Sada je: 20 svi 2018 23:54.





Započni novu temu Odgovori  [ 91 post(ov)a ]  Stranica Prethodna  1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8 ... 10  Sljedeća
 SVETI VASILIJE VELIKI ŠESTODNEV 
Autor/ica Poruka
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: SVETI VASILIJE VELIKI ŠESTODNEV
I vide Bog da je dobro.[5] Ove reči ne znače da je more pružilo Bogu neki prijatan prizor. Jer, sve lepote tvorevine Tvorac ne gleda očima, već neizrecivom mudrošću posmatra ono što postaje. Zaista, divan prizor pruža more koje se belasa, kad nad njim vlada mir; divno je more i onda kad blagi povetarac ustalasa njegovu vodu, pa oku posmatrača pruža grimiznu ili modro plavu boju; kad ne udara silovito po susednom kopnu, već ga spokojno grli i celiva. Ne treba, međutim, da mislimo da Pismo kaže kako se na isti takav način more i Bogu učinilo lepo i prijatno; tamo se,naime, o onome što je lepo rasuđuje logosom stvaranja. Najpre zato što morska voda predstavlja izvor svake tečnosti na zemlji. Naime, ona se razliva u nevidljive podzemne prohode, kao što dokazuju oni delovi kopna koji su porozni i prepuni špilja, ispod kojih, kao kroz nekakve kanale, protiče more, pa kad voda ispuni krivudave, a ne prave, podzemne kanale, pokrenuta je vetrom koji je potiskuje, pa razarajući površinu zemlje izlazi napolje - tamo se ceđenjem oslobodi gorčine, te tako postaje pitka. Zatim, izlazeći napolje, od metala ispod površine poprima i svojstvo toplote; a od istoga uzroka, to jest od vetra koji je pokreće, postaje vrela i često je kao oganj; a to se može videti na mnogim ostrvima i na mnogim obalskim mestima. Pošto se i u sredozemnim krajevima to isto događa sa onim vodama koje su u blizini reka, moguće je da se ono što je malo uporedi sa onim što je veliko.Zašto ovo govorim? Zato što je sva zemlja prepuna podzemnih prolaza, te voda iz morskih izvora,kroz nevidljive hodnike izlazi na površinu.


18 tra 2013 16:49
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: SVETI VASILIJE VELIKI ŠESTODNEV
Dobro je Bogu more jer se njegova vlaga vraća u dubine zemlje; dobro je i zato što je stecište reka, jer prima u sebe tokove sa svih strana, a ipak ostaje unutar svojih granica; dobro je i zato što, zagrevano zracima Sunca, postaje uzrok i izvor vazdušnih voda, te sa isparenjima ispušta i najsitnije čestice vode, koje se, privučene u visine, zatim hlade, jer se penju poviše zraka koji se'odbijaju od zemlje, a pošto senka neba istovremeno rasprostire hladnoću, one postaju kiša koja natapa zemlju. I svakako da niko ne sumnja uovo, ukoliko ima na umu kazane koji se zagrevaju ozdo: naime, iako su puni tečnosti, oni se ponekad u potpunosti isprazne, jer se sva tečnost koja vri, pretvara u sitne čestice i postaje para. Ovo se, naravno, može videti i onda kad mornari zagrevaju i samu morsku vodu: oni sakupljaju paru uz pomoć spužvi, zadovoljavajući tako svoje potrebe za vodom u trenucima žeđi. Bogu je more dobro i na drugačiji način: ono okružuje ostrva, pružajući im istovremeno i ukras i zaštitu; a zatim, dobro je jer spaja kopna koja su veoma udaljena jedno od drugoga, pružajući moreplovcima mogućnost da se nesmetano kreću između njih; tako nam more preko njih daruje znanje o onome što nam nije znano. Trgovcima je ono izvor bogatstva, i lako zadovoljava njihove životne potrebe; jer onima koji imaju nečega u izobilju, pruža mogućnost da izvezu od onoga što im pretiče, a onima koji nemaju dovoljno, omogućuje da dopune ono u čemu oskudevaju. I otkuda ja mogu sa tačnošću sagledati lepotu mora, onako kako je ono izgledalo oku Tvorca? Ako je more bilo toliko dobro da ga je Bog pohvalio, kako da od njega nije bolje sabranje jedne ovakve Crkve, na kome se, u molitvi Bogu, kao nekakav talas koji bije o obalu, upućuje mešovito pojanje muških i ženskih i dečijih glasova? I duboki mir čuva ga nepomućenim, pošto duhovi zla nisu bili u stanju da ga uznemire jeretičkim učenjima. Budite, dakle, dostojni da Gospod prihvati vašu hvalu, čuvajući ustrojstvo toga poretka, na način koji je najprikladniji, u Hristu Isusu, Gospodu našemu, Kome slava i sila u vekove vekova. Amin.


18 tra 2013 16:49
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: SVETI VASILIJE VELIKI ŠESTODNEV
NAPOMENE:

Is. 40,22.
Post. 1,9-10.
Knj. prop. 1,7.
Jer 5,22.
Post. 1,10.


18 tra 2013 16:50
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: SVETI VASILIJE VELIKI ŠESTODNEV
PETA BESEDA

 


Opet reče Bog: Neka iznikne iz zemlje trava, bilje, što nosi seme po svojim vrstama, i drvo rodno, koje rađa po svojim vrstama, u kojem će biti seme njegovo na zemlji.[1] Po logičkom poretku stvari, pošto je zemlja počinula, oslobodivši se od tereta vode, predata joj je zapovest da najpre pusti iz sebe bilje, a zatim drveće; što vidimo da se i sada zbiva. Jer, tadašnja reč i ona prva zapovest postadoše kao kakav zakon prirode i ostadoše na zemlji, da bi joj podarili silu rađanja i donošenja ploda. Neka nikne iz zemlje. Nicanje je ono prvo što se zbiva kod nastanka svega što raste; a zatim, kad rastinje malo iznikne, ono postaje bilje; pa zatim, kad bilje poraste, postaje trava, i tako rastinje, malo po malo, zadobija sve svoje delove i dospeva do konačnog oblika kad je u pitanju proizvodnja semena. Jer, zelenilo i bujnost podjednako je prisutno kod svog bilja. Neka iznikne iz zemlje trava, bilje, odnosno neka zemlja sama od sebe proizvede nicanje, bez ikakvog sadejstva od strane nekoga drugoga. Naime, neki smatraju da je Sunce vinovnik svega što raste iz zemlje, jer, tobože, silinom svoje toplote vuče ka površini silu koja je u dubini zemlje, pa je zato uređenje zemljestarije od postanka Sunca; te tako, oni koji su zabludeli i klanjaju se Suncu, kao da ono tobože daruje uzrok života, neka prestanu da mu se klanjaju. Ako spoznaju da je sve na zemlji uređeno i pre nego što je postalo Sunce, opašće njihovo bezmerno divljenje za njega, pošto shvate da je ono po svom nastanku mlađe od trave i bilja. Dakle, ako je ta hrana za marvu odranije prigotovljena, zar mi nismo bili dostojni nikakvog promisla? Naravno, Onaj Koji za volove i konje unapred prigotovljuje ispašu, svakako da i za tebe priprema bogatstvo i užitak. Jer, Taj Koji tvoju stoku prehranjuje, On umnožava i tvoja životna dobra. Zatim, šta drugo predstavlja proizvođenje semena ako ne prigotovljavanje tvoga života? Jer, mnogo je bilja i rastinja koje i za čoveka predstavlja hranu.


20 tra 2013 12:07
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: SVETI VASILIJE VELIKI ŠESTODNEV
Neka iznikne iz zemlje trava, bilje, što nosi seme po svojim vrstama. Pa ako se neka vrsta biljke razlikuje od ostalih, i njena korist nam se vraća, a upotreba semena predodređena je za nas. Tako je smisao onoga što je rečeno, u sledećem: Neka iznikne iz zemlje trava, bilje i seme koje se seje po svojim vrstama? Tako će i sled reči moći da bude uspostavljen, pošto ovako kako je sada, sled reči izgleda nepravilan, a prirodni zakoni će ostati neprestupni: najpre dolazi nicanje, potom zelenilo, potom rast do trave, a na koncu savršenost rasta pojavom semena. Ali, pitaju neki, kako to da pripovest o stvaranju sve bilje koje niče iz zemlje naziva semenim, kad ni trska, ni rosulja, ni nana, ni šafran, ni beli luk, ni volovska trava, ni mnoštvo drugih vrsta bilja, kako izgleda, ne proizvode seme? Na to pitanje odgovaramo tvrdnjom da mnoge biljke koje niču iz zemlje, imaju silu semena u svome dnu i korenu.4 Kao što trska, posle godišnjeg rasta, pušta iz korena nekakav izdanak koji u budućnosti ima svojstvo semena. Tako čini i mnoštvo drugih biljaka koje se, nastajući od zemlje, razmnožavaju korenjem. Otuda je veoma istinita tvrdnja da u svemu što niče, postoji ili seme ili nekakva semena sila. To znače reči: po svojim vrstama. Jer, izdanak trske ne stvara maslinu, već iz trske nastaje druga trska, a iz svakoga semena niču njemu srodne vrste. I tako, ono što je prilikom prvobitnog stvaranja izniklo iz zemlje, sačuvano je dosad, jer se neprekidnim prejemstvom očuvava vrsta. Neka iznikne iz zemlje. Zamisli, molim te, kako iz jedne nevelike rečenice i toliko kratke zapovesti, spečena i nerodna zemlja izobilno rađa i hita da donese ploda, kao da je zbacila sa sebe nekakav turoban i žalostan ogrtač, i preodenula se u blistaviji - uživajući u vlastitoj krasoti - i ispušta iz sebe nebrojeno mnoštvo vrsta rastinja.


20 tra 2013 12:08
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: SVETI VASILIJE VELIKI ŠESTODNEV
Želim da se divljenje zbog stvaranja sveta snažnije ugnezdi u tvome srcu, pa bilo gde da se obreteš i kraj bilo kakve vrste bilja da zastaneš, da primiš jasnu poruku Sazdateljevu. Kad vidiš rastinje trave i cvet, ti najpre pomisli na čovečansku prirodu, sećajući se slike mudroga Isaije da je svako telo trava, i sve dobro njegovo kao cvet poljski.[2] Kratkoća vremena čovekovog života i malobrojne radosti i veselja čovekovog bitisanja su, dakle, u prorokovim rečima našle pravu sliku.

Danas je čovek veoma bodroga tela, gojazan od nege, zdrave boje jer se nalazi u procvatu svoga uzrasta, pun živosti i treptaja, njegovoj silini niko se ne može odupreti - a sutra je on isti toliko bedan, bilo zato što je uvenuo zbog prolaska vremena bilo zato što ga je bolest satrla. Danas je neko uvažen zato što poseduje mnoga dobra: oko njega je mnoštvo sveta koji mu laska; okružen je prijateljima koji se pretvaraju, vrebajući od njega kakvu naklonost; opkoljen je i mnoštvom rodbine; oko njega su nebrojeni rojevi pratilaca, bilo kuvara bilo služitelja njegovih ostalih potreba koje on vuče za sobom, i kad odlazi i kad dolazi, izazivajući tako zavist onih koji ga susreću. Njegovom bogatstvu dodaj i kakvu političku vlast ili da je poštovan od strane careva; ili da upravlja narodima; ili da zapoveda u vojničkim bivacima; pridodaj tome i vesnika koji ispred njega glasno uzvikuje; i nosioce štapova koji su oko njega i koji njegovim podanicima zadaju rane teškim udarcima; pridodaj tome i vlast javnog oduzimanja imovine; izvođenje građana na sud; pridodaj tome tamnice, koje kod njegovih podanika izazivaju užasan strah. I šta biva sa svim tim? Jedna noć ili kakva groznica ili zapaljenje pluća ili sušica zgrabi čoveka između ostalih ljudi i trkom ga odvede; i cela predstava oko njega najednom biva raskrinkana - a ona pređašnja slava pokaže se kao kakav san. I tako, ono prorokovo poređenje čovečije slave sa 1slabašnim cvetom beše veoma uspešno.


20 tra 2013 12:09
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: SVETI VASILIJE VELIKI ŠESTODNEV
Neka iznikne iz zemlje trava, bilje, što nosi seme po svojim vrstama i po podobiju. Još i sada stupnjevi rasta biljaka svedoče oprvobitnom ukrašavanju zemlje. Jer, svakoj travi i svakoj bujnosti prethodi nicanje. Naime, bilo da izdanak niče odozdo iz korena - kao što šafran i rosulja treba da puste izdanak i da izniknu prema napolje - bilo da niče iz semena, opet je potrebno najpre da iznikne, zatim da postane izdanak pa bujno rastinje, a zatim da se pojavi plod koji sazreva kad stabljika već bude suva i debela. Neka iznikne iz zemlje trava, bilje. Kad seme padne u zemlju u kojoj ima srazmerno vlage i toplote, ono postaje meko i porozno, biva obuhvaćeno zemljom koja je oko njega, i upija u sebe one sastojke zemlje koji su mu bliski i koji su mu srodni. Pošto sitnije čestice zemlje upadaju i prodiru kroz pore, one proširuju obim semena; tako da ono pruža koren prema dole, a prema gore izniču izdanci kojih je isti broj kao i korenja. Pa pošto se izdanak neprekidno zagreva, upijajući vlagu uz pomoć korenja, on crpnom silom toplote upija hranu iz zemlje onoliko koliko mu je dovoljno, i razdeljuje je stabljici, i kori, i klasju žita, i samom žitu i osju. I tako, rastući malo po malo, svaka biljka dospeva do svoje mere, bilo da je to neka od žitarica, ili kakav stručak, ili nekakvo zelje, ili korov. Jedna travka i jedna biljka dovoljna je da celokupan tvoj um zaokupi posmatranjem umeća koje je sve to stvorilo; kako je struk žita opasan kolenima, tako da oni kao nekakvi spojevi, lako nose teret klasova, kad su ovi puni ploda i naginju prema zemlji. Zato je slamka u ovsa posve šuplja, jer ništa ne opterećuje njegovu glavu; dok je pšenicu priroda u potpunosti osigurala ovim spojevim. Zrno je, opet, smestila u ljusku, kako ga ne bi lako razgrabile ptice koje skupljaju semenje. Čak ga i osje, koje štrči poput trnja, čuva od štete koju nanose sitne životinje.

O čemu da govorim? Šta da izostavim? U bogatim riznicama tvorevine nemoguće je, sa jedne strane, pronaći nešto što je dragocenije od drugoga, a sa druge strane, prevelika je šteta bilo šta izostaviti. Neka iznikne iz zemlje trava, bilje. I odmah, zajedno sa jestivim biljkama, iznikoše i one koje su otrovne; zajedno sa žitom izniče i kukuta; zajedno sa ostalim jestivim biljem iznikoše čemerika i ljutić i mandragora i mak.


20 tra 2013 12:09
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: SVETI VASILIJE VELIKI ŠESTODNEV
I šta sada? Hoćemo li prestati da izražavamo blagodarnost za korisno bilje, i optužiti Tvorca zbog bilja koje je smrtonosno za naš život? Pa zar nećemo pomisliti i to da nije sve stvoreno radi našeg stomaka? Nego je ona hrana, koja je za nas određena, gotova pred nama, i svako je može lako prepoznati; međutim, sve što je stvoreno, ispunjava svoj naročiti razlog postojanja u tvorevini. Ili je, možda, zbog toga što je krv bika za tebe otrovna, trebalo da ta životinja i ne bude stvorena, ili da bude stvorena bez krvi - a to je životinja čija snaga je potrebna za tolike stvari u našem životu? No, um koji nosiš u sebi, dovoljan je da te sačuva od pogubnih biljaka. Naravno da ovce i koze umeju da izbegnu trave koje im ugrožavaju život, i da samo čulom razlikuju ono što je štetno. Ti poseduješ i razum i lekarsko umeće koje ti kazuje šta je korisno, i imaš iskustvo prethodnika koje ti savetuje da izbegavaš što je štetno; pa zar ti je teško da se uklanjaš od otrovnih biljaka? Ništa od toga bilja nije nastalo uzalud i bez ikakve koristi. Jer, ili pruža hranu nekoj od beslovesnih životinja, ili je naše lekarsko umeće pronašlo da ono predstavlja lek za neke od bolesti. Naime,kukutom se hrane čvorci, koji zbog građe svoga tela ne trpe nikakvu štetu od njenog otrova. Naime, imajući uske otvore pri srcu, čvorci uspevaju da svare sve što su progutali, pre nego što otrov iz kukute ošteti njihove glavne organe. Čemerika je hrana prepelicama, koje zbog svog naročitog sastava nemaju nikakvu štetu od nje. Ali to isto otrovno bilje u određenim prilikama i nama je korisno: uz pomoć mandragore lekari izazivaju san, a opijumom ublažavaju jake telesne bolove. Neki, čak,kukutom suzbijaju žestinu pohote, a uz pomoć čemerike izgone mnoge dugotrajne bolesti. Prema tome, ono što si mislio da uperiš protiv Sazdatelja kao optužbu, to ti se vratilo da uveća tvoju blagodarnost Njemu.


20 tra 2013 12:10
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: SVETI VASILIJE VELIKI ŠESTODNEV
Neka iznikne iz zemlje trava, bilje. Koliko li je samo hrane obuhvaćeno ovim rečima - hrane koja je u korenju, u samoj travi i u plodovima?! Koliko li je hrane koju trudom i zemljoradnjom prigotovljujemo?! Nije Tvorac zapovedio da se izjedna pojave i seme i plod, već da zemlja pusti iz sebe rastinje i da se ispuni zelenilom, te da bilje tada završi svoj razvoj pojavom semena, kako bi ona prvobitna zapovest bila pouka prirodi za ono što će ubuduće bivati. Ali, pitaju neki, kako iz zemlje izniče seme po svojim vrstama, kad se često dešava da sejući pšenicu, žanjemo ono crno žito? To, međutim, ne znači da se pšenica pretvorila u kakvu drugu vrstu, već da je to nekakva bolest i nedostatak semena. Jer, ona nije prestala da bude pšenica, već se užegla i pocrnela, što iz samog njenog imena možemo zaključiti. Od prekomerne studeni se sasušila, te je poprimila i drugu boju i drugi ukus. Pa ipak, neki opet vele da se to crno žito, ako ponovo nađe pogodnu zemlju i blagu klimu, vraća svom prvobitnom obličju. Nećeš, dakle, pronaći slučaj da se među rastinjem zbiva nešto što je protivno zapovesti Tvorčevoj. Takozvani kukolj, i svo drugo usputno semenje koje se meša sa jestivim, a koje Pismo obično naziva korovom, ne nastaju izmetanjem pšenice, već nastaju iz vlastitog zametka i predstavljaju zasebnu vrstu. Ovo semenje predstavlja sliku onih koji izvrću nauku Gospodnju, koji ne izučavaju reč Božiju kako valja, već razvraćeni učenjem lukavoga, mešaju sebe sa zdravim telom Crkve, kako bi iz potaje preneli svoju bolest i na one koji su bez poroka. I Sam Gospod, kad govori o savršenstvu onih koji u Njega veruju, poredi ga sa rastom semena, rekavši: Carstvo Božije je kao čovek kad baci seme u zemlju; i spava i ustaje noću i danju; i seme niče i raste, da on i ne zna. Jer, zemlja sama od sebe donese najpre travu, potom klas, pa onda ispuni pšenicu u klasu.[3] Neka iznikne iz zemlje trava. Da bi se držala zakona svoga Tvorca, zemlja je istoga trena započela sa klijanjem, prošavši kroza sve stupnjeve rasta biljaka, te je dovela rastinje pravo do savršenog obličja. I pojaviše se livade prebogate visokom travom, a po plodnim ravnicama talasalo se zelenilo, pružajući lelujanjem klasja prizor poput uzburkanoga mora. I svakakvo bilje, i sve vrste zelja, i što u strukovima raste, i što bobice donosi, sve je to u izobilju prekrivalo zemlju. Jer, tada ne beše nikakve smetnje za nicanje bilja, ni zbog neveštine ratara, ni zbog lošeg vremena, niti zbog bilo kog od uzroka koji uništavaju rod. Niti je, pak, plodnost zemlje bila sprečena prokletstvom. Jer, sve to beše starije od greha, kojim smo osuđeni da jedemo hleb sa znojem lica svojega.[4]


20 tra 2013 12:10
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
---------
Post Re: SVETI VASILIJE VELIKI ŠESTODNEV
I drvo rodno, veli, koje rađa rod po svojim vrstama, u kojem će biti seme njegovo na zemlji.[5] Na ove reči nagrnuše sve šikare zemaljske; i stade da buja svakovrsno drveće: ono kome je u prirodi da se uzdigne do najviših visina, kao jele i kedrovi i kiparisi i borovi; i svo žbunje najednom postade bogato granjem i lišćem; i pojaviše se takozvane ukrasne biljke od kojih se venci pletu, kao ruža i mirta i lovor. Sve to nastalo je u jednom vremenskom trenu, iako ga prethodno ne beše na zemlji; i stupilo je u biće svako po svojim osobinama, izdvajajući se jasnim razlikama od drugih vrsta: svaka biljka odlikovala se svojim sopstvenim znacima. No, ruža tada beše bez trna, a zatim je uz lepotu cveta stekla i trn, tako da uz prijatnost uživanja u njenoj lepoti, možemo osetiti i bol, kako bismo se sećali greha zbog kojega je zemlja osuđena da nam rađa trnje i korov.[6] Ali zemlji je zapoveđeno, reći će neko, da rađa rodno drvo... u kojem će biti seme njegovo na zemlji; pa ipak vidimo da mnoge vrste drveća nemaju ni ploda ni semena.
Šta ćemo im na ovo odgovoriti? Da ono što je dragocenije po svojoj prirodi, toga se najpre sećamo; zatim da će onaj ko sa pažnjom posmatra, primetiti kako svako drvo ima ili seme ili što drugo što ima istu silu kao i seme. Naime, čini se da topole, i vrbe, i brestovi, i jablanovi, i drugo slično drveće, ne donose nikakvoga vidljivoga ploda, ali ako ih neko podrobno istraži, pronaći će da svako od njih ima nekakve semenke. Jer, zrno što leži ispod lista, koga su veštaci u davanju imena nazvali peteljkom, ono ima moć semena. Drveće koje po svojoj prirodi nastaje iz grančica, na mestu zasada većim delom ispušta korenje. Štaviše, ulogu semena imaju i izdanci iz korenja, koje baštovani odlamaju, i rasađujući ih razmnožavaju njihovu vrstu. No, kako već rekosmo, najpre je udostojeno pomena ono drveće koje je najkorisnije za održanje našega života, a koje je trebalo svojim plodovima da dočeka čoveka, i da za njega prigotovi izobilnu gozbu. Tu je vinova loza koja daje vino što treba da veseli srce čoveku[7]; i maslina koja pruža ploda što čini da se čovekovo lice svetli od ulja.[8] Koliko li je samo rastinja pohitala priroda da u trenu proizvede?! Tu je čokot vinograda, te vinova loza koja se vije u krug, prepuna izdanaka i krupnog lišća koje poleže po zemlji; tu je vlastar, zeleni grozdovi, zrelo grožđe. Dovoljno ti je da pažljivo pogledaš čokot i on će ti reći sve o svojoj prirodi. Seti se, naime, one priče Gospodnje, gde On za Sebe veli da je čokot, a Otac da je vinogradar, a za nas kaže da smo izdanci vinove loze, koja je verom zasađena u Crkvi. I poziva nas da donosimo mnogoga ploda, da ne bismo, osuđeni zbog neplodnosti, bili predati ognju.[9] I na mnogim drugim mestima On ljudske duše poredi sa lozom. Dragi moj, veli prorok Isaija, ima vinograd na rodnu brdašcu[10]; i nasadi ga plemenitom lozom i ogradi ga zidom.[11] Jasno je da lozom naziva ljudske duše, oko kojih je podigao bedem, a to je bezbednost koju nam donosi držanje zapovesti i anđeoska zaštita. Anđeli Gospodnji stanom stoje oko onih koji se Njega boje.[12] A zatim, kao da je iskopao nekakav šanac, postavio nam je u Crkvi prvo apostole, drugo proroke, treće učitelje.[13] Pokazujući nam primere negdašnjih i blaženih ljudi, On do visine uzdiže i naše misli, ne dopuštajući im da padnu na tlo i da budu pogažene. Jer, želi da se i mi, kao nekakvom lozom, vežemo sa bližnjima prepletom ljubavi, i da nađemo spokoja u njima, da bismo uvek stremili uvis, i da se kao kakve vreže uspinjemo ka najvišim vrhovima. Od nas, pak, zahteva i da prihvatimo one koji će nas kao vinograd okopavati. Duša, naime, biva okopavana kada odbaci brige ovoga sveta koje su teret našim srcima. Onaj, dakle, koji odbaci telesnu ljubav i čežnju za svetovnim blagom, ili koji svaku nadmenost zbog prazne slave smatra dostojnom gnušanja i prezira, taj kao da je okopavao vinograd duše, i da je potom počinuo, jer je otisnuo od sebe zaludno breme zemaljskog mudrovanja. No, nemojmo se, po rečima iz pripovesti, dati u prazno granje, odnosno nemojmo se predavati svetu, niti vrebati hvalu od onih koji su izvan Crkve, već donosimo svi dobroga roda, sakupljajući u riznicu dobra dela, kako bismo se pokazali dobrim poslenicima. Ti, dakle, budi kao maslina zelena u domu Gospodnjem[14] - ne gubi nikad nadu, već uvek imaj oko sebe bodro nadanje u spasenje kroz veru. Tako ćeš nalikovati uvek zelenom drvetu pa ćeš, kao i ono, davati mnogoga roda, razdajući u svako vreme štedru milostinju.


20 tra 2013 12:11
Profil Pošalji e-mail
Prikaži postove “stare”:  Redanje  
Započni novu temu Odgovori  [ 91 post(ov)a ]  Stranica Prethodna  1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8 ... 10  Sljedeća


Online

Trenutno korisnika/ca: / i 1 gost.


Ne možeš započinjati nove teme.
Ne možeš odgovarati na postove.
Ne možeš uređivati svoje postove.
Ne možeš izbrisati svoje postove.
Ne možeš postati privitke.

Forum(o)Bir:  
cron