Sada je: 25 ožu 2019 05:47.





Započni novu temu Odgovori  [ 91 post(ov)a ]  Stranica Prethodna  1 ... 6, 7, 8, 9, 10  Sljedeća
 SVETI VASILIJE VELIKI ŠESTODNEV 
Autor/ica Poruka
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: SVETI VASILIJE VELIKI ŠESTODNEV
Neka vrve po vodi duše žive, i sve ptice neka lete iznad zemlje pod svodom nebeskim. Pticama je, dakle, zapoveđeno da lete iznad zemlje, jer sve one svoju hranu nalaze na zemlji, odnosno pod svodom nebeskim, kako smo maločas pročitali; nebo se, pak, ovde tako naziva jer se vazduh može videti, a svod se tako naziva jer je vazduh nad našim glavama nešto sabijeniji u poređenju sa telom etera i gušći zbog isparavanja koja ozdo dolaze. Pred tobom je, dakle, nebo ukrašeno, zemlja u svakovrsnu divotu odevena, more nakićeno svojim porodom, vazduh preispunjen pticama koje po njemu lete. A ti, koji si trudoljubiv, seti se da je zapovešću Božijom sve iz nebića prevedeno u biće, pa čak i ono što sam u svojoj besedi sada propustio da pomenem, izbegavajući da se time suviše zadržavam, kako neko ne bi pomislio da sam prekoračio svaku meru. Zapažajući u svakoj stvari premudrost Božiju, nemoj nikad prestati da se diviš i da kroz svekoliku tvorevinu slaviš njenoga Tvorca. I tako, u mraku imaš noćne ptičije vrste; a na svetlosti one koje se hrane po danu. Slepi miševi, recimo, i sove i ejuge spadaju u noćne ptice. Pa ako ti se nekada desi da ti san ne dolazi na oči, dovoljno ti je da se njima pozabaviš i da posmatraš njihove navade, pa ćeš proslaviti njihovoga Tvorca. Kako je budan slavuj kad polaže jaja i cele noći ne utihne njegovo pojanje. Kako je slepi miš u isti mah i četvoronožac i ptica. Kako on jedini od ptica ima zube, i poput četvoronožaca rađa žive mlade; i leti po vazduhu, iako nema perja na krilima već nekakvu kožnu opnu. Kako je, dakle, i ovaj stvor po svojoj prirodi druževan; naime, slepi miševi, kao da obrazuju kakvu grivnu, drže se jedan za drugoga i jedan o drugome vise; među nama ljudima teško da se ovo može ostvariti, jer mnogi radije izabiraju izdvojenost i posebnost nego zajednicu i jedinstvo. Kako očima buljine nalikuju oni koji se zanimaju ispraznom mudrošću. Jer, i njen vid preko noći ojača, a kako sunce grane, ona obnevidi. Tako je, naime, i njihov um britak za sozercanje kakvih zaludnih stvari, ali kad je u pitanju poimanje istinske svetlosti, njima se tada zamagljuje vid. Tokom dana ti je posve lako da odasvud sabiraš razloge za divljenje Tvorcu. I kako te kućevna ptica jutrom budi na rad, dajući ti svojim krečanjem na znanje da će svakoga časa izaći sunce, iako je ono još daleko; i kako pevac rani zorom zajedno sa putnicima, i izvodi zemljodelce na žetvu. Kako je budan guščiji rod, i kako ima izoštrena čula za ono što je skriveno, jer nekada davno guske su i carski grad spasle, javivši građanima kako nekakvi neprijatelji, kopajući nevidljive i tajne podzemne kanale, nastoje da se dočepaju zidina Rima. U kom ptičijem rodu priroda nije pokazala neku naročitu čudesnost? Ko je beloglavim supovima unapred objavio smrt među ljudima, kad ovi dižu svoje vojske jedni protiv drugih? Pa možeš videti nebrojena mnoštva jata orlova kako slede za vojničkim bivacima, jer oni po gotovosti oružja zaključuju šta će se dogoditi. To, naravno, ni po čemu nije daleko od ljudskoga razmišljanja.


06 svi 2013 11:23
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: SVETI VASILIJE VELIKI ŠESTODNEV
Kako da ti ispričam o velikoj najezdi skakavaca, koja se sva na jedan znak diže i, osvojivši čitavo prostranstvo zemlje, ne dotiče se plodova pre no što čuje božansku zapovest? Kako za njima sledi selevkis, koji je lek za tu pošast, i čija moć proždiranja skakavaca nema kraja, jer čovekoljubivi Bog je radi ljudskoga dobra njegovu prirodu sazdao nezasitom. Na koji način cvrčak izvodi svoju pesmu, i kako je on oko podneva raspevaniji, pošto svoje cvrčanje proizvodi uvlačenjem vazduha koje nastaje zbog širenja njegovih prsiju? No očito je da svojim rečima više zaostajem za čudesima ptica, nego što bih zaostajao kad bih imao noge kao što su njihove i kad bih pokušao da ih dostignem u brzini. Kad vidiš ptice koje se nazivaju insektima, kao što su pčele i osice (a insektima se nazivaju jer se na njima odasvud nekakvi zarezi mogu nazreti), seti se da u njih nema ni disanja ni pluća, već vazduh uvlače celim telom. Pa stoga, kad u kakvo ulje upadnu, oni odmah uginu, jer im se pore na telu začepe; međutim, ako ih neko odmah prelije sirćetom one smesta ponovo ožive, jer im se disajni putevi otvaraju. Bog naš, dakle, nije sazdao ništa što premašuje potrebe niti je izostavio išta od onoga što je za život nužno. Ako obratiš pažnju na one ptice koje rado žive u vodi, naći ćeš da je drugačija građa njihovoga tela; noge im nisu rascepljene kao u vrane, niti poput grabljivica imaju povijene kandže, već su im nožice široke i imaju opnu među prstima, kako bi lakše plivale po vodi, tako što tim opnama na nogama kao kakvim veslima potiskuju tečnost. Ako pogledaš kako labud svoj vrat zagnjuri u dubinu i odande vadi hranu za sebe, tada ćeš shvatiti da je premudrost Tvorčeva sazdala njegov vrat dužim od nogu, da ga poput kakve udice može spustiti i dohvatiti hranu koja je skrivena u dubini.


06 svi 2013 11:24
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: SVETI VASILIJE VELIKI ŠESTODNEV
Reči Svetoga Pisma, čitane prosto, predstavljaju nekakve kratke rečenice: Neka pusti voda iz sebe ptice koje lete iznad zemlje pod svod nebeski. Ali tek kad se smisao ovih reči ispita, tada se otkriva veliko čudo premudrosti Tvorca. Koliko li je razlika među pticama predvideo? Kako je sve te ptice po vrstama razdvojio? Kako je svakoj vrsti različita svojstva podario? Ni ceo dan ne bi mi bio dovoljan da vam opišem sva čudesa koja se u vazduhu zbivaju. Ali čeka nas kopno da nam pokaže zveri i gmazove i stoku, i spremno je da nam predstavi stvari koje u istoj meri zaslužuju našu pažnju kao i rastinje i plovne vrste i sve ptice. Neka zemlja pusti iz sebe dušu živu, stoku i zveri zemaljske i gmizavce, po vrstama njihovim[10]. Šta velite vi koji ne verujete Pavlu kad govori o tome da ćemo se pri opštem vaskrsenju izmeniti, a možete videti kako mnoge vazdušne životinje menjaju svoje oblike? Kao što se priča za nekakvog idijskog crva koji ima rogove: kako se on najpre pretvori u lutku, zatim postane larva, pa se ni u tome obliku ne zaustavlja, već zadobija meka i široka krilca. Pa zato, žene, kad sedite i upredate ono što su ti crvi proizveli, odnosno svilene niti kojima ste se od Azijata snabdele kako biste od tih niti načinile meku odeću, setite se samo kako se ta životinja menjala, pa neka vam tada bude jasna slika opštega vaskrsenja i verujte u izmenu koju Pavle obećava svakome od nas. Shvatam, međutim, da sam istupio iz uobičajene dužine besede. Naime, kad se obazrem na mnoštvo ovoga što je rečeno, vidim da sam prekoračio meru; no kad, opet, bacim svoj pogled na obilje mudrosti koja je u tvorevinama skrivena, mislim da svoju pripovest još nisam ni započeo. Pa i pored toga, ne bi vam bilo bez koristi da vas duže zadržim. Jer, šta biste činili sve do večeri? Ne prizivaju vas oni koji prigotovljuju trpeze; ne očekuju vas gozbe. Zbog toga, ako vam je po volji, dajte da se do konca držimo telesnoga posta, kako bismo time razveselili svoje duše. Dovoljno si ugađao uživanju svoga tela, danas ostani u službi duše. Teši se Gospodom, i učiniće ti što ti srce želi.[11] Ako za bogatstvom čezneš, imaš bogatsvo duhovno: Sudovi su Gospodnji istiniti, pravedni koliko god ih ima. Bolji su od zlata i dragog kamenja[12] Ako su ti, opet, mili uživanja i naslada, imaš pred sobom reči Božije; one su čoveku, koji ima zdravo duhovno čulo, slađe od meda koji teče iz saća[13]. Ako vas raspustim, i okončam ovo sabranje, neki od vas će odmah potrčati za kockom, a tamo su psovke i strašne prepirke i pomama za novcem. Tamo je prisutan demon koji uz pomoć obeleženih koščica raspaljuje strast igrača, premeštajući jedne te iste pare čas kod jednoga, a čas kod drugoga: sada je jedan ponesen pobedom, a drugi je zbog toga utučen, a onda se, opet, ovaj drugi gordi zbog pobede, a onaj je potišten. Kakva je korist nekome da posti telom, a da je njegova duša preispunjena bezbrojnim zlima? Onaj, međutim, koji se ne kocka, ali ipak sve vreme tamo provodi, neće li i sam govoriti zaludne reči? Šta li sve neumesno neće čuti? Jer, onima koji traće svoje vreme, dokolica koja je bez straha Božijega, postaje učitelj svakoga lukavstva. Možda ćete, ipak, nekakvu korist pronaći u mojim rečima; a ako i ne pronađete, makar to što se ovde nalazite dovoljno je da ne upadate u greh. Stoga, što vas više ovde zadržavam, to vas više držim izvan zala. Onome koji dobronamerno rasuđuje dovoljno je i ovo što je ovde rečeno, ako se uzme u obzir ne bogatstvo tvorevine, već slabost mojih moći i umerenost prisutnih slušalaca koji su i malim zadovoljni. Zemlja nas je svojim rastinjem dočekala, more svojim ribama a vazduh svojim pticama. No spremno je i kopno da nam pokaže kako je ravno sa ovima. Neka ovo ipak bude kraj jutarnje gozbe, kako se ne biste prezasitili i izgubili volju za večernji užitak. Onaj Koji je vaseljenu Svojom tvorevinom ispunio, i u svakoj stvari radi nas ostavio jasne spomenike vlastitih čudesa, neka ispuni vaša srca svakom duhovnom radošću u Hristu Isusu, Gospodu našemu, Kome neka je slava i vlast u vekove vekova. Amin.


06 svi 2013 11:24
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: SVETI VASILIJE VELIKI ŠESTODNEV
NAPOMENE:
Post. 1,24.
Post. 1,20.
Post. 1,11.
Is. 1,3.
Lev. 17,11
Post. 1:20.
Rimlj. 12,17 i 21.
Priče Solom. 6,8a i 8b.
Priče Solom. 6,8b.
Post. 1,24
Ps. 37:4.
Ps. 19:9-10.
Ps. 19:10.


06 svi 2013 11:25
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: SVETI VASILIJE VELIKI ŠESTODNEV
DEVETA BESEDA

Kako vam se učinila jutarnja trpeza reči? Meni se čini da bih priliku u kojoj sam se obreo, mogao uporediti sa prijaznošću kakvog siromašnog domaćina koji prigotovljuje trpezu: naime, želeći da bude jedan od onih koji nude bogate trpeze, a oskudeva u svemu što je raskošno, on zadaje muke svojim gostima, jer iznosi pred njih na trpezu u izobilju svoju ubogu tekovinu, do te mere da se njegova čast pretvara u neotesanost koja mu je na sramotu. Tako je i sa ovim što ja činim, osim ako vi o tome ne mislite drugačije. Uostalom, kako god da jeste, ne bi trebalo da zbog toga budem prezren. Jer, ni Jeliseja tadašnji ljudi nisu prezreli kao onoga koji prostire lošu trpezu, iako je svoje prijatelje ugostio divljim zeljem.[1] Poznajem pravila alegorije, iako ih nisam ja pronašao, već sam na njih nailazio čitajući ono što su drugi pisali. Oni koji ne prihvataju opšta i uobičajena značenja štiva, vele da voda nije voda, već neko drugo suštastvo, pa rastinje i ribe tumače po sopstvenom nahođenju, a postanak gmazova i zverinja objašnjavaju okrećući se vlastitom domišljanju, kao što tumači snova, ono što je neko u snu video, objašnjavaju prema vlastitom naumu. Kad ja čujem reč trava, imam na umu travu; ili kad čujem rastinje ili riba ili zver ili stoka, sve to kako je rečeno, tako i primam. Jer se ne stidim jevanđelja.[2] Pisci koji su o svetu pisali, mnogo su raspravljali o oblicima Zemlje, odnosno o tome da li je Zemlja kao lopta ili kao valjak, ili je možda nalik na diskos koji je odasvud podjednako zaokružen, ili na vedro koje je u sredini šuplje (jer sve te teorije izrazili su oni koji su pisali o svetu, opovrgavajući uzajamno jedni druge). Neću smatrati da je naše shvatanje postanja sveta manje značajno od njihovoga, zbog toga što Mojsije, sluga Božiji, ništa nije govorio o oblicima, i zbog toga što nije rekao da obim Zemlje iznosi osamnaest mirijada stadija; i nije izmerio na koliko se prostora u vazduhu pruža senka Zemlje, kad se Sunce nađe ispod nje; i kako ta senka, padajući na Mesec, izaziva pomračenje. Jer, ono što za nas nema nikakvoga značaja, to je izostavio kao nešto što nam nije od koristi. Zar zbog toga, dakle, da reči Svetoga Duha smatram manje značajnim od ljudske mudrosti koja se začas premeće u ludost? Ili ću radije proslaviti Onoga Koji našemu umu nije nametnuo isprazne stvari, već se postarao da sve što se o stvaranju napiše, bude korisno za izgrađivanje i usavršavanje naših duša? Čini mi se da ima nekih koji to nisu shvatili, te su, vođeni vlastitom pameću, uzeli na sebe da onome što je u Pismu rečeno pridodaju nekakvu tobožnju ozbiljnost, navodeći niz izveštačenih dokaza i alegorijskih tumačenja. Ali to bi značilo činiti sebe mudrijim od reči Svetoga Duha, i pod vidom tumačenja, uvoditi vlastita shvatanja. Prema tome, shvataćemo štivo onako kako je napisano.


10 svi 2013 16:40
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: SVETI VASILIJE VELIKI ŠESTODNEV
Neka zemlja pusti iz sebe dušu živu, stoku i sitne životinje i zveri zemaljske.[3] Zamisli kako reč Božija proniče kroz tvar; pa kako je tada započela tako je i sada delatna i dospeva do svog krajnjeg cilja, sve dok se sazdavanje vaseljene ne okonča. Jer, kao što lopta, ako je neko potisne te se ona, kako zbog svog oblika tako i zbog ravne podloge, niz kakvu strminu kotrlja i ne može da se zaustavi pre nego što dospe na ravnu površinu; tako i priroda bića, pokrenuta jedanput zapovešću Božijom, koja se ravnomerno rasprostire kroz postajanje i propadanje tvorevine, može da očuva životinjske vrste kroz neprekidno prejemstvo njihove uzajamne istovetnosti, sve dok e dospeju do svoga ispunjenja. Jer, konj nastaje od konja, lav od lava, a orao od orla. I svaka životinja uzastopnim prejemstvom čuva neizmenjivost svoje vrste, sve do okončanja vaseljene. Nikakav vremenski period nije u stanju da izopači ili da izbledi svojstva koja svaka životinja ima, već njena uvek mlada priroda, koja kao da je ovoga časa stvorena, napreduje zajedno sa vremenom. Neka zemlja pusti iz sebe dušu živu. Ostala je ta zapovest unutar zemlje, i ova ne prestaje da služi svome Tvorcu. Jer, neke vrste životinja na svet dolaze tako što ih rađaju one koje su postale pre njih, a neke, što se i ada može zapaziti, izlaze žive iz same zemlje. Jer, zemlja u kišnim periodima ne ispušta iz sebe samo cvrčke ili bezbrojno mnoštvo kakvih ptičijih vrsta koje se roje po vazduhu, od kojih je većina toliko sićušna da nema ni svoga imena, već ona iz svoje utrobe rađa i kojekakve miševe i žabe. Dešava se čak da se u Tivi u Egiptu, kad u vreme letnje pripeke naiđu obilne kiše, zemlja smesta ispuni pacovima; vidimo, isto tako, da gliste ne nastaju drugačije, nego od blata, jer niti izlaze iz jajašca niti na bilo koji drugi način postaju, već su rođene iz zemlje. Neka zemlja pusti iz sebe dušu. Stoka je zemljana živina i zbog toga je nagnuta prema zemlji, dok je čovek, kao nebeski rasad, nadilazi i po dostojanstvu svoje duše i po obliku svoga tela. Kakav je, naime, oblik tela u četvoronožaca? Glava im je vazda pognuta ka zemlji i gleda u vlastiti trbuh, te oni na svaki način idu za onim čime će ga nasititi. Tvoja glava je uzdignuta ka nebu i tvoje oči su uperene ka visinama, pa ako ti nekada strastima tela obeščastiš sebe, služeći stomaku i onome što je ispod stomaka, izjednačićeš se sa stokom nerazumnom.[4] Ali tebi priliči da se staraš o drugim stvarima, da tražiš ono što je gore[5], a to je Hristos, i da tvoje misli budu iznad zemaljskih stvari. Kakvim si oblikom sazdan, tako i svoj život da provodiš. Neka tvoje življenje bude na nebesima.[6] Jer, tvoje pravo otačastvo je gornji Jerusalim, a prvorodni su tvoji sugrađani i saplemenici, koji su zapisani na nebesima.[7]


10 svi 2013 16:41
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: SVETI VASILIJE VELIKI ŠESTODNEV
Neka zemlja pusti iz sebe dušu živu. Svakako da se duša beslovesnih životinja nije iz zemlje pojavila pošto je prethodno počivala u njoj, već je nastala onoga časa kad je zapovest data. Jedna je, naime, duša beslovesnih životinja; jer jedno je i njihovo obeležje, a to je beslovesnost; ali se u svakoj od životinja mogu nazreti drugačija svojstva. Naime, vo je postojan na nogama, a magarac je lenj; konj je, opet, silovit u svojoj želji za ženkom; vuk se ne da pripitomiti; lisica je lukava; srna je plaha; mrav je marljiv; a pas je blagodaran i istrajan u prijateljstvu. I tako je svaka od životinja poprimila svojstva vlastite prirode onoga časa kad je sazdana. Zajedno sa lavom nastala je i njegova jarost, samotnost njegova života, kao i nedruževnost prema jednoplemenicima. Jer on, zbog svoje urođene gordeljivosti, kao kakav gospodar beslovesnih životinja, ne može trpeti druge koji su mu ravni po časti. Pa ni jučerašnje hrane neće jesti, niti se iznova vraća na telesne ostatke svoga plena. Priroda ga je obdarila tako silovitim organima glasanja, da je u stanju da mnoge životinje, koje su hitrije od njega, ulovi samo svojim rikanjem. Leopard je munjevit i žustar u svojim kretnjama; no i njegovo telo je tako udešeno da se lako može prilagoditi svakoj delatnosti njegove duše. Medved je po prirodi lenj, a po naravi je svojevoljan, podmukao i pritvoran. Slično je i njegovo telo, koje je teško, zdepasto, tromo, što uistinu i priliči njegovom hladnom brlogu. Ako započnem govoriti o tome koliko prirodnog i urođenog staranja o svome životu ulažu ove beslovesne životinje, tada ili ćemo gledati kako da se od njih zaštitimo i da spasimo svoje živote, ili ćemo sebe više kriviti jer čak i u poređenju sa beslovesnim životinjama zaostajemo. Često se dešava da medved, kad dopadne teških rana, izleči sebe... (oblozima), privijajući veoma vešto sebi na ranu nekakav korov koji je suv po svojoj prirodi. I lisicu možeš videti kako leči sebe borovom smolom. Kad kornjača proždere telo otrovne ehidne, jede origano, kako bi njegovim protivdejstvom izbegla štetu od otrova. Tako i zmija, jedući travu ukrop, može da isceli svoje oči. No i predviđanja vremenskih promena od strane životinja, pokazuje nekakvu njihovu blagorazumnost. Recimo, kad je zima na pragu, ovca lakomo uzima hranu, kao da hoće da uhrani sebe za nemaštinu koja predstoji. Stoka, na primer, čitavu zimu biva zatvorena, pa ipak, kad se približi proleće, osećajući svojim prirodnim čulima promenu koja se napolju dešava, gleda od svojih jasala prema izlazu, i na jedan znak menja svoj položaj. Neki od marljivih ljudi su čak zapazili da kopneni jež u svom podzemnom gnezdu načini dvostruke oduške, pa kad treba da dune severac, on začepi severni otvor, a kad dune južni vetar, on se premešta ka severnom delu. Šta je iz svih ovih primera na pouku nama ljudima? Ne samo to da staranje Tvorca o nama doseže do svih stvari, već i da i beslovesne životinje imaju nekakvo osećanje o budućim stvarima; kako se mi ne bismo rasipali u ovome životu, već da sva naša briga bude usmerena ka budućem veku. Čoveče, zar se nećeš postarati za sebe? Nećeš li, ugledajući se na mrava, spokoj budućega veka smatrati važnijim od ovoga života? Jer, mrav u toku leta sabira sebi hranu za zimu, i ne odgađa to zbog svoje lenjosti, pošto, tobože, još nisu naišle zimske tegobe; već neprestanom brigom nagoni sebe na rad, sve dok u svoje riznice ne smesti dovoljno hrane. I ne čini to bezvoljno, već se uz nekakvo mudro domišljanje stara o tome da mu hrana može trajati što duže. I tako on svojim kleštima svaku semenku cepa na dvoje, kako ne bi proklijala i postala mu nekorisna za hranu. No, kad oseti da su semenke postale vlažne, on ih suši na vazduhu; i ne razastire ih po svakakvom vremenu, već samo onda kad predoseti da će potrajati vedro vreme. I neće se, naravno, desiti da vidiš kišu kako lije iz oblaka, za sve vreme dok je mravlja žetva izložena vazduhu. Kakve li reči ovo mogu.opisati? Kamo toga uma koji ovo što je čuo može u sebe smestiti? Koliko mi je samo vremena potrebno da pomenem i opišem sva čudesna dela ovog Ukrasitelja sveta? Recimo i mi zajedno sa prorokom:


10 svi 2013 16:41
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: SVETI VASILIJE VELIKI ŠESTODNEV
Kako se umnožiše dela Tvoja, Gospode! Sve si premudro stvorio![8] Nije nam, dakle, dovoljno opravdanje da kažemo kako ono što nam je na korist nismo naučili iz knjiga, jer uz pomoć nepisanog zakona prirode poimamo ono što nam može doneti krajnju korist. Znaš li koje je to dobro koje ćeš bližnjemu činiti? Ono koje hoćeš da i tebi drugi čini.[9] Znaš li šta je zlo? Ono što ni ti ne želiš da pretrpiš od drugoga. Nikakvo baštovansko umeće niti ikakvo travarsko iskustvo nije beslovesnim živim bićima otkrilo nauk o tome šta im je korisno, već svaka životinja po svojoj prirodi iznalazi puteve vlastitoga opstanka, i poseduje nekakvu neizrecivu bliskost sa onim stvarima koje su u skladu sa njenom prirodom.

Ima međutim, i u nama prirodnih vrlina kojima duša teži, mada tome nije poučena od ljudi, već se to nalazi u samoj njenoj prirodi. Jer, kao što nas nijedna beseda ne uči tome da mrzimo bolest, već po prirodi imamo odbojnost prema svemu što nam je na štetu, tako i duša ima nekakvu urođenu sklonost da se uklanja od zla. Naime, svako zlo je bolest duše, a vrlina je isto što i zdravlje. Prema tome, dobro su neki opisali zdravlje, rekavši da ono predstavlja ravnotežu prirodnih energija. Ako bi neko i o blagostanju duše tako govorio, ne bi pogrešio. Otuda duša, iako je tome niko nije učio, teži za onim što joj pripada i što joj je prirodno. Zbog toga svako hvali celomudrenost, i prihvata pravednost, i divi se junaštvu, i nastoji da stekne blagorazumnost. Jer, srodnije su ove vrline sa dušom nego zdravlje sa telom. Deco, ljubite svoje roditelje; (...) a vi, oci, ne razdražujte dece svoje.[10] Ne govori li i priroda to isto? Ništa novo Pavle ovim rečima ne poručuje, nego uzlove prirode više steže. Ako se lavica brižno stara o svojim lavićima i vuk se bori za svoje štence, šta će na to reći čovek koji se i o zapovest oglušio i svoju prirodu izopačio, te se dešava da dete ne poštuje starost svoga roditelja ili da roditelj, stupajući u drugi brak, zaboravlja svoje dete. Nemoguće je opisati ljubav između dece i roditelja kakva postoji među beslovesnim životinjama, jer im je Bog, koji ih je stvorio, umesto razuma koji im nedostaje, podario naročita čuvstva. Kako to da jagnje, između hiljada ovaca, iskačući iz tora raspoznaje boju i glas svoje matere i bezglavo hrli ka njoj, tražeći izvor svoga mleka? Pa ako zatekne majčino vime prazno, ono se zadovoljava njime, prolazeći nehajno kraj drugih vimena prepunih mleka. I kako majka, između mnoštva druge jagnjadi, raspoznaje svoje rođeno? Sva ta jagnjad imaju jednak glas, istu boju, sličan im je miris, barem što se našega čula mirisa tiče, međutim u njih je čulo mirisa oštrije od našega zapažanja, te njime mogu prepoznati svoje rođeno. Psić još ni zuba nema, pa ipak se čeljustima brani od onoga koji ga dira. U teleta još nema rogova, pa ipak zna gde će mu oružje iznići. Sve ovo pokazuje da priroda svih živih bića nije primila nikakav nauk, pa ipak, ništa među njima nije bez reda i poretka, već sve na sebi nosi tragove mudrosti Tvorca, i sobom svedoči da sve što je sazdano sposobno je da se stara o svome opstanku. Pas, naime, nema razuma, ali ima osećanje koje je jednako razumu. Jer, ono što mudraci ovoga sveta na jedvite jade iznalaze, trošeći na to veći deo života i zanimajući se time, (mislim na splet njihovih misli), pas pokazuje da je tome naučen od prirode. Naime, kad prati trag neke divljači, ako nađe da se on račva u više pravaca, ispita sve tragove kojima je zver mogla uteći, a ovo čini kao kad bi slovesnim rečima rekao: "Ili je ovuda utekla divljač, ili onuda, ili onim putem; ali svakako ne ovuda niti otuda, ostaje, dakle, da se onuda uputila. I tako, odbacujući lažne tragove, dolazi do pravoga. Šta više od toga čine oni koji su potpuno ozbiljno nagnuti nad tablicama za pisanje i crtaju po pesku, odbacujući od tri predloga dva pogrešna, te u onom preostalom pronalaze onaj koji je valjan? Zna se, takođe, da ova životinja zahvalno pamti ako je kakvu milost uživala, što treba da postidi one koji se prema svojim dobročiniteljima pokazuju nezahvalni. Jer, kako pričaju, kad se desi da njihovi gospodari budu ubijeni u kakvoj pustoši, mnogi psi skapavaju pokraj njih. Neki od njih su toliko usrdno odani svom gospodaru, da su postajali vodiči onima koji tragaju za ubicama, te su tako pomogli da se zločinci izvedu pred sud. Šta će na to reći oni koji, ne samo da ne ljube Gospoda Koji ih je stvorio i Koji ih hrani, nego i prijateljstvo stiču sa onima koji nepravedno govore protiv Boga, i za istom trpezom sa njima sede, te jedući hranu koju im je Bog dao slušaju svakojake hule na Onoga Koji ih hrani?


10 svi 2013 16:42
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: SVETI VASILIJE VELIKI ŠESTODNEV
Vratimo se posmatranju tvorevine. One životinje koje se lakše daju uloviti i pojesti, te se više i množe. Zbog toga se zečevi često kote, a divokoze i divlje ovce se blizne, kako se ne bi istrebila ona vrsta kojom se hrane mesožderi, dok one životinje koje se drugima hrane, plode se u malom broju. Otuda majka lavica rađa samo jednoga lavića. Jer, kako kazuju, taj jedan svojim oštrim kandžama razdire matericu svoje majke i tako izlazi na svet. I ehidne izlaze tako što prožderu matericu, uzvraćajući tako svojoj roditeljki platom koju ona zaslužuje. I tako, nema ničega među stvorenim bićima što je lišeno promisli, niti ičega što je bez staranja koje mu je neophodno. Pa ako osmotriš i same udove životinjskog tela, naći ćeš da Tvorac ništa suvišno nije pridodao, niti je telo lišio ičega što mu je nužno. Mesoždere je snabdeo oštrim zubima: takvi su im bili potrebni zbog vrste hrane koju jedu. Svim životinjama koje imaju zube samo u jednoj vilici, podario je raznovrsna spremišta za hranu. No pošto one, pri prvom jedenju, ne sažvaću dovoljno svoju hranu, učinio je da one to što su progutale mogu iznova vratiti, kako bi ga preživanjem dovoljno samlele da im bude pogodno za hranu. Stoga, burag, i kapura, i listavac, i sirište nisu dati životinji bez nekog cilja, već svaki od tih organa ispunjava nekakvu potrebu. U kamile je vrat dug, da bi se izjednačio sa visokim nogama - kako bi ona bila u stanju da dosegne rastinje kojim se hrani. Kratak je i duboko u pleća usađen vrat u medveda; a isto tako i u lava i u tigra i u ostalih zveri koje pripadaju takvoj vrsti. Jer, ove zveri se ne hrane travom, niti im je potrebno da se naginju ka zemlji, zato što su mesožderi i zato što druge životinje predstavljaju plen kojim se hrane. Zašto, naime, slon ima surlu? Zato što je on velika životinja - od svih kopnenih najveća; pa pošto je takvim stvoren da bi izazivao zaprepašćenje kod onih koji se pred njim nađu, trebalo je da bude tako krupan i da ima glomazno telo. Kad bi njemu bio pridodat takav vrat, koji bi veličinom bio u skladu sa nogama, bio bi takav da ga slon ne bi mogao koristiti, jer bi zbog svoje prevelike težine vazda visio dole. Ovako je njegova glava malim pršljenovima zatiljka spojena sa hrbatom; ali zato ima surlu koja vrši ulogu dugoga vrata, te njome i dohvata hranu i uzima piće. Pa i njegove noge nemaju zglavaka, nego su kao kakvi stupci iz jednoga dela, kako bi bile u stanju da podnesu toliko breme. Jer, kad bi on imao slabašne i savitljive noge, zglavci bi mu stalno iskakali, pošto ne bi bili dovoljno izdržljivi da podnesu njegov teret pri spuštanju na kolena i pri ustajanju. Ovako, noga u slona se završava nekakvim kratkim gležnjem, i ne pregiba se ni u kolenu ni u zglobu. Jer, savitljiva kolena ne bi bila u stanju da izdrže ogromnu težinu ove životinje, i ona bi se tresla i podrhtavala. Otuda je slonu bila potrebna onakva njuška koja dopire sve do stopala. Zar nisi video u ratovima kako oni idu ispred čete vojske kao nekakve žive utvrde, i kako poput nekih telesnih brda, nezadrživom silinom razbijaju jedinstvo neprijateljskih redova. No kad u njih donji delovi tela ne bi bili odgovarajući, njihov život ne bi dugo trajao. A ovako, po onome što nam neki kazuju, slon može živeti trista i više godina. Zbog toga su noge u njih iz jednoga dela i nemaju kolena. Kao što rekoh, hranu podiže sa zemlje do visine usta uz pomoć surle, koja je nalik na zmiju, i vrlo je savitljiva po svojoj prirodi. I tako su istinite one reči da se u tvorevini ne može pronaći ništa što je suvišno niti išta što nedostaje. Pa opet, to biće koje je toliko golemo, Bog je potčinio čoveku, te on shvata kad ga nečemu učimo i trpi kad ga bijemo; i na taj način Bog nas podseća da je sve metnuo pod noge naše[11], jer smo sazdani po obrazu Tvorca.[12] Neizreciva mudrost Božija može se videti ne samo na velikim životinjama, nego ni one sićušne ne zaslužuju ništa manje divljenja. Naime, moje divljenje nije veće za visoke planinske vrhove koji dosežu do samih oblaka i po kojima vetrovi duvaju, te su vazda zimom okruženi, niti je manje za doline klanaca koje ne samo da su zaklonjene od jakih vetrova visokih predela, već je u njima vazduh uvek topao; isto je, naravno, i kad je reč o građi pojedinih životinja: ne divim se većma veličini slona negoli jednome mišu, jer se od njega i slon straši, niti se manje divim tanušnoj žaoci škorpije, koju je Umetnik sazdao poput kakve cevčice, kako bi kroz nju, onima koje je pecnula, mogla ubrizgati otrov. I neka niko ne optužuje Tvorca zbog toga što je u naš život uveo otrovnice i opasne i neprijateljske životinje. Onda bi, naime, trebalo optužiti i vaspitača koji raspuštene mlade dovodi u red, i koji batinama i šibama sputava njihovu neobuzdanost. Zverinje je, naime, dokaz vere. Veruješ li Gospodu? Na lava i na aspidu nastupaćeš i gazićeš lavića i zmaja.[13] Kroz veru, dakle, imaš vlast da staješ na zmije i na škorpije.[14] Ili, zar ne vidiš kako je Pavle bacio suvo granje na vatru, i zmija mu ničim nije naudila, jer svetitelj beše ispunjen verom?[15] Ako si nevernik, nemoj se više plašiti zverinja nego svog bezverja, kojim si sebe učinio pogodnim za svaku propast.


10 svi 2013 16:42
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
---------
Post Re: SVETI VASILIJE VELIKI ŠESTODNEV
Već dugo, međutim, osećam da biste svi želeli da besedim o postanku čoveka, i čini mi se kao da čujem sve slušaoce kako u svojim srcima uzvikuju: "Učimo kakve su po svojoj prirodi stvari koje nas okružuju, a sami sebe ne poznajemo." Svakako da je neophodno reći nešto o tome, odbacujući od sebe kolebljivost koja nas obuzima. Čini se, zaista, da je najteže upoznati sebe samoga.

Jer, ne samo da oko, koje gleda napolje, nije u stanju da samoga sebe sagleda, već je i sam naš um, koji je toliko britak kad gleda na tuđa pregrešenja, trom onda kad treba spoznati vlastite nedostatke. Zbog toga je moja reč, koja je veoma žustro pretresala sve što je tuđe, sada troma i prepuna bezvoljnosti za ispitivanje onoga što se tiče nas samih. Iako je izvesno da Boga ne možemo toliko upoznati iz ispitivanja neba iz zemlje, koliko iz blagorazumnog ispitivanja našega sazdavanja. Kao što veli prorok: Čudesno je poznanje Tvoje od mene[16]; odnosno spoznavši sebe, naučio sam se veličini Tvoje mudrosti. Potom reče Bog: Da načinimo čoveka.[17] Gde je sada onaj Jevrejin koji se u prethodnom delu besede - dok je svetlost bogoslovlja kao kroz kakvo okno prosijavala i dok je na tainstven način naveštavala Drugo Lice Božanstva, iako se ono još uvek ne beše jasno pokazalo - suprotstavljao istini, govoreći kako Bog ovde sa Samim Sobom razgovara? Jer, On je, veli, rekao, a On isti je i stvorio. Neka bude svetlost. I bi svetlost.[18] I tada je, naravno, bila očita nepriličnost njihovih kazivanja. Jer, koji će kovač ili drvodelja ili obućar, sedeći san za oruđem svoga zanatskog umeća, a da mu pri tom niko u radu ne pomaže, reći sam sebi: "Hajde da iskujemo nož", ili: "Hajde da okujemo plug", ili: "Daj da načinimo obuću"? Zar neće uraditi što treba i ako bude ćutao? Zaista je strašna besmislica da se neko nad sobom postavlja kao kakav gazda i nadzornik, i da gospodarski i odlučno sam sebe podstiče na delanje. Pa ipak, šta li sve nisu govorili oni koji se nisu libili da klevetaju i Samoga Gospoda, i u kojih je jezik naviknut na laži? No, ova rečenica im je zapušila usta. I reče Bog: Da načinimo čoveka. No reci mi, da nije i sada reč o jednom Licu? Jer, nije napisano: Neka bude čovek, već: Da načinimo čoveka. Sve dok se nije pojavljivao onaj koga treba poučiti, propoved bogoslovlja beše skrivena u dubinama; ali kad je došlo na red stvaranje čoveka, tada se otkri čista vera i projavi se jasno učenje istine. Da načinimo čoveka. Čuješ li, hristoborče, da se On obraća saradniku u stvaranju, kroz kojega i vekove stvori... i koji sve nosi rečju sile svoje![19] Ali takav ne može mirno prihvatiti reči blagočešća. Kad se zverinje koje najviše mrzi čoveka, uhvati u kakvu stupicu, ono skače ukrug po onim zidovima, pokazujući time kakvu divlju i neukrotivu prirodu poseduje, ali nije u stanju da iskali svoju žestinu; tako i Jevreji, rod koji ustaje protiv istine, kad su saterani u tesnac kažu da je više lica kojima se Bog obraća. Jer On, tobože, anđelima koji su oko Njega veli: Da načinimo čoveka. Tako nešto samo Jevrejima može pasti na um; od njihove lakomislenosti potiču takve basne: da ne bi prihvatili jedno lice, oni uvode bezbroj drugih. Odbacujući prisustvo Sina, oni dostojanstvo Božijeg savetništva pripisuju Njegovim slugama; i tako, one koji zajedno sa nama saslužuju, čine gospodarima našega stvaranja. Kad čovek postane savršen, uzveden je do anđelskog dostojanstva; pa koje stvorenje se sa svojim Tvorcem može izjednačiti? Obrati pažnju na reči koje slede: Po našemu obrazu.[20] Šta na to kažeš? Da nije, možda, jedan isti obraz Boga i anđela? Jer, svakako da je jedno te isto obličje Oca i Sina; naravno, ako se obličje shvati bogodolično - ne po telesnom obliku već po svojstvima Božanstva. Počuj i ti koji novom podrezanju pripadaš, pa čineći se hrišćaninom, braniš judejstvo. Kome On kaže: Po našoj slici! Kome drugome ako ne Onome Koji je sjaj slave i obličje bića Njegova[21] i ikona Boga nevidljivoga.[22] Dakle, onoj istoj živoj Ikoni, koja kaže: Ja i Otac jedno smo, i: Koji je mene video, Oca je video[23], njoj govori: Da načinimo čoveka po slici svojoj. Pa ima li tu kakve nesličnosti tamo gde je neka slika? I stvori Bog čoveka.[24] Ne kaže stvoriše. Ovde je Mojsije izbegao da pomene množinu božanskih Lica. I tako ovim rečima opovrgava tvrdnje Jevreja, a istovremeno isključuje i jelinizam, te sa sigurnošću stupa ka monadi, kako bi ti i Sina zamislio zajedno sa Ocem i kako bi izbegao opasnost mnogoboštva. Po slici Božijoj stvori ga.[25] I opet on pominje ličnost saradnika u stvaranju. Jer, nije rekao po slici svojoj, već po slici Božijoj. U čemu se, naime, ogleda da je čovek stvoren po slici, i kako on postaje pričasnik onoga što je po podobiju[26], o tome ću vam, ako Bog da, govoriti u budućnosti. Recimo sad samo to da je slika Božija jedna, i otkuda si onda iznašao takvu neizrecivu bezbožnost da tvrdiš kako je Sin nesličan Ocu? Kakve li nezahvalnosti?! Zar onu sličnost, čiji si i ti pričasnik, odričeš svome Dobrotvoru? Ono što ti je dato blagodaću Božijom, smatraš da doveka uz tebe ostaje, a ne prihvataš da je Sin po Svojoj prirodi sličan Onome Koji Ga je rodio. No veče, koje je već odavno uputilo Sunce ka zalasku, nalaže mi da zaćutim. Ovde ću i ja pustiti svoju besedu da počine, i zadovoljiću se ovim što je dosad rečeno. Za sada sam govorio samo toliko koliko je dovoljno da probudim vašu revnost; a podrobnije ispitivanje ove teme ću vam, u saradnji sa Duhom Svetim, izložiti kasnije. Pođite u radosti, svi koji pripadate ovom hristoljubivom sabranju, i umesto svakog raskošnog jela, i umesto raznovrsnih đakonija, svoje skromne trpeze ukrasite sećanjem na ono što je ovde rečeno. Neka se posrami onaj koji govori o nesličnosti Oca i Sina, neka se zastidi Jevrejin, neka se pravoverni veseli dogmatima istine; i neka bude proslavljen Gospod, Kome slava i vlast u vekove vekova. Amin.


10 svi 2013 16:43
Profil Pošalji e-mail
Prikaži postove “stare”:  Redanje  
Započni novu temu Odgovori  [ 91 post(ov)a ]  Stranica Prethodna  1 ... 6, 7, 8, 9, 10  Sljedeća


Online

Trenutno korisnika/ca: / i 0 gostiju.


Ne možeš započinjati nove teme.
Ne možeš odgovarati na postove.
Ne možeš uređivati svoje postove.
Ne možeš izbrisati svoje postove.
Ne možeš postati privitke.

Forum(o)Bir:  
cron