Sada je: 20 svi 2018 23:52.





Započni novu temu Odgovori  [ 91 post(ov)a ]  Stranica Prethodna  1 ... 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10  Sljedeća
 SVETI VASILIJE VELIKI ŠESTODNEV 
Autor/ica Poruka
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: SVETI VASILIJE VELIKI ŠESTODNEV
Vratimo se ispitivanju logičkog poretka stvari. Koliko li se vrsta biljaka tada pojavilo, od kojih neke donose ploda, neke služe za izgradnju i pokrivanje kuća, neke su pogodne za gradnju brodova, a neke za gorivo. Pa i kod drveća se, opet, vidi da je, sa jedne strane, svako od njih ukrašeno raznovrsnošću grana, a sa druge, teško je odrediti svojstvo svakoga od njih, i spaziti razliku između drveća koje pripada raznim vrstama. Naime, u nekog drveća korenje ide u dubinu, a u nekog se rasprostire ispod površine zemlje. Neko je, opet, uspravno i ima samo jedno deblo, a neko je nisko i od samog korena se račva na mnoge izdanke.

Kod onog drveća u koga su grane dugačke i pružaju se visoko u vazduh, kod njega je i korenje duboko i kružno se rasprostire oko drveta po velikoj širini - kao da ih je priroda ozdo postavila za nekakav temelj koji će odgovarati težini gornjih grana. Koliko li je tek razlika u samoj kori?! Neko rastinje ima glatku koru, a neko hrapavu; i neko od njih ima jedan sloj kore, a neko mnogo slojeva. Čudesno je da i kod bilja možeš pronaći znake mladosti i starosti, kao što to biva i kod čoveka. Naime, kod mladog i bujnog bilja kora je zategnuta i glatka, a kod matorog se nekako nabora i stvrdne. I mlado, opet, kad bude posečeno, iznova pušta izdanke, a matoro bilje ostaje bez nasleđa, jer sečenje je za njega smrt. Neki su čak zapazili da posečen i sažežen bor prorasta i pretvara se u šumu. Poznato nam je, takođe, da se i poneki prirodni nedostaci drveta negom baštovana mogu isceliti. Kada se, na primer, na stablu kiseloga granata i gorkoga badema provrti rupa u blizini korena, i u nju zabije borov klin prepun smole, koji doseže do same srži debla, tada se njihov neukusan sok pretvara u ukusan. Niko, dakle, ko provodi život u grehu, neka ne pada u očajanje, znajući da umeće baštovanovo može da promeni svojstvo biljaka, a staranje duše o vrlinama u stanju je da obuzda svakovrsne bolesti. Razlika u donošenju ploda kod rodnih voćaka je toliko velika, da niko ne bi mogao ni da je opiše; jer, razlike između plodova ne postoje samo među raznorodnim drvećem, već je velika razlika u plodu i kod jedne te iste vrste drveta. Naime, drugačiji je plod sa drveta muškoga roda od ploda sa drveta ženskoga roda, kako tvrde oni koji su umešni u voćarstvu, koji znaju da načine razliku između muških i ženskih palmi. I možeš ponekad videti kako ono drvo koje oni nazivaju ženskim, opušta svoje grane, kao da se u njemu želja probudila, i da žudi za spajanjem sa muškim drvetom, a uzgajivači voća posipaju grane praškom kao kakvim muškim semenom, i drvo odmah kao da oseti nekakvo zadovoljstvo, te opet uspravlja svoje grane i krošnja zadobija svoj raniji oblik. To isto se govori i za smokvino drvo. Otuda oni zasađuju divlje smokve pokraj pitomih. Neki, pak, snopove divljih smokava privezuju uz pitome, te njima isceljuju nemoć plodonosnih i pitomih smokava, i tako, uz pomoć tih snopova sprečavaju propadanje i rasipanje plodova. Šta ti misliš o ovoj tajni prirode? Ona nam pokazuje da nam je veoma često potrebna nekakva podrška poverenja drugih ljudi, da bismo pokazali svoja dobra dela. I tako, kad vidiš nekoga ko živi životom neznabošca, ili nekoga ko je zbog kakve izopačene jeresi odstupio od Crkve, i vidiš kako se trudi da živi trezvenoumno i nastoji da bude ispravan i dosledan i u ostalim zahtevima moralnog života, ti se više potrudi da se približiš toj plodorodnoj smokvi koja svoju snagu crpi iz prisustva divljih smokava i uzgaja svoj plod sa više truda.


20 tra 2013 12:12
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: SVETI VASILIJE VELIKI ŠESTODNEV
Kakve su, dakle, njihove razlike kada je u pitanju način rađanja ploda; a opet, rekli smo samo nekoliko reči o onome o čemu bi se moglo mnogo govoriti. No, ko je u stanju da opiše raznovrsnost samih plodova, njihove oblike, boje, naročito svojstvo njihovih sokova, korist svakoga od njih? Kako to da neki od plodova sazrevaju goli i na suncu, a neki rastu pokriveni ljuskom? Zašto je, pak, u onoga voća u koga je plod mekan, debelo ono lišće koje ga prekriva, kao što je kod smokve, a ono voće koje ima koštunjave plodove, prekriveno je lakim lišćem, kao što biva kod oraha? To je zato što je plodovima ovoga prvoga, budući da je nežno, potrebna veća zaštita, a drugome bi štetila senka od gušćega lišća. Zašto tako vijuga list vinove loze? Da bi zaštitio grozd kako mu vetar ne bi naškodio, i da bi, time što je redak,grozd bio izobilno obasjavan sunčanim zracima.Ništa nije bez razloga; ništa se ne zbiva samo od sebe; sve u sebi skriva neku neizrecivu mudrost.Koja bi reč bila dovoljna? Kako li čovekov um sve ovo može tačno da prati pa da raspozna i posebna svojstva svakoga drveta, i da jasno sagleda međusobne razlike svake od njih, i da u potpunosti rastumači skrivene uzroke takvog ustrojstva stvari?

Jedna ista je voda koju koren crpi iz zemlje, pa ipak, drugačije voda hrani sam koren, drugačije koru na stablu, drugačije deblo, a na drugi način srž drveta. Ona ista postaje i list, a jedan njen deo odlazi u grane, a drugi u krošnju; i doprinosi rastu plodova; a kapi i mlečac, koji se cede iz biljke, potiču iz istoga uzroka. Koliko je tek međusobnih razlika između biljnih sokova i mleka, to nikakva reč ne može opisati. Jer, jedno je sok mastike, a nešto drugo je mlečac iz balsamovog drveta; neke trske u Egiptu i Libiji cede iz sebe neku drugu vrstu mlečca. Neki čak kažu kako je i jantar, zapravo, mlečac koji se cedi iz biljke, te se stvrdne i postaje nalik kamenu. Da je to tako, svedoče travke i najsitniji insekti koji se u njemu mogu videti, a koje su, dok je mlečac još bio tečan, u njemu zarobljene. I uopšte, ako se neko ne pouči iskustvom, neće pronaći nikakvoga razloga zašto se mleka iz bilja međusobno razlikuju po kakvoći. I opet, kako to da iz jedne te iste vlage, na čokotu nastaje vino, a na maslini ulje? I nije čudesno samo to što je ovde tečnost slatka, a tamo je postala masna; nego i to da kod slatkih plodova postoji neiskaziva raznovrsnost kakvoća. Jer, jedno je slast grozda, a drugo jabuke, smokve ili palmovoga ploda. Želeo bih, povrh toga da uložiš još truda u razmatranje o tome kako to da je jedna ista voda nekada prijatnog ukusa, na primer, kada u nekima od ovih biljaka postane slatka; a nekada je oštrog ukusa, na primer kada, ušavši u neke druge biljke, postane kisela. Ponekad, opet, pretvarajući se u krajnju gorčinu, nadražuje čulo ukusa, kao kada nastaJe u pelenu i skamoniji . U žiru, pak, ili u plodu drena postaje oporog i oštrog ukusa, a u terpentinovom drvetu i u orahu, postaje glatke i masne prirode. I šta treba više da govorim, kad voda i u samoj smokvi poprima najprotivnija svojstva? Naime, u mleku stabla ona je veoma gorka,a u samome plodu veoma slatka. I kod čokota se dešava da je voda u vlastarima jako opora, a u grozdovima slatka. Koliko li je tek razlika ubojama?! Možeš videti kako je na jednoj livadi jedna ista voda u ovom cveću rumena, u onom purpurna, u ovom plava, u onom bela. I opet, od te raznovrsnosti boja, još je veća raznovrst mirisa koja nam se pruža.


20 tra 2013 12:12
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: SVETI VASILIJE VELIKI ŠESTODNEV
No vidim da je moja beseda, zbog silne želje za razmatranjem svih ovih stvari, postala neumerena, te ako je ne sputam i ne prisilim da se vrati tumačenju stvaranja, ne bi mi bio dovoljan čitav jedan dan da vam kroz ove neznatne stvari predstavim veliku mudrost. Neka pusti zemlja iz sebe... drvo rodno koje rađa rod po svojim vrstama... na zemlji. I u taj mah vrhovi gora zazeleneše se krošnjama; i pojaviše se divne šume, a obale reka ukrasiše se nebrojenim mnoštvom rastinja.

Neko od toga rastinja beše prigotovljeno da ukrasi čovekovu trpezu, a neko da svojim lišćem i plodovima bude hrana za životinje. Neko nam, opet, pruža svoju lekarsku korist, neko svoje sokove, neko mlečac, pruće, koru ili plod. Jednom rečju, sve ono što je naše dugovremeno iskustvo, sabirajući pojedinačne slučajeve, iznašlo da nam je od koristi, to je mudra promisao Sazdateljeva predvidela od samoga početka i privela u postojanje. A ti, kad vidiš pitomo i divlje rastinje, što raste u vodi ili na suvom, koje ima cvetove ili je bescvetno, spoznaj u tome malom ono što je veliko, uvećavaj uvek svoje divljenje, i jačaj, molim te, u svojoj ljubavi prema Tvorcu. Priseti se kako je učinio da neko rastinje bude večno zeleno, a neko da bude golo; od crnogoričnog drveća jedno s jeseni gubi lišće, a drugo je večno sa lišćem. Listopadni su, naime, maslina i bor, iako neprimetno menjaju svoje lišće, tako da se nikad ne vidi da je njihova krošnja ogoljena; a večno zelena je palma koja je sa istim lišćem od prvog listanja pa sve do kraja. Seti se, zatim, i toga da tamarisk na neki način živi dvojako: ubraja se i u vodene biljke, a razmnožava se i u pustinjama. Otuda prorok Jeremija sa pravom veli kako lukave i povodljive naravi nalikuju tom rastinju.[15]

Neka iznikne iz zemlje. Ova kratka zapovest postade smesta velika priroda i umetnička tvorevina, stvarajući, hitrije od naše misli, nebrojano mnoštvo vrsta rastinja. Ta zapovest još i sada u zemlji prebiva, i nagoni je da svake godine ispolji svoju silu, te da tom silom nastaje i trava i semenje i drveće. Jer, kao što se čigra, posle prvoga zamaha na koji je neko pokrene,kasnije sama obrće, pošto pobode svoj vršak i okreće se oko svoje osovine, tako se i prirodni krug,pošto je najpre onom zapovešću započet, nastavlja u sve buduće vreme - sve dok ne dospe do opšteg okončanja vaseljene. Po tom krugu pohitajmo i svi mi, da dajemo ploda i da budemo puni dobrih dela, kako bismo bili zasađeni u domu Gospodnjem, i procvetali u dvorovima Boga našega, u Hristu Isusu, Gospodu našemu, Kome slava i vlast u vekove vekova. Amin.


20 tra 2013 12:13
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: SVETI VASILIJE VELIKI ŠESTODNEV
NAPOMENE:
Post. 1,11.
Is. 40,6.
Mark. 4,26-28.
Post. 3,19.
Post. 1,11.
Post. 3,18.
Ps. 104,15.
Isto.
Jov. 15,1-6.
Is. 5,1.
Is. 5,2.
Ps. 34,7.
1Kor. 12,28.
Ps. 52,8.
Jer. 48,6.


20 tra 2013 12:14
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: SVETI VASILIJE VELIKI ŠESTODNEV
ŠESTA BESEDA

Onaj koji posmatra kakve poslenike, i sam bi trebalo da bude gotov na svaki napor.

U to se svako može uveriti iz pravila za javne igre, koja nalažu da oni koji sede na stadionima moraju biti gologlavi; meni se čini da je to zato da ne bi neko bio samo gledalac onih koji se nadmeću, već da svako bude učesnik u borbama, u onoj meri koja mu pripada. Pa tako i onaj koji ispituje velike i natprirodne prizore i koji sluša uistinu vrhunsku i neizrecivu mudrost, treba da dolazi ovamo već pripremljen kod svoje kuće, kako bi lakše razmatrao ovo što se pred njega iznosi, i kako bi, u skladu sa svojim moćima, zajedno sa mnom učestvovao u ovom podvigu - da mi bude više saborac, a manje kritičar - jer može biti da ne uspem da pronađem istinu, pa da moja greška bude na opštu štetu slušalaca. Zašto ovo govorim? Zato što nam predstoji da ispitamo i razmotrimo pitanje o ustrojstvu vaseljene i o postanku sveta; a naše istraživanje ne zasniva se na mudrosti ovoga sveta, već na onome čemu je Bog naučio Svoga slugu, govoreći mu licem u lice, a ne u kakvim zagonetkama. I svakako da je potrebno da oni, koji žele da posmatraju ove velike prizore, imaju um pripravljen za razumevanje svega ovoga što je pred nama. Naime, da li si, posmatrajući pri noćnoj vedrini neizrecivu krasotu zvezda, ikada promišljao o samome umetniku koji je sve to stvorio: ko li je taj koji je tim cvetovima okitio nebo, i zašto u svim stvarima koje možemo sagledati vidimo sledeće: ono što je nužno to je iznad onoga što je prijatno? I opet, ako si pri vedrome danu i trezvenom umu spoznao čudesa dana, i ako, polazeći od onoga što je vidljivo rasuđuješ o onome što je nevidljivo, tada si ovamo došao kao spreman slušalac i dolikuje ti da pripadaš ovom časnom i blaženom gledalištu. Priđite, dakle! Kao što one ljude koji ne poznaju neku varoš, domaći uzimaju za ruku i vode ih, tako ću i ja vas uvesti u skrivena čudesa ovoga velikoga grada. U tom gradu, u kome je bila naša drevna otadžbina, iz koje nas je izagnao čovekoubica demon porobivši čoveka svojim zamamnim obećanjima, u njemu ćeš videti ono prvo stvaranje čoveka, i videćeš kako smo odmah zatim dopali smrti, koju je porodio greh; a to je bio prvorodni plod zlonačalnog demona. I spoznaćeš sebe - spoznaćeš da si zemljane prirode, ali da si, ipak, delo božanskih ruku. Spoznaćeš da si po snazi daleko iza beslovesnih životinja, ali da si postavljen za gospodara nad svim beslovesnim životinjama i neživim stvarima; da si iza njih po svojoj prirodnoj građi tela, ali da razumom koji poseduješ možeš sebe uzdići do samoga neba. Ako sve to naučimo, spoznaćemo sebe, upoznaćemo Boga, poklonićemo se Sazdatelju, bićemo sluge Vladici, proslavićemo Oca, ljubićemo svoga Hranitelja, poštovaćemo svoga Dobročinitelja, nikad nećemo prestati da se klanjamo Predvodniku našega života - i ovoga i budućega - Onome Koji, bogatstvom koje nam je već darovao, potvrđuje i ono što nam je obećao, a kroz iskustvo sadašnjih stvari uverava nas u ono što očekujemo. Jer, ako su ove privremene stvari takve, kakve li će biti one večne? I ako su vidljive stvari toliko lepe, koliko li su tek lepe one koje su nevidljive? Ako veličanstvenost neba nadilazi meru čovekovoga razuma, kakav će um biti u stanju da sagleda prirodu onoga što je večno? Ako je ovo Sunce, koje podleže propadljivosti, toliko krasno, toliko veliko, toliko brzoga kretanja i tačnoga obrtanja, ako je srazmerne veličine sa vaseljenom, tako da ne nadilazi skladan odnos sa sveukupnošću, i lepotom svoje prirode kao kakvo sjajno oko ukrašava tvorevinu da se čovek ne može nasititi lepote njegovog prizora, kolika li je tek lepota Sunca pravednosti? I ako je šteta slepome čoveku što ovo Sunce ne može videti, kolika li je šteta grešniku što se lišava istinske svetlosti?


21 tra 2013 12:25
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: SVETI VASILIJE VELIKI ŠESTODNEV
Potom reče Bog: Neka budu svetila na svodu nebeskom, da dele dan od noći, i neka svetle na svodu nebeskom da obasjavaju zemlju.[1] Najpre su nastali nebo i zemlja. Posle njih stvorena je svetlost; i rastavljen je dan od noći, Pa onda je nastao svod i pojavilo se kopno; voda je sakupljena u zajednička i odvojena zborišta; a zemlja se ispunila porodom, pustivši iz sebe nebrojeno mnoštvo raznorodnih trava i obogativši se svakojakom vrstom rastinja. Tada još ne beše ni Sunca ni Meseca; a ovo velimo kako oni, koji ne znaju za Boga, ne bi Sunce nazivali načalnikom i ocem svetlosti, i da ga ne bi smatrali tvorcem svega što niče iz zemlje. Zbog toga, četvrtoga dana reče Bog: Neka budu videla... i stvori Bog dva videla.[2] Ko je taj koji reče i ko je taj koji stvori! Ne misliš, valjda, da su ovde u pitanju dve ličnosti? Svagde je u ovoj povesti, uz istoriju o stvaranju sveta, na tajanstven način posejano i bogoslovsko učenje. Govori se i o tome kakva je potreba za stvaranjem svetila nebeskih; jer veli: neka svetle i obasjavaju zemlju. Ako je nastanak svetlosti prethodio ostalim stvarima, kako se sada iznova kaže da je Sunce nastalo da obasjava zemlju? Pre svega, nemoj se rugati svojeobraznosti izraza, jer mi ne pratimo izbor reči, poput vas, niti se bavimo time da li je njihov poredak ritmičan. Naime, u nas nema onih koji glačaju reči, niti mi koristimo blagozvučne izraze, nego uvek pridajemo važnost značenju samih reči.

Obrati, dakle, pažnju na to da li je Mojsije rečju obasjavaju u dovoljnoj meri izrazio ono što je želeo; jer, umesto svetleti rekao je obasjavati. To, međutim, nije u opreci sa onim što je dosad rečeno o svetlosti. Jer, u početku je stvorena sama priroda svetlosti, a sada je sazdano to sunčano telo da bude nosilac one prvostvorene svetlosti. Naime, jedno je vatra, a nešto drugo je svetiljka - ovo prvo ima silu da osvetljava, a drugo je sazdano da svetli onima kojima je to potrebno - tako su i sada stvorena svetila nebeska, da budu nosioci one prečiste i neveštastvene svetlosti. Jer, kao što apostol Pavle neke ljude naziva svetilima vasione[3], dok je nešto posve drugo istinita svetlost sveta[4], u kojoj svetitelji učestvuju te sami postaju svetila ljudskih duša, koje su vaspitavali i izbavljali iz mraka neznanja; tako i sada, sazdavajući to Sunce koje je nosilac one najblistavije svetlosti, Tvorac ga je svega zažegao i pokrenuo da se obrće.


21 tra 2013 12:25
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: SVETI VASILIJE VELIKI ŠESTODNEV
Niko neka ne smatra da je neverovatno ovo što sam govorio, odnosno da je jedno sjaj svetlosti, a da je nešto drugo telo koje tu svetlost nosi. Pomozimo se, najpre, činjenicom da sve što je u našemu svetu složeno, delimo tako da je jedno suština koja poprima svojstva, a drugo je svojstvo koje se toj suštini pripisuje. Dakle, jedno je belina po svojoj prirodi, a sasvim nešto drugo je telo koje se beli, pa je tako i sa ovim što je sada rečeno; one stvari koje su različite po svojoj prirodi, silom Tvorca su ujedinjene. I nemoj mi reći da jeove stvari nemoguće odvojiti jednu od druge. Jer,ni ja ne velim da ti i ja možemo odvojiti svetlost od sunčanog tela, već da ono što mi svojim umom odvojeno posmatramo, to Tvorac njihovih priroda samom Svojom energijom može rastaviti. Tebi je, naravno, nemoguće da rastaviš toplotnu silu vatre od njenoga sjaja. No, želeći da Svome sluzi pruži čudesan prizor, Bog je u kupinu smestio oganj koji je delovao samo kao svetlost, i u kome ne beše nikakve sile paljenja.[5] O ovome i psalmopojac svedoči, govoreći: Glas Gospodnji preseca plamen ognjeni.[6] I otuda će se, kad nam bude uzvraćeno za naša učinjena dela, kao što nas uverava jedna tajna pouka, razdvojiti priroda ognja, pa će svetlost biti data pravednima za uživanje, a paljenje koje zadaje patnje, biće dato onima koji su vrgnuti na muke. Iz onoga, opet, što se zbiva sa Mesecom, možemo se uveriti u ovo o čemu raspravljamo. Jer, kad se on gubi i smanjuje, ne troši se celo njegovo telo, već on samo odlaže i iznova prima na sebe svetlost koja je na njemu, te tako nama pruža utisak kako se čas smanjuje, a čas raste. Da Mesec, kad se gubi, ne troši svoje sopstveno telo, o tome jasno svedoče stvari koje možemo videti. Jer, kad je nebo vedro i bez ikakvih izmaglica, a naročito onda kad Mesec poprima izgled srpa, možeš obratiti pažnju i videti da je njegov tamni i neosvetljeni deo okružen nekakvim vencem, koji ga, pri punom Mesecu, celoga okružuje. Naime, posmatrajući njegovu senovitu i tamnu površinu, zajedno sa kružno obasjanim delom, jasno možemo zapaziti potpun i svetao krug. I nemoj mi reći kako je Mesečeva svetlost stečena, pošto se smanjuje kako se Sunce približava, a povećava se, opet, kako se ono udaljava. No, nije na nama ovoga trena da ispitujemo ovo, već činjenicu da je jedno njegovo telo, a da je nešto sasvim drugo njegova svetlost. Nešto takvo treba da zamisliš i kad je Sunce u pitanju. Samo što ono, pošto je jednom primilo svetlost i smešalo je sa sobom, tu svetlost zadržava, ne odlažući je od sebe; dok Mesec neprekidno zbacuje sa sebe svetlost i iznova se njome ogrće, te time potvrđuje sve ono što je o Suncu rečeno. I postavljena su ta dva svetila da rastavljaju dan od noći. Jer, u početku je Bog rastavio svetlost od tame[7]; i udaljio ih je tada i postavio jedno naspram drugoga, kako se ne bi uzajamno mešali, i kako ne bi bilo nikakve zajednice između svetlosti i tame. Jer, ono što je po danu senka, to će noću činiti suštinu tame. Naime, kao što svaka senka pada od nekoga tela, i to na suprotnu stranu od one koja je osvetljena nekakvim zracima, i kao što se jutrom ona pruža ka zapadu, svečeri naginje ka istoku, a u podne ka severu, tako i noć odstupa suprotno zracima Sunca, i po svojoj prirodi nije ništa drugo nego senka Zemlje. Te kao što danju senka nastaje pokraj tela koja ne propuštaju zrake, tako i noć po svojoj prirodi nastupa kad Zemlju zaseni vazduh koji se oko nje nalazi. To, dakle, znače reči: Rastavi Bog svetlost od tame. Naime, tama odstupa pred nastupanjem svetlosti, jer su pri prvobitnom stvaranju svetlost i tama sazdani takvima da su po prirodi uzajamno protivni. No, sada je Tvorac postavio Sunce da bude mera danu; a Mesec, kad se ispuni ceo njegov krug, da bude gospodar noći. Tada se, naime, ova svetila nalaze skoro na potpuno suprotnim položajima. Drugim rečima, kad, u periodu punoga Meseca, Sunce izlazi, tada Mesec zalazi i nestaje; a kad, opet, Sunce zalazi, često se dešava da se Mesec pojavljuje na istoku. To što se u drugim Mesečevim menama njegova svetlost ne podudara sa trajanjem noći, to se ne odnosi na ovu našu besedu. U svakom slučaju, kad je Mesec pun, on je gospodar noći te svojom svetlošću nadjačava sjaj zvezda i obasjava Zemlju, i podjednako sa Suncem određuje mere vremena.


21 tra 2013 12:26
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: SVETI VASILIJE VELIKI ŠESTODNEV
I neka budu znaci vremenima i danima i godinama.[8] Ono na šta ova svetila ukazuju, preko je potrebno za život čovečiji. Jer, ako neko ne razmatra preko mere ono što nam ovi znaci pružaju, naći će mnoge koristi od njih ako ih na duže vreme posmatra. Po njima se, naime, može mnogo saznati o padanju kiša i o sušnim periodima; hoće li duvati lokalni ili posvudni vetrovi, te da li će oni biti snažni ili umereni. Jedno od znamenja koje nam Sunce upućuje, predao nam je Sam Gospod, rekavši: ... Danas će biti nepogoda, jer je nebo crveno i mutno.[9] Kad se sunce probija kroz maglu i oblake, zatamnjuju se njegovi zraci, te ono izgleda kao užareno ugljevlje i poprima boju krvi, jer gustina maglovitog vazduha stvara pred našim očima takvu sliku. Pa ako sunčani zraci ne razgrnu atmosferu koja je toga trena zbijena i gusta, čini se da se više neće moći obuzdati, jer iznad nje neprekidno teku isparenja zemaljska, i tako će, zbog izobilja tečnosti, doneti nepogodu onim mestima iznad kojih se sabira. Isto tako, i kada se oko Meseca pojavljuje nekakva izmaglica ili kada je Sunce okruženo takozvanim aurama, znak je ili da će pasti velike kiše ili da će udariti jaki vetrovi. Ili kada se takozvana protivsunca kreću zajedno sa Suncem, prateći njegovu putanju, ona predstavljaju nagoveštaje nekakvih vazdušnih promena. Tako i pruge, koje se mogu nazreti u obojenom pojasu duge, i koje se pružaju okomito prema oblacima, predskazuju kiše, ili strašne nepogode, ili promene vremenskih prilika uopšte. Oni koji se zanimaju posmatranjem Meseca zapazili su mnoge znake promene vremena u njegovom smanjivanju i porastu, jer se atmosfera iznad zemlje svakako menja u skladu sa njegovim menama. Naime, kad je Mesec tanak i čist tokom tri dana, nagoveštava da će biti postojano lepo vreme; a ako su rogovi njegovoga srpa zadebljani i nekako se čine crveni, tada predskazuje ili provalu oblaka ili snažan južni vetar. Ko još ne zna od kolike su koristi ti znaci vremena za naš život? Jer, moreplovac može svoj brod zadržati u luci ako predvidi opasnost od vetrova. I putnik može potražiti sebi zaklona od nepogode, ako iz natmurenosti neba bude predvideo promenu vremena. Poljodelci koji se bave sejanjem i gajenjem bilja, po tome uvek sebi određuju vreme za poslove. Pa čak će se i razrušenje vasceloga sveta pokazati po Suncu i Mesecu i zvezdama, kako je Sam Gospod predskazao: Sunce će se pomračiti, i Mesec svoju svetlost izgubiti.[10] To su znamenja končine sveta.


21 tra 2013 12:26
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: SVETI VASILIJE VELIKI ŠESTODNEV
Ali oni koji iskaču izvan trkačke staze, ti potežu za ovim stihom kako bi opravdali tobožnju nauku o danima rođenja, i vele kako naš život zavisi od kretanja nebeskih tela. I zbog toga, vele oni, Haldejci po zvezdama zaključuju o našoj budućnosti. No, pošto su proste reči Svetoga Pisma koje kažu: Neka budu znaci, oni ih po svome nahođenju razumevaju, ne kao znake atmosferskih promena niti promena godišnjih doba, već kao znake ljudskih sudbina. I šta kažu? Da uzajamni odnos pojedinih zvezda koje se kreću i zvezda koje se nalaze u zodijačkom krugu, kad one obrazuju određeni oblik, određuje ovakvu ili onakvu sudbinu; dok neki drugi odnos tih istih zvezda donosi suprotnu sudbinu čovekovom životu. Možda neće biti bez koristi ako svoju besedu započnem malo poizdalje, kako bih ovo donekle razjasnio. I neću reći ništa što je moje, nego ću ih opovrgnuti koristeći njihove vlastite tvrdnje; i tako ću pružiti isceljenje onima koje je takvo zlo već obuzelo, a ostalima ću pružiti podršku kako ne bi dopali istoga zla. Shvativši da im se u vremenskim širinama gube mnogi zvezdani oblici, izumitelji te nauke o danima rođenja suzili su vremenske mere na potpuno zatvoren krug; pošto je i u najkraćoj čestici vremena i u magnovenju, ili ujedanput i u trenu oka, kako veli apostol[11], morala da postoji velika razlika od rođenja do rođenja; i ko je u tom trenutku rođen, taj će vladati nad gradovima ili biti gospodar nad narodima, ili će biti neizmerno bogat ili, pak, vlastelin; a ko je, opet, u sledećem vremenskom trenu rođen, biće nekakav prosjak i skitnica, koji će ići od vrata do vrata proseći hranu. Zato su takozvani zodijački krug podelili na dvanaest delova; a pošto Sunce za trideset dana pređe jednu dvanaestinu takozvane nepokretne sfere, oni su svaku dvanaestinu razdelili na trideset čestica. Potom su svaku česticu podelili na šezdeset, pa su, opet, svaku od šezdesetina, podelili na drugih šezdeset. Ispitajmo, dakle, rođenja dece i pogledajmo da li će biti u stanju da sačuvaju tu tačnost podele vremena. Jer, čim se dete rodi, babica odmah motri je li muško ili žensko; a zatim čeka da dete zaplače, što je znak da je dete živo. Koliko li je, po tvome mišljenju, u tome periodu prošlo šezdesetina? Zatim babica javlja Haldejcu je li rođeno dete muško ili žensko. Pa šta misliš, koliko li će šezdesetina proteći dok vest babičina dospe do njega, i to, naravno, ako se desi da onaj koji će mu javiti čas rađanja čeka ispred ženskih odaja? Naime, onaj koji će ispitati horoskop treba tačno da zabeleži čas rođenja, bilo da se ono zbiva danju bilo noću. Koliko li će rojeva šezdesetina proleteti za to vreme? Jer, potrebno je da onaj koji posmatra časove rođenja, pronađe ne samo u kojoj se tačno dvanaestini horoskopska zvezda nalazi u tome trenutku, već i u kojoj čestici dvanaestine i u kojoj šezdesetini - na koje su, kako smo već rekli, čestice dvanaestine podeljene - ili u kojoj šezdesetini, na koje su podeljene one prve šezdesetine. To toliko tanano i neuhvatljivo pronalaženje vremena, nužno je, kažu, načiniti za svaku od planeta, kako bi se iznašlo u kakvom se odnosu one nalaze prema nepokretnim zvezdama, i kakav su oblik uzajamno obrazovale onoga trena kad se dete rodilo. Prema tome, ako nije moguće tačno odrediti čas rođenja, odnosno ako i najmanja promena čini da potpuno promašimo u određivanju, onda su smešni oni koji se zanimaju tom nepostojećom veštinom, kao i oni koji veruju kako su ovi u stanju da znaju njihovu sudbinu.


21 tra 2013 12:27
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
---------
Post Re: SVETI VASILIJE VELIKI ŠESTODNEV
Kakve su posledice svega ovoga? Ovaj će, kažu, biti kudrave kose i vedroga pogleda; jer je čas njegovog rođenja u znaku Ovna - a životinja ovan upravo tako izgleda. Ali će biti i velikoga duha, jer ovan ima običaj da predvodi; i rado će da daje, ali će umeti i da stiče, jer ta životinja ne žaleći daje svoju vunu, a opet, po svojoj prirodi, lako se njome iznova odeva. Ko je, pak, rođen u znaku Bika, taj će se, kažu, patiti i služiti drugoga, jer bik nosi jaram. Ko je rođen u znaku Škorpije, taj će biti sklon ujedanju, jer će toj beštiji naličiti. Ko je rođen u znaku Vage, taj će biti pravedan, jer vage, koliko znamo, pokazuju ravnomernost. Ima li išta smešnije od ovoga? Ovan, od koga uzimaš čas čovekovog rođenja, predstavlja dvanaesti deo neba, u kome Sunce dospeva u granice proleća. Isto tako i Vaga i Bik - jer svako od njih predstavlja dvanaesti deo takozvanog zodijačkog kruga. I pošto veliš da odande potiču uzroci koji upravljaju ljudskim životima, kako onda prema zemaljskim životinjama predskazuješ naravi onih koji se rađaju? Jer, onaj koji je rođen u znaku Ovna, po tebi će biti izdašan ne zato što takvu narav stvara taj deo neba koji se naziva Ovnom, već zato što je zemaljski ovan takve prirode. Zašto nas, s jedne strane, strašiš verodostojnošću zvezda, a sa druge pokušavaš da nas ubediš blejanjem ovaca? Jer, ako je nebo takve svoje osobine poprimilo od životinja, tada i ono podleže tuđim načelima, pošto svoje uzroke ima u životinjama. Ako je tako nešto smešno i reći, onda je još smešnije da pokušavaš da nas ubediš navodeći razloge koji među sobom nemaju nikakve veze. Svakako da su takva njihova mudrovanja nalik paukovoj mreži kad se u nju uhvati kakav komarac ili muva ili bilo šta što je nejako kao oni, ostaje zarobljen;no kad tu mrežu dohvati kakva snažnija životinja, ona lako prolazi kroz nju, a nejako paukovo tkanje biva pokidano i uništeno.


21 tra 2013 12:28
Profil Pošalji e-mail
Prikaži postove “stare”:  Redanje  
Započni novu temu Odgovori  [ 91 post(ov)a ]  Stranica Prethodna  1 ... 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10  Sljedeća


Online

Trenutno korisnika/ca: / i 1 gost.


Ne možeš započinjati nove teme.
Ne možeš odgovarati na postove.
Ne možeš uređivati svoje postove.
Ne možeš izbrisati svoje postove.
Ne možeš postati privitke.

Forum(o)Bir:  
cron