Sada je: 18 lis 2017 20:25.





Započni novu temu Odgovori  [ 134 post(ov)a ]  Stranica 1, 2, 3, 4, 5 ... 14  Sljedeća
 Umnosrdačna ili neprestana molitva 
Autor/ica Poruka
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Umnosrdačna ili neprestana molitva
slika


Možda će vam izgledati neobično ali ceo čovekov đživot se može pretvoriti u molitvu. Postoje ljudi koji se neprestano mole i topredanje su primili još iz vremena prvih pustinjskih otaca. Ja ću vam ovu temu pokušati približiti uz pomoću jedne knjige koja se zove "KAZIVANjA JEDNOG BOGOTRAZITELjA SVOM DUHOVNOM OCU".

Kada sam uz Janurau bio u Zagrebu video sam tu knjigu prevedenu na hrvatski u izdanju KS.

Nadam se da ćete uživati u ovom tekstu a još više imati koristi od njega.


O “KAZIVANjIMA”

“Kazivanja jednog bogotrazitelja svom duhovnom ocu” nije obicna knjiga. Njen sastavljac je nije pisao da bi se njome proslavio. Da je imao tu nameru ne bi sakrio svoje ime. O njemu pouzdano samo znamo da je bio, kako sam sebe naziva ,,po milosti Bozjoj hriscanin, po delima veliki gresnik a po zvanju – beskucni bogotrazitelj poklonik”.[1] Jedini cilj ove Bogom i smirenjem svetih ozarene duse bio je: da proslavi svojim svedocanstvom i iskustvom Ime koje je iznad svakog imena i u kome je jedini spas ljudima (sr. D. Ap. 4, 12), tj. Gospoda i Boga i Spasa nasega Isusa Hrista. Sam nacin pisanja knjige svedoci da je pisac nije pisao po svojoj zelji nego po zelji i molbi drugoga, iz smirenja i poslusanja, radi duhovne koristi drugih. I to njegovo smirenje Bog je zaista stostruko nagradio. Proslo je vise od sto godina od pojave prvog izdanja ove knjige, a ona ne samo sto ne gubi nego sve vise i vise dobija u znacaju. Vise od sto godina ona hodi, kao neki radosni vesnik Bozji, od duse do duse, od srca do srca, sirom prostrane Rusije, zemaljske otadzbine njenog pisca, i van nje sirom Evrope, na ruskom jeziku ali i na drugim jezicima, i neumorno tesi bezbrojne druge bogotrazitelje, gladne i zedne hleba i vode Zivota.

Nepoznati pisac ove knjige pripada onom brojnom jatu ruskih beskucnika bogotrazitelja, koji su hodili od jednog kraja Rusije do drugog: od Zagorska prepodobnog Sergija do Sarovske pustinje i Valamskog manastira u danasnjoj Finskoj; od Optinske pustinje do Kijevskih pestera; od Sibira do Gore Atonske i do svetog grada Jerusalima, hodili su i klanjali se svetim mestima i trazili svete rukovodje svojim dusama i duhovne oce, znalce ljudskih srdaca i tajni Bozjih. U njihovoj naravi i nacinu zivota bilo je necega istovetnoga sa hriscanima drevnih vremena opisanih na sledeci nacin u jednom spisu iz prvih vekova hriscanske istorije: “Oni zive u svojim otadzbinama, ali kao dosljaci; u svemu ucestvuju, kao gradjani, ali svako zlo trpe kao tudjini; svaka tudja zemlja im je otadzbina, i svaka otadzbina – tudjina … U telu zive, ali ne zive telesno, po zemlji hode, ali zive i borave na nebu”. (iz “Pisma Diognetu”, V. 5. 8).


30 stu 2012 12:19
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Umnosrdačna ili neprestana molitva
Ovaj siroti bogotrazitelj, kome je svo bogatstvo – torbica sa dvopekom, Sveto Pismo i Dobrotoljublje, opisuje nam svoje susrete sa Rusijom koje vise nema, ali koja je uzidana kao zivo kamenje u njenu buducnost, vazneta u nebeske zitnice netruleznog Carstva Bozjeg. I sto je jos vaznije, on nam opisuje svoj susret sa zivim molitvenim Predanjem, prepunim cudesne preobrazujuce sile, za svakoga ko se napoji sa njegovih izvora. To Predanje, to su neiscrpne riznice unutarnjeg bogatstva, koje se stice kroz neprestanu “umnu molitvu”. Iskustvo koje ono daruje istovetno je sa iskustvom Proroka i Apostola, Mucenika i Podviznika, jer je zasnovano na bogovidjenju i bogoopstenju, kao i njihovo. Ono za cim covek cezne od iskoni kroz sva svoja misticna filosofska i religiozna shvatanja i ognjena traganja i sto se smatralo i smatra dostupnim samo za “posvecene”, ovde se otkriva kao dragi kamen blizi svakom coveku od njega samoga, kao biser skriven na polju ljudskog srca, saglasno evandjelskoj prici i evandjelskom Hristovom svedocanstvu : “Carstvo je Bozje unutra u vama”. I sto je najvaznije, otkriva se i daruje svakome, bez obzira napol i uzrast i obrazovanje i drustveni polozaj, pa cak i na mesto boravka i na posao kojim se covek bavi. Daruje se ali samo pod uslovom da covek sve svoje brige prenese na Gospoda i da njemu sluzi svim umom svojim, svim srcem svojim i svakom pomislju svojom i svakim pokretom tela i duse svoje.

Neprestano “umno delanje” i “duhovno trezvljenje” za kojim cezne i o kojim nam pripoveda ova svetim ognjem bozanske ljubavi zapaljena dusa kroz sva svoja kazivanja i zivotna, potucanja, – to nije neki novi nacin zivoga pre njega nepoznat. Jos od najranijih vremena hriscanske istorije bezbrojni su oni koji su pokusali i uspeli da ostvare u svom zivotu evandjelsku i apostolsku zapovest: “Neprestano se molite”. A kako se u tome uspeva, o tome su nam sacuvana brojna svedocanstva velikih molitvenika i podviznika Egipatske pustinje, Sinajske Gore i Gore Atona, svedocanstva ne izmisljena nego rodjena i nastala iz sopstvene krvi i opita. Da pomenemo samo neke od njih nama poznatije – prepodobni Antonije Veliki i Makarije Egipatski, Jovan Kolov i Jovan Lestvicnik. Isak Sirijanin i Maksim Ispovednik, nepoznati pisac Areopagitskih spisa i Simeon Novi Bogoslov, Nikifor monah i Grigorije Palama Mitropolit Solunski. Svedocanstva nekih od njih je sabrao u XVIII veku njima slicni po duhu i po nacinu zivota prepodobni Nikodim Svetogorac u knjigu zvanu “Dobrotoljublje”, iz koje se uci i kojom se obilato nadahnjuje ovaj ruski bogotrazitelj proslog veka.


30 stu 2012 12:25
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Umnosrdačna ili neprestana molitva
Talasi tog zivog molitvenog predanja prelivali su se kroz vekove preko obala tih glavnih centara duhovnog zivota pravoslavnog Istoka i zapljuskivali povremeno sve predele pravoslavne vaseljene. Njihovim zivim sokovima su napajane i Srpske zemlje preko pecalnika i neprestanih molitvenika kao sto su bili Petar Koriski i Sveti Sava, Romilo Ravanicki i Sveti monasi Sinaiti koji su svojim podvizima osvetili despotovinu Svetog despota Stefana, prepodobni Stefan Piperski i Vasilije cudotvorac Ostroski. U Rusiji XV veka se procuo kao veliki molitveni tihovatelj (isihasta) prepodobni Nil Sorski i njime duhovno rodjeni Zavoloski starci. Taj sveti i svesteni oganj isihazma zapalio je u novije vreme u pravoslavnoj Rumuniji i Rusiji prepodobni Paisije Velickovski i njegovi Moldavski starci. Prepodobni Paisije je preveo na slovenski “Dobrotoljublje”‘ i brojne druge duhovne knjige u kojima je sabrano i zapisano vekovno molitveno iskustvo Crkve i njenih sokolova pustinjskih. Iz tog njime posejanog semena rodila se Optinska pustinja i Sarovska pustinja, tj. bogoozareni Serafim Sarovski i cuveni Optinski starci pod cijim uticajem su radili i stvarali najglavniji nosioci istinske ruske kulture proslog i ovog veka: Gogolj, Ivan Kirjejevski, Dostojevski, Vladimir Solovjev, sv. Jovan Kronstadski, Berdjajev, Pavle Florenski i mnogi drugi znani i neznani. Istoj duhovnoj skoli pripadaju i Ignjatije Brjancaninov i Sv. Teofan Zatvornik kome dugujemo izdanje “Dobrotoljublja” na ruskom jeziku.

Na tom i takvom duhovnom predanju se vaspitavao i njime hranio i neznani pisac ovih “Kazivanja”. I nije cudo sto je on, tome predanju sledujuci i njega dozivljavajuci, osetio da je molitva ne prosto vrlina nego jedini normalni i prirodni odnos covekov prema Bogu, svetu i sebi samom; da je ona najvidovitije oko kome se otkriva tajna Boga, slovesna, logosna tajna sveta i tajna samog coveka. Stalnim prizivanjem imena Hristovog istiskuje se iz duse svaka beslovesnost i tama zadobija nepokolebivo znanje da je Bog ovaplocenjem vecnog Slova svog, vecnog Logosa Bozjeg, sve oslovesio, sve sto postoji ispunio vecnom radoscu i smislom i obdario vecnom lepotom. Zato se smireni i bezbrizni bogotrazitelj raduje na svojim neumornim putovanjima ne samo susretu sa ljudima nego i svakom stvoru, svoj prirodi; kao da i on sve i sva pozdravlja recima prepodobnog Serafima Sarovskog: Hristos vaskrse, radosti moja! Opsteci sa sobom i sa svetom preko krsta samoraspeca i molitvenog samoudubljivanja u hristolike riznice svoga bica, sve ispunjavajuci silom i miomirom imena Isusovog, on ponovo prima sebe i svet iz Bozje ruke i ponovo se oblaci u bogotkanu odezdu rajsku.

Nase vreme se odlikuje potragom za zemaljskim hlebom i zadovoljstvima ali istovremeno i nekim velikim duhovnim nemirom i gladju. Taj nemir i glad se ogledaju u budjenju sve veceg interesovanja za okultizam i magiju, misticizme raznih vrsta i spiritisticka verovanja. I nikakvo cudo: suvi racionalizam i sirovi naturalizam poslednjih vremena, pretvoreni kod mnogih u svevazecu dogmu, sparusili su i suzili covekove vi**** i umrtvili u njemu osecanje za bezbrojne tajanstvene svetove koji kruze u njemu i oko njega. Interesovanje za misticizme raznih vrsta, koji kao po pravilu vode poreklo, posredno ili neposredno, iz bramanske i budisticke Indije, nije nista drugo do revolt protiv tog osiromasenja i poluoslepelosti evropskog coveka. Ta potraga za misticizmom i mistickim verovanjima prvo se u tolikoj meri pojavila na Zapadu, a u novije vreme mnogi indijski guru, tj. duhovni oci i ucitelji, dobijaju sve vise pristalica i kod nas. Pri tom se jedino previdja i zaboravlja – da to nista drugo ne znaci nego bekstvo od zapadnog paganizma, – istocnom paganizmu, obucenom u caroliju misterije i u privlacnost novine! Jer orijentalno znacenje i askeza kojom se nadahnjuju ti novi “misticni” pokreti na Zapadu i kod nas, bilo da se radi o antroposofijama, raznim spiritizmima ili o “transcendentalnim meditacijama”, u stvari je, kako kaze nas mudri Vladika mislilac, mucenje ni za raj zemaljski ni raj nebeski, nego za unistenje zivota, za prestanak reinkarnacije, za utrnuce i neosetljivost, za nirvanu. Iza istocnog mistickog paganizma i novorodjenog paganizma zapadne civilizacije kao da se krije samoubilacka zedj za obezlicenjem coveka i njegovim samounistenjem: tamo se tezi da se pomocu askeze predje u nirvanu, ovde da se pomocu uzivanja umre navek. Mistika znanja, gnoze i panteizma raznih vrsta, kao i mistika naturalizma sluze tu u stvari da sakriju od coveka taj svoj demonski samoubilacki sadrzaj i krajnji cilj. Necega od tog i takvog misticizma, sa istim demonskim samoubilackim sadrzajem, poseduju u sebi i mnogi od modernih pokreta i ideologija, koje na konacnom samounistenju coveka zidaju – “buducu” srecu coveka!


30 stu 2012 12:26
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Umnosrdačna ili neprestana molitva
U cemu je tragika tog lutanja izmedju cekica. i nakovnja svih tih nasih trazitelja “mistickih” znanja i iskustava? – U njihovom stravicnom zaboravu da zive i disu na tlu osvecenom i prosvecenom svetim plamenom Kupine neopaljive, tj. plamenom vere pravoslavne u ime Isusa Hrista Sina Bozjeg, istinitog Boga i istinitog vecnog neunistivog coveka. U njihovom previdjanju ili preziranju svete pepeljuge Crkve Pravoslavne i vekovnog mistickog iskustva njenih svetih ljudi. Spavamo na duhovnim vulkanima tajanstvenog ognja u sebi i u svojoj istoriji, a trazimo da se ogrijemo na ognjistima punim dima i lazne svetlosti… “Kazivanja jednog bogotrazitelja svome duhovnom ocu” nose u sebi taj tajanstveni oganj, koji nam osvetljuje put sebi i svojoj duhovnoj proslosti. Od nas zavisi da li cemo se i u kolikoj meri cemo se na njemu ogrijati i njime prosvetliti.

I na kraju, jedna napomena poboznom citaocu ove knjige: Onaj koji zeli da sleduje ovom svetom pokloniku i bogotrazitelju i njegovom molitvenom podvigu treba da ima uvek na umu da ovakva molitva zahteva punu predanost volji Bozjoj, tj. da njoj obavezno prethodi i da je prati vrsenje svih zapovesti Bozjih: citanje Svetog Pisma, duhovnih knjiga, drzanje postova, ispovedanje svojih grehova duhovnom ocu, pricescivanje svetim Tajnama Krvi i Tela Hrista Gospoda, bogoljublje i covekoljublje, smirenost i skrusenost u srcu itd. Neprestana molitva Isusova nije pocetak duhovnog zivoga, ona je njegov vrhunac. Samo krstena dusa u ime Oca i Sina i Svetoga Duha, i dusa koja se neprestano trudi da sav svoj zivot preda Hristu Bogu, moze imati duhovnih plodova od ovog svetog dela. I jos nesto veoma vazno: Ova molitva, to se vidi iz samih “Kazivanja”, kao i svako ozbiljno bavljenje duhovnim zivotom, zahteva iskusnog rukovodju. Samovoljno bavljenje njome, bez smirenog otkrivanja svojih pomisli i svih zbivanja u dusi svome duhovnom ocu, moze naneti vise stete nego koristi. Smirena blagodat Duha Svetoga. ne silazi u gordo i necisto srce. Zato ovoj svetinji nad svetinjama duhovnog zivota treba uvek pristupati sa strahom i trepetom. Bas tako njoj i pristupa ovaj smerni hodocasnik i bogotrazitelj, pisac ove knjige, kao i svi sveti molitvenici pre njega od kojih se on smireno uci i kojima sledi.

A.


30 stu 2012 12:27
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Umnosrdačna ili neprestana molitva
NAPOMENE:

1. Po svemu sudeci ova knjiga je napisana u drugoj polovini proslog stoleca. Pre nego sto je stampana prvi put (u Kazanu oko 1870) citana je u rukopisu. Po predgovoru drugog redigovanog i dopunjenog izdanja (Kazan 1881) nju je nasao kod nekog svetogorskog monaha na Atonu nastojatelj Ceremiskog manastira Kazanske eparhije o. Paisije. Po drugim svedocanstvima rukopis “Kazivanja” se nalazio oko 1860. godine u rukama jedne monahinje, duhovne kceri cuvenog Optinskog starca Amvrosija. U zaostavstini tog istog svetog starca Amvrosija su pronadjena jos tri “Kazivanja”, koja su produzetak ranije poznatih cetiri “Kazivanja” i koja su prvi put stampana 1911. godine; (u dva izdanja, trece izdanje kao posebnu knjizicu stampala je Ruska crkvena1 stamparija u Vladimirovu na Slovenska, 1833. godine). Ova cetiri “Kazivanja” koja se stampaju u srpskom prevodu, dozivela su u Rusiji jos dva izdanja (Kazan, Moskva 1884) dopunjena sa “Tri kljuca za unutarnju molitvenu riznicu”. Do novog izdanja je doslo u Parizu (1930) u redakciji profesora Viseslavceva. Izdanju svih sedam “Kazivanja” u jednoj knjizi (Pariz, 1948) napisao je predgovor Arhim. Kiprijan Kern. Najnovije, cetvrto izdanje, tog punog teksta “Kazivanja” sa “Kljucevima” iz svetootackih dela izaslo je 1973. godine (Pariz). Koliko nam je poznato, do sad su izasla dva izdanja u francuskom prevodu (prvo u casopisu “Genikon”, Belgija, a drugo u prevodu i sa predgovorom Zana Laloja, 1965. g) i nekoliko izdanja na grckom jeziku. Knjiga je prevodjena i na druge evropske jezike, ali obicno bez “Tri kljuca” i bez poslednja tri “Kazivanja”.
Na pocetku prvog “Kazivanja” sam pisac kaze za sebe da je on “skitnica iz najnizeg drustvenog sloja”. Postoji podatak da se radi o nekom “seljaku iz oblasti Orela”. Neki pretpostavljaju da se tu radi o Nemitovu koji je dolazio povremeno kod starca Makarija, prethodnika starca Amvrosija u Optinskoj pustinji. Po istim podacima, sv. Teofan Zatvornik pise u jednom pismu da je on “ispravio i dopunio” prvo izdanje “Kazivanja”. I zaista izdanje iz 1881. je “ispravljeno i dopunjeno izdanje”. Znacajno je istaci da je te iste godine Sv. Teofan stampao knjigu veoma srodnog sadrzaja pod naslovom “Svetootacke pouke o molitvi i trezvljenju ili sabranom udubljivanju u srcu u Bogu” (Moskva, 1881) u kojoj se nalaze pouke nekih od Otaca sa kojima se srecemo i u “Tri kljuca”, tj. u dopuni “Kazivanjima”…
Na osnovu izvornosti jezika i nacina pisanja ocevidno je da ova “Kazivanja” pripadaju jednoj jednostavnoj, ali i darovitoj i molitveno prosvecenoj dusi. Isto tako mnogo sta svedoci da su ona pretrpela izvesna doterivanja i dopune od duhovno iskusne licnosti, bilo da se radi o Teofanu Zatvorniku, ili o nekim od staraca iz kruga Optinske pustinje. (Sr. Otkrovennыe rasskazы strannika duhovnomu svoemu otcu”, Pariz, 1973., str. 5-8. vidi takodje, Recits d’une pelerine Russe, Traduits et rresentes rar Jean Lalou, Ed. du Seuil, 1965.. str. 9-17).
Prvo nepotpuno izdanje ove knjige na srpskom jeziku izaslo je pod naslovom – “Ispovesti jednog poklonika svome duhovnom ocu” (Beograd, 1962). Drugo izdanje je ispravljeno i dopunjeno prevodom “Tri kljuca za otvaranje unutarnje molitvene duhovne riznice, Svetootackim poukama i besedama o avi Filimonu (Krnjevo, 1979). Ovog puta se stampaju ne samo prva cetiri “Kazivanja” i “Tri kljuca” nego i poslednja tri “Kazivanja” (u prevodu Pavla Raka), za koja neki smatraju da nisu od istog pisca. Jedino je cinjenica: ona su i po duhu i po sadrzaju produzetak prvog dela knjige i kao takva cine sa prva cetiri “Kazivanja” jednu celinu. Ona su, za razliku od prva cetiri, vise bogoslovski i teoretski obojena. Piscu je ocevidno cilj da bogoslovski i psiholoski obrazlozi neprestanu molitvu i potrebu njenog upraznjavanja.


30 stu 2012 12:29
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Umnosrdačna ili neprestana molitva
I DEO
KAZIVANjA JEDNOG BOGOTRAZITELjA
SVOM DUHOVNOM OCU

KAZIVANjE PRVO


Po milosti Bozjoj covek sam hriscanin, po delima veliki gresnik, po zvanju bogotrazitelj beskucnik koji luta iz mesta u mesto. Od imovine imam samo jednu torbu na ledjima sa suvim hlebom i pod pazuhom Sveto Pismo – to je sve.

Dvadeset i cetvrte nedelje po Duhovima, usao sam u crkvu da se pomolim Bogu. Za vreme bogosluzenja procitali su Apostol iz poslanice Solunjanima, zacalo 273, u kome je receno: Molite se Bogu bez prestanka. Te reci su mi se duboko urezale u svest i zapitao sam se kako je to mogucno da se covek moli bez prestanka, kad svako od nas mora da obavlja mnogobrojne poslove da bi se odrzao u zivotu. Potrazio sam ovo mesto u Svetom Pismu i svojim ocima procitao tacno sto sam i cuo: Molite se Bogu bez prestanka (I Sol. 5, 18). Molite se Bogu duhom bez prestanka (Ef. 6, 18). Podizite na svakom mjestu svete ruke (I Tim, 2, 8). Uzalud sam razmisljao, nisam mogao da shvatim sta to znaci.

Sta da radim – mislio sam – gde da nadjem nekoga ko bi mi ovo objasnio? Ici cu po crkvama u kojima propovedaju poznati propovednici i tu cu mozda naci sto trazim. Tako krenuh na put. Cuo sam mnogo odlicnih beseda o molitvi, ali sve su se one sastojale samo od opstih uputstava: sta je molitva, zasto je korisno da se covek moli, koji su plodovi molitve. Ali, kako doci do prave molitve – o tome niko nije govorio. Cuo sam jednu propoved o stalnoj molitvi duhom, ali ni tu nije receno kako da se do nje dodje. Tako mi slusanje propovedi nije pruzilo ono sto sam zeleo, pa sam prestao da idem na njih i odlucio da s pomocu Bozjom potrazim nekog ucenog i iskusnog coveka koji bi mi razjasnio ovu tajnu koja me je tako neodoljivo privlacila.

Dugo sam putovao po raznim mestima, sve citajuci Sveto Pismo i raspitujuci za nekog mudrog i iskusnog duhovnika i nastavnika. Posle izvesnog vremena rekose mi da u jednom selu vec odavno zivi i podvizava se neki gospodin, da kod kuce ima svoju kapelu, da nikud ne izlazi i stalno se moli Bogu ili cita duhovne knjige. Kad sam to cuo trceci sam otisao do toga sela. Cim sam stigao potrazih toga gospodina.

- Sta zelis od mene? upita me on.


30 stu 2012 12:30
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Umnosrdačna ili neprestana molitva
- Cuo sam da ste mudar i pobozan covek, stoga vas molim, Boga radi, da mi protumacite reci Apostola: Molite se Bogu bez prestanka i kako se to moze nauciti. Eto sta zelim da razumem, a sto medjutim nikako ne uspevam.

Gospodin je cutao i pazljivo me posmatrao. Najzad rece:

- Stalna unutarnja molitva je neprestano stremljenje covekovog duha Bogu. Da bi se u tome uspelo treba vrlo cesto traziti od Gospoda da nas On nauci kako da se tako molimo. Moli se vise i sa vecom usrdnoscu i molitva ce te sama nauciti kako ona moze da postane stalna; ali za to treba mnogo vremena.

Zatim mi dade da jedem, jos mi dade i da ponesem na put, pa se oprostimo. Ali ni ovaj mi ne bese nista objasnio.

Mislio sam, citao, razmisljao kako sam umeo o onome sto mi je onaj gospodin rekao, pa ipak bilo mi je nemogucno da razumem. Tako sam zeleo da u tome uspem da nocu nisam mogao da spavam. Posto sam presao dvesta vrsti stigoh do nekog veceg grada u cijoj okolini spazih jedan manastir. U krcmi mi rekose da je staresina manastira dobar, pobozan i gostoprimljiv covek, pa otidoh ka njemu. Primio me je ljubazno, ponudio da se odmorim i dao mi da jedem.

- Oce sveti, rekoh mu, jelo mi nije potrebno, vec bih vas molio da me poucite kako da se spasem?

- Kako da se spases? Pa eto, zivi po zapovestima Bozjim, moli se Bogu i bices spasen.

- Cuo sam da se treba neprestano moliti, ali nije mi jasno kako da se stalno molim i cak ne mogu da razumem sta to uopste znaci. Oce, preklinjem vas, objasnite mi to.

- Ne znam, dragi brate, kako bih ti to razjasnio. Ali cekaj! Imam jednu knjizicu u kojoj se o tome govori i on iznese Duhovno vaspitanje unutarnjeg coveka od svetog Dimitrija (Rostovskog). Hajde, procitaj na ovoj strani.


30 stu 2012 12:31
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Umnosrdačna ili neprestana molitva
Procitah sledece:

“Reci svetog apostola: Molite se Bogu bez prestanka, odnose se na umnu molitvu, jer um moze uvek da bude pogruzen u Bogu i da Mu se neprestano moli.”

- Kako to um moze bez rasejanosti da bude uvek u Bogu i da Mu se moli bez prestanka? upitah.

- To je veoma tesko, ukoliko nam Sam Bog to ne daruje, rece nastojatelj.

Ali ni on mi nista ne objasni.

Provedoh noc kod njega i sutradan, posto mu se zahvalih na ljubaznom gostoprimstvu, nastavih put ni sam ne znajuci kuda. Bio sam tuzan zbog svoje nerazboritosti, pa uzeh da citam Sveto Pismo. Isao sam tako pet dana i najzad jedne veceri sretoh nekog starca. Izgledalo mi je da je kaludjer. Na moje pitanje odgovori mi da je monah i da je manastir u kome zivi sa jos nekoliko monaha na desetak kilometara od puta. Zatim me pozva da odsednem kod njih.

- Imamo gostionicu i tu primamo bogomoljce, brinemo se o njima i hranimo ih, rece mi on.

Ni malo mi se nije islo tamo, pa mu rekoh:

- Moj mir ne zavisi od stana, vec od duhovne pouke; hrane mi ne treba, imam dosta suvog hleba u torbi.

- Ali kakav to savet trazis i sta hoces da razumes? Hajde, dodji k nama, dragi brate, mi imamo iskusnih staraca koji ti mogu dati duhovnu pouku i upraviti te na pravi put u svetlosti Reci Bozje i svetootackog ucenja.

- Znate sta, oce? Proslo je nekih godinu dana kako sam cuo u crkvi onu zapovest Apostola: Molite se Bogu bez prestanka. Ne znajuci kako to da razumem poceo sam da citam Sveto Pismo. Tu sam isto tako na mnogo mesta naisao na zapovest Bozju: molite se bez prestanka, uvek, u svakoj prilici, na svakom mestu, ne samo za vreme dnevnih poslova, ne samo kada ste budni, vec i u snu: Ja spavam a srce je moje budno (Pesma nad pesm. 5, 2). To me je veoma iznenadilo i nisam mogao da razumem kako moze tako nesto da se postigne i kako se uopste do toga dolazi. Neka neodoljiva zelja i radoznalost su se probudili u meni: ni danju ni nocu te mi reci nisu izbijale iz pameti. Poceo sam da idem po crkvama, slusao sam propovedi o molitvi, ali koliko god sam ih cuo ni u jednoj nisam dobio savet kako da se stalno molim. Uvek je bilo reci samo o pripremi za molitvu, o plodovima molitve, a niko medjutim nije ucio kako da se covek neprestano moli i sta uopste takva molitva znaci. Cesto sam citao Sveto Pismo i njime proveravao ono sto sam cuo na propovedima, ali ipak nisam uspevao da razumem sta sam hteo. Od tog vremena postao sam nekako nesiguran i nespokojan.


30 stu 2012 12:32
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Umnosrdačna ili neprestana molitva
Starac se prekrsti i poce govoriti:

- Zahvali Bogu, mili brate, sto je otkrio u tebi tu neodoljivu silu koja te vuce stalnoj unutarnjoj molitvi. Poznaj u tome poziv Bozji i umiri se, jer se kroz to kusa tvoja pokorenost Reci Bozjoj. Dato ti je da razumes da nije mudrost ovoga sveta niti prazna zelja za saznanjem ono sto uvodi u nebesku svetlost – u stalnu unutarnju molitvu – vec naprotiv, da je put k tome siromastvo duha i opit u prostoti srca. Nije cudo sto nisi nista cuo o sustini same molitve i sto nisi mogao da naucis kako ces doci do njenog neprestanog delovanja. Stvarno, mnogo se propoveda o molitvi, mnogo se o tome i pise, ali sva ta rasudjivanja uglavnom su zasnovana na ljudskom mudrovanju, na shvatanjima “zdravog” razuma, a ne na licnom opitu. Obicno se vise govori o onom sporednom u molitvi nego o njenoj sustini. Jedni objasnjavaju zasto je potrebno da se molimo, drugi govore o sili posledica molitve, treci o sredstvima koja su potrebna za savrsenu molitvu, to jest o svemu onome sto je neophodno za pravu molitvu: o revnosti, o paznji, o toplini srca, o cistoti pomisli; o pokajanju. Ali sta je molitva i kako je nauciti – na ta, iako najvaznija i osnovna pitanja, covek vrlo retko nalazi odgovor kod savremenih propovednika. To je stoga sto je odgovor na to daleko slozeniji od svih njihovih objasnjenja i sto on iziskuje ne skolsko znanje, vec misticki dozivljaj. A sto je jos mnogo zalosnije, sva ta sujetna i sitna mudrovanja nasih savremenih propovednika cine da se Bog meri ljudskom merom. Mnogi prave veliku gresku kad misle da pripremne mere i trud radjaju molitvu, dok u stvari molitva je ta koja je izvor podviga i vrlina. Oni ne prave razliku izmedju uzroka i posledica molitve cime umanjuju silu molitve.To je shvatanje potpuno suprotno onome iz Svetog Pisma u kojem Apostol Pavle pise: Molim dakle prije svega da se cine molitve (I Tim. 2, 1).

Znaci Apostol stavlja molitvu iznad svega. Od hriscanina se traze mnoga dobra dela, ali delo molitve je iznad svih drugih, jer bez nje nista dobro ne moze da se ucini. Bez ceste molitve ne mozemo naci put Bogu, ne mozemo razumeti Istinu, ne mozemo raspeti telo sa njegovim strastima i zeljama, ne mozemo biti prosveceni u srcu svetloscu Hristovom niti postici sa Njim spasonosno jedinstvo. Kazem “bez ceste molitve”, jer savrsenstvo i pravilnost nase molitve ne zavise od nas, kao sto kaze i apostol Pavle: Mi ne znamo sta treba traziti (Rim, 8, 26). Prema tome, samo ucestalost molitve je ono sto zavisi od nas i cime jedino mozemo doci do ciste molitve koja je mati svakog duhovnog dobra. Stekni majku i imaces i decu, kaze sveti Isak Sirijanin, nauci se prvo molitvi, pa ces tek onda steci sve vrline. Ali oni koji se ne drze licnog opita ni tajanstvenog ucenja Svetih otaca ne poznaju dobro ta pitanja, pa o tome malo i govore.


30 stu 2012 12:32
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
---------
Post Re: Umnosrdačna ili neprestana molitva
Razgovarajuci tako neosetno se priblizismo pustinjskoj obitelji. Da se ne bih odvajao od tog mudrog starca i da bih sto pre zadovoljio svoju zelju, pozurio sam da mu kazem:

- Ucinite mi milost, casni oce, i objasnite mi sta je to stalna unutarnja molitva i kako se ona moze nauciti. Vidim da vi o tome mnogo iz iskustva znate.

Starac se ljubazno odazva mojoj molbi i pozva me k sebi.

- Dodji, dacu ti jednu knjigu Svetih otaca iz koje ces lako razumeti i uz pomoc Bozju nauciti molitvu.

Udjosmo u njegovu celiju i starac mi rece:

- Stalna unutarnja Isusova molitva jeste neprekidno prizivanje Isusovog imena ustima, srcem i mislju pri uverenju da je On prisutan na svakom mestu, u svako doba, pa cak i za vreme sna. Ona se izrazava recima: Gospode Isuse Hriste, pomiluj me! Kad se covek navikne na ovu molitvu on oseca utehu i potrebu da je stalno ponavlja. Posle izvesnog vremena on vise ne moze bez nje i ona pocinje da se sama od sebe izliva. Da li sad razumes sta je stalna molitva?

- Odlicno razumem, oce. Boga radi, naucite me sada kako da je steknem, povikah s radoscu.

- Kako se uci molitva videcemo u ovoj knjizi. Ona se zove Dobrotoljublje i sadrzi u potpunosti ucenje o unutarnjoj stalnoj molitvi od dvadeset i pet Svetih otaca. Ova je knjiga tako dobra i tako korisna da se smatra kao glavna uciteljica duhovnog sozercanja i kako kaze blazeni Nikifor: Ona privodi spasenju lako i bez muke.

- Zar je ta knjiga veca i od Svetog Pisma? upitah.

- Ne, nije ni veca ni svetija od Biblije, ali ona sadrzi jasna objasnjenja o svemu onome sto je za nas tajanstveno u Svetom Pismu, zbog slabosti naseg uma koji ne moze da se uzdigne do takvih visina. Evo jednog poredjenja: Sunce je velicanstveno nebesko telo, blistavo i prekrasno, ali mi ga ne mozemo gledati golim okom. Da bi ga posmatrali i da bi mogli da podnesemo njegove plamene zrake, moramo da se posluzimo staklom, predmetom vestackim i beskrajno manjim i tamnijim od Sunca. Eto, Sveto Pismo je to blistavo Sunce, a Dobrotoljublje nase staklo. Sad slusaj, procitacu ti kako se treba vezbati u neprestanoj unutarnjoj molitvi.


30 stu 2012 12:33
Profil Pošalji e-mail
Prikaži postove “stare”:  Redanje  
Započni novu temu Odgovori  [ 134 post(ov)a ]  Stranica 1, 2, 3, 4, 5 ... 14  Sljedeća


Online

Trenutno korisnika/ca: / i 0 gostiju.


Ne možeš započinjati nove teme.
Ne možeš odgovarati na postove.
Ne možeš uređivati svoje postove.
Ne možeš izbrisati svoje postove.
Ne možeš postati privitke.

Forum(o)Bir:  
cron