Sada je: 19 vel 2018 12:08.





Započni novu temu Odgovori  [ 91 post(ov)a ]  Stranica Prethodna  1, 2, 3, 4, 5, 6 ... 10  Sljedeća
 SVETI VASILIJE VELIKI ŠESTODNEV 
Autor/ica Poruka
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: SVETI VASILIJE VELIKI ŠESTODNEV
I reče Bog: Neka bude svetlost.[9] Prva reč Božija sazdala je svetlost, uništila tamu, razagnala tmurnost, obasjala svet, svemu odjednom podarila radostan i vedar izgled. Jer, ukazalo se i nebo, koje dotad beše pokriveno tamom; a njegova krasota beše tolika, koliku i sada naše oči mogu posvedočiti. Vazduh beše obasjan, bolje reći, u potpunosti beše pomešan sa svetlošću, odašiljući posvuda u sve svoje predele jasne blistave zrake. Jer, u visinu je dostizao do samog etera i do neba, a u širinu je u tren oka obasjao sve delove sveta: severne i južne, istočne i zapadne. Njegova priroda je toliko tanana i prozirna, da svetlosti ne treba ni najmanji protok vremena da bi kroz njega pronikla. Kao što vazduhu ne treba vremena da prenese naš vid na stvari koje gledamo, tako i zrake svetla iz jedna prima u svim svojim predelima, i to tako da se ne može primetiti ni najmanji protok vremena. I eter je postao prijatniji posle pojave svetlosti; a vode su postale prozračnije, i ne samo da primaju sjaj, već ga pri odsjaju svetlosti vraćaju nazad, jer voda na sve strane upućuje odbleske. Sve je to božanska izgovorena reč pretvorila u ono što je najprijatnije i najdragocenije. Jer, kao što ronioci koji poniru u dubinu, sipaju ulje po površini vode, čineći to mesto prozirnim, tako je i Tvorac svega, izgovorivši jednu reč, razastro po celom svetu blagodat svetlosti. Neka bude svetlost. I zapovest postade delo; i nastade neko suštastvo, od čega ništa prijatnije za užitak čovečiji um ne može ni zamisliti. Kad, govoreći o Bogu, kažemo glas i reč i zapovest; time ne zamišljamo božansku reč kao zvuk koji ispuštaju govorni organi, ili kao vazduh po kome jezik udara, već kažemo da se migom Njegove volje obrazuje nekakva vrsta zapovesti, da bi bilo razumljivo onima koji se poučavaju. I vide Bog svetlost da je dobra.[10] Kakvu dostojnu hvalu da mi uputimo svetlosti, kad nas je ona pretekla i primila od Sazdatelja svedočanstvo da je dobra? Ali i moja beseda prepušta sud vašim očima, jer nemam da kažem ništa o čemu već ne svedoče vaša čula. Naime, ako lepota tela duguje svoje postojanje uzajamnoj srazmeri njegovih delova, i spoljašnjoj krasoti boja, kako se onda o svetlosti, koja je prosta i ravnodelna po svojoj prirodi, govori kao o lepoj?


14 tra 2013 15:51
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: SVETI VASILIJE VELIKI ŠESTODNEV
Ili, možda, srazmernost svetlosti ne počiva u njenim delovima, već u tome što se pokazuje kao ugodna i prijatna oku? Jer, na takav način je i zlato lepo, ne zbog srazmernosti svojih delova, već zato što ima privlačan i prijatan izgled našem okusamo zbog krasote svoje boje. I zvezda Danica je najlepša od svih zvezda, ne zbog skladnosti delova. od kojih je sačinjena, već zato što njeno sijanje kao nešto nežno i prijatno upada u oči. Uostalom, Božiji sud o tome da je svetlost dobra, nije izrečen zato što se Bog divio bilo čemu što je ugodno našemu oku, već zato što je predvideo korist koja će u budućnosti iz nje nastati. Jer, tada još ne beše očiju koje bi sudile o lepoti svetlosti. I rastavi Bog svetlost od tame.[11] Drugim rečima, učini Bog da njihova suštastva budu nespojiva i u potpunosti protivna. Jer ih je velikom razdaljinom razdvojio i udaljio jedno od drugoga.
I nazva Bog svetlost dan, a tamu nazva noć.[12] Sada, pošto je stvoreno Sunce, dan je vazdušni prostor osvetljen Suncem koje sija na polulopti neba koja je povrh zemlje, a noć je senka zemlje koja nastaje kad se Sunce zakloni. Tada je, međutim, dan nastajao a noć ga smenjivala, ne zbog kretanja Sunca, već po tome kako se ona prvobitna svetlost razlivala i sabirala po meri koju je Bog odredio. I bi veče i bi jutro, dan jedan.[13] Veče, naime, predstavlja zajedničku granicu dana i noći;na sličan način i jutro predstavlja razmeđu noći i dana. I tako, da bi prvenstvo stvaranja podario danu, prorok je najpre pomenuo završetak dana, a potom noći, jer noć sledi za danom. Stanje koje vladaše svetom pre stvaranja svetlosti, ne beše noć već tama; noću je, međutim, nazvana ona tama koja je u suprotnosti sa danom. Zbog toga joj je i pripalo da kao mlađa bude imenovana posle dana. I bi, dakle, veče i bi jutro; naime, dan i noć. Ali prorok nije rekao dan i noć, već ga je nazvao po onome što preovladava. Takav ćeš običaj naći u celokupnom Pismu: za merenje vremena broje se dani, ali ne i noći zajedno sa danima. Dana godina naših, veli psalmopojac.[14] Jakov, opet, kaže: Malo je dana života mojega i zli su bili.[15] I opet: U sve dane života mojega.[16] I tako, ono što je sada predato u vidu pripovesti, biće pravilo za ubuduće. I bi veče i bi jutro, dan jedan. Zbog čega nije rekao prvi već jedan! Premda bi bilo doslednije da on, koji će kasnije navesti drugi i treći i četvrti dan, nazove prvim onaj dan koji im prethodi. Pa ipak, rekao je jedan. Možda da bi odredio granicu dana i noći i da bi spojio vreme dana i noći, da se vidi kako dvadeset četiri časa ispunjavaju period jednoga dana, odnosno da se pod danom podrazumeva i noć; tako da, i kad se u vreme Sunčevih obrata događa da jedno bude duže od drugoga, periodi i jednog i drugog omeđeni su konačno određenim vremenom. Kao da je rekao: Mera od dvadeset četiri časa čini period jednoga dana, ili: Vaspostavljanje neba iz ove tačke u tu istu zbiva se za jedan dan. Prema tome, koliko god puta da veče i jutro, pri obrtanju Sunca, obuhvataju svet, to se ne ispunjava u dužem vremenskom periodu negoli u periodu od jednoga dana. Postoji i drugo, veoma značajno slovo, koje se prenosi skrivenim predanjem, o tome da je Bog, Koji je sazdao prirodu vremena, odredio periode dana kao mere i jedinice za njegovo merenje, i mereći ga sedmicama, zapovedio da se sedmice stalno ponavljaju, brojeći tako protok vremena. Sedmicu, opet, sačinjava jedan dan koji se ponavlja sedam puta; a to je kružni oblik, jer počinje od njega i završava se njime. Veku je, dakle, svojstveno upravo to, da se vraća u sebe i da se nigde ne završava. Zbog toga se početak vremena ne naziva prvim već jednim danom, kako bi on i po svom nazivu imao srodnosti sa vekom. Jer, ono što pokazuje svojstvo jedinstvenosti i nepričasnosti za drugoga, to se primereno i sa pravom naziva jednim. Iako nam, naime, Pismo predstavlja mnoge vekove, govoreći na više mesta vek vekova i vekovi vekova, ipak se ni tamo ne nabraja prvi ili drugi ili treći vek. Tako nam ta mesta uglavnom ukazuju na različitosti stanja i raznovrsnih stvari, a ne na opsege i krajeve i prejemstva vekova. Dan Gospodnji će, veli biti velik i vrlo strašan[17]; i opet: Što će vam dan Gospodnji? tada je tama a ne videlo.[18]


14 tra 2013 15:52
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: SVETI VASILIJE VELIKI ŠESTODNEV
Tama je, očigledno, za one koji tamu zaslužuju. Pošto je, dakle, znano da onaj dan beše nevečernji i nenasledan i beskonačan, psalmopojac ga je i nazvao osmim danom[19], jer počiva izvan tog sedmičnog vremena. Te tako, bilo da kažeš dan bilo vek, ti govoriš o istom pojmu. Pa ako se, opet, ono stanje nazove danom, on je jedan a ne mnogi. Prema tome, da bi usmerio naš um prema budućem životu, nazvao je jednim obraz veka, odnosno prvinu dana, vršnjaka svetlosti, svetu nedelju, koja je počastvovana Vaskrsenjem Gospodnjim. I bi, dakle, veče, veli on, i bi jutro, dan jedan. No, besedu o toj večeri preteklo je ovo veče što je pred nama, i ovde ćemo svoju priču okončati. Otac istinske svetlosti,[20] Koji je ukrasio dan nebeskom svetlošću, Koji je rasvetlio noć ognjenim zracima, Koji je umstvenom i večnom svetlošu preukrasio spokoj budućega veka, neka obasja vaša srca poznanjem istine, i neka sačuva vaš život nezabludnim, darujući vam da hodite pošteno kao po danu[21], da kao Sunce bleštite svojim sjajem usred blistanja svetitelja, i da to bude na moju pohvalu za dan Hristov[22]; Njemu slava i vlast u vekove vekova. Amin.


14 tra 2013 15:53
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: SVETI VASILIJE VELIKI ŠESTODNEV
NAPOMENE:

1.Post. 1,2.
2.Post. 1,1.
3.Post. 1,2
4.Del. ap. 20,29.
5.Priče Solom. 13,9.
6.Kol. 1,12.
7.Mat. 8,12.
8.Post. 1,2.
9.Post. 1,3.
10.Post. 1,4.
11.Post. 1,4
12.Post. 1,5
13.Post. 1,5.
14.Ps. 89,10.
15.Post. 47,9.
16.Ps. 23,6.
17.Joil 2,11.
18.Amos 5,18.
19.Ps. 6,1 i 11,1.
20.Jov. 1,9.
21.Jov. 1,9.
22.Fil. 2:16.


14 tra 2013 15:56
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: SVETI VASILIJE VELIKI ŠESTODNEV
TREĆA BESEDA



To su dela prvoga, ili, bolje reći, jednoga dana. Nemojmo mu, dakle, oduzimati dostojanstvo koje on po svojoj prirodi ima, jer ga je Sazdatelj zasebno izveo, i nije ga pribrojao drugim danima. Osim toga, o svemu što se u tome danu zbilo, govorila je jučerašnja pouka; pa pošto je zbog slušalaca ovo tumačenje podeljeno na dvoje, jedno beše jutarnja hrana za duše, a drugo večernja radost - a sada naša beseda prelazi na čudesna dela drugoga dana stvaranja. Govorim ovo ne da bih ukazao na silinu tumača, već na blagodat pisanog teksta koji je po svojoj prirodi prihvatljiv, i pristupan, i poželjan u srcima svih koji više vole ono što je istinito od onoga što je zamišljeno. Kao što psalmopojac, izražavajući veoma živo sladost istine, veli: Kako su slatke jeziku mojemu reči tvoje, slađe od meda ustima mojima.[1] I tako, pošto sam juče, koliko mi je to bilo moguće, razveselio vaše duše poučavajući vas reči Božijoj, sastali smo se opet danas, drugoga dana, da bismo razmotrili čudesna dela učinjena drugoga dana. No, nisam smetnuo s uma da me okružuju mnogi umetnici rukodelnih zanata, koji svakodnevnim trudom sebi na jedvite jade pribavljaju hranu - zbog njih ću svoju pouku skratiti, kako oni ne bi odsustvovali dugo od posla. Šta bih njima rekao? Da deo vremena koji su Bogu pozajmili neće propasti, jer će im On to sa velikim dobitkom nadoknaditi. Sve što je potrebno za delanje, Gospod će im poslati: onima koji daju prednost duhovnim stvarima, daruje i usrdnost duše, i telesnu bodrost, pogodnost trgovanja i svaki uspeh u životu. Ako ovo što smo dosad tumačili i nema očekivanog učinka, učenje Svetog Duha će biti dobra riznica za budući vek. Odagnaj, dakle, iz svoga srca sve životne brige, i celoga sebe ovde saberi. Jer, nema nikakve koristi od telesnog prisustva, ako se tvoje srce stara o zemaljskom blagu.


15 tra 2013 10:06
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: SVETI VASILIJE VELIKI ŠESTODNEV
Potom reče Bog: neka bude svod (= utvrda) posred vode, da rastavlja vodu od vode.[2] Još juče smo slušali reči Božije: Neka bude svetlost[3], a danas: Neka bude svod. Čini se da ove današnje reči sadrže i nešto više. Jer, reči nisu ostale samo na zapovesti, već su objasnile i uzrok zbog koga su zahtevale stvaranje svoda. Da rastavljaj, veli, vodu od vode. Pokušajmo, dakle, pre svega da ispitamo kako Bog govori. Da li, poput nas, najpre obrazuje u Svome umu utisak o stvarima, a zatim, uz pomoć dejstva mašte, od obrazovanih predstava izabira one koje odgovaraju, i koje su bliske svakom pojmu, i tada ih objavljuje? Zatim, te umstvene predstave predaje na služenje govornim organima, i tako udaranjem vazduha, koje biva pri kretanju osmišljenoga glasa, skriveni pojam postaje jasan? I kako da nije praznoslovno govoriti da je Bogu potreban sav taj zaobilaz da bi izrazio ono što je zamislio? Nije li blagočesnije reći da božanska volja i prvi pokret njenog umstvenog kretanja već predstavljaju reč Božiju? No, Sveto Pismo opisno predstavlja tu reč da bi pokazalo da Bog nije želeo samo da tvorevina postane, već i da pokaže da se to stvaranje zbilo uz nečije sadejstvo. Jer, kako je govorio na početku, tako je mogao govoriti i o svemu ostalom: U početku stvori Bog nebo i zemlju; zatim stvori svetlost; zatim stvori svod.[4] Sada, međutim, prikazujući Boga kako zapoveda i kako razgovara, Sveto Pismo na prećutan način pokazuje onoga kome On zapoveda i sa kim razgovara; ne zato da bi nas lišio znanja, već da bi raspalio našu čežnju, podstičući je nekakvim tragovima i ukazanjima na ono što je neizrecivo. Jer, ono što se trudom stekne, to se prima sa velikom radošću i trudoljubivo se čuva, a ono što se lako zadobije, to je tekovina dostojna prezira. Zato nas Pismo podstiče da uz određen put i poredak dođemo do poznanja Jedinorodnog Sina. Svakako da bestelesna priroda Božija ni u ovom slučaju nije imala potrebe za izgovorenom rečju, jer Svome sadelatniku Bog može i bez reči preneti svoje zamisli. Prema tome, kakvu su potrebu za rečima imali oni koji i samom pomišlju mogu jedan drugome prenositi svoju volju? Glas je, naime, zbog sluha, a sluh je zbog glasa. Dok, tamo gde ne postoji ni vazduh, ni jezik ni uho, ni zakrivljen levak što prenosi zvuke do čula unutar glave, tamo nema ni potrebe za rečima - volja se, rekao bi neko, prenosi od samih pomisli uma. Ovo, dakle, što rekoh kako bih podstakao vaš um na ispitivanje onoga lica kome su reči upućene, jasno i vešto je poprimilo takav oblik dijaloga.


15 tra 2013 10:06
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: SVETI VASILIJE VELIKI ŠESTODNEV
Drugo što valja ispitati jeste pitanje da li taj svod predstavlja nešto drugo u odnosu na nebo koje je u početku sazdano, koje je takođe nazvano nebom, i postoje li uopšte dva neba. Oni koji su mudrovali u vezi sa nebom radije bi dali da im se jezik odseče nego da ovo prihvate kao istinito. Jer, tvrde da postoji jedno nebo, i nema suštastva iz koga bi nastalo drugo ili treće ili bilo koje nebo, pošto je, kako oni smatraju, celokupno suštastvo nebeskog tela potrošeno za sastavljanje jednog neba. Jer, vele oni, telo koje ima svojstvo kruženja je jedno i ograničeno. I pošto je od njega sačinjeno prvo nebo, ništa ne preostaje za sazdavanje drugog ili trećeg neba. Tako, dakle,zamišljaju oni što tvrde da je zajedno sa Tvorcem postojala i nestvorena materija - na taj način srozavajući sebe od prvobitnog basnoslovlja do laži koja za njim sledi. Od grčkih mudraca mi zahtevamo da nam se ne rugaju pre nego što se međusobno ne usaglase. Jer, ima među njima i onih što kažu da postoji nebrojano mnogo nebesa i svetova; a kad te njihove neverovatne tvrdnje ispitaju oni koji koriste čvršće dokaze, i uz pomoć geometrijske zakonitosti utvrde da nema suštastva za stvaranje drugog neba osim ovoga jednoga, tada ćemo se mi nasmejati njihovom praznoslovlju prepunom linijskih predstava i umetnosti; naime, iako se mogu uveriti u to da iz jednog istog uzroka nastaje više mehurova, ipak sumnjaju u postojanje mnogih nebesa, odnosno sumnjaju da je dovoljna jedna stvaralačka sila da ih sve privede u biće. Ali kad se obazremo na preuzvišenost sile Božije, shvatamo da se snaga nebesa, i njihovo veličanstvo, ni po čemu ne razlikuje od vodenih mehura koji izviru u vrelima. Tako da je smešna tvrdnja o tome kako je to nemoguće. Mi smo, pak, toliko daleko od toga da ne verujemo u postojanje drugog neba, da čak istražujemo i treće, čijega je viđenja udostojen blaženi Pavle.[5] No, psalam koji nam govori o nebesima nebesa[6] pruža nam saznanje o tome da postoji i više nebesa. To, bez sumnje, nije neverovatnije od postojanja sedam krugova po kojima se, kako skoro svi jednoglasno tvrde, kreću sedam zvezda; i koji se, kako vele, nalaze jedan u drugome, nalik na sudove koji su složeni jedan u drugome. Kružeći u suprotnome smeru od vaseljene, i parajući sobom eter, ovi krugovi odaju nekakvu milozvučnu i harmoničnu jeku, što nadilazi svaku melodijsku prijatnost. Pa kad ih upitaju zašto mi to svojim čulima ne možemo osetiti, kakav odgovor daju oni koji tako tvrde? Kažu da nam je taj šum od samog početka blizak, i da smo od rođenja naviknuti na njega, te da smo se od mnogoga slušanja lišili čula za njega; kao što su uši u kovača naviknute na neprekidnu lupu. Ako čovek hoće da opovrgne tu njihovu mudrijašku i krhku teoriju, za koju je već na prvi pogled svima jasno da je takva, on ne sme žaliti svoga vremena niti gledati na to da li je slušaocima razumljiv. No, prepustimo mi neznabožačke teorije neznabošcima i vratimo se crkvenom učenju. Govorili su neki od onih koji su bili pre nas, da ovde nije reč o stvaranju drugoga neba, već se tumači ono prvobitno; jer, tamo se doslovno govori o stvaranju neba i zemlje, dok nas Pismo ovde na podrobniji način poučava o tome kako je svaka stvar postala.Pošto je, dakle, drugom nebu nadenuto i drugo ime i određena mu posebna namena, ja vam kažem da ono predstavlja nešto drugo u odnosu na ono nebo koje je stvoreno u početku, da je čvršće suštine i da mu je data naročita namena u vaseljeni.


15 tra 2013 10:07
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: SVETI VASILIJE VELIKI ŠESTODNEV
I reče Bog: neka bude svod posred vode, da rastavlja vodu od vode. I stvori Bog svod, i rastavi vodu pod svodom od vode nad svodom.[7] No, pre no što se dohvatimo smisla teksta, pokušajmo da razvrgnemo protivne tvrdnje drugih. Jer, pitaju nas: ako je, naime, telo svoda u obliku sfere, kao što pokazuje i pogled na njega, a voda je, opet, tečna i sliva se sviše prema dole, kako je moguće da se ona zadrži na zaobljenoj površini svoda? Šta nam valja odgovoriti na ovo? Da to što se nama čini daje unutrašnja strana šupljine koja je prema nama krugoobrazna, ne znači obavezno da je i spoljašnja površina svoda sferična i da je celokupan svod skladno uređen i odasvud gladak. Vidimo, zaista, i kamene svodove mnogih banja i građevine sazdane nalik na pećine, koje sa unutarnje strane opisuju oblik polukruga, dok njihov krov često ima ravnu površinu. I zato neka se ni oni sami ne uznemiravaju i neka nas ne uznemiravaju, govoreći kako mi ne možemo zadržati vodu iznad svoda. Ovde je red da kažemo kakva je priroda svoda i iz kog razloga je on postavljen da bude posred vode. Izraz svod (= utvrda, stup) Pismo često koristi u vezi sa stvarima koje imaju naročitu snagu; kao kad kaže: Gospod je utvrda moja i pribežište moje[8]; i Ja utvrđujem stupove njezine[9]; i Hvalite Ga na tvrđi slave Njegove[10]. Jer, i oni koji su izvan Crkve čvrstim telom nazivaju ono koje je na neki način gusto i ispunjeno, a nazivaju ga tako da bi ga razlikovali od geometrijskog. Geometrijsko telo je ono čije biće ima samo razmere, odnosno širinu i dužinu i visinu, dok je čvrsto telo ono koje osim razmera ima i svoju opipljivost. Običaj je u Pismu da se utvrdom naziva ono što je čvrsto i nepomično - često se koristi taj izraz i u vezi sa zgusnutim vazduhom; kao kad se kaže: Koji utvrđuje groma.[11] Jer, utvrđivanjem groma Pismo naziva ono što čvrst i opipljiv vazduh čini kad je zatočen u tesnacu oblaka i kad, provaljujući nasilno odatle, proizvodi tresak i grmljavinu. I u ovom slučaju, mislim, da je ovaj izraz upotrebljen u vezi sa nekakvim čvrstim veštastvom koje je u stanju da zadrži kliskost i razlivnost vode. Dakle, pošto je, po opštem mišljenju, jasno da je svod nastao od vode, ne treba da mislimo da on predstavlja nekakvu vrstu stvrdnute vode, ili nekakvu sličnu tvar koja je nastala ceđenjem tečnosti, kao što je to kristalni kamen, koji se, kako vele, pretvara u takav oblik zbog prevelikog zgušnjavanja vode, ili kao što je ogledalo nastalo od metala. Postoji i nekakav providan kamen koji ima naročitu i čistu prozirnost; kad se on nađe onakav kakav je po svojoj prirodi, pa kad nije načet od truleži, i kad u njegovoj dubini prozračnost nije isprekidana žilama, on je po prozirnosti sasvim nalik na vazduh. Nijednome od svega ovoga svod nije blizak. Jer, samo onaj um koji je uistinu dečiji i prost može imati takvo shvatanje o nebeskim telima. I naravno, pošto se sve nalazi u svemu: vatra, naime, počiva u zemlji, a vazduh u vodi, i na isti način od svega ostalog jedno se nalazi u drugome; te tako nijedan od elemenata koji podleže čulima nije čist i nesmešan sa drugim, već je u zajednici ili sa neutralnim ili sa njemu suprotnim elementima; zbog toga, velim, prihvatamo da je svod sačinjen ili iz jednog od tih prostih elemenata, ili iz neke njihove mešavine, jer nas je Pismo naučilo tome da ne dozvolimo svome umu da maštari izvan onoga što je dopušteno. Ne treba da prođe neprimećeno kraj nas ni to da posle zapovesti Božije: Neka bude svod, nije prosto rečeno: I bi svod, već: I stvori Bog svod, a u nastavku: I rastavi Bog. Počujte gluvi i vidite slepi. Ko je gluv ako ne onaj koji ne čuje Duha Svetoga Koji tako veleglasno uzvikuje? I ko je slep? Onaj koji ne opaža toliko jasne dokaze o Jedinorodnom. Neka bude svod; to je glas prvonačalnoga Uzroka. Stvori Bog svod; to je svedočanstvo stvaralačke i sazdateljske sile.


15 tra 2013 10:08
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: SVETI VASILIJE VELIKI ŠESTODNEV
No vratimo se u svojoj besedi tumačenju onoga što sledi. Da rastavlja, veli, vodu od vode. Beskonačno je, kako izgleda, bilo razlivanje voda, koje su se sa svih strana talasale po zemlji i uzdizale nad njom, i to toliko da se čini da je voda nadilazila srazmeru prema drugim elementima. Zbog toga je, naime, prethodno rečeno da je voda sa svih strana okruživala zemlju.[12] O uzrocima postojanja tolikog mnoštva vode govorićemo u nastavku. U svakom slučaju, niko od vas, ili od onih kod kojih je um izvežban, koji su oštroumni kada je ovo propadljivo i tečno veštastvo u pitanju, neće se protiviti mome mišljenju, niti će tvrditi kako ja, tobože, u svome učenju podmećem nemoguće i izmišljene stvari; niti će tražiti od mene odgovor na pitanje: na čemu je utvrđeno veštastvo voda? Jer, onom logikom kojom prihvataju zemlju, koja je teža od vode, i postavljaju je posred beskraja, istom takvom logikom će, svakako, dopustiti da i to bezmerno vodeno mnoštvo, i zbog prirodne težnje prema dole i zbog ravnoteže koja je sa svih strana, nepokretno stoji oko zemlje. Prema tome, neizmerno mnoštvo vode bilo je razliveno po zemlji, i nije bilo srazmerno prema njoj, već ju je mnogostruko premašivalo; jer veliki Umetnik je tako predvideo budućnost, da je ono što je prethodilo uredio na korist onome što kasnije dolazi. Kakva je, ipak, bila potreba da voda svojim neizmernim mnoštvom premašuje zemlju? Suštastvo vatre je, naime, bilo neophodno u vaseljeni, ne samo zbog domostroja zemaljskih stvari, već i zbog toga da bi vaseljena bila potpuna. Jer, inače bi bila okrnjena njena celovitost ako bi nedostajao jedan element, i to onaj koji je najveći i koji je od svih najneophodniji. Ova dva elementa protivni su jedan drugome, i uništavaju jedan drugoga: vatra, naime, uništava vodu kada preovladava u sili, a voda uništava vatru kada je nadmašuje mnoštvom. Trebalo je, dakle, da i ne ustaju jedno protiv drugoga, da se ne bi, nestankom onoga drugoga, vaseljeni dalo povoda da se raspadne. Dakle, starajući se toliko o tečnosti, Bog ju je svu uskladištio na takav način da ona istraje do postavljenih granica sazdavanja sveta i da se pomalo troši snagom vatre. Onaj, dakle, Koji je sve to postepeno i sa merom ustrojio (jer je, prema Jovu, izbrojao i sve kapi vodene)[13], znao je koliko je vremena odredio svetu za trajanje, i koliko vode je trebalo da smesti u spremišta kako bi vatra mogla da je troši. To je razlog tolikog obilja vode prilikom stvaranja. No, svakako da niko nije u tolikoj meri neupućen u stvari ovoga života da ga je potrebno učiti tome kako je vatra neophodna svetu; ne samo zato što sva umeća koja održavaju naš život - kao što su tkačka i kožarska i građevinska i poljodelska veština - zahtevaju obradu vatrom, već i zato što bez prisustva vatre nema ni nicanja drveća, ni sazrevanja plodova, ni rađanja kopnenih i vodenih životinja, niti bi iz početka bilo njihove hrane, niti bi, pak, one trajale u nekom vremenskom periodu. Prema tome, neophodno je bilo stvoriti toplotu da bi se sazdalo i da bi opstalo sve što postoji; neophodno je, takođe, bilo i izobilje tečnosti jer je vatra neprekidno i neizbežno troši.


15 tra 2013 10:09
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
---------
Post Re: SVETI VASILIJE VELIKI ŠESTODNEV
Obazri se na vaskoliku tvorevinu i videćeš kako snaga toplote preovladava u sve mu što nastaje i propada. Zbog toga je mnogo vode razliveno po zemlji, te se ona prostire povrh svega vidljivog i, konačno, prodire u sve dubine zemaljske. Otuda postoji mnoštvo izvora, bujanje zdenaca, tokovi reka, bilo da su od zimskih bujica bilo da su nepresušne, kako bi se vlaga zadržala u mnogim i različitim skladištima. Na istoku, od zimskih povratnika teče reka Ind, tok koji je bogatiji vodom od svih drugih reka, kako su pripovedali oni koji su putovali po svoj zemlji; a od središta istoka teku Baktros, Hoasp i Araks, od koga se odvaja Don i uliva u Meotsko jezero.

Osim njih, tu je reka Fas što izvire u Kavkaskim planinama i mnoge druge reke koje teku od severnih krajeva ka Crnome moru. Od zapada letnjega, ispod Pirinejske gore teku Tartis i Istar; od kojih se prvi uliva u more koje je izvan Stubova, a Istar se, protičući duž Evrope, predaje Crnome moru. I šta mi vredi da nabrajam reke koje rađaju Ripi, odnosno planine koje su poviše samog središta .Skitije? Među kojima je Rodan sa nebrojenim mnoštvom drugih reka, plovnima takođe za lađe, koje se, protičući duž zemlje zapadnih Galaćana i Kelta i njima susednih varvara, sve ulivaju u Zapadno more. Druge kroz Etiopiju dolaze sa juga i kreću se prema gore, od kojih se neke ulivaju u naše more a druge izvan plovnoga mora, kao štosu reke Egon i Nisis i takozvani Hremetis, kao i Nil, koji i nije nalik na reku kada kao more plavi Egipat. Tako je prostor naše vaseljene obuhvaćen vodom, pošto je zarobljen između nepreglednih mora i izbrazdan mnoštvom nepresušnih reka, blagodareći neizrecivoj mudrosti Onoga Koji je ustrojio da suštastvo koje je suprotno vatri, bude teško potrošivo. Doći će, svakako, čas kad će svebiti sprženo vatrom, kao što veli Isaija kad se obraća Bogu svega: govorim dubini: presahni, i isušiću reke tvoje.[14] Prema tome, odbaci mudrost prepunu bezumlja i prihvati zajedno sa mnom učenje istine, koje je, naime, prosto rečju, ali je neoborivo znanjem.


15 tra 2013 10:09
Profil Pošalji e-mail
Prikaži postove “stare”:  Redanje  
Započni novu temu Odgovori  [ 91 post(ov)a ]  Stranica Prethodna  1, 2, 3, 4, 5, 6 ... 10  Sljedeća


Online

Trenutno korisnika/ca: / i 1 gost.


Ne možeš započinjati nove teme.
Ne možeš odgovarati na postove.
Ne možeš uređivati svoje postove.
Ne možeš izbrisati svoje postove.
Ne možeš postati privitke.

Forum(o)Bir:  
cron