Sada je: 20 svi 2018 23:53.





Započni novu temu Odgovori  [ 91 post(ov)a ]  Stranica Prethodna  1, 2, 3, 4, 5, 6, 7 ... 10  Sljedeća
 SVETI VASILIJE VELIKI ŠESTODNEV 
Autor/ica Poruka
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: SVETI VASILIJE VELIKI ŠESTODNEV
Zbog toga je rečeno: Neka bude svod posred vode, da rastavlja vodu od vode. Rekli smo već šta Pismo označava izrazom svod. Da ono svodom (= utvrdom) ne naziva opipljivu i čvrstu materiju koja ima težinu, i koja se može čulima opaziti, jer bi tada zemlja više odgovarala takvome nazivu. Već je izraz utvrda upotrebljen zbog prirode onoga što je nad svodom; a ta priroda je tanana i prozračna i nije dostupna nijednom čulu. Mojsije ga je nazvao utvrdom u poređenju sa onim što je veoma tanano i nedostupno čulu. Zamisli, molim te, nekakav prostor koji ima svojstvo da razdeljuje tečnost; pa da ono što je tanano i procedito propušta kroza se ka gore, a što je krupno i zemljano ostavlja da pada dole, tako da se od početka do kraja zadržava ista smeša, pošto se oduzimanje vode postepeno odvija. Čini ti se, možda, da je tolika količina vode neverovatna, a ne obazireš se na toliku količinu toplote! No, i kad je mala količinom, ona ima snage da potroši mnogo tečnosti. Jer, upija vlagu koja je u njenoj blizini, kao što pokazuje pijavica; i ima svojstvo da troši to što upija, kao što vatra u svetiljci, privlačeći sebi kroz fitilj hranu koja je pokraj nje, smesta je pretvara i sagoreva. Ko li uopšte sumnja u to da je eter ognjen i zapaljiv? Kada ga ne bi zadržavao neprestupan zakon njegovog Tvorca, ko bi ga sprečio da zapali i da sagori sve što je u njegovoj blizini, i da odjedanput potroši celokupnu vlagu koja postoji? Zbog toga postoji vazdušasta voda, a gornji prostori su pokriveni oblacima koji nastaju zbog uzdizanja para koje ispuštaju reke, izvori, bare, jezera i sva mora, kako se eter ne bi svega dohvatio i sve sagoreo. Vidimo, naime, da i sami Sunčevi zraci u vreme leta često neku močvarnu i vlažnu zemlju za čas posla pretvore u nerodnu i suvu. Gde se, dakle, dene ta voda? Neka nam je pokažu oni koji su svemu vični. Zar nije sasvim izvesno da je zbog toplote Sunca isparila i da se potrošila? Premda oni tvrde da Sunce i nije toplo. Toliko oni ne znaju šta govore. Pogledajte samo kakve ništavne dokaze oni navode da bi se suprotstavili onome što je potpuno jasno! Pošto je Sunce bele boje, vele oni, a ne crveno ili žuto, jasno je da nije vatrene prirode; a njegova toplota, kažu, dolazi od brzog obrtanja. I šta oni ovim hoće da postignu? Da pokažu da Sunce ne troši nimalo tečnosti. Ja, opet, ne odbacujem ovu tvrdnju čak i ako je neistinita, jer je saglasna sa mojim učenjem. Govorili smo, naime, da je za potrošnju toplote potrebno mnoštvo vode. I nema nikakve razlike u tome da li je toplota prirodna ili užarenost potiče od mehaničke kretnje, kad ona kod iste materije stvara istovetne posledice. Jer, bilo da se drva zapale i sagorevaju zato što se taru jedno o drugo, bilo zato što podmetnemo vatru, posledica i jednog i drugog je slična i jednaka. Vidimo, isto tako, da velika premudrost Božija koja svime upravlja, premešta Sunce sa jednog mesta na drugo, kako ono, prebivajući uvek na jednom istom mestu, ne bi obiljem svoje toplote uništilo zemaljski ukras. Te ga nekad, u vreme zimskog povratnika, odvodi ka južnim krajevima, a nekad ga premešta u ravnodnevnu oblast, a odande ga, u vreme letnjeg povratnika, odvodi ka severnim krajevima, tako da se njegovim laganim pomeranjem sačuva blagorastvorenje vazduha po svim krajevima zemaljskim. Neka promisle mudraci da možda ne protivreče sami sebi, kad govore kako more nije prepunjeno rekama jer ga Sunce troši, i povrh toga ostaje slano i gorko pošto toplota iscrpljuje tanane i pitke sastojke vode;što se, opet, zbiva zbog svojstva Sunca da razdvaja,te ono oduzima ono što je lako, a ono što je teško i zemljano, to ostavlja kao kakav mulj i talog.Odavde potiče slanost i gorčina mora, i njegovo svojstvo da zasušuje kožu. Oni, dakle, koji o moru tako govore, menjaju iznova svoje mišljenje tvrdeći kako Sunce uopšte ne umanjuje količinu tečnosti.


15 tra 2013 10:10
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: SVETI VASILIJE VELIKI ŠESTODNEV
A svod nazva Bog nebo;[15] u smislu da taj naziv uglavnom priliči nečemu drugome, ali je po sličnosti i svod tako nazvan. Primetili smo na mnogo mesta da se prostor koji vidimo naziva nebom - zato što je vazduh, pošto je pun i čest, jasno vidljiv našim očima, i zato što naziv nebo dolazi od videti se - te se kaže: ptice nebeske , i opet: I ptice neka lete iznad zemlje pod svod nebeski.[16] Takav je i stih: Dižu se do nebesa.[17] Blagosiljajući pleme Josifovo, Mojsije je davao blagoslov blagom s neba, i rosom, i obrtanjem Sunca, i kruženjem meseci, i blagom večnih gora i humova[18], jer krajevi zemaljski zbog svoga blagoustrojstva bivaju blagorodni. Ali, i u svojoj kletvi on kaže Izrailju: Nebo nad glavom tvojom biće od mjedi[19]. Šta ima na umu kad tako govori? Sveopštu sušu i nestanak voda u vazduhu, zbog kojih na Zemlji i ima izobilnog rađanja plodova. Kada Mojsije kaže da sa neba pada rosa ili kiša, zamišljamo one vode kojima je zapoveđeno da zauzmu gornji prostor. Jer, pošto se isparenja na visinama sabiraju i pošto se vazduh zgušnjava zbog duvanja vetrova, tada se kapljice vode, koje su dotad raspršene u oblaku i koje su sićušne i gasovite, uzajamno spajaju, te postaju kapi, i od težine toga što je spojeno padaju dole - i tako nastaje kiša. Pa kad se od siline udaranja vetrova tečnost pretvori u penu, a zatim se sasvim ohladi i potpuno se sledi, iz raspršenog oblaka pada sneg.

I uopšte, na isti način možeš opaziti da sva tečna tvar nastaje u atmosferi koja je nad našim glavama. I ne treba niko da poredi prostotu i jednostavnost ovih duhovnih reči sa ljubopitstvom onih koji su mudrovali o nebu. Jer, koliko je dostojnija štovanja krasota celomudrenih žena od krasote bludnica, tolika je i razlika između učenja našega i učenja onih koji su izvan Crkve. Naime, oni na usiljen način pridaju verovatnost svojim tvrdnjama, dok se kod nas iznosi istina lišena bilo kakvih lukavstava. I šta nama treba da opovrgavamo njihovu laž kad nam je dovoljno da uzajamno uporedimo knjige njih samih i da sedeći u miru posmatramo njihovu raspravu? Jer, ima i drugih kojih nije manji broj i koji nisu niži po dostojanstvu, ali se zbog raznolikog shvatanja međusobno veoma razlikuju; oni iznose teorije potpuno oprečne ovima. To su oni koji tvrde da vaseljena biva sagorena vatrom, i da iznova oživljava iz semenih logosa zapretanih u spaljenoj tvari. Otuda oni uče o tome da svet beskonačno mnogo puta propada i iznova se rađa. Ali oni, razdeljujući se između jedne i druge strane istine, iznalaze njihova odstupanja prema zabludi i sa jednog i sa drugog kraja.


15 tra 2013 10:11
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: SVETI VASILIJE VELIKI ŠESTODNEV
Reći ću nešto o rastavljenim vodama i onima iz Crkve koji pod vidom duhovnog tumačenja i uzvišenijih shvatanja pribegavaju alegoriji, govoreći kako vode na metaforički način predstavljaju duhovne i bestelesne sile; te da su iznad svoda ostale one koje su bolje, a dole, bliže zemaljskim i veštastvenim prostorima, one lošije. Zbog toga, vele oni, Boga slave i one vode koje su nad nebesima[20], odnosno dobre sile koje su se, zbog čistote svoga uma, udostojile da Sazdatelju upućuju dostojnu hvalu; a vode koje su ispod nebesa predstavljaju duhove zlobe[21] koji su sa prirođene im visine pali u dubinu pakosti; a oni, budući da su metežni i buntovni i da ih uzmućuju bure strasti, nazvani su morem, zbog promenjivosti i nepostojanosti stremljenja njihovih htenja. Odbacujući, pak, takve besede kao tumačenje sanjarija i kao bapske priče[22], shvatimo vodu kao vodu, i prihvatimo da se njena razdeoba svodom zbila iz uzroka koji sam naveo. Pa iako se kaže da vode nad nebesima[23] nekad slavoslove Vladiku svih, i pored toga ih ne shvatamo kao slovesna bića. Jer, ni nebesa nemaju dušu zato što kazuju slavu Božiju[24], niti je svod nebeski čuvstveno živo biće zato što oglašava delo ruku Njegovih[25]. Ako, pak, neko kaže kako nebesa predstavljaju sile umozrenja a svod praktične i izvršne sile dužnosti, prihvatamo to kao kakvu oštroumnu misao - ali nećemo je zbilja shvatiti kao istinitu. Jer, tada i rosa i mraz i hladnoća i žega treba da predstavljaju nekakvu umstvenu i nevidljivu prirodu, jer im je od Danila zapoveđeno da hvale Sazdatelja svega. Shvatajući, međutim, njihove reči na način sozercanja, umni ljudi ih smatraju samo kao na dopunu slavoslovlja upućenoga Sazdatelju. Jer, ne upućuje hvalu Bogu samo voda nad nebesima[26], pošto ona prevashodi u časti zbog preobilja vrline kojom se odlikuje, već se veli: Hvalite Ga i vode zemaljske, velike ribe i sve bezdane[27]. Tako da ni bezdan, koga su alegoristi odbacili u najgori deo, psalmopojac nije ocenio kao dostojnog odbacivanja, već ga je uvrstio u sveopšti hor vaskolike tvari; te i on, prema onome što u njemu ima, Sazdatelju upućuje harmonično pesmopojanje.


15 tra 2013 10:12
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: SVETI VASILIJE VELIKI ŠESTODNEV
I vide Bog da je dobro.[28] Ne zadovoljava oči Božije sve ono što je On Sam stvorio, niti On tako prihvata dobra kao mi; već je za Njega dobro ono što je nastalo po logosu umeća i što služi korisnosti nekoga cilja. Naime, On Koji je u samome početku Svoga dela postavio cilj svega što je stvorio, a pojedinačne tvorevine sazdao da doprinose krajnjem cilju, ocenio je da je sve dobro, ispitavši ga prema logosu Svoje umetnosti. Pa tako, ako razdvojeno počivaju ruka sama po sebi, a oko zasebno, i svaki od udova kipa za sebe, neće nikome izgledati prijatno; ako se, pak, postave na prikladna mesta, tada su zbog svoje skladnosti prepoznatljivi čak i onome ko je tim stvarima nevičan. Umetnik, međutim, i pre stvaranja vidi krasotu svakoga od udova i hvali svaki ponaosob, usmeravajući svoj um ka njihovom konačnom obliku. Tako se, dakle, ovde Bog navodi kao takav umetnik koji hvali svoja pojedinačna dela. Kasnije će dostojnu hvalu upotpuniti i onda kad okonča sazdavanje celokupnoga sveta.[29] Ali ovde, naravno, treba da završimo sa svojom besedom o drugom danu stvaranja, da bih trudoljubivim slušaocima dao vremena da ispitaju sve ono što su čuli, kako bi bili ustanju da u svome umu zadrže ono što je u besedi korisno. I da zbog tog na****og istraživanja, koje predstavlja nekakvu vrstu varenja, mogu da očekujem od njih plodove onoga što je korisno; a onima koji se staraju za žitejske stvari daću zanimanje, tako da se u međuvremenu zanimaju svojim poslovima i da sa dušom čistom od briga dođu na večernju gozbu pouke. Neka vam Bog, Koji je sazdao velike stvari, i prigotovio mene da ove male stvari kažem, podari razboritost za svu Njegovu istinu, tako da iz onoga što vidite zaključujete o onome što je nevidljivo, i da iz veličanstva i krasote stvorenja uputite dostojnu slavu našemu Tvorcu. Jer što je na Njemu nevidljivo, od postanja sveta umom se na stvorenjima jasno vidi, Njegova večna sila i božanstvo, da nemaju izgovora[30], tako da od zemlje, i od vazduha, i od neba, i od vode, i od noći, i od dana, i od svega što je vidljivo, mi primamo jasna pokazanja o Blagodetelju. I nećemo dati vremena grehu niti ćemo neprijatelju ustupiti prostora u svojim srcima, ako kroz neprestano sećanje na Boga On bude u nama nastanjen. Njemu svaka slava i poklonjenje, sada i uvek i u vekove vekova. Amin.


15 tra 2013 10:13
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: SVETI VASILIJE VELIKI ŠESTODNEV
NAPOMENE:

Ps. 119,103.
Post. 1,6.
Post. 1,3.
Post. 1,1-6.
2 Kor. 12:2.
Ps. 148,4.
Post. 1,6-7.
Ps. 17,3.
Ps. 75,3.
Ps. 150,1.
Amos4,13.
Post. 1,2.
Jov 36,27.
Is. 44,27.
Post. 1,8.
Post. 1,20.
Ps. 106,26.
Zak. pon. 33,13-15.
Zak. pon. 28,23
Ps. 148,4.
Ef. 6,12.
1Tim.4,7.
Ps. 148,4.
Ps. 19,2.
Ps. 19,2.
Ps. 148,4.
Ps. 148,7.
Post. 1,8.
Tada pogleda Bog sve što je stvorio, i gle, dobro beše veoma. Post. 1,31.
Rimlj. 1,20.


15 tra 2013 10:13
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: SVETI VASILIJE VELIKI ŠESTODNEV
ČETVRTA BESEDA

Ima nekih gradova koji, od ranoga jutra do večeri, hrane oči svojih žitelja raznovrsnim prizorima koje im pružaju volšebnici. Ovima, naravno, nikad nije dosta toga, iako slušaju izopačenu i razvratnu muziku koja u njihovim dušama rađa želju za mnogim uživanjima. I takve građane mnogi smatraju srećnima, jer su ostavili trgovanje na tržnicama i zanate koji obezbeđuju život, i provode vreme svog života u svakoj lenjosti i uživanju. Ne znaju da jedna igračka grupa, ukrašena besprizornim izgledom, za posmatrače predstavlja opšte i javno učilište raskalašnosti, i da se harmonična muzika zurli i razbludne pesme useljavaju u duše slušalaca, i ni na šta drugo ne podstiču svakoga ko ih sluša, nego na to da, oponašajući svirku guslara i zurlaša, čine besramnosti. Neki, opet, koji luduju za konjima, i u snu se bore za njih, uprežu ih u druga kola i menjaju im uzde, i uopšte, ne napuštaju dnevne bezumnosti ni u prizorima sna. A mi, koje je Gospod, veliki Čudotvorac i Umetnik, sabrao da nam pokaže Svoja dela, hoćemo li se umoriti od gledanja, ili ćemo biti lenji za slušanje reči Svetoga Duha? I nećemo li stati pred tu veliku i raznovrsnu radionicu božanskog stvaranja, kako bismo se umom vratili u prastara vremena i videli sazdavanje svega što postoji? Iz onoga što smo maločas čitali, jasno ćeš videti nebo koje, po rečima proroka, stoji kao šator[1]; zemlju, beskrajnu po veličini i po težini, koja sama na sebi počiva; vazduh koji se razliva, koji je po prirodi mek i vlažan, i koji svemu što ga udiše daje svoju trajnu hranu; a zbog svoje tananosti uzmiče i razdvaja se pred onim stvarima koje se kreću, tako da ne predstavlja prepreku za kretanje kroz njega; videćeš vazduh koji uvek optiče i lako popunjava prostor iza tela koja ga razdeljuju; videćeš prirodu vode, bilo one koja nas hrani, bilo one koja nam je data zbog drugih potreba, i videćeš njeno skladno sabiranje na određena mesta.


18 tra 2013 16:45
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: SVETI VASILIJE VELIKI ŠESTODNEV
Potom reče Bog: Neka se sabere voda što je pod nebom na jedno mesto, i neka se pokaže suho. I bi tako. (I sabra se voda što je pod nebom na svoja zborišta, i pokaza se suho.) I suho nazva Bog zemlja, a zborišta vodena nazva mora.[2] Koliko li si mi muke zadao u prethodnoj besedi zahtevajući da odgovorim na pitanje zašto je zemlja bila nevidljiva, pošto svako telo po prirodi ima boju, a svaka boja je dostupna vidu! I možda ti nije bilo dovoljno to što sam govorio, odnosno da se izraz nevidljiva tiče nas ljudi, i da to nije rečeno za prirodu vode - zato što je odgore bila voda koja je prekrivala celu zemlju. I evo, poslušaj sad kako Pismo tumači samo sebe. Neka se sabere voda... i neka se pokaže suho. Tvorac prikuplja zavese kako bi se pokazala voda koja se dosad nije videla. Možda će neko povrh ostalog upitati i ovo: najpre, zašto ono prirodno svojstvo vode da se sliva niz kosine, Pismo pripisuje Tvorčevoj zapovesti? Voda je, naime, postojana dok počiva gore na jednoj ravni, pošto nema gde da preteče; kad se, međutim, nađe kakva strmina, tada onaj deo vode koji je napred, smesta stremi dole, a onaj deo koji sleduje, on ide tragom ovoga što se kreće, dok ono što je na posletku, to ide njegovim tragom; i tako, ono što uvek ide napred, ono uzmiče, a ono što ostaje iza, ono pritiska; i utoliko je kretanje brže koliko je veća težina vode koja se sliva i koliko je veća dubina strmine niz koju se ona sliva. Ako, dakle, to predstavlja prirodno svojstvo vode, suvišna je zapovest koja veli da se ona sabere na jedno zborište. Jer, svakako bi se sama od sebe sabrala na mestu koje je niže od ostalih, pošto ima prirodno svojstvo da teče prema dole, i ne bi se zaustavila dok njena površina ne bi postala ravna. Nema, naime, nijednog mesta koje je toliko ravno kao površina vode. Pa opet, pitaće neko, kako je vodama zapoveđeno da se saberu na jedno zborište, kad možemo videti da postoje mnoga mora, i da su mesta gde se ona nalaze međusobno udaljena?


18 tra 2013 16:46
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: SVETI VASILIJE VELIKI ŠESTODNEV
Dakle, na prvo pitanje odgovaram ovako: naravno da si ti upoznao kretanje vode nakon Gospodnje zapovesti, i da si video se ona razliva i nema oslonca u sebi, to jest da se po svojoj prirodi sliva niz strmine i teče ka dubinama; međutim, kakvu silu kretanja je voda imala pre toga, odnosno pre nego što joj je ta zapovest načinila put - to ni ti sam ne znaš, niti si čuo ikoga ko zna. Shvati, dakle, da glas Božiji određuje prirodno svojstvo stvari, a zapovest, koja je tada tvorevini upućena, dala je stvarima koja su sazdavana, prirodne zakone kojima će one kasnije biti ustrojavane. Dan i noć su stvoreni jedanput, i od tada pa do sada, ne prestaju da nasleđuju jedno drugo, deleći vreme na podjednake časti.

Neka se sabere voda. Zapoveđeno je da voda teče, i ona, podsticana uvek ovom zapovešću, nikad ne posustaje. Ovo govorim imajući na umu one vode koje teku. Jer, neke od njih, u izvorima i rekama, teku same od sebe, a neke su sabirne i nikuda ne otiču. Ali ja sada govorim o tekućim vodama. Neka se saberu vode na jedno mesto. Događa li ti se ikada da, stojeći poviše izvora iz kojeg teku čitavi potoci, pomisliš: ko li tu vodu potiskuje iz laguma zemaljskih; kuda ta voda stremi; kako se ti izvori ne iscrpljuju; i kako se stecišta vodena ne prepune? Sve to zavisi od one prvobitne reči Božije. Od nje je voda zadobila svojstvo tečenja. U svakoj priči o vodama seti se te prvobitne reči: Neka se sabere voda. Trebalo je da one pohitaju, da zauzmu prostor koji im pripada; a zatim, kad su dospele u mesta koja im behu određena,trebalo je da ostanu u njima i da se više ne kreću.Zbog toga, kako veli i Propovednik, sve reke teku u more, i more se ne prepunja[3]. Naime, i vodeni tokovi su po božanskoj zapovesti, a što je more ograničeno linijama obale, to je od onog prvobitnog uspostavljanja zakona: Neka se saberu vode na jedno mesto. A da se voda, koja se tamo sticala, ne bi prelivala iz prostora koji su je u sebe primili, i da se ne bi stalno premeštala i ispunjavala jedno mesto za drugim, i da ne bi tako potopila svu zemlju, zapoveđeno joj je da se sva sabere na jedno zborište. Zbog toga se more, iako često besni zbog duvanja vetrova, i podiže talase do velikih visina, kad stigne do svojih obala, raspršujući svoju žestinu u penu, vraća nazad. Mene li se nećete bojati, veli Gospod, ...koji postavih pesak moru za među?[4] Naime, peskom, koji je od svega najslabiji, obuzdano je more koje je nezadržive siline. Ko bi, inače, sprečio Crveno more da se razlije po čitavom Egiptu, koji je niže od njega, i da se spoji sa morem koje se pruža pokraj Egipta, da ono nije sputano zapovešću Sazdateljevom? Da je Egipat niže od Crvenog mora, to su nam svojim delom pokazali oni koji su hteli da spoje dva mora: Egipatsko i Indijsko, u kome je i Crveno more. Zbog toga je propao pokušaj i Sesostrisa Egipćanina, koji je to delo prvi započeo, i Darija Miđanina, koji se kasnije poduhvatio toga posla. Ovo sve ispričah da zamislimo kolika je snaga zapovesti: Neka se saberu vode na jedno mesto; odnosno da iz toga zborišta ne nastane drugo - već što se steklo u prvom zborištu, neka tamo i ostane.


18 tra 2013 16:47
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: SVETI VASILIJE VELIKI ŠESTODNEV
Onaj Koji je zapovedio da se vode saberu na jedno mesto, pokazao ti je da je bilo mnoštvo voda, i da su one bile razdeljene po mnogim mestima. Jer, vode su se sabirale i u planinskim udubinama, izbrazdanim dubokim gudurama. Pored toga, mnoge i ravne nizije, koje se po svojoj veličini nikako ne razlikuju od najvećih mora, pa bezbrojne uvale i klanci koji se pružaju na raznovrsne načine, koji svi tada behu preplavljeni vodom, ispraznili su se božanskom zapovešću - sa svih strana voda se stekla na jedno mesto. Da neće neko,možda, reći: ako je voda bila iznad zemlje, svakakoda su i sve udoline, koje su sada ispunjene morem,bile pune; pa gde je, onda, trebalo da budu ta zborišta vodena, ako su doline odranije bile ispunjene vodom? Na to pitanje ću odgovoriti: kad je voda trebalo da se odvoji u jedno ležište, tad su spremišta i stvorena. Jer, nije bilo mora dalje od grada Gadire; ili onog velikog mora po kome se moreplovci ne odvažuju na plovidbu, koje obuhvata Britansko ostrvo i zapadne Iberijce. Tada je, zapovešću Božijom, stvoreno veliko prostranstvo i u njega se steklo mnoštvo voda. O tome da se pripovest o stvaranju sveta, koja je do nas dospela, nalazi u suprotnosti sa opštim iskustvom (jer ne vidi se da su se sve vode stekle u jedno zborište), ima dosta toga da se kaže, i to sve iz iskustva koje je nama poznato. Da nije, ipak, smešno sporiti se sa onima koji tako misle. Ne treba, naime, da nam pokazuju blatne vode i one koje se sakupljaju od kiša, i da smatraju da time opovrgavaju naše mišljenje. Jednim mestom mi, svakako, nazivamo najveće i najsavršenije stecište voda. Jer, i zdenci predstavljaju rukotvorena zborišta vodena, pošto se tečnost koja je razasuta ispod tla izliva u mesta izdubljena u zemlji. Prema tome, naziv zborišta ne pokazuje slučajne skupine voda, već izuzetne i najveće, u kojima se pokazuje sabrano svo veštastvo vode. Prema tome, kao što se oganj nalazi i rasparčan na male časti radi ovdašnje upotrebe, ali se i kao celovitost razliva po eteru; a vazduh je takođe razdeljen na male delove pa ipak u celovitosti zauzima prostor nad zemljom; isto se zbiva i sa vodom: iako ima i nekih odvojenih stecišta, ipak je jedno zborište koje od svih ostalih sabira celokupnu količinu vode. Jer, jasno je da jezera, i koja se nalaze u krajevima severa, i koja su u Jelinskoj zemlji, i u Makedoniji, i u zemlji Vitinijskoj, i u Palestini, predstavljaju zborišta vodena. Ali sada je reč o zborištu koje je veće od svih i po veličini jednako sa zemljom. Da jezera imaju mnoštvo vode, to niko ne spori; niti ih je ikako moguće nazvati morima; čak iako su neka od njih slana i gusta, te su slična velikom moru, kao što je Asfaltitsko jezero u Judeji i Servonitsko jezero, koje se proteže između Egipta i Palestine u Arapskoj pustinji. Jer, ovo su jezera, a more je jedno, kako pričaju oni koji su obišli zemlju. Iako neki smatraju da su Irkanija i Kaspijsko more ogranični u sebe, ako je verovati pisanju geografa, oni su međusobno spojeni; a oboje imaju nekakav otvor kojim su spojeni sa najvećim morem. Kao što vele i to da je Crveno more spojeno sa morem koje je sa one strane Gadire. Zašto je, veli, staništa vodena Bog nazvao morima? Nazvao ih je tako jer su se vode stekle u jedno zborište; ali je staništa vodena, to jest zalive, od kojih je svaki po svome obliku prihvaćen od zemlje koja ga okružuje, Gospod nazvao morima: more severno, more južno, i opet istočno more, zapadno more; postoje i posebna imena nekih mora: Crno more, i Propontijsko more, Helespont, Egejsko more i Jonsko i Sardinijsko more, pa opet Sicilijsko i Tirnijsko. I još mnoštvo imena drugih mora - bilo bi predugo i neprilično da ih sada sve podrobno nabrajamo. Zbog toga je Bog staništa vodena nazvao morima. Dovde nas je dovela sama beseda; no, vratimo se mi tamo odakle smo svoju besedu započeli.


18 tra 2013 16:47
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
---------
Post Re: SVETI VASILIJE VELIKI ŠESTODNEV
Potom reče Bog: neka se sabere voda što je pod nebom na jedno mesto, i neka se pokaže suho. Nije rekao: I neka se pokaže zemlja, da ne bi opet pokazao kako je neukrašena, kako je blatnjava i pomešana sa vodom, i kako još ne beše poprimila svoj oblik ili silu. Istovremeno, da ne bismo pomislili kako je Sunce uzrok sušenja zemlje, Sazdatelj je proizveo njenu suhost pre nego što je Sunce postalo. Obrati pažnju na smisao teksta, i videćeš da je sa zemlje otekla ne samo suvišna voda, već i ona koja je u dubini bila pomešana sa zemljom: i ona je istekla, bivajući poslušna neprestupnoj zapovesti Vla****. I bi tako. Dovoljno je ovo što je navedeno da nam pokaže da je reč Tvorca postala delo. U mnogim prepisima Svetoga Pisma stoji još: I sabra se voda što je pod nebom na svoja zborišta, i pokaza se suho. Ove reči neki od ostalih prevodilaca izostavljaju, a čini se da ih nema ni kod Jevreja. I zaista, posle svedočenja da bi tako, izlišno je iznova to isto opisivati. I suho nazva Bog zemlja, a zborišta vodena nazva mora. Zašto je prethodno rečeno: Neka se sabere voda (...) na jedno mesto, i neka se pokaže suho, a nije rečeno: i neka se pokaže zemlja, a ovde je, opet, rečeno: ... i pokaza se suho. I suho nazva BOG zemlja! Jer, suho predstavlja svojstvo, koje na neki način karakteriše suštinu podmeta, dok je zemlja samo naziv stvari. Kao što je slovesnost svojstvo čoveka, a reč čovek označava živo biće u kome postoji to svojstvo, tako je i suhost prvenstveno svojstvo zemlje. Ono, dakle, što je po svome svojstvu suho, to se naziva zemljom; kao što se ono, čemu je svojstveno rzanje, naziva konjem. I ne zbiva se tako samo sa zemljom, nego i svaki od ostalih praelemenata ima naročito svojstvo koje mu je dopalo, po kome se razlikuje od ostalih, i po kome se prepoznaje - svojstvo vode je hladnoća, svojstvo vazduha je vlažnost, a vatre toplota. Ali oni se smatraju prvobitnim elementima svih složenih stvari, shvatajući to na onaj način o kome smo govorili, dok oni elementi koji su uvršteni u kakvo telo, i potpadaju pod čulno opažanje, poseduju spregu tih svojstava. Ništa od onoga što vidimo i što čulno opažamo, nije potpuno samo, niti je prosto ili nesmešano; nego je i zemlja suva i hladna, vazduh topao i vlažan, a vatra topla i suva. Tako, iz sprege svojstva proizlazi mogućnost da se svi elementi mešaju jedan sa drugim. Naime, svaki od njih meša se sa susednim elementom kroz zajedničko svojstvo, i kroz zajednicu sa susednim elementom spaja se sa onim koji mu je protivan. Kao što se zemlja, koja je suva i hladna, sjedinjuje sa vodom, jer su srodne po hladnoći, a preko vode se sjedinjuje sa vazduhom. Jer, voda se nalazi između njih dvoje; pa kao da se, pružajući dve ruke, dotiče svojstava oba susedna elementa: kroz hladnoću se dotiče sa zemljom, a kroz vlažnost sa vazduhom. Vazduh, opet, svojim posredovanjem, postaje posrednik između vode i vatre, koji su po svojoj prirodi u sukobu, sjedinjujući se sa vodom preko vlažnosti, a sa vatrom preko toplote. Dok se vatra, koja je topla i suva, kroz toplotu povezuje sa vazduhom, a kroz suhost iznova dolazi u zajednicu sa zemljom. I tako se ostvaruje krug i skladno kolo, pošto su svi ovi elementi u saglasju, i jedan drugome odgovaraju. Otuda im potpuno odgovara naziv elementi. Sve ovo sam govorio da bih učinio razumljivim razlog zbog kojega je Bog suvo nazvao zemljom, a nije zemlju nazvao suvim. Jer, suhostnije nešto što je zemlja kasnije stekla, već je suhost od početka dopunjavala suštinu zemlje. Ono štostvarima daje uzrok postojanja, to po svojoj prirodi prethodi u odnosu na ono što posle njega nastaje, a samim tim je prevashodnije. Prema tome,Pismo je sa pravom navelo svojstva zemlje, jer su ona postojala odranije i od nje su starija.


18 tra 2013 16:48
Profil Pošalji e-mail
Prikaži postove “stare”:  Redanje  
Započni novu temu Odgovori  [ 91 post(ov)a ]  Stranica Prethodna  1, 2, 3, 4, 5, 6, 7 ... 10  Sljedeća


Online

Trenutno korisnika/ca: / i 1 gost.


Ne možeš započinjati nove teme.
Ne možeš odgovarati na postove.
Ne možeš uređivati svoje postove.
Ne možeš izbrisati svoje postove.
Ne možeš postati privitke.

Forum(o)Bir:  
cron