Sada je: 13 stu 2018 18:09.





Započni novu temu Odgovori  [ 134 post(ov)a ]  Stranica Prethodna  1, 2, 3, 4, 5 ... 14  Sljedeća
 Umnosrdačna ili neprestana molitva 
Autor/ica Poruka
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Umnosrdačna ili neprestana molitva
Starac otvori Dobrotoljublje, izabra jedan odeljak od svetog Simeona Novog Bogoslova i otpoce:

“Sedi nasamo cuteci, pogni glavu, zatvori oci, disi lakse, povuci se duhom u srce i saberi um, to jest svoje misli u srce. Naporedo sa disanjem, tiho naglas ili u sebi izgovaraj reci: Gospode Isuse Hriste, pomiluj me. Potrudi se da odagnas sve misli, budi strpljiv i cesto ovo ponavljaj.

Zatim mi starac sve to objasni na primerima pa jos procitasmo iz Dobrotoljublja pouke svetog Grigorija Sinaita i prepodobnih Kalista i Ignjatija. Sve sto bi procitali starac mi je zatim objasnjavao svojim recima. Slusao sam pazljivo, sav zadivljen i trudio se da sve to sto bolje zapamtim. Tako provedosmo citavu noc i ne odlazeci na pocinak, sve do jutrenja. Oprastajuci se, starac me blagoslovi i rece da za vreme dok ucim molitvu dolazim kod njega na iskrenu ispovest, jer nije preporucljivo bez nastavnika se upustati u duhovna zanimanja.

Dok sam stajao u crkvi osecao sam neku silnu revnost koja me je gonila da sto marljivije ucim stalnu unutarnju molitvu, i pomolio sam se Bogu da mi u tome pomogne. Potom se zabrinuh kako cu odlaziti kod starca na savet i na ispovest kad me u gostionici nece drzati duze od tri dana, a u samoj okolini manastira nema stanova… Najzad mi rekose da se na cetiri vrste odatle nalazi neko selo, pa otidoh tamo. Srecom Bog mi je pomogao. Uspeo sam da se zaposlim kao cuvar vrta kod nekog seljaka, s time da leto provedem sam u kolibi na kraju vrta. Bogu hvala, nasao sam najzad mirno mesto. Tako sam, eto, poceo da zivim i po uputstvima koje sam dobio ucim unutarnju molitvu odlazeci pri tome cesto kod mog starca.

Citavih nedelju dana vezbao sam unutarnju molitvu u tisini moje baste, postupajuci tacno po savetima starca. U pocetku je izgledalo da sve ide dobro. Potom sam poceo da osecam jake tegobe, lenost, dosadu, nesnosnu pospanost i razne misli kao oblaci navalise na mene. Sav zalostan otisao sam do starca i ispricao mu kako mi je. On me je ljubazno primio i rekao:

- To je, moj dragi brate, borba koju protiv tebe vodi zao duh, jer se on niceg tako ne plasi kao srdacne molitve. On ovim pokusava da te omete i odvrati od tog posla. Ali znaj da neprijatelj deluje po volji i dopustenju Bozjem i meri u kojoj je to za nas korisno. Verovatno je potrebno da se tvoje smirenje jos oproba; sem toga i suvise je rano da svojom prevelikom revnoscu dospes do viseg stepena srdacne molitve, jer bi mogao da padnes u duhovnu sebicnost.

Sad cu ti procitati nesto o tome iz Dobrotoljublja.


30 stu 2012 12:34
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Umnosrdačna ili neprestana molitva
Starac uze da prelistava po poukama monaha Nikifora i poce citati: “Ako i pored svojih napora ne mozes uci u oblast srca kao sto sam te uputio, cini ono sto cu te reci i s Bozjom pomoci, naci ces sto trazis. Poznato ti je da se u nama nalazi razum (razumna sila).[1]) Tom razumu oduzmi svaku pomisao – sto mozes samo ako hoces – i useli u njega molitvu: Gospode Isuse Hriste, pomiluj me. Potrudi se da tim unutarnjim prizivanjem zamenis svaku drugu misao i posle izvesnog vremena to ce ti sigurno otvoriti vrata srca. Ovo je cinjenica koja je opitom potvrdjena”.

- Vidis li sta savetuju Sveti oci u takvim slucajevima, rece mi starac. Zato treba ove reci da primis s poverenjem i da se potrudis da koliko god vise mozes izgovaras Isusovu molitvu. Evo ti brojanice sa kojima ces moci za pocetak da procitas tri hiljade molitvi dnevno. Bilo da stojis ili sedis, bilo da lezis ili hodas, govori bez prestanka: Gospode Isuse Hriste, pomiluj me i to lagano i tiho. Pazi da procitas tacno tri hiljade molitava na dan, ne dodajuci samovoljno i ne oduzimajuci ni jednu. Na taj ces nacin steci neprestanu srdacnu molitvu.

Sa radoscu primah sve starceve reci i vratih se u svoju kolibu. Poceh verno i tacno da ispunjavam ono sto me je starac naucio. Neka dva dana bilo mi je na****o i tesko, a potom je sve pocelo da biva lako, tako da kada sam prekidao molitvu, osecao sam potrebu da je nastavim i ona bi onda tekla lako i lepo bez traga od ranije tegobe.

Ispricao sam sve starcu i on mi zapovedi da od sada svrsavam po sest hiljada molitava dnevno. Jos mi rece:

- Budi spokojan i samo se potrudi da se tacno drzis odredjenog broja molitvi – Bog ce ti se smilovati.

Citavu nedelju sam ostao u svojoj kolibi izgovarajuci svakodnevno po sest hiljada molitvi, ne mareci ni za sta drugo i ne osvrcuci se na pomisli, ma kakve one bile. Trudio sam se samo da se tacno pridrzavam starcevih saveta. I gle, tako sam se lepo navikao na molitvu da ako bih se za trenutak zaustavio, osecao bih neku prazninu kao da sam nesto izgubio – a cim bih nastavio, opet sam postajao srecan i lak. Ako bih nekoga sreo nisam vise imao potrebu da se razgovaram. Zeleo sam samo da ostanem sam i da se molim – toliko sam se bio navikao na molitvu za tih nedelju dana. Starac koji me vec deset dana nije video, sam je dosao da vidi sta je sa mnom. Objasnio sam mu sta mi se sve dogodilo. Posto me je saslusao rece:

- Eto, sad si se navikao na molitvu. Odsad treba samo da cuvas tu naviku i da je jacas. Ne gubi vreme, vec se s Bozjom pomoci odluci na dvanaest hiljada molitava dnevno. Zivi i dalje u usamljenosti, izjutra ustaj malo ranije, a uvece lezi malo kasnije. Dva puta mesecno dodji kod mene da se posavetujemo.

Postupio sam po starcevim savetima i prvog dana sam jedva uspeo da do kasno uvece zavrsim svih dvanaest hiljada molitvi. Sutradan sam ih vec lakse svrsavao i sa vise volje. Prvo sam osecao umor, neku vrstu zadebljanja jezika i grc u vilicama, ali sve to nije bilo mnogo neprijatno. Zatim sam osetio slab bol nepca, onda palca leve ruke kojim sam odbrojavao kuglice na brojanicama. U ruci sve do lakta osecao sam neku toplotu sto je bilo veoma prijatno. Sve me je to jos vise gonilo na molitvu. Tako sam, eto, pet dana verno svrsavao svojih dvanaest hiljada molitvi i zajedno sa navikom stekao i lakocu i radost u njima.


30 stu 2012 12:36
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Umnosrdačna ili neprestana molitva
Jednom, rano izjutra probudila me je molitva. Poceo sam jutarnje pravilo, ali jezik mi se nekako spleo – samo sam zeleo da govorim Isusovu molitvu. Cim sam zapoceo, postao sam veoma srecan, a usne su se nekako neosetno same od sebe micale. Citav taj dan proveo sam u radosti. Bilo mi je kao da sam odvojen od svega sto me je okruzavalo i kao da sam bio u nekom drugom svetu. Jos pre veceri zavrsio sam mojih dvanaest hiljada molitvi. Mnogo sam zeleo da nastavim, ali nisam smeo da predjem broj koji mi je starac odredio. I narednih dana nastavio sam sa lakocom i bez ikakvog zamaranja da prizivam milo ime Isusa Hrista.

Potom sam otisao kod mog starca i sve mu do tancina ispricao. Kada sam zavrsio on mi rece:

- Hvala Bogu sto ti je dao volju da se molis i snagu da to cinis sa lakocom. To je prirodna stvar i dolazi od cestog vezbanja i revnosti. Nesto slicno biva i sa masinom koju spocetka moramo da poguramo, a posle ona sama radi. Ali da bi se i dalje okretala treba je podmazati i s vremena na vreme joj dati nov zamah. Vidis li kakvim je sve divnim sposobnostima covekoljubivi Bog obdario nasu osecajnu prirodu i kako On daje da se i u gresnoj dusi i srcu jos neociscenom blagodacu Svetoga Duha javljaju uzvisena osecanja. Koliki tek stepen savrsenstva, radosti i odusevljenja dostize covek kada Gospod blagoizvoli da mu daruje samodejstvujucu srdacnu molitvu i kad mu ocisti dusu od strasti! To blazenstvo se ne moze opisati. Ko otkrije tajnu srdacne molitve taj vec predoseca nebesku sladost jos ovde na zemlji. To je dar koga dobijaju oni koji traze Boga sa smirenoscu i ljubavlju.

Odsad te razresavam: moli se koliko hoces i sto vise mozes. Sve vreme bdenja postaraj se da se posvetis molitvi i prizivaj bez brojanja ime Isusa Hrista, prepustajuci se pokorno volji Bozjoj i nadajuci se na Njegovu pomoc. Veruj da te On nece ostaviti i da ce te uputiti na pravi put.

Citavo to leto proveo sam izgovarajuci bez prestanka Isusovu molitvu i bio sam neobicno spokojan. Ponekad mi se i u snu cinilo da se molim. Kada bi mi se preko dana dogodilo da sretnem nekoga, svako mi je bio drag, kao da mi je najrodjeniji. Misli se behu same od sebe smirile i ni o cemu drugom nisam mislio do o molitvi. Zatim sam poceo da navikavam um da slusa reci molitve koje su usta izgovarala, a srce je ponekad samo od sebe pocinjalo da oseca toplinu i prijatnost. Kada bih otisao u crkvu, duge manastirske sluzbe su mi izgledale kratke i vise me nisu zamarale kao ranije. Moja uboga kolibica izgledala mi je kao neki prekrasni dvorac i ja nisam znao kako da zablagodarim Bogu sto je meni, velikom gresniku, poslao tako dobrog starca i duhovnika.

Ali nisam se dugo koristio savetima mog dobrog i mudrog starca jer je on vec krajem istog leta umro. Oprostio sam se od njega sa suzama, zahvalio mu se za njegovo ocinsko staranje i zamolio ga da mi kao blagoslov ostavi brojanice sa kojima se on uvek molio. Tako, eto, opet ostadoh sam.

Najzad, leto je proslo, bastu su obrali i ja vise nisam mogao tu da ostanem. Seljak mi dade kao nagradu dve rublje, napuni mi torbu suvim hlebom za put i ja opet podjoh da lutam po raznim mestima. Ali vise nisam bio u brizi kao ranije: Prizivanje imena Isusa Hrista me je sve vise veselilo, a i svi oni na koje sam nailazio bili su tako dobri prema meni da mi se cinilo da me je ceo svet zavoleo.


30 stu 2012 12:38
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Umnosrdačna ili neprestana molitva
Jednom sam poceo da razmisljam sta da uradim sa one dve rublje koje mi je dao seljak. Sta ce mi? Starca vise nemam niti ikoga ko bi me rukovodio, zato najbolje da kupim Dobrotoljublje i da po njemu ucim unutarnju molitvu. Prekrstih se i podjoh dalje neprestano se moleci. Dodjoh tako u neki grad i poceh da trazim po radnjama Dobrotoljublje. Najzad sam nasao jedno, ali prodavac je za njega trazio tri rublje, a ja sam imao samo dve. Cenjkao sam se, cenjkao, ali on nije hteo da popusti; najzad mi rece:

- Idi u crkvu i potrazi crkvenjaka. On ima jednu staru ovakvu istu knjigu, pa ce ti je mozda dati za tvoje dve rublje.

Otisao sam tamo i stvarno kupio za dve rublje neko vrlo staro i osteceno Dobrotoljublje. Bio sam presrecan. Popravio sam ga sa malo stofa, kako sam najbolje umeo i stavio ga u torbu zajedno sa Svetim Pismom.

I tako ja, eto, putujem neprestano ponavljajuci Isusovu molitvu, koja mi je sladja i milija od svega na svetu. Ponekad, za dan predjem po 70 vrsti, a da to i ne osetim; osecam samo da se molim. Kada se dogodi da mi je suvise hladno, govorim molitvu sa vecom paznjom i odmah mi nekako bude toplije. Ako me spopadne glad, ja cesce prizivam ime Gospoda Hrista i zaboravim na nju. Ako sam slab, ako me bole ledja ili noge, ja se usrdnije molim i vise ne osecam bol. Kad me neko uvredi ja opet pocnem da mislim na blagu Isusovu molitvu i gnev ili tuga odmah isceznu i ja sve zaboravim. Moj um je postao nekako sasvim prost. Ni o cemu se ne brinem, nista me ne zanima, nista sto je spoljasnje me ne privlaci hteo bih samo da uvek budem u samoci. Iz navike nemam nikakve druge potrebe osim da se molim bez prestanka. I kad tako radim ja sam presrecan. Bog jedini zna sta se to sa mnom zbiva. Na kraju krajeva sve je to jos emotivno ili, kako je govorio moj pokojni starac, prirodno i od stecene navike. Ali jos se ne usudjujem da otpocnem sa izucavanjem i usvajanjem duhovne molitve koja se vrsi u srcu. Suvise sam nedostojan i prost. Cekam cas volje Bozje nadajuci se u molitvu mog pokojnog starca.

I tako, ja jos nisam dosao do neprestane duhovne molitve u srcu, ali hvala Bogu, sad bar razumem sta znace reci Apostola koje sam nekad cuo:

Molite se Bogu bez prestanka.

NAPOMENE:

1. U grckom originalu stoji da se ta razumna sila nalazi u “grudima” – izraz koji oznacava centar svih osecanja, zelja, misli.

NASTAVIĆE SE


30 stu 2012 12:39
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Umnosrdačna ili neprestana molitva
DEO
KAZIVANjA JEDNOG BOGOTRAZITELjA
SVOM DUHOVNOM OCU

KAZIVANjE DRUGO


Dugo sam putovao po raznim mestima, uvek pracen Isusovom molitvom, koja me je bodrila i tesila na svakom putu, u svakoj prilici i pri svakom susretu. Najzad mi se ucini da bih dobro uradio da se negde zaustavim i potrazim neko mirno mesto kako radi mile samoce tako i da bih mogao da izucavam Dobrotoljublje koje sam dotad citao pomalo uvece na odmoristu ili za vreme dnevnih predaha. Imao sam silnu zelju da se udubim u tu knjigu i da iz nje verom pocrpem istinito ucenje na spasenje duse kroz srdacnu molitvu. Nazalost da bih zadovoljio tu zelju nisam se mogao baviti nikakvim zanatom, posto jos od ranog detinjstva ne mogu da se sluzim levom rukom. I tako u nemogucnosti da se negde duze zadrzim, podjoh put Sibira, u manastir Svetog Inokentija Irkutskog, u nadi da cu u sibirskim ravnicama i sumama naci vise mira i da cu tamo moci lakse da se posvetim citanju i molitvi. Tako se ja krenuh ponavljajuci bez prestanka usnu molitvu.

Posle izvesnog vremena osetio sam da mi molitva sama od sebe silazi u srce, to jest da moje srce otkucavajuci ravnomerno izgovara u sebi svete reci. Na primer, pri prvom otkucaju: Gospode, pri drugom: Isuse, pri trecem: Hriste i tako dalje. Prestao sam da ustima govorim molitvu i poceo pazljivo slusati sta se to u srcu zbiva. Setih se da mi je pokojni starac govorio o radosti koju covek tada oseca. Zatim sam poceo da osecam lak bol u grudima, a u dusi toliku ljubav prema Spasitelju, da mi se cinilo da kada bi On sad stao preda me, da bih Mu se bacio pred noge, zagrlio ih i okupao suzama zahvaljujuci Mu za utehu koju Svojim Imenom, po svojoj milosti i ljubavi, daje nedostojnom i gresnom stvorenju svome.

Uskoro se u srcu pojavila neka umilna toplina koja se sirila po citavim grudima. Ovo me je navelo da pazljivo citam Dobrotoljublje, da tu proverim svoje utiske i da iz njega dalje izucavam unutarnju srdacnu molitvu. Bez te kontrole, bojao sam se da cu pasti u prelest, ili da cu primiti prirodne pokrete za blagodatne, ili se pogorditi brzim sticanjem molitve, kao sto je rekao moj pokojni starac. Uglavnom sam isao nocu, a danju sam u sumi citao Dobrotoljublje, sedeci pod nekim drvetom. O koliko novih, koliko dubokih saznanja mi je otkrilo to citanje! Ono mi je donelo srecu koju nikad dotad nisam mogao ni zamisliti. Istina, neka su mesta bila nerazumljiva za moj ograniceni um, ali srdacna molitva razjasnjavala je ono sto nisam razumeo. Pored toga, u snu sam ponekad vidjao mog pokojnog starca koji mi je objasnjavao teska mesta i budio smirenost u mojoj nerazboritoj dusi. Toga leta citava dva meseca sam proveo u nekom blazenom stanju. Putovao sam mahom kroz sume i po seoskim putevima. Kad bih dosao u neko selo zamolio bih za torbu suvog hleba i pregrst soli, pa bih napunio cuturu vodom i ponovo posao dalje. To mi je bilo dovoljno za narednih sto vrsti.


01 pro 2012 16:58
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Umnosrdačna ili neprestana molitva
Razbojnici napadaju bogotrazitelja

Da li zbog mojih grehova ili radi duhovne pouke, tek, krajem leta naidjose iskusenja. Evo kako: kada sam jedne veceri izbio na drum sreo sam dva coveka – licili su mi na vojnike. Zatrazili su mi novac i kad sam im rekao da nemam ni kopejke, nisu verovali, pa su poceli drsko da vicu:

- Lazes! Bogomoljci skupljaju mnogo novaca.

Jedan od njih rece:

- Sta tu vazdan da razgovaramo? pa me udari stapom po glavi i ja padoh bez svesti.

Ne znam da li sam dugo tako lezao; ali kad sam dosao k sebi, videh da sam u sumi nedaleko od puta. Sav sam bio iscepan, a moja torba bese nestala. Ostale su samo vezice kojima sam je pricvrscavao. Hvala Bogu sto nisu odneli licnu kartu koja mi je bila u staroj kapi, kako bi je brzo mogao pokazati kad zatreba. Kad sam se digao gorko zaplakah, ne toliko zbog bolova u glavi koliko zbog knjiga – Svetog Pisma i Dobrotoljublja koji su mi bili u ukradenoj torbi. Plakao sam i jadikovao danima i nocima. Gde je sad moje Sveto Pismo koje jos od detinjstva citam i koje sam uvek imao uza se? Gde je moje Dobrotoljublje iz kojeg sam crpeo znanje i utehu? Izgubio sam jedino blago koje sam imao pre nego sto sam ga se dovoljno nauzivao. Bolje da su me ubili. Sto ce mi zivot bez te duhovne hrane? Nikada vise necu moci da kupim te knjige.

Citava dva dana jedva sam mogao da idem – toliko sam bio tuzan; treceg dana, iznemogao, padoh pored jednog zbuna kraj puta i zaspah. Sanjao sam da sam u manastiru, u starcevoj celiji i da mu pricam svoje jade. Starac, posto me je utesio, rece:

- Neka ti ovo bude za nauk da se vise ne vezujes za materijalne stvari, vec da slobodan i lak ides k nebu. Ovo ti je iskusenje poslato da ne bi pao u duhovno slastoljublje jer Bog hoce da se hriscani potpuno odreknu svoje volje i svake vezanosti za nju, kako bi se celosno predali Njegovoj bozanskoj volji. Sve sto On cini jeste radi dobra i spasenja covekovog. Bog hoce da se svi ljudi spasu (I Tim. 2, 4). Stoga, nemoj da ocajavas i veruj da ce Bog dati s iskusenjem i izlaz (I Kor. 10,13) i da ces uskoro primiti utehu vecu od tvoje sadasnje zalosti.

Na to se probudih, ohrabrih, s nekom svetloscu i mirom u dusi. Neka bude volja Gospodnja, rekoh, pa ustadoh, prekrstih se i podjoh. Molitva je i dalje dejstvovala u mom srcu kao i ranije i tri dana sam putovao na miru. Odjednom ugledah na putu grupu zlocinaca koje su sprovodili. Kad sam stigao do njih primetio sam onu dvojicu koji su me napali. Posto su isli ivicom kolone padoh pred njih na kolena moleci da mi kazu gde su mi knjige. Prvo su se pravili da me ne poznaju, a onda jedan od njih rece:

- Ako nam das stogod, vraticemo ti knjige. Daj nam rublju.

Zakleo sam se da cu im je neizostavno dati, pa makar morao prositi za nju.

- Evo, uzmite ako hocete moju licnu kartu u zalog.

Onda mi rekose da se knjige nalaze u kolima sa ostalim ukradenim stvarima koje su im zaplenili.

- Kako bih mogao da dodjem do njih?

- Pitaj komandira koji nas sprovodi.

Otrcah k njemu i sve mu podrobno objasnih. Izmedju ostalog on me upita da li znam da citam Sveto Pismo.

- Ne samo da znam da citam, vec umem i da pisem, odgovorih ja. Na Svetom Pismu ce te videti jednu belesku koja vam moze potvrditi da je knjiga moja, a evo na licnoj karti mog imena i prezimena.

- Ovi lopovi su dezerteri, otpoce da prica komandir. Oni zive u nekoj kolibi i napadaju prolaznike. Juce ih je uhvatio jedan vest kocijas kada su pokusali da mu ukradu trojku (konje). Sto se tice tvojih knjiga vrlo cu ti ih rado vratiti, samo moras poci sa nama jos cetiri vrste do prvog odmorista, jer ne mogu samo zbog tebe da zaustavim citavu kolonu.


01 pro 2012 16:58
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Umnosrdačna ili neprestana molitva
Sav presrecan, isao sam pored komandira koji je jahao i razgovarao sa njim. Odmah sam video da imam posla sa dobrim i postenim covekom. Raspitivao se ko sam, odakle dolazim i kuda idem. Odgovorio sam mu iskreno. Najzad stigosmo do zgrade odmorista i on otide da potrazi moje knjige; malo posle mi ih donese govoreci:

- Kuda ces sad da ides? Vec je pao mrak. Hajde, ostani ovde da nocis.

Tako i uradih. Bio sam toliko srecan sto sam nasao svoje knjige da nisam znao kako da zablagodarim Bogu. Grcevito sam ih stezao na grudi, suze radosnice tekle su mi iz ociju, a srce mi je lupalo od prevelike radosti.

Komandir, videvsi me, rece:

- Ti izgleda volis da citas Sveto Pismo.

Od radosti nisam mogao nista da kazem. Samo sam plakao. Komandir nastavi:

- Ja, brate, pazljivo citam Evandjelje svakoga dana, pa izvadi iz uniforme jedno malo Evandjelje optoceno srebrom.

- Sedi da ti ispricam kako sam stekao tu naviku. Hej, dajte ovamo veceru!


01 pro 2012 16:59
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Umnosrdačna ili neprestana molitva
Komandirova prica

Sedosmo za sto i komandir otpoce:

- Od mladosti sam sluzio u armiji, nikad u garnizonu. Znao sam dobro svoj posao i pretpostavljeni su me voleli kao valjanog vojnika. Ali bejah mlad, moji prijatelji takodje. Na moju nesrecu naucio sam da pijem i toliko sam se bio odao alkoholu da sam se razboleo. Kad nisam pio bio sam primeran oficir, ali cim bih uzeo i najmanju casicu morao sam da odlezim po sest nedelja. Dugo su me trpeli, ali, najzad posto sam u pijanom stanju uvredio jednog pretpostavljenog bio sam vracen medju proste vojnike i upucen u garnizon na trogodisnju kaznu. Zapretili su mi da cu biti najstrozije kaznjen ako ne ostavim pice. I tako bednik, uzalud sam pokusavao da se uzdrzim, da se lecim, nisam nikako mogao da se oslobodim te strasti. Najzad je reseno da me posalju u kazneni bataljon. Kada sam to cuo bio sam ocajan.

Jednoga dana dok sam sedeo u sobi i razmisljao o svemu tome, dodje neki kaludjer koji je kupio prilog za crkvu. Svako je davao koliko je mogao. Kada je stigao do mene kaludjer me upita:

- Sto si tako tuzan?

Porazgovarao sam malo sa njim i ispricao mu svoju nesrecu. Monah se sazali na moj tezak polozaj, pa mi rece:

- Ista stvar se dogodila mom rodjenom bratu i evo kako se on izbavio te bede. Njegov duhovnik mu je dao Evandjelje i naredio mu da svaki put kad bude osecao potrebu da pije procita po jednu glavu, a ako se zelja ponovi, neka procita i sledecu. Moj brat je poceo tako da radi i posle kratkog vremena strast za picem je iscezla i evo vec petnaest godina kako nije okusio ni kapi alkohola. Pokusaj i ti tako i brzo ces videti koristi od toga. Imam jedno Evandjelje, ako hoces, donecu ti ga.

- Sta ce mi tvoje Evandjelje, kad me ni svi moji napori, ni lekovi nisu mogli zadrzati da ne pijem.

Govorio sam tako jer nikad dotad nisam bio citao Evandjelje.

- Nemoj tako, odgovori kaludjer. Uveravam te da ce ti pomoci.

I stvarno sutradan mi donese svoje Evandjelje. Otvorio sam ga, pregledao, procitao nekoliko recenica i rekao:

- Ne treba mi; nista se tu ne razume.

Monah me je i dalje preklinjao govoreci da se i u samim recima Evandjelja krije blagodatna sila, jer je Sam Bog izgovorio reci koje su u njemu zapisane.


01 pro 2012 17:00
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Umnosrdačna ili neprestana molitva
- Ne mari nista ako ne razumes, samo i dalje citaj pazljivo. Jedan svetitelj je rekao: “Ako ti ne razumes Rec Bozju djavoli je razumeju i drhte”, a pijanstvo je bez sumnje delo zlih duhova. Jos cu ti reci i ovo: Sveti Zlatoust pise da se demoni plase cak i kuce u kojoj se cuva Evandjelje i nije im lako da tu napadaju coveka.

Ne secam se vise sta sam dao tom kaludjeru, uzeo sam Evandjelje, stavio ga u kofer sa ostalim stvarima i ubrzo sasvim zaboravio na njega. Posle nekog vremena osetio sam potrebu za alkoholom – umirao sam od zelje, pa otvorih kofer da uzmem novac i otrcim u kafanu. Pogled mi pade na Evandjelje. Setih se svega sto mi je kaludjer rekao, pa ga otvorih i poceh da citam prvu glavu po Mateju. Procitao sam je do kraja i nista nisam razumeo, ali setio sam se da je monah rekao: “To nista ne mari, samo i dalje citaj pazljivo”. Hajde, rekoh, da procitam i drugu glavu. Poceh i vec mi se ucini razumljivije. Hajde i trecu – nisam jos ni poceo da je citam kad zacuh trubu koja je svirala povecerje. Sad vise nisam mogao da napustim kasarnu, tako da te veceri nisam pio.

Sutradan po ustajanju kada sam posao da potrazim vina pomislih: da opet procitam jednu glavu iz Evandjelja – pa da vidim. Procitao sam je i opet nisam otisao u kafanu. I sledeceg puta kada sam osetio zudnju za alkoholom, opet sam uzeo da citam i bilo mi je lakse. Ovo me je ohrabrilo i kadgod bih osetio zelju za picem citao sam po jednu glavu iz Evandjelja. Ukoliko je vreme vise prolazilo meni je bivalo sve lakse. Na kraju, kad sam zavrsio sva cetiri Evandjelja strast za vinom je potpuno iscezla i ja sam omrzao svaki alkohol. Evo vec dvadeset godina kako ne uzimam nikakvo jako pice.

Ceo svet ss cudio mojoj promeni. Posle tri godine ponovo su me primili u oficirski cin. Cak sam i napredovao i postao komandir. Ozenio sam se – imao sam srecu da naidjem na divnu zenu. Stekli smo nesto imetka i sad, hvala Bogu, nekako zivimo, pomazemo sirotinju koliko mozemo i primamo namernike. Imam i sina koji je vec oficir – krasan momak. Od kako sam ozdravio zakleo sam se da cu svakog dana, citavog zivota, procitati po jedno od cetiri Evandjelja bez obzira na druge poslove. Tako sada i radim. Kad sam mnogo zauzet i kad sam umoran ja onda legnem i zamolim zenu ili sina da sednu pokraj mene i da mi citaju Evandjelje. Tako ja ne odstupam od svog pravila. Iz zahvalnosti i u slavu Bozju dao sam da se ovo Evandjelje optoci srebrom i uvek ga nosim na grudima.


01 pro 2012 17:00
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
---------
Post Re: Umnosrdačna ili neprestana molitva
Sa zadovoljstvom sam ovo saslusao i onda rekao:

- Znao sam slican slucaj. U nasem selu, u fabrici bio jedan odlican majstor, jako dobro izvezban u svom zanatu. Ali na njegovu nesrecu pio je i to cesto. Neki pobozan covek mu je posavetovao da kadgod oseti potrebu za vinom izgovori po trideset i tri Isusove molitve, u slavu Presvete Trojice, a u spomen trideset i tri godine zemaljskog zivota Isusa Hrista. Majstor ga je poslusao i uskoro je prestao da pije. Cak je kroz tri godine otisao u manastir.

- A sto je vece, upita komandir, Isusova molitva ili Evandjelje?

- Evandjelje i Isusova molitva su jedno isto, odgovorih ja, jer bozanstveno Ime Isusa Hrista krije u sebi sve evandjelske istine. Sveti Oci su govorili da je Isusova molitva skraceno Evandjelje.

Potom se pomolismo Bogu i kapetan otpoce da cita Evandjelje po Marku od pocetka. Ja sam slusao i u srcu tvorio Isusovu molitvu. U dva sata po ponoci zavrsili smo Evandjelje i otisli na spavanje.

Kao i obicno izjutra sam rano ustao; svi su jos spavali. Svitalo je i ja sam poceo da citam moje drago Dobrotoljublje. Sa koliko radosti sam ga otvorio! Cinilo mi se da sam se ponovo sastao sa svojim ocem posle dugog rastanka ili sa prijateljem vaskrslim iz mrtvih. Ljubio sam ga i zahvaljivao Bogu sto mi ga je vratio. Poceh da citam Teolipta Filadelfijskog, u drugom delu Dobrotoljublja. Zacudio me je njegov savet u kojem predlaze da se istovremeno obavljaju tri posla: Sedeci za stolom, kaze on telu daj hranu, uhu citanje, srcu molitvu. Ali secanje na onu divno provedenu juceranju veceru na primeru mi je pokazalo da je to mogucno. Tad sam razumeo tajnu da srce i um coveka nisu jedno isto.

Kada je kapetan ustao, otisao sam da mu se zahvalim i da mu kazem zbogom. Posluzio me je cajem, dao mi jednu rublju, pa se rastadosmo. Sav radostan nastavio sam put.


01 pro 2012 17:01
Profil Pošalji e-mail
Prikaži postove “stare”:  Redanje  
Započni novu temu Odgovori  [ 134 post(ov)a ]  Stranica Prethodna  1, 2, 3, 4, 5 ... 14  Sljedeća


Online

Trenutno korisnika/ca: / i 1 gost.


Ne možeš započinjati nove teme.
Ne možeš odgovarati na postove.
Ne možeš uređivati svoje postove.
Ne možeš izbrisati svoje postove.
Ne možeš postati privitke.

Forum(o)Bir:  
cron