenja a on ih pokazuje očima onih koji gledaju. Ono što nam preostaje jeste da zamislimo da je voda prekrivala površinu zemlje, jer ova tečna materija još uvek ne beše zauzela mesto koje joj je bilo naznačeno. Zbog toga, dakle, zemlja ne beše samo nevidljiva već i pusta. Jer, kad je suviše tečnosti, to i danas sprečava zemlju da daje ploda. To je, dakle, bio razlog da ona bude i nevidljiva i neuređena. Jer, uređenje zemlje predstavljaju njeni prirodni ukrasi: polja useva koji se talasaju u dolinama, zelene livade prepune raznovrsnog cveća, šumske raseline obrasle rastinjem i vrhovi planina prekriveni gustim šumama; ništa od toga još nije postojalo, već je zemlja sve to nosila u svojoj utrobi silom koju je Sazdatelj u nju položio, očekujući vreme koje je trebalo da prođe,pa da, zapovešću Božijom, izvede na svetlost ono što je u sebi nosila.


14 tra 2013 15:47
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: SVETI VASILIJE VELIKI ŠESTODNEV
I beše tama nad bezdanom.[3] I evo novih povoda za basnoslovlja, i razloga za maštanija nečastivih ljudi koji to što je rečeno izokreću prema vlastitim nahođenjima. Oni, naime, tumače tamu ne kao da je ona po prirodi nekakav neosvetljen vazduh, ili mesto koje je pokriveno senkom jer ga nekakvo telo zaklanja, ili, u svakom slučaju, mesto koje je iz bilo kakvog razloga lišeno svetlosti, već tamu tumače kao zlu silu, ili čak kao samo zlo, koje ima svoj početak u sebi samome, i koje je suprotstavljeno i protivno dobroti Božijoj. Jer, vele, ako je Bog svetlost, jasno je da će sila koja vojuje protiv Njega biti tama - tako zdrav razum zaključuje. To je, tobože, tama koja svoje postojanje nije stekla od drugoga, već je to zlo koje je samo od sebe nastalo. To je tama koja se bori protiv duša, koja donosi smrt, koja se protivi vrlini9; oni čak zabludno smatraju da je i prorok samim svojim rečima naznačio da ona po sebi postoji, i da nije stvorena od strane Boga. Kakvih sve lukavih i bezbožnih učenja nije proizašlo iz ovoga!? Kakvi sve grabljivi vuci[4], koji rastrzaju stado Božije, nisu u tom kratkom stihu nalazili povoda da zagospodare nad dušama!? Nisu li odavde krenuli markioniti, ili valentijani? Nije li odavde potekla mrska jeres manihejaca, za koju niko neće pogrešiti ako je nazove gnjilom ranom Crkve? Čoveče, zašto bežiš daleko od istine, izumevajući sebi razloge za propast? Jer, reč proroka je jednostavna i svakome razumljiva. Zemlja beše nevidljiva, veli on. Zašto? Zato što ju je bezdan prekrivao. Šta je to bezdan? To je mnoštvo vode kojoj nije moguće dosegnuti dno. Znamo, međutim, da se mnoga tela često mogu videti i kroz vodu ako je ona plića i prozirna. Zašto se onda nijedan deo zemlje nije nazirao kroz vodu? Zato što je vazduh, koji je bio razliven iznad nje, još uvek bio neosvetljen i taman. Jer, sunčani zraci koji prodiru kroz vodu često pokazuju kamenčiće koji su na njenome dnu. Ali u dubokoj noći nikako nije moguće videti ono što se nalazi pod vodom. Da je zemlja bila nevidljiva pokazuje se i tvrdnjom koja sledi, odnosno da je postojao i bezdan koji ju je prekrivao, i da je ona u tami počivala. Bezdan, dakle, ne predstavlja mnoštvo protivnih sila, kao što su to neki zamišljali, niti je tama bila nekakva prvonačalna i zla sila koja se suprotstavlja dobru. Jer dve ravnopravne stvari, koje su u međusobnoj suprotnosti, u svakom slučaju bi kvarile sastav jedna drugoj, te bi se trajno i bez prekida trošile u uzajamnoj borbi. Ako jedna od ovih suprotnosti, nadmašuje snagom onu drugu, svakako da će istrošiti onu koja je nadvladana. Zbog toga, ako neki kažu kako su zlo i dobro među sobom jednaki, oni time uvode neprekidnu borbu i neprestano propadanje, tako da će i jedno i drugo nekada nadvladavati a nekada biti nadvladano. Ako dobro svojom snagom nadmašuje zlo, kakav je razlog da priroda zla ne bude u potpunosti uništena? A, opet, ako se zbiva ono što ne priliči ni izgovoriti, čudim se kako se oni ne užasavaju sami sebe kad dospevaju do tako bogomrskih huljenja. Nije blagočestivo, naravno, govoriti ni da zlo potiče od Boga, jer nijedna od suprotstavljenih stvari ne postaje od one druge stvari koja je njoj protivna. Jer, život ne rađa smrt, niti je tama izvor svetlosti, niti bolest donosi zdravlje; osim kad je reč o prelasku iz jednog duševnog stanja u drugo, gde se promene odigravaju od jedne suprotnosti ka drugoj; ali kad je reč o postajanju, tada ništa od onoga što postaje ne potiče od suprotnih već od jednorodnih stvari. Pa dobro, reći će neko, ako zlo nije ni nepostalo niti je stvoreno od strane Boga, otkuda je onda steklo svoje postojanje? Jer, nema te žive duše koja će poricati da zla postoje. Šta ćemo, dakle, odgovoriti? Da zlo nije nikakvo živo suštastvo koje ima dušu, već da je to stanje u duši koje je suprotno vrlini, koje nastaje kod nemarnih kad se udalje od dobra.


14 tra 2013 15:48
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: SVETI VASILIJE VELIKI ŠESTODNEV
Prema tome, nemoj zlo istraživati sa spoljašnje strane, i nemoj ga zamišljati kao nekakvo prvonačalno suštastvo zlobe; već neka zna svako da je on sam uzročnik zla koje je u njemu. Naime, od onoga što se sa nama zbiva, jedno nam dolazi po prirodi, kao starost ili bolest, a drugo samo po sebi, kao beslovesni slučajevi koji se zbog stranih uzroka događaju, bilo da je to tužno, što je veoma često, bilo da je radosno - kao kad kopajući kakav zdenac pronađeš blago - ili kad hitajući prema trgu nabasaš na besnoga psa. Neke stvari, pak, zavise od nas samih: kad odolevamo željama ili ne obuzdavamo svoja uživanja; od nas zavisi da li ćemo se uzdržavati od gneva ili podići ruku na onoga KOJI nas uvredi; hoćemo li govoriti istinu ili lagati; hoćemo li biti razumni i umereni ili biti gordeljivi i uznositi se hvalisavošću. Dakle, uzroke onih stvari nad kojima si ti sam gospodar, nemoj tražiti negde drugo, već znaj da je pravo zlo poprimilo svoj početak od voljnih sagrešenja. Jer, kad bi zlo bilo nevoljno i kad ne bi od nas samih zavisilo, ne bi se pred tolikim strahom od zakona nalazili oni koji čine nepravdu, i ne bi bile neophodne kazne koje se u sudnicama određuju svakome zločincu prema njegovoj zasluzi. Toliko ja imam da kažem o pravom zlu. Jer, bolest i glad i bedu i smrt, i sve što je ljudima tegobno, ne treba smatrati za zlo - budući da ni ono što je njima suprotno ne ubrajamo među najviša dobra. Neke od ovih stvari su, naime, od prirode, a za neke se čini da su se našle kod mnogih ljudi radi njihove koristi.


14 tra 2013 15:49
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: SVETI VASILIJE VELIKI ŠESTODNEV
Ali ostavivši na ovome mestu svako tipološko i alegorijsko tumačenje, pokušajmo da, sledujući volju Pisma, smisao tame prihvatimo na prost i nedvosmislen način. No, ova beseda istražuje i to da li je tama sazdana zajedno sa svetom, i da li je starija od svetlosti, te zašto je lošije ono što je po postanku starije? Velimo, dakle, da ni ta tama nema svoje suštinsko postojanje, već da predstavlja trpno stanje vazduha koje nastaje zbog nedostatka svetlosti. Ali, bez kakve je to svetlosti svetski prostor najednom ostao, tako da tama bude nad vodom? Dakle, ako je išta postojalo pre sazdavanja ovog čuvstvenog i propadljivog sveta, zaključujemo da je ono svakako počivalo u svetlosti. Jer, ni anđeoski činovi, ni sve vojske nebeske, niti bilo koje od slovesnih bića uopšte, imenovanih ili bez imena, ili od duhova služenja, nisu živeli u tami, već u svetlosti i u svakoj radosti duhovnoj - nalazili su se u stanju koje im priliči. Ovome, naravno, niko neće protivrečiti, a naročito ne onaj ko zajedno sa obećanim dobrima očekuje nadnebesnu svetlost, o_ kojoj Solomon veli: Svetlost pravednicima za svagda[5]; a apostol Pavle kaže: Zahvaljujući Bogu i Ocu koji nas osposobi za udeo u nasledstvu svetih u svetlosti.[6] Ako su osuđenici izgnani u tamu najkrajnju[7], onda je jasno da oni koji su činili ugodna dela počivaju u nadnebesnoj svetlosti. Naime, kad je zapovešću Božijom sazdano nebo, tako što je izjedna rastegnuto oko svega onoga što se u njegovom okruženju nalazilo, a pošto je imalo telo koje je trajno bilo kadro da ono što je unutra razdvoji od on onoga što je napolju, svakako da je i sve ono što je sobom obuhvatilo, učinilo neosvetljenim, presekavši spoljašnju svetlost. Jer, da bi bilo senke mora postojati troje: svetlost, telo i neosvetljen prostor. Prema tome, tama koja je unutar sveta, potiče od senke tela neba. Shvati ovo što govorim iz sledećeg jasnog primera: na jarkoj podnevnoj svetlosti postavi sebi jedan šator od gustog i čvrstog tkanja, i zatvori se u tamu koju si sam sebi prigotovio. Takvom zamisli i onu tamu, ne kao da je prethodno postojala, već da je nastala posle ostalog veštastva. Upravo za tu tamu se i kaže da se rasprostirala nad bezdanom, pošto se ivice vazduha po prirodi dodiruju sa površinom tela; a tada je voda sve pokrivala, i zato je bilo nužno reći da tama beše nad bezdanom.


14 tra 2013 15:50
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
---------
Post Re: SVETI VASILIJE VELIKI ŠESTODNEV
Duh Božiji, veli, dizaše se nad vodom.[8]. Ako ovim rečima pisac ima na umu ovaj duh , odnosno, razlivanje vazduha, tada shvati da ti on nabraja delove sveta, odnosno da je Bog stvorio nebo, zemlju, vodu, vazduh, i to ovaj vazduh što se još razliva i teče; ili opet, što je mnogo istinitije a što su potvrdili i stariji od nas: Duhom Božijim nazvan je Sveti Duh; jer Pismo čuva ovo ime naročito i isključivo za Svetoga Duha, i nijedan drugi duh se ne naziva Duhom Božijim osim Svetoga Duha koji blaženu i božanstvenu Trojicu čini celovitom. Ako takvo mišljenje prihvatiš, steći ćeš najveću korist iz njega. A kako se to Duh dizaše nad vodom! Reći ću ti mišljenje koje nije moje, već jednoga Sirijca, koji toliko beše udaljen od svetovne mudrosti, koliko beše blizak poznanju istinskih stvari. Govorio je on, dakle, da je jezik Sirijaca izražajniji, i da se, pošto je srodan sa jevrejskim, nekako više približava smislu Pisma. Smisao ovih reči je, dakle, ovakav: dizaše se, kaže on, govorili su umesto grejaše i oplođavaše prirodu voda, po ugledu na pticu koja leži na jajima, pa ih na taj način zagreva i ubrizgava im nekakvu životnu silu. Tako nekako, vele oni, treba shvatiti ove reči da se Duh Božiji dizaše, odnosno da je pripremao prirodu vode kako bi ova mogla dati života iz sebe. Prema tome, to je dovoljan odgovor na ono što neki ispituju, a to je da je i Duh Sveti učestvovao u stvaralačkom delovanju.


14 tra 2013 15:50
Profil Pošalji e-mail
Prikaži postove “stare”:  Redanje  
Započni novu temu Odgovori  [ 91 post(ov)a ]  Stranica Prethodna  1, 2, 3, 4, 5 ... 10  Sljedeća


Online

Trenutno korisnika/ca: / i 0 gostiju.


Ne možeš započinjati nove teme.
Ne možeš odgovarati na postove.
Ne možeš uređivati svoje postove.
Ne možeš izbrisati svoje postove.
Ne možeš postati privitke.

Forum(o)Bir:  
cron