Sada je: 21 stu 2018 22:31.





Započni novu temu Odgovori  [ 91 post(ov)a ]  Stranica Prethodna  1 ... 5, 6, 7, 8, 9, 10  Sljedeća
 SVETI VASILIJE VELIKI ŠESTODNEV 
Autor/ica Poruka
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: SVETI VASILIJE VELIKI ŠESTODNEV
Video sam sve to, i divio se u svemu premudrosti Božijoj. Ako su beslovesne životinje u stanju da se dosete i da se postaraju za svoj opstanak; i ako riba zna šta treba da izabere a šta da izbegava, šta da kažemo mi koji smo obdareni razumom i poučeni zakonom, i koji smo podstaknuti obećanjem i umudreni Duhom, pa ipak se vladamo kao da smo beslovesniji i od riba? Jer, one umeju da se postaraju za nekakvo promišljanje o svojoj budućnosti, a mi, nemajući nikakve nade na budućnost, trošimo svoj život u uživanju koje priliči stoci. Riba preplovi tolika mora da bi neku korist zadobila; a šta ćeš na to reći ti, koji život provodiš u neradu? Nerad je, naime, uzrok svakoga zlodelanja. Neka se niko ne pretvara da o tome ne zna. Usađen je u nama nekakav prirodni zakon koji nam kazuje da prisvajamo što je dobro, a da se tuđimo od onoga što je štetno. Ostaću i dalje kod primera morskih životinja, jer su svakako pred nama zato da bismo ih ispitali. Slušao sam od jednoga primorca kako morski jež, koji je mala i po svemu beznačajna životinja, veoma često poučava moreplovce o tome kad će more biti mirno a kad se sprema bura. Naime, kad jež predvidi da će vetrovi uskomešati more, on se zavuče pod kakav poveći kamen, pa se uhvati za njega i tako se njiše kao da je privezan za kotvu - ta težina ga održava tako da ga talasi ne mogu lako povlačiti. Kada moreplovci ugledaju taj znak, jasno im je da treba da očekuju duvanje silnih vetrova. Nikakav astrolog i nikakav Haldejac, koji prema kretanju zvezda predviđa dizanje silnih vetrova, nije ježa tome naučio: Gospodar mora i vetrova je i u tu sićušnu životinju usadio jasan znak Svoje velike mudrosti. Nema toga bića na koga se Božija promisao i staranje ne odnosi; Njegovo vazda budno oko sve nadgleda. On se uza svako biće nalazi i svakome daruje opstanak. Pa ako Bog ni ježa nije ostavio izvan Svoga nadzora, zar neće nadgledati sve što je tvoje? Muževi, volite svoje žene[9], čak i ako ste, pre no što ste stupili u zajednicu braka, jedno drugome bili strani. Sveza prirode i sprega sveštenoga blagoslova neka bude zajednica onih koji nekada behu udaljeni jedno od drugoga. Zmija otrovnica, najstrašnija od svih gmizavaca, radi braka odlazi ka morskoj murini, pa davši joj zviždukom znak o svome prisustvu, mami je da izađe iz dubine radi bračnoga parenja. I ova se poslušno odaziva i sjedinjuje sa otrovnicom.32 Šta htedoh ovim reći? Čak i onda kad je muž grub ili kad je preke naravi, žena je dužna sama da snosi teret, i da ni pod kakvim izgovorom zajednicu ne raskida. Nasilan je? Ipak ti je muž. Opija se? Ipak je prirodnom vezom sjedinjen sa tobom. Grub je i neprijatan? Ipak je već postao tvoj deo, i to onaj koji je od svih delova najdragoceniji. No, neka i muž čuje savet koji njemu priliči. Poštujući bračni odnos, ehidna izbacuje iz sebe otrov; pa zar nećeš i ti, zbog poštovanja prema bračnoj zajednici, svaku otvrdlost srca i svaku nečovečnost odagnati od sebe? Ili nam, možda, primer ehidne može i na drugi način poslužiti, jer ipak nekakvu preljubu u prirodi predstavlja ovo parenje između guje otrovnice i murine. Neka se, dakle, dozovu pameti oni koji posežu za tuđim brakovima, i neka vide koliko su slični gmizavcu. Ja, opet, imam samo jedan cilj, a to je da iz svih ovih primera izgrađujem Crkvu. Neka obuzdaju svoje strasti oni koji su razuzdani, i neka se poučavaju na primerima kopnenih i morskih životinja.


02 svi 2013 12:43
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: SVETI VASILIJE VELIKI ŠESTODNEV
Ovde me i moja telesna slabost i poodmaklo veče primoravaju da svoju besedu privedem kraju; a radi onih koji su voljni da slušaju, imao bih da pridodam još mnogo štošta što je dostojno divljenja: o bilju koje raste u moru; o samome moru; o tome kako se morska voda zgušnjava i postaje so; o tome kako dragoceni kamen korala u vodi je trava, a kad je izvađen na vazduh, on se stvrdne i postaje čvrst kao kamen. O tome zašto je priroda u ostrigu, u najneznatniju od svih životinja, položila dragoceni biser. Jer, ono za čim carski rizničari najviše tragaju, to je po obalama, i sprudovima, i po oštrom stenju razbacano, i počiva u školjkama ostrige. Kako sase neguju svoje zlaćane vlasi, kakve nijedan slikar dosad nije uspeo da naslika? Otkuda morski puževi daruju carevima porfire, koje krasotom svojih boja nadmašuju i cveće u polju? Neka vrve po vodi. I od svega onoga što je nužno, šta još nije postalo? Koje to dragocenosti nisu podarene našem životu? Neke stvari su stvorene da služe čoveku, a neke da bismo se kroz njih divili čudu stvaranja. Neke su, opet,strašne kako bi izlečile našu lenjost. I stvori Bog kitove velike.[10] Velikima se nazivaju ne zato što su veći od račića i krabe, već zato što su veličinom svoga tela slični najvišoj planini: kad plove ispod same površine vode često se od njih može pomisliti da su kakva ostrva. Zbog toga što su toliko krupni, ne provode svoje vreme po sprudovima niti u blizini obala, već nastanjuju takozvano Atlantsko more. Takve su one životinje koje su stvorene da u nama izazivaju strah i čuđenje. Kad čuješ da najveće brodove koji pokretani povoljnim vetrovima hitaju punim jedrima, toliko lako zaustavi jedna sićušna ribica zvana prilepak - tako da brod zadugo drži nepomičnim, te izgleda kao da je nasred mora pustio korenje - zar ti ta mala ribica ne pruža dokaz o samoj silini Sazdateljevoj? Jer, nisu strašne samo sabljarke i testerače i morski psi i kitovi i mlatovi, nego je ništa manje strašan i žalac morske raže, čak i kad je ova mrtva, i morski zec, jer i od njih nam trenutno i neizbežno dolazi pogibao. Kroza sve te primere Sazdatelj hoće da podstakne u tebi budnost, kako bi, sa nadanjem u Boga, izmakao svim opasnostima koje ti dolaze od ovih riba. No, vratimo se iz tih morskih dubina i priteknimo na suho; jer su nas čudesa stvaranja jedno za drugim zanosila, pa su nas, kao kakvi talasi, svojim stalnim i naizmeničnim nasrtajima primorala da se naša beseda zanima podvodnim stvarima. Bez obzira na to što im se ja divim, može se desiti da naš um, ne našavši na kopnu veća čudesa od ovih, poput Jone[11], opet pritekne ka moru. Izgleda, pak, da je moja beseda, obrevši se među nebrojenim čudesima, zaboravila na meru, i kao da joj se desilo ono što se dešava i moreplovcima na otvorenom moru: nemajući po čemu da odrede svoje kretanje, često ne znaju koliki put su prevalili. Čini se da se to i nama dogodilo: dok je beseda hitala od jedne stvari ka drugoj, izgubila je osećanje o tome koliko mnogo je rečeno. No ako ovo časno slušalište i ima želje za slušanjem, pa sve i ako je povest o čudesima Gospodnjim prijatna sluhu Njegovih slugu, ipak ćemo svoju besedu ovde ukotviti i sačekaćemo dan kako bismo protumačili ono što je preostalo. Ustanimo sada svi i zablagodarimo za sve što je ovde rečeno i zaištimo da se okonča i ono što je preostalo. Kad za večerom budete, neka vaši razgovori za trpezom budu beseda koju vam ujutro i uveče govorih. Imajte na umu ove stvari i kad vas san obuzme, pa i u snu uživajte u blagorazumnosti onoga što je na danu, kako biste mogli reći: Ja spavam, a srce je moje budno[12], istražujući zakon Gospodnji... dan i noć[13]; Njemu slava i vlast u vekove vekova. Amin.


02 svi 2013 12:43
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: SVETI VASILIJE VELIKI ŠESTODNEV
NAPOMENE:

1.Post. 1,20-21.
2.Post. 1,22.
3.Čuvajte se od lažnih proroka, koji vam dolaze u odelu ovčijem, a unutra su vuci grabljivi. Mat. 7,15.
4.Post. 3,1 i 14.
5.I Isav posta lovac i ratar, a Jakov beše čovek krotak i bavljaše se u šatorima. Post. 25,27.
6.Ps. 68,6.
7.Ps. 104,25.
8.Priče Solom. 22,28.
9.Ef. 5,25.
10.Post. 1,21
11.Jona 1,3.
12.Pes. nad pes. 5,2
13.Ps. 1,2.


02 svi 2013 12:45
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: SVETI VASILIJE VELIKI ŠESTODNEV
OSMA BESEDA

Potom reče Bog: Neka zemlja pusti iz sebe dušu živu po vrsti svojoj, stoku (četvoronožnu) i gmizavce i zveri (zemaljske) po vrstama njihovim. I bi tako.[1] Dođe zapovest hodeći po suhom putu i zemlja se okiti ukrasom kakav joj dolikovaše. Prethodno je rečeno: Neka vrve po vodi duše žive[2], a sada: Neka zemlja pusti iz sebe dušu živu. Zar zemlja ima dušu? Zar imaju pravo zabludni manihejci koji uče kako zemlja ima dušu? A pošto je Bog rekao: Neka zemlja pusti iz sebe, nije ona sama proizvela iz sebe nešto što je u njoj počivalo odranije, već Onaj koji je tu zapovest izdao, On joj je podario i silu da može iz sebe pustiti duše žive. Jer, ni kad je zemlja čula zapovest: Neka iznikne iz zemlje trava, bilje i drvo rodno[3], nije ona pustila iz sebe travu koja je u njoj bila skrivena; niti je palmu ili hrast ili kiparis najpre držala skrivene negde dole u svojim lagumima, pa ih je potom izvela na površinu. No božanska reč se nalazi u prirodi svega što postaje.
Rečeno je: Neka iznikne iz zemlje; ne da bi ona ispustila ono što u sebi ima, već da bi stekla ono čega nema, a Bog joj je podario silu da to ostvari. Tako je i sada rečeno: Neka zemlja pusti iz sebe dušu, ne nekakvu koja tobože u njoj već počiva, već koju joj je Bog, Svojom zapovešću, predao. Uostalom, učenje manihejaca može se okrenuti i protiv njih samih. Jer, ako je zemlja pustila iz sebe dušu, zar je onda ostala bez duše? No, njihova mrska nauka se po tome i poznaje. Pa ipak, zašto je vodama zapoveđeno da puste da vrve po njima duše žive, a zemlji da pusti iz sebe dušu živu! Možemo, dakle, zaključiti da je priroda vodenih životinja, kako se čini, nesavršenijega života, jer one svoj život provode u gustini vode. U njih je, naime, i sluh otežan, i slab im je vid jer gledaju kroz vodu; i nema kod njih nikakvoga pamćenja ili uobrazilje ili poznanja onih stvari koje čulno opažaju. Zbog toga pripovest pokazuje da telesni život vodenih životinja na neki način upravlja njihovim duševnim kretnjama; dok kod kopnenih životinja, pošto su one savršenijega oblika života, duši pripada svako vođstvo. Jer kod njih su i čula tananija; a kod većine četvoronožnih životinja postoji oštro zapažanje onoga što ih okružuje, i tačno sećanje na ono što je prošlo. Prema tome, kad su vodene životinje u pitanju, izgleda da su najpre sazdana njihova tela u koje je potom duša usađena (jer su gmizavci sa dušom živom iz vode izvedeni), a kad su kopnene životinje u pitanju, zapoveđeno je da postane duša koja će obrazovati telo, tako da one koje žive na zemlji, poprimaju nešto više od puke životne sile. Beslovesne su, naravno, i kopnene životinje; ali, ipak, svaka od njih, glasom koji joj je priroda podarila, može pokazati mnogo toga što joj je na duši. Jer, svojim glasom mogu izraziti i radost, i tugu, i osećanje prepoznavanja, i nedostatak hrane, i odvojenost od sebi srodnih životinja, i nebrojeno mnoštvo drugih stanja. Vodene životinje ne samo da su bezglasne, već se ne mogu ni pripitomiti ili nečemu naučiti, i ni od kakve koristi ne mogu biti u čovekovom životu. Vo poznaje gospodara svojega i magarac jasle gospodara svojega[4]; dok riba nikad neće upoznati onoga ko je hrani. Magarac se može navići na poznati glas. Poznaje i put kojim je često hodio; a dešava se, ponekad, da bude vodič i čoveku ako se ovaj izgubi na drumu. I kaže se da nema nijedne kopnene životinje koja poseduje takvu oštrinu sluha.


06 svi 2013 11:19
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: SVETI VASILIJE VELIKI ŠESTODNEV
Koja od morskih životinja bi mogla da se meri sa zlopamćenjem i srditošću i dugotrajnim gnevom kamila? Jer, ako je nekada davno udarena, kamila dugo vremena čuva u sebi jarost, pa kad joj se ukaže kakva prilika, uzvraća zlo onome koji ju je udario. A vi, osorni, koji zlopamćenje gajite kao vrlinu, počujte čemu ste nalik kad nezadovoljstvo prema bližnjemu, kao iskru zapretanu u pepelu, čuvate toliko dugo, sve dok ne nađete kakvu zapaljivu tvar, i onda svoju jarost raspalite kao oganj.
Neka zemlja iz sebe pusti dušu živu. Zašto zemlja iz sebe pušta dušu živu? Da bi ti naučio u čemu je razlika između duše životinje i duše čoveka. Nešto kasnije ćeš saznati i kako je sazdana čovekova duša. Sada slušaj nauk o duši beslovesnih životinja. Pisano je, naime, da je duša svake životinje u krvi[5]; no krv, kad se zgusne, pretvara se u telo; a telo kad istruli razlaže se u zemlju; otuda se može zaključiti da je duša životinjska nešto zemljano. Neka zemlja, dakle, pusti iz sebe dušu živu. Pogledaj samo kako su međusobno povezani duša i krv, krv i telo, telo i zemlja; i opet, razloživši taj njihov sled, kreci unazad, od zemlje do tela, od tela do krvi, od krvi do duše; i naći ćeš da je životinjska duša u stvari zemlja.
Nemoj misliti da je ona po svom postanku starija od postanja tela u kome počiva, niti da ona zanavek opstaje, i pošto se telo razloži. Drži se podalje od brbljarija značajnih filosofa koji se ne stide da tvrde kako su njihove duše istovrsne sa psećim dušama, i koji vele da su nekada postojali i kao žene, ili žbun, ili morske ribe. Ja, opet, neću reći da su oni kadgod bili ribe, već kažem, i izričito tvrdim, da su oni, koji su ovo mogli napisati, beslovesniji i od riba. Neka zemlja pusti iz sebe dušu živu.
Možda će se mnogi od vas zapitati zbog čega sam usred toliko žustrog govora najedanput zaćutao i dugo vremena tako ostao. Svakako, međutim, da onima marljivijima neće biti nepoznat razlog moga bezglasja. Kako i mogu reći da im je nepoznat, kad su stali da se međusobno zgledaju i da izmenjuju znake, čime su me podsetili da se vratim onome što je u besedi propušteno? Jer, izostavili smo čitav jedan rod stvorenja, i to nikako najmanji; a umalo ne odoh dalje u svojoj besedi ostavivši ga u potpunosti neispitanim. Rečeno je, naime: Neka vrve po vodi duše žive po vrstama njihovim, i ptice neka lete iznad zemlje pod svod nebeski.[6] O životinjama koje u vodi plivaJU,govorili smo sinoć, koliko nam je to vreme dopuštalo Danas smo prešli na ispitivanje kopnenih životinja. No, utekla nam je ona ptica koja je između jednih i drugih. Moramo, dakle, učiniti ono što čine i svi zaboravni putnici: ako se desilo da su zaboravili nešto od važnih stvari, pa čak iako su prevalili veliki put, vraćaju se ponovo na isto mesto, podnoseći umor putovanja kao zasluženu kaznu za svoju nemarnost; tako i mi, kako mise čini, treba iznova da krenemo istim putem. Tim pre što nije nevažno ono što smo izostavili, kao što možete videti, već predstavlja jednu trećinu životinjskoga carstva; jer, postoje tri roda životinja: kopnene životinje, ptice i vodene životinje. Neka vrve, veli, po vodi duše žive (po vrstama njihovim), i sve ptice neka lete iznad zemlje pod svodom nebeskim (po vrstama njihovim). Zašto je zapoveđeno da i ptice nastanu iz vode? Zato što postoji nekakvo srodstvo između onih životinja koje lete i onih koje plivaju. I kao što ribe seku vodu, plivajući unapred pomeranjem peraja i upravljajući svoje kruženje i pravolinijsko kretanje pomeranjem repa, isto to možemo videti i kod ptica, koje na sličan način uz pomoć krila plove po vazduhu. Dakle, pošto je plivanje zajedničko svojstvo svakoj od ovih vrsta, zajedničko je i njihovo proishođenje iz vode. Izuzevši samo to da nema nijedne ptice koja je bez nogu, jer svakoj od njih hrana dolazi od zemlje i vazda im je za to neophodno potrebna pomoć nogu. Naime, grabljivicama za hvatanje plena služi britkost njihovih kandži; a drugim pticama je, i za nalaženje hrane i za svaku drugu životnu potrebu, darovana neophodna upotreba nogu. Malo je ptica u kojih su noge slabe, i koje ne mogu ni da hodaju niti ikakav plen da uhvate sebi za hranu; kao što su lastavice koje uz pomoć nogu ne mogu ni da hodaju niti da love, i takozvane čiope12, koje se hrane onim što leti po vazduhu. Umesto da koristi noge, lastavica u svome letu skoro da dotiče zemlju.


06 svi 2013 11:20
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: SVETI VASILIJE VELIKI ŠESTODNEV
Postoji, dakle, mnoštvo vrsta i među pticama, pa ako bi se neko poduhvatio da o njima govori istim načinom kojim smo delimično ispitivali ribe, našao bi da je jedan naziv ptice, a da je, ipak, bezbroj njihovih vrsta, kad su u pitanju veličina i oblik i boje; a neizrecive su razlike među njima kad je u pitanju njihov način života, njihovi postupci i navade. Neki su, naime, već pokušavali da nadenu ime svakoj od njih, kako bi se zvučnošću kakvog neobičnog i čudnog imena pokazalo svojstvo svake pojedine vrste. Tako su neke letačice nazvali retkopernima, kao što su orlovi; neke kožokrilcima, kao što su slepi miševi; neke prahovkama, kao što su osice; neke, opet, tvrdokrilcima, kao što su bube, i sve ono što se najpre rađa u larvama i kakvim omotačima, a onda, razvalivši čauru, biva slobodno da poleti. Ali nama će opšti nazivi ptica i njihova podela od strane Pisma na čiste i nečiste, biti dovoljan znak za određivanje svojstava pojedinih vrsta. Drugačija je, dakle, vrsta ptica mesoždera, te je drugačija i njihova telesna građa koja je pogodna njihovom načinu prehrane: imaju oštre kandže, savijen kljun, hitra krila, kako bi plen lako zgrabile i raščerečile ga sebi za hranu. Posve je drugačija telesna građa u onih ptica koje se hrane zrnevljem; a drugačija u onih koje se hrane svim i svačim. Pa i među njima je mnoštvo razlika. Na primer, neke od njih rado žive u jatima, a neke, kao grabljivice ne; nijedna od njih, naime, nikad u društvu ne živi, osim u doba parenja. No bezbroj drugih ptica, kao što su golubovi, ždralovi, čvorci ili čavke, izabira sebi druževni život. Pa i među njima, opet, neke nemaju predvodnika i na neki način su samostalne, dok druge, poput ždralova, pristaju da se potčine vođi. Ima među njima i jedna druga razlika, po kojoj se neke ptice ne sele i ostaju privržene jednome mestu, a druge imaju običaj da menjaju mesto te da se, pred zimu, sele u daleke krajeve. Kad ih čovek othrani, mnoge ptice postaju pitome i mogu se uhvatiti u ruku, ali ne i one najslabije, koje zbog svog preteranog opreza i bojažljivosti ne dopuštaju da ih iko rukom dodiruje. Ali ima i nekih ptica koje pristaju na to da zajedno sa čovekom žive u istim kućama. Neke žive po planinama, a neke vole pusta mesta. Velika je razlika i što se tiče glasa svake od njih. Jer, neke ptice su brbljive i govorljive, a neke su ćutljive. Neke su pevačice i mogu da izvijaju razne glasove, a neke su bez glasa i ne mogu da pevaju. Neke su u stanju da podražavaju zvukove, bilo da im je dar podražavanja dat od prirode, bilo da su ga stekle vežbanjem. Neke od njih, opet, ispuštaju glasove koji su jednolični i ne menjaju se. Petao je ponosit; paun je gordeljiv; golubovi i kućevne kokoši su pohotljivi, jer se svaki čas pare. Lukava i zavidna je prepelica, jer na poguban način lovcima pomaže da ščepaju plen.


06 svi 2013 11:21
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: SVETI VASILIJE VELIKI ŠESTODNEV
Bezbrojne su, kako rekoh, razlike i po pitanju njihovog postupanja i načina života. Ima među tim beslovesnim bićima i nekih koja žive uređenim društvenim životom - ako je svojstvo društvenoga života u tome da delatnost svakoga pojedinca doprinosi zajedničkom cilju - kao što se to može opaziti kod pčela. Jer, one zajednički prebivaju u košnici, i zajednički iz nje izleću, a jedan je i posao kojim se sve zanimaju. No, najveće čudo je to da se svojih dela mašaju vođene od strane nekakvoga cara i zapovednika, i nikad se ne odvažuju da se ka livadama upute pre no što vide da je car započeo sa letenjem. Ovoga cara one ne biraju većinom glasova (jer često se dešava da zbog svoje nerazumnosti narod najgorega među sobom izabira za vođu); niti on bacanjem kocke stiče vlast(jer slučaj koji kockama upravlja nema razuma, te se često zbiva da na vlast dovodi onoga koji je najgori od svih); niti on zbog otačkog prejemstva sedi na carskome tronu (jer takvi su mahom neodgojeni i ni za kakvu vrlinu ne znaju, jer su okruženi negom i laskanjem); već ovaj car po svojoj prirodi ima preimućstvo nad svima, pošto se on i po veličini i po obliku i po svojoj krotkoj naravi razlikuje od ostalih pčela. Naime, i car ima svoj žalac, ali ga ne koristi za odbranu. To su nekakvi nepisani zakoni prirode koji kažu da ne kažnjavaju oni koji su na najvišoj vlasti. I zato se pčele, koje ne slede primer svoga cara, ubrzo pokaju zbog svoje nepromišljenosti, jer kad nekoga svojim žalcem ubodu, odmah umiru. Neka čuju ovo hrišćani kojima je data zapovest: Nikome ne uzvraćajte za zlo, već pobedite zlo dobrim.[7] Ugledaj se na svojeobraznost pčele koja, ne nanoseći nikome štetu i ne uništavajući tuđe plodove, pravi medno saće. Jasno je, dakle, da vosak sakuplja sa cvetova, dok med, uzevši svojim ustima tečnost koja je kao rosa razasuta po cveću, odnosi i izliva u saća. Otuda je med isprva tečan, a zatim vremenom sazreva i zadobija svoju gustinu i slast. Veliku i zasluženu hvalu našla je pčela u Pričama Solomonovim, gde je mudrom i vrednom nazvana[8]; jer toliko marljivo sabira hranu (koja se njenim trudom, veli, carevima i prostima za zdravlje pribavlja)[9], i tako je mudro uredila spremište meda (jer istanjuje vosak u tanku opnu i tako slaže čašice saća da budu tesno jedna uz drugu) da spoj tih malih čašica bude potpora celome saću. Jer, svaki od tih otvora nalazi se uz neki drugi, te ih nekakva tanka opna istovremeno i razdvaja i spaja. Zatim su te ćelije međusobno tako poređane da obrazuju dva ili tri sprata. I pčela pazi da ne načini čašicu tako da izlazi na dva kraja saća, kako se tečnost, zbog svoje težine, ne bi izlila napolje. Imaj na umu i to kako su dostignuća geometrije za premudru pčelu nešto usputno. Jer, sve ćelije u saću su šestougaone i ravnostrane, i postavljajući ih jednu iznad druge pčela ih ne nastavlja u pravoj liniji, da ne bi oslabilo njihovo dance, jer bi se tako oslanjalo na prazninu; nego stranice donjih šestouglova služe kao osnova i potpora gornjim dancima, tako da ona bezbedno mogu podneti težinu koja je u njima, i da svaka čašica može zadržati vlastitu tečnost.


06 svi 2013 11:21
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: SVETI VASILIJE VELIKI ŠESTODNEV
Kad bih samo mogao da ti tačno opišem svaku osobenost pojedinih ptica i njihovoga načina života. Kako ždralovi, recimo, preko noći naizmence drže stražu: dok ostali spavaju, jedan od njih kruži uokolo, pružajući ostalima bezbedan san; a zatim, kad se navrši vreme njegovog stražarenja, on samo zakriči i preda se snu, a drugi ga odmeni i sa svoje strane mu uzvrati pružajući mu bezbednost. Isti takav red možeš primetiti i u njihovom letu. Jer, svaki put neko drugi preuzima vođstvo, pa pošto neko vreme predvodi let, odlazi na začelje jata, prepuštajući vođstvo puta nekome drugome. Izgleda, naime, kao da ždralovi nisu daleko od razumne svesti. Jer, tako čineći svi u isti čas dolaze u ove krajeve; a isto tako, na jedan znak, svi u isti mah i odlaze. Na tom putu ih kao čuvari prate naše domaće vrane, i tako ih ispraćaju, te im, kako mi se čini, pružaju i zaštitu od drugih neprijateljskih ptica. Dokaz za ovakvu tvrdnju je najpre činjenica da se u to vreme nigde nijedna vrana ne može spaziti, a zatim to što se vrane sa toga puta vraćaju sve u ranama, a to su jasni znaci sukoba i borbi. Ko im je, dakle, odredio zakone gostoljublja? Ko im je zapretio optužbom da će biti kao vojni begunci, ako pratnju budu napustile? Neka to čuju oni koji gostima nisu radi, i koji zatvaraju svoja vrata te zimi i noću ne daju utočišta strancima. Staranje kojim ždralovi okružuju one koji su ostarili, dovoljno je da pokaže našoj deci, samo ako imaju volje da slušaju, kako svoje roditelje treba voleti. No svakako da nema nikoga ko je toliko bezuman da ne smatra sramotnim da po dobrodetelji zaostaje za ovim posve beslovesnim pticama. Jer, kad se njihovom roditelju od starosti istroši perje, ždralovi staju ukrug i postavljaju ga između sebe, grejući ga svojim perjem, te mu i izobilnu hranu pribavljaju; pa mu čak, koliko je to moguće, i pri letenju pomažu, podupirući ga blago svojim krilima sa obe strane. Svakome je, dakle, poznato da neki ljudi za uzvraćanje dobrih dela kažu: uzvratiti kao ždral.


06 svi 2013 11:22
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: SVETI VASILIJE VELIKI ŠESTODNEV
Neka niko ne nariče zbog svoga siromaštva; i neka ne očajava nad svojim životom onaj koji nema nikakvoga imanja, već neka se ugleda na dovitljivost lastavice. Naime, kad zida svoje gnezdo, ona slamčice donosi u kljunu; a pošto blato ne može nogama zahvatiti, kvasi u vodi krajeve svojih krila, a zatim ih meće u najsitniju prašinu, i tako načini blato koje joj je od koristi; pa zatim slamčice slaže jednu na drugu, lepeći ih blatom kao kakvim lepkom, te u tome gnezdu podiže svoju mladunčad. Ako se desi da im neko oči izbije, ona ima nekakvu prirodnu lekariju, kojom je u stanju da vid svojih ptića povrati u zdravo stanje. Neka te ovo pouči da ne bi zbog siromaštva dopao do kakvog zlodela; no kada se obreteš i u najgoroj bedi, nemoj odbaciti svaku nadu, i sedeti zaludno i nedelatno, već pribegni Bogu Koji, pošto toliko daruje lastavici, mnogo više daje onima koji Ga iz svega srca prizivaju u pomoć. Zimorotka je morska ptica. Običaj je u nje da se gnezdi na samoj obali i da svoja jaja leže na pesak; a gnezdi se sredinom zime, kad more mnogim i snažnim talasima zapljuskuje obalu. Tih sedam dana, međutim, kad zimorotka polaže svoja jaja, utišaju se vetrovi i umiruju se morski talasi. Dakle, ona za samo sedam dana izleže svoje ptiće. No, pošto im je i hrana potrebna, darežljivi Bog je tim sićušnim životinjama darovao i drugih sedam dana, kako bi mladunčad stasala. Tako da moreplovci, znajući za sve ovo, ovaj period nazivaju danima zimorotke. Svi ti prirodni zakoni ustanovljeni su promišljanjem Božijim o beslovesnim životinjama, kako bi te podstakli da išteš od Boga ono što ti je na spasenje. Prema tome,koja od ovih čudesnih stvari se ne zbiva zbog tebe,koji si po slici Božijoj postao, kad se zbog jedne sićušne ptičice obuzdava golemo i strašno more,primajući zapoved da se uspokoji usred zime.


06 svi 2013 11:22
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
---------
Post Re: SVETI VASILIJE VELIKI ŠESTODNEV
Vele da grlica, ako se ikada desi da svoga druga izgubi pa ostane sama i udova, neće da stupi u zajednicu sa drugim, već zbog uspomene na nekadašnjeg bračnog druga, ostaje usamljena. Neka počuju žene kako je, čak i među beslovesnim životinjama, časnost udovištva dostojnija od nepriličja mnogobračnosti. Nema nepravednijeg od orla kad je u pitanju podizanje ptića. Jer, pošto izleže dva orlića, on jednoga od njih krilima gura iz gnezda dokle ga na zemlju ne izbaci usvajajući samo onoga drugoga - te tako, pošto mu je potreban veliki trud da ih oba prehrani, on odbacuje vlastiti porod. No, kažu da belorepi orao ne dopušta da ovaj orlić ugine; već ga uzme k sebi i podiže ga sa svojim ptićima. Takvi su i oni roditelji koji, tobože zbog siromaštva, svoju decu izbacuju iz doma ili oni koji, pri deobi nasledstva, svojoj deci ne ostavljaju ravne časti. Jer, pravedno je, kao što su svakome od njih podjednako podarili život, tako i sredstva za život svakome od njih da daju ravnopravno, i na ravne časti. Nemoj se ugledati na surovost ptica u kojih su kandže povijene: kad spaze svoje ptiće kako pokušavaju da se odvaže na letenje, one ih smesta izbacuju iz gnezda, bijući ih i gurajući ih krilima, i ne pokazuju više nikakvo staranje o njima. Dostojna je hvale ljubav koju vrana gaji prema svojim ptićima, jer i kad su već u stanju da lete, ona ih prati, hraneći i negujući ih za dugo vreme. Mnogo je vrsta ptica kojima, da bi začele, nije potrebno nikakvo parenje sa mužjakom. I dok kod drugih ptica neoplođena jaja bivaju nerodna, vele da beloglavi sup bez ikakvog parenja uglavnom polaže plodna jaja; i pored toga supovi znaju da žive veoma dugo, jer se njihov život često proteže i do sto godina. Ovo naročito zapamti između svih priča koje si o pticama čuo, pa ako se nekada desi da vidiš neke ljude koji se podsmevaju tajni naše vere, pa kažu kako je nemoguće i kako je izvan zakona prirode da devojka rodi, a da se njeno devojaštvo očuva netaknutim, seti se da je Onaj, Koji je blagoizvoleo da ludošću propovedi spase one koji veruju, unapred ustrojio nebrojene prirodne dokaze koji potvrđuju veru u ono što je protivno umu.


06 svi 2013 11:23
Profil Pošalji e-mail
Prikaži postove “stare”:  Redanje  
Započni novu temu Odgovori  [ 91 post(ov)a ]  Stranica Prethodna  1 ... 5, 6, 7, 8, 9, 10  Sljedeća


Online

Trenutno korisnika/ca: / i 0 gostiju.


Ne možeš započinjati nove teme.
Ne možeš odgovarati na postove.
Ne možeš uređivati svoje postove.
Ne možeš izbrisati svoje postove.
Ne možeš postati privitke.

Forum(o)Bir:  
cron