Sada je: 25 ožu 2019 05:54.





Započni novu temu Odgovori  [ 134 post(ov)a ]  Stranica Prethodna  1 ... 10, 11, 12, 13, 14  Sljedeća
 Umnosrdačna ili neprestana molitva 
Autor/ica Poruka
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Umnosrdačna ili neprestana molitva
SHIMNIK. - To što ste sad rekli moglo bi imati neko opravdanje kada sa glasnom molitvom ne bi bila sjedinjena i neprestanost i svakodnevnost, kada molitva u ime Isusa Hrista ne bi imala samodejstvenu snagu i kad se pažnja i usrdnost ne bi povećavala kao posledice samog upražnjavanja u molitvi. Ali, pošto se ovde upravo radi o učestalosti, dugovremenosti i neprestanosti molitve (makar se ona, u početku, i vršila nepažljivo ili suvo), to vaši nepravilni zaključci ne mogu da stoje. Pogledajmo to podrobnije. Jedan duhovni pisac, govoreći o izuzetnoj koristi i plodotvornosti učestale molitve, iskazane sa malo i uvek istih reči, na kraju kaže: "Mnogi lažno prosvećeni smatraju beskorisnim, pa čak i sitničavim ovo učestalo izgovaranje jedne te iste molitve, nazivajući ga mehaničkim i besmislenim trudom prostih ljudi. Na nesreću, oni ne znaju tajnu koja se otkriva kao posledica ovog mehaničkog truda, ne znaju kako ovaj glasni ali česti vapaj neosetno postaje istinskim vapajem srca; kako ulazi u unutrašnjost, postaje prijatniji, prirodan našoj duši, kako je prosvećuje, hrani i vodi ka sjedinjenju s Bogom. Meni se čini da su ti sporitelji slični maloj deci koji su naumili da nauče azbuci i čitanju. Kada im je učenje dosadilo deca su jednom povikala: - nije li sto puta bolje da idemo da lovimo ribu, kao što to čine naši očevi, nego da dane provodimo u neprestanom ponavljanju A, B, V i u grebanju hartije ptičijim perom? Korist i prosvećenje od čitanja, koje je tek trebalo da proistekne iz ovog dosadnog pamćenja slova, za njih je bila tajna. Na sličan način je tajna i ovo jednostavno, ali često prizivanje Imena Božjeg, za sve one koji o njegovoj velikoj koristi još nisu osvedočeni. Mereći stvar vere merilom svog neiskusnog i kratkovidog razuma, oni zaboravljaju da je čovek sastavljen iz tela i duše... Zašto, na primer, kad hoćeš da očistiš dušu, ti najpre čistiš telo, prihvataš se posta, lišavaš svoje telo jake hrane koja ga razdražuje? Svakako zato da ono ne bi smetalo, ili, bolje reći, da bi pomoglo čistoti duše i prosvećenju razuma, -da bi neprestano osećanje telesne gladi podsećalo na rešenost u traženju unutrašnjeg savršenstva i bogougodnih dela, na koje tako lako zaboravljaš ... I ti onda jasno osećaš, da kroz spoljašnji post tvoga tela, stičeš unutrašnju jasnoću razuma, spokojstvo srca, stičeš oruđe kojim se ukroćuju strasti. I tako posredstvom spoljašnje materijalnosti stičeš unutrašnju duhovnu korist i pomoć. Takođe shvati - neprestana glasna molitva ustima razvija unutrašnju molitvu srca, omogućava umno sjedinjenje s Bogom. Bez razloga se smatra da učestalošću zamaramo jezik i da ćemo usled suvoće i nerazumevanja, pre ili kasnije, ostaviti ovo spoljašnje beskorisno upražnjavanje molitve. Ne! Iskustvo pokazuje sasvim suprotno. Oni koji se neprestano mole uveravaju da stvari bivaju ovako: Onaj ko se rešio da neprestano priziva ime Isusa Hrista, ili, što je isto, da neprestano izgovara Isusovu molitvu, u početku svakako oseća napor i bori se protiv lenjosti, ali što vreme dalje odmiče, to mu ovo zanimanje postaje neprimetno sve običnije, tako da, na kraju, usta i jezik stiču samopokretljivost, pa se bez pomoći čovekove volje sami neprekidno pokreću i bez glasa izriču molitvu. Zajedno sa tim sastav mišića u grlu tako se usklađuje, da onaj koji se moli počinje da oseća kao da je izgovaranje molitve njegovo prirodno svojstvo, tako da pri svakom njenom prekidanju oseća kao da mu nešto nedostaje. Na kraju, i um počinje da osluškuje ovu delatnost usta; pa pažnja uma, najzad, postaje izvor sladosti istinite molitve srca. Eto u čemu je istinito i blagotvorno dejstvo neprestane umne molitve, sasvim suprotno zaključku ljudi neiskusnih i koji ne razumeju ono o čemu se tu radi. A što se tiče mesta iz Svetog Pisma koje ste naveli kao potvrdu vašeg mišljenja, ona se mogu ovako objasniti. Licemerno poštovanje Boga usnama, neiskreno veličanje uzvicima "Gospode, Gospode" - Hristos je razobličavao zato, što su gordi fariseji imali veru u Boga samo na jeziku, ničim ne opravdavajući ovo svoje verovanje i ne priznavajući ga srcem. To je rečeno njima, a ne odnosi se na izgovaranje molitve o kojoj je Isus Hristos izričito zapovedio ovako: "Treba svagda da se mole i ne klonu" (to jest' da ne padaju u malodušnost). Slično tome i sveti Apostol Pavle daje prednost malom broju reči izgovorenim razumljivo nego mnoštvu reči izgovorenih bez smisla ili na nepoznatom jeziku u crkvi, imajući u vidu opštu propoved, a ne ličnu molitvu. A o molitvi on govori ovako: "Hoću, dakle, da se ljudi mole na svakom mestu", i uopšte savetuje: "Molite se bez prestanka". Vidite li sada da je učestala molitva, pri svoj svojoj jednostavnosti, plodotvorna? I kako veliko razmišljanje zahteva pravilno shvatanje Svetog Pisma? ...


08 sij 2013 13:07
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Umnosrdačna ili neprestana molitva
BOGOTRAŽITELj. - Baš je tako, časni oče! Video sam mnoge koji su prosto, bez ikakvog učenja, i ne znajući šta je to pažnja, samo neprestano izgovarajući Isusovu molitvu, došli dotle da njihova usta i jezik nisu mogli da se uzdrže od izgovaranja molitve. A ona ih je usled toga tako usladila i prosvetila, da je od slabih i nemarljivih stvorila podvižnike i pristalice vrline ...

SHIMNIK. - Da, molitva je u stanju da preporodi čoveka. Njena snaga je tako velika da ništa, nikakva strast, protiv nje ne može da se održi. Ako vam bude ugodno, braćo, za oproštaj ću vam pročitati kratak, ali zanimljiv člančić koji sam poneo sa sobom.

SVI. - Sa pobožnim zadovoljstvom ćemo slušati!...


08 sij 2013 13:08
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Umnosrdačna ili neprestana molitva
SHIMNIK - O SILI MOLITVE


Molitva je toliko snažna i moćna da ako se moliš i radiš ma šta hoćeš, molitva će te dovesti do pravilnog i pravednog delanja.

Da ugodiš Bogu, ne treba ti ništa drugo sem ljubavi - ljubi i radi sve što hoćeš, govori blaženi Avgustin, jer ko istinski ljubi, taj ne može ni da učini nešto neugodno svom ljubljenom... A pošto je molitva izlivanje i delo ljubavi, onda se to isto može reći i za nju. Za spasenje nema ništa nužnije od svakidašnje molitve. Moli se i radi šta hoćeš i postići ćeš cilj molitve - steći ćeš pomoću nje osvećenje!

Da bismo što bolje razvili stav o ovom predmetu, objasnićemo to na primerima:

1) Moli se i misli ma šta hoćeš, misao će se tvoja očistiti molitvom. Molitva će ti dati prosvećenje uma, utišaće i odagnati sve neumesne pomisli. Sveti Grigorije Sinait ovo tvrdi: "Ako hoćeš da prognaš pomisli i očistiš um, progoni ih molitvom, jer osim molitve ništa drugo nije u stanju da obuzda misli". Takođe govori o tome i Sveti Jovan Lestvičnik: "Isusovim imenom pobeđuj mislene neprijatelje, jer sem ovog oružja nećeš naći drugo".

2) Moli se i radi ma šta hoćeš, dela će tvoja biti bogougodna, a za tebe korisna i spasonosna.

Čista molitva ma o čemu bila ne ostaje bez ploda (Sveti Marko Podvižnik) jer je u njoj samoj blagodatna sila: "Sveto je ime Njegovo, i biće da će se spasti svaki koji prizove ime Gospodnje". Na primer, jedan koji se u nesreći bez uspeha molio, sa tom molitvom je stekao urazumljenje i priziv ka pokajanju. Slastoljubiva devica se moli za uspešan povratak, a molitva joj je ukazala put ka devstvenom životu i poslušnosti zapovestima Isusa Hrista.

3) Moli se i ne trudi mnogo da svojom snagom pobediš strasti. Molitva će ih u tebi razoriti. "Jer je veći Onaj Koji je u vama, nego li koji je u svetu", govori Sveto Pismo, a Sveti Jovan Karpatijski uči da ako nemaš dar uzdržanja, ne žalosti se, no znaj da Bog od tebe traži prilježnost u molitvi i molitva će te spasti.

Dokaz za to je u "Otečniku" opisani starac koji je "pavši pobedio", to jest, spotakavši se grehom, nije zapao u malodušnost nego se obratio molitvi i njome se urazumio.

4) Moli se i ne boj se ničega, ne boj se nevolja, ne plaši se napasti, molitva će te zaštititi. Seti se malovernog Petra koji je počeo da se davi; Pavla koji se molio u tamnici; monaha koga je molitva izbavila od iskušenja; devicu spašenu molitvom od zlonamernog vojnika, itd. Svi ovi slučajevi potvrđuju moć i sveobuhvatnost molitve u ime Isusa Hrista.


08 sij 2013 13:09
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Umnosrdačna ili neprestana molitva
5) Moli se bilo kako, ali uvek, i neka te ništa ne smućuje, budi duhovno veseo i miran, molitva će sve da sredi i da te urazumi. Pamti ono što o snazi molitve govore svetitelji - Jovan Zlatoust i Marko Podvižnik: prvi tvrdi: "da molitva makar i dolazila od nas koji smo puni greha, istog trenutka očišćuje", a drugi govori ovako "da se nekako molimo, to svi možemo, a moliti se čisto, to je dar blagodati". I zato, onim čim možeš, tim i prinosi žrtvu Bogu; barem količinu (za tebe moguću) prinosi Njemu na žrtvu i Božja sila će se izliti na tvoju nemoćnu dušu, i molitva suva i rasejana, ali česta - svagdašnja, postavši navikom i obrativši se u prirodu, postaće čistom, svetlom, plamenom i pravilnom molitvom.

6) I na kraju, ako bi tvoje budno vreme bilo uvek praćeno molitvom, prirodno je da ne bi ostajalo vremena za grehovna dela, pa čak ni za pomisli o njima.

Vidiš li sada koliko je dubokih misli skupljeno u ovoj mudroj izreci: "ljubi i radi šta hoćeš. Moli se i radi šta hoćeš"... Kako je utešno i radosno za grešnika opterećenog slabostima, za čoveka koji stenje pod teretom u****ih strasti, sve ovo što je rečeno.

Molitva, to je sve što nam je dano kao sveobuhvatno sredstvo za spasenje i usavršavanje duše... No sa samom molitvom tesno je vezan i jedan drugi uslov: "molite se bez prestanka" zapoveda reč Božja. Sledi da će se molitva samo tada javiti u punoj sili i sa svim plodovima, kada bude vršena često, neprestano, jer učestalost molitve bezuslovno pripada našoj volji, dok su čistota, usrdnost i savršenstvo molitve, dar blagodati.

Zato se molimo što je moguće češće, posvetimo čitav naš život molitvi, makar u početku i rasejanoj. Često upražnjavanje će nas naučiti pažnji. Množina nužno dovodi do poboljšanja.

Da bi čovek naučio bilo šta da radi dobro, treba to da radi što je moguće češće, rekao je jedan iskusni duhovni pisac.

nastaviće se


08 sij 2013 13:10
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Umnosrdačna ili neprestana molitva
Da bi čovek naučio bilo šta da radi dobro, treba to da radi što je moguće češće, rekao je jedan iskusni duhovni pisac.

PROFESOR. - Zaista, velika je stvar molitva! A revnost na njenoj učestalosti je ključ za otvaranje njene blagotvorne riznice. Ali, kako često ja u sebi srećem borbu između revnosti i lenjosti! Kako bih želeo da nađem pobedonosno oružje koje će me ubediti da neprestano revnujem u molitvi!

SHIMNIK. - Duhovnici različito predstavljaju ova sredstva, zasnivajući ih, uglavnom, na zdravom rasuđivanju. Oni savetuju:

1) Udubljivati se u razmišljanje o neophodnosti, važnosti i plodotvornosti molitve za spasenje duše.

2) Čvrsto se uveriti da Bog od nas bezuslovno traži molitvu i da Njegova reč uvek o tome govori.

3) Neprestano imati pred očima da se uz lenjost i nebrigu u molitvi ne može uspeti u bogougodnim delima, niti steći mir i spasenje; a za to ćemo neminovno biti podvrgnuti kako kazni na zemlji tako i mučenju u večnom životu.

4) Da osnažujemo svoju odluku primerima ugodnika Božjih koji su putem neprestane molitve dostigli osvećenje i spasenje.

Iako sva ova sredstva imaju svoju važnost i proističu iz istinitog razumevanja, slastoljubiva i lenjošću zaražena duša retko od njih vidi koristi, i to zato što su ovi lekovi gorki za njen raznežen ukus i slabi za njenu duboko iskvarenu prirodu. Ko od hrišćana ne zna da se treba moliti često i usrdno; da ovo zahteva Sam Bog; da ćemo za lenjost pretrpeti kaznu; da su se svi sveti ljudi usrdno i neprestano moliti. Pa ipak ovo Saznanje tako retko donosi svoje blagotvorne plodove! Svako može da vidi u sebi da on ili malo ili nimalo sledi ove pouke razuma i savesti, i da uz njih i dalje živi lenjo i loše...

I zbog toga iskusni i bogomudri Sveti Oci, znajući slabost volje i okorelost slastoljubivog srca ljudskog, dejstvuju kao lekari koji gorak lek pripremaju u slatkom sirupu ili zaslađuju ivicu posude medom, i otkrivaju najlakše i najuspešnije sredstvo za istrebljenje lenjosti i nemara prema molitvi. Ono se sastoji u nadi da se, uz pomoć Božju, dostigne savršenstvo, i u uzdanju da se u sladosnoj molitvi dođe do ljubavi prema Bogu. Oni savetuju da se, što je moguće češće, razmišlja o takvom stanju duše i pažljivo čitaju o tome predanja Otaca koji ohrabrujući uveravaju da je lako dostupno postignuće tih sladosnih unutrašnjih osećanja u molitvi. A ta željena osećanja su: sladost koja ističe iz srca, umilna toplota i svetlost koja dolazi iznutra, neizrecivo ushićenje, radost, lakoća, duboki mir i blaženstvo, i zadovoljnost života koja se postiže pri dejstvu molitve srca. Udubljujući se u ovakva razmišljanja, slaba i hladna duša se greje, krepi, ohrabruje uspehom i primamljuje na upražnjavanje molitve, kako o tome govori Sveti Isak Sirijanin: "mamac za dušu je radost koja je plod nade što cveta u srcu, uspeh ostvaren u srcu je razmišljanje o svojoj nadi". On produžava: "od početka pa do kraja ovog delanja pretpostavlja se savršenstvo... i ta nada u savršenstvu i pobuđuje um da započne delo, i u posmatranju ovog cilja sastoji se uteha za um." Tako i prepodobni Isihije, opisujući spoticanje o lenjost za molitvu i postizanje ponovne usrdnosti, u zaključku govori sledeće: "Samo nas sladosno osećanje i radost u duši može privući da prebivamo u molitvenom bezmolviju srca" (gl. 120)


12 sij 2013 15:14
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Umnosrdačna ili neprestana molitva
A iz ovoga sledi da podsticajem na izgovaranje molitve ovaj Otac smatra njeno "sladosno osećanje i radost"... Slično tome i Sveti Makarije Veliki uči da smo "dužni da naš duhovni trud (molitvu) ispunjavamo u cilju i sa nadom na plodove, to jest, naslađivanje u srcima našim. (sl. 3, gl. 5)

Kako je snažan ovaj podsticaj vidi se na mnogim mestima u "Dobrotoljublju", gde se podrobno opisuje sladost molitve; onaj koji se bori protiv lenjosti ili suvoće u molitvi, trebalo bi što češće da čita ova mesta, smatrajući sebe nedostojnim ove slabosti i iskreno koreći sebe za neprilježnost u molitvi.

SVEŠTENIK. - Neće li ovakvo razmišljanje dovesti neiskusnog čoveka do duhovnog sladostrašća - kako bogoslovi nazivaju stremljenje duše koja teži za preteranom utehom i blagodatnom toplinom, i koja nije zadovoljna time što blagočestiva dela treba da vrši po obavezi i dugu, i ne maštajući o nagradi!

PROFESOR. - Ja mislim da bogoslovi u ovom slučaju žele da nas sačuvaju od neumerenosti u žudnji za duhovnim naslađivanjem, a ni najmanje ne odbacuju sladost i utehu u vrlini: jer, ako želeti nagradu i nije baš savršeno, Bog ipak nije zabranio čoveku da pomišlja o nagradi i utesi, pa čak i Sam koristi misao o nagradi da bi podstakao čoveka na ispunjavanje zapovesti na putu ka savršenstvu. - "Poštuj oca i mater tvoju" - to je zapovest! I odmah za njom nagrada koja podstiče na ispunjenje: "da ti dobro bude". "Ako hoćeš savršen da budeš, idi i prodaj sve što imaš i podaj siromasima" - takav je zahtev za savršenstvom. - I neposredno za njim nagrada koja podstiče na postizanje savršenstva: "i imaćeš blago na nebu" (Mt. 19, 27)

"Radujte se u onaj dan kad vas ljudi omrznu i razglase ime vaše kao zlo, radi Sina čovečjega" - to je veliki zahtev radi podviga za koji je potrebna izuzetna snaga duha, i nepokolebljivo trpljenje, pa se zato i daje velika nagrada i uteha koji mogu da pobude i podrže tu neobičnu snagu duha: "jer je velika plata vaša na nebesima". Zato ja mislim da je izvesna težnja ka sladosti u molitvi srca potrebna za postizanje kako marljivosti tako i uspeha u molitvi. Sve to, međutim, potvrđuje praktično razmatranje oca shimnika o ovom predmetu koje smo upravo slušali...


12 sij 2013 15:16
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Umnosrdačna ili neprestana molitva
SHIMNIK. - Veoma je jasno o ovome govorio jedan od velikih bogoslova - Sveti Makarije Egipatski: "Kao što se prilikom sađenja vinograda čovek trudi sa ciljem da sabere plodove, pa ako ih ne bude, sav trud je uzaludan; tako je i pri molitvi - ako duhovne plodove, to jest, ljubav, mir, radost i ostalo, ne nađeš u sebi, beskoristan će biti tvoj trud. Zbog toga smo dužni da svoj duhovni trud ispunjavamo u cilju i sa nadom na plodove, na osećanje sladosti u srcima našim". (sl. 3, gl. 5) Vidiš li kako je ovaj Sveti Otac jasno rešio pitanje o potrebi sladosti pri molitvi?... Upravo sam se setio nedavno pročitanog članka jednog duhovnog pisca o tome da prirodnost molitve za čoveka predstavlja glavni uzrok sklonosti ka njenom upražnjavanju. Zato razmatranje ove prirodnosti takođe može da posluži kao sredstvo pobuđivanja na prilježnost koju je tako jako želeo gospodin profesor. Sada ću vam ukratko prepričati ono što sam zapamtio iz te rasprave: na primer - ovaj duhovni autor piše da razum i priroda dovode čoveka do bogopoznanja. Razum, saznajući da nikakvog dela ne može biti bez uzroka, i penjući se uz lestvicu saznatih stvari, od nižih ka višim, na kraju stiže do glavnog uzroka - Boga. Priroda, na svakom koraku otkrivajući zadivljujuću premudrost, postepenost, poredak, sklad, daje materijal za lestvicu koja od konačnih uzroka vodi ka beskonačnom. Takvim načinom, prirodni čovek prirodno dolazi do saznavanja Boga. Zato nije bilo ni jednog naroda, ni jednog plemena koje nije imalo ma kavo bilo shvatanje o Bogu. I kao posledica ovakvog shvatanja, i najprimitivniji stanovnik nekog dalekog ostrva, bez ikakvih drugih pobuda, i nevoljno podiže svoj pogled ka nebu, pada na kolena, i čini, možda njemu nerazumljiv ali neophodan uzdah, neposredno oseća nešto izuzetno, nešto što ga privlači u visinu, što ga goni ka nepoznatom... Na ovim osnovama su stvorene sve prirodne religije i pri tom se može primetiti da bit ili dušu svake takve religije čini tajna molitva koja se ispoljava nekakvim pokretom ili javnim prinošenjem žrtve, manje ili više izopačenim tamom grubog shvatanja ljudi neznabožaca!... Divna je ovo pojava u očima razuma, ali još više zahteva da se otkrije njen tajni uzrok, koji se izražava u prirodnom stremljenju ka molitvi.

Psihološki odgovor na ovo nije težak; koren, glava i snaga svih strasti i delovanja u čoveku jeste urođeno sebeljublje. Ovo jasno potvrđuje opšta ideja samoodržanja. Svaka želja, svaki poduhvat i svako delo ljudsko ima za cilj zadovoljenje sebeljublja, traženje sopstvenog dobra. 'Zadovoljenje ove potrebe prati sav život prirodnog čoveka ali duh ljudski se ne zadovoljava ničim čulnim, i urođeno sebeljublje se nikada ne smiruje u svome stremljenju. Zbog toga se želje razvijaju sve više i više, stremljenje ka dobru uzrasta, ispunjuje uobrazilju i ka njoj usmeruje osećanja. Izlivanje ovog unutrašnjeg osećanja i želja koja se sama od sebe raskriva, jeste prirodna pobuda ka molitvi, jeste potreba sebeljublja, koje sa naporom postiže svoje ciljeve. Što manje čovek uspeva i što više ima u vidu sopstveno dobro, to silnije izliva svoju želju u molitvi; obraća se sa traženjem željenoga - ka nepoznatom uzroku svega što postoji. I tako je urođeno sebeljublje glavni životni podsticaj, glavni koren uzroka koji pobuđuju prirodnog čoveka na molitvu...

Premudri Tvorac cele prirode ulio je u čovekovu prirodu sposobnost sebeljublja baš kao mamac, koji će, po rečima Otaca, izvlačiti palu ljudsku prirodu ka opštenju sa onim što je gore.

O, kada čovek ne bi kvario ovu sposobnost i kada bi je isključivo koristio u odnosu na svoju duhovnu prirodu! Tada bi imao snažan podsticaj i sredstvo na putu ka prirodnom savršenstvu. Ali, avaj! Kako često od ove blagorodne sposobnosti on čini podlu strast samoljublja, pretvarajući je u oruđe svoje niske prirode...

Srdačno vam se zahvaljujem, moji dragi posetioci! Vaš dušekoristan razgovor me je veoma usladio i dao mi, maloiskusnom, mnogu pouku. Neka vam uzvrati Gospod Svojom blagodaću za ljubav vašu...

I oprostiše se.


12 sij 2013 15:16
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Umnosrdačna ili neprestana molitva
II DEO
KAZIVANjA JEDNOG BOGOTRAŽITELjA
SVOM DUHOVNOM OCU
O BLAGODATNOM DEJSTVU ISUSOVE MOLITVE



SEDMI SUSRET




"Molite se Bogu jedni za druge,
da ozdravite." (Jak. 5, 16)


BOGOTRAŽITELj. - Moj blagočestivi saputnik - profesor i ja nismo mogli da odolimo želji da, pre nego što krenemo na put, svratimo do vas, oprostimo se i isprosimo vaše molitve za nas.. .

PROFESOR. - Da, dirnula nas je vaša iskrenost i dušekorisni razgovori kojima smo se kod vas naslađivali zajedno sa vašim prijateljima. Sećanje na to će se sačuvati u našim dušama kao zalog hrišćanske ljubavi i zajedništva i u dalekom kraju kuda se spremamo.

- Blagodarim za ljubav i sećanje, ali hoću da vam kažem da je vaš dolazak upravo dobrodošao! Kod mene su svratila dva pustinjaka - jedan moldavski monah i pustinjak koji dvadeset godina bezmolvno živi u šumi. Oni bi želeli da vas vide pa ću ih sada pozvati...

Evo njih.


12 sij 2013 15:18
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
Post Re: Umnosrdačna ili neprestana molitva
BOGOTRAŽITELj. - Kako je blažen život u pustinji! I ugodan za nesmetano privođenje duše sjedinjenju s Bogom! Gluva šuma je kao Edemski raj u kome slatko drvo života niče u molitvenom srcu pustinjaka. Kad bih ja iole imao sredstva da se ishranim, čini mi se da se nikad ne bih rastao od usamljeničkog života.

PROFESOR. - Iz daleka nam sve izgleda dobro, a onda se na sopstvenom iskustvu svako uveri da svako mesto uz svoje prednosti ima i nedostatke. Naravno, za onoga koji ima melanholičan karakter i sklonosti ka ćutanju, život otšelnika je prijatan, ali, koliko na tom putu ima opasnosti! Istorija asketizma nam daje mnogo primera iz kojih se vidi kako su mnogi otšelnici i zatvornici, sasvim se lišivši opštenja sa ljudima, zapali u samomnenje i duboku prelest.

PUSTINjAK. - Čudim se kako se u Rusiji može često, i to ne samo u monaškim obiteljima, nego i od nekih bogobojažljivih mirjana, čuti da mnoge koji žele pustinjački život ili bavljenje unutrašnjom molitvom, od toga zadržava bojazan da ne zapadnu u prelest. Nastojeći na tome, oni iznose primere koji potkrepljuju njihova razmišljanja.

Time se oni sami otuđuju od unutrašnjeg života, a otuđuju i druge... Mislim da ovo biva iz dva razloga: ili zato što ne razumeju stvar, usled nedovoljne duhovne prosvećenosti, ili usled sopstvene lenjosti za podvig sazercanja i bojazni da ih u višim saznanjima ljudi ne bi prevazišli. Za žaljenje je što svi oni koji tako misle ne čitaju rasuđivanja Svetih Otaca na ovu temu, jer ovi jasno i odlučno uče da čovek ne sme da se plaši ili sumnja prizivajući Boga. Ako su neki i zapali u prelest i sišli s uma, to im se desilo zbog gordosti, zbog nemanja učitelja, ili zbog toga što su maštu i javljanja prihvatili kao istinu. Ako bi se i desilo takvo iskušenje (produžuju Sveti Oci) njima bi se steklo iskustvo i venac, jer je pomoć Božja brza pri takvoj napasti. Budite hrabri, ja sam s vama! Ne bojte se! - govori Isus Hristos (Grigorije Sinait). Iz ovoga sledi da su strah i opreznost pred unutrašnjim životom, pod izgovorom prelesti, neopravdani, jer smireno saznanje svojih grehova, otvorenost duše starcu i neprihvatanje "viđenja" pri molitvi, tvrd su i bezbedan štit od prelesti koje se mnogi tako plaše i zbog straha ne pristupaju umnoj molitvi. Međutim, upravo se oni i nalaze u prelesti, po iskusnim rečima Svetog Filoteja Sinajskog, koji govori sledeće: "Mnogi od monaha ne razumeju prelesti svog uma kojim ih muče demoni. Oni se prilježno bave samo jednom delatnošću (spoljašnjim dobročinstvima), a o umu, to jest, o unutrašnjem sazercanju ne brinu, budući neprosvećeni i neznalice." (gl. 37) "Kad čak i čuju od drugih o tome kako iznutra deluje blagodat, oni to iz zavisti smatraju prelešću", potvrđuje Sveti Grigorije Sinait (gl. 1)

nastaviće se


12 sij 2013 15:19
Profil Pošalji e-mail
VIP član
Avatar

Pridružen/a: 17 kol 2012 11:21
Postovi: 799
Spol: muško
---------
Post Re: Umnosrdačna ili neprestana molitva
PROFESOR. - Dozvolite da vas pitam. Naravno, za znanje sopstvenih grehova je dobro za svakoga ko brine o sebi; ali kako postupiti u slučaju kada nema duhovnika koji bi iskusno rukovodio na unutrašnjem putu i koji bi mogao da ukaže na pravilno i uspešno ponašanje u duhovnom životu? U tom slučaju, bolje je i ne počinjati sa unutrašnjim sazercanjem, nego li samovoljno i bez rukovodstva posezati za njim! Dalje: ja ne razumem kako se, postavljajući sebe u Božje prisustvo, može ostati sasvim bez "viđenja", jer naša duša ili um, ništa sebi ne mogu predstaviti bez oblika, bez ikakvog viđenja. I zašto onda, pogružavajući um u Bogu, ne zamišljati sebi Isusa Hrista, Presvetu Trojicu i ostalo?...

PUSTINjAK. - Mada rukovodstvo iskusnog duhovnika ili starca kome se sa punim poverenjem i na korist svakodnevno može otkrivati duša, pomisli, i događaji na putu unutrašnjeg obučenja - i jeste glavni uslov za uspeh u molitvi srca - ipak u slučaju nemogućnosti da se takav nađe, Sveti Oci predviđaju izuzetak od ovoga. Prepodobni Nikifor monah o tome jasno svedoči: "Prilikom upražnjavanja u unutrašnjem delanju srca, potreban je iskusni rukovodilac. A ako takvog nema, treba ga usrdno tražiti. Ukoliko ga ne nalaziš, onda skrušenim srcem prizovi Boga u pomoć da pouke i rukovodstvo crpiš u učenju Svetih Otaca i da sebe proveravaš rečju Božjom, to jest, Svetim Pismom". Pri tome treba uzeti u obzir i to da se pri istinskoj i usrdnoj želji mnogo poučnog i korisnog može naučiti i od prostih. I Sveti Oci uveravaju da, ako sa verom i pravom namerom pitaš i Saracena, i taj ti može reći korisnu reč, a ako bez vere i pravednog cilja zatražiš pouku i od proroka, ni on te neće zadovoljiti... Primer za ovo je Sveti Makarije Egipatski, koga je jednom urazumio jedan prost seljak, i time mu presekao strast. Što se tiče odbijanja viđenja, to jest, da se za vreme sazercanja ne primaju nikakva javljanja - ni svetlosti, ni angela, ni Hrista, ni bilo kog svetitelja - sve to zapovedaju iskusni Sveti Oci; i to zato što naša sposobnost da zamišljamo može lako da otelotvori ili da "oživi" predstave uma. Onaj ko je neiskusan može lako da se zanese takvim maštarijama, može da ih smatra za blagodatno javljanje i da zapadne u prelast. Uz to, kako govori Sveto Pismo: "Sam Sotona se preobražava u angela svetlosti". A da um prirodno i sasvim lako može bez viđenja, čak i kad se nalazi u prisustvu Božjem, vidi se iz toga što naša uobrazilja može mnogo toga da predstavi sebi bez viđenja i da zadrži pažnju na predmetima koji ne podležu čulu vida, koji nemaju nikakav spoljašnji izgled ili oblik. Tako na primer: predstava i samoosećanje naše duše, predstava o vazduhu, toploti, hladnoći. Nalazeći se na mrazu u našem umu možemo živo predstaviti toplotu iako ona nema formu, ne može se videti niti je onaj koji se nalazi na mrazu neposredno oseća. Slično ovome i prisustvo duhovnog i nedostižnog bića Božjeg može se u umu predstaviti a u srcu saznati bez ikakvog viđenja.

BOGOTRAŽITELj. - Dešavalo mi se na putovanjima da od ljudi pobožnih, koji traže spasenje, čujem kako se pod izgovorom prelesti plaše da stupe na put unutrašnjeg delanja. Nekima od njih ja sam, na njihovu korist, čitao iz "Dobrotoljublja" pouke Svetoga Grigorija Sinaita koji govori da "delanje srca ne može biti prelestno (kao što to može biti delanje uma), jer čak i kada bi neprijatelj hteo da toplinu srca preobrati u svoj neprikladni plamen, ili da radost srca zameni vlažnim naslađivanjem: vreme, iskustvo i osećanje će sami po sebi razobličiti zle namere, čak i ako u očima onih koji još uvek malo poznaju ovu vrstu đavolskog lukavstva..,"

Sretao sam i druge, koji, na žalost, iako su poznavali stazu bezmolvija i srdačnu molitvu, u slučaju spoticanja ili grehovne slabosti zapadahu u uninije i ostavljahu unutrašnje delanje srca koje su poznavali!


13 sij 2013 14:12
Profil Pošalji e-mail
Prikaži postove “stare”:  Redanje  
Započni novu temu Odgovori  [ 134 post(ov)a ]  Stranica Prethodna  1 ... 10, 11, 12, 13, 14  Sljedeća


Online

Trenutno korisnika/ca: / i 0 gostiju.


Ne možeš započinjati nove teme.
Ne možeš odgovarati na postove.
Ne možeš uređivati svoje postove.
Ne možeš izbrisati svoje postove.
Ne možeš postati privitke.

Forum(o)Bir:  
cron